Dame i gospodo poslanici, juče je neko ovde rekao da je možda bilo dobro da smo predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji objavili u medijima da bi javnost Srbije znala o čemu mi to dva dana raspravljamo. Ja ću zato da govorim o predlogu ove rezolucije i o njenim pojedinim tačkama.
Tačka 2. govori o tome da Narodna skupština Republike Srbije izražava punu spremnost, pa onda, pod jedan, da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju. Ja vas pitam, gospodo iz DOS-a, bivšeg i sadašnjeg, ko vam je do sada stajao na putu da ovo uradite, ko vam je to do sada branio ili ko je mogao da vam zabrani, s obzirom na činjenicu da ste imali i da imate većinu, a možda i nemate ako je tačno ovo što Ivica Dačić kaže.
Dalje, kaže da Narodna skupština izražava punu spremnost za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. Do pre sat vremena sam bila ubeđena da niko ovde ne misli da postoji uopšte sumnja u neka narušena manjinska prava nacionalnih manjina u Srbiji, ali u međuvremenu, dobismo rezoluciju o uznemiravanju manjina u Vojvodini koju je Evropski parlament usvojio na sednici od 16. septembra 2004. godine. Ovo znači, dame i gospodo iz vlasti u Srbiji, da vi u stvari stojite na evropskom putu Srbije.
Mi smo decenijama gradili i izgradili zdrave međunacionalne odnose u Vojvodini, vi ste veštački internacionalizovali taj problem i evo danas imamo ovu rezoluciju, pa onda vi sada ponovo kažite da se neko realno, a neko deklarativno izražava, odnosno izjašnjava da je za ulazak u evropske integracije. Očigledno je da vi to niste, jer da jeste, mi danas ne bi imali ovu rezoluciju.
Dalje, kažete Narodna skupština izražava punu spremnost za ispunjenje svih međunarodnih obaveza, da ne čitam do kraja, odnosi se na Haški tribunal. Zar vi ne sarađujete sa Haškim tribunalom od 2000. godine na sve moguće i nemoguće načine, jer kako god vam kažu, na koga god upru prstom, vi ispunjavate upravo ono što se od vas traži.
Prvo, kidnapujete Slobodana Miloševića, odvodite ga u Hag. Dalje, prevarili ste gospodina Šainovića i ostale, da ih ne nabrajam sve, da se dobrovoljno predaju, pa će onda da se brane sa slobode. Hapsili ste gospodina Šljivančanina. Pisali ste optužnicu u Beogradu protiv Vojislava Šešelja da bi on dobrovoljno otišao u Hag, pravili ste miting podrške potpuno nezakonito generalu Lukiću i šta nam je falilo - ništa.
Jesmo li dobili sankcije, jesmo li bombardovani - nismo. Imali ste obavezu da izručite četiri generala, a niste. Ova vlada već koliko meseci ima obavezu da ih izruči, ne izručuje ih, naravno, ne treba da ih izruči. Znači, ništa strašno se ne dešava zato što ne poštujete neke vaše obaveze preuzete prema Haškom tribunalu. Ispunjavate onoliko koliko vi hoćete, ispunjavate onoliko koliko stvarno od vas traže. Tvrdim vam da saradnja sa Haškim tribunalom nije ključni razlog za naš neulazak u evropske integracije.
Kažete, Narodna skupština izražava punu spremnost za dalji razvoj i unapređenje svih vidova regionalne saradnje, regionalnih inicijativa i saradnje sa susedima. Vi to odlično radite, vi ste srpsko tržište prodali Slovencima, Hrvatima, zar to nije ono što sada hoćete da pokrijete ovim stavom iz ove rezolucije?
Dalje kažete, ukazuje na neophodnost što efikasnijeg rada zajedničkih organa državne zajednice Srbije i Crne Gore i formiranje svih neophodnih institucija, kao i preduzimanje mera za jačanje saradnje sa Evropskom unijom. Mi znamo da ovo jeste ovako, ali vi treba da ubedite jedan deo Vlade Srbije, jer to su oni koji zagovaraju razdvajanje Srbije i Crne Gore, pa onda juče nama spominju kao nešto za njih ružno, dakle, naš san o velikoj Srbiji.
Onaj ko insistira na razdvajanju Srbije i Crne Gore, sanja san o velikoj Albaniji, jer nedaj Bože ako se razdvoje Srbija i Crna Gora za dve godine će Crna Gora biti u sastavu te velike Albanije. Obavezujete se da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prioritet u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa.
Ljudi moji, ko vam je stajao i ko vam je bio na putu, zašto to do sada niste radili? Mi dva dana potrošismo na ovom papiru koji vi nazivate rezolucija, koji zaista ništa ne znači, a umesto toga, mogli smo da poštujemo ovu tačku 4. da možda raspravljamo o nekom zakonu koji treba da se harmonizuje sa evropskim zakonodavstvom.
Juče nam je potpredsednik Vlade ovde ispričao priču o Đekni. Kaže, prvo reče da nas Evropa zove, a sada ja pitam, nema ga tu, ali pitam ga javno - ko je onda odbio taj poziv? Da li taj neko treba da odgovara zašto je odbio poziv ako nas Evropa zove, a onda kaže ono što je vezano za Đeknu, kaže, da li ćemo mi ući u Evropu, da, ući ćemo, a kada ćemo ući u Evropu, to ne znamo. To je zaista neverovatno. Svi mi znamo da ne znamo kada ćemo ući u Evropu, zato što ulazak u Evropu ne zavisi od nas, već ulazak u Evropu zavisi od toga kada će Evropa biti spremna da nas primi.
Vaš prijatelj Solana pre neko veče reče da nema ni razgovora pre 2012. godine. Znači, ni razgovora, a tek onda eventualna procedura. Takođe, gospodin Labus reče da sledi harmonizacija sa Crnom Gorom. Zaista ne razumem kome se ovde predstavnici vlasti žale. Ko vam brani da radite i dalje na toj harmonizaciji? Možda vam nedostaje Čeda Jovanović, pošto je to izgleda jedino on uspešno radio. Sad nema njega i nema ko dalje to da radi.
Potpredsednik Vlade je takođe juče rekao nešto što je strašno, jednako strašno kao poziv Borisa Tadića Srbima da izađu na izbore. On najavljuje da će se o statusu Kosova i Metohije konačno raspravljati 2005. godine.
Zar gospodin Labus ne zna za Rezoluciju 1244, u kojoj je status Kosova i Metohije definisan i tu promena nema. O tome se izjasnila ova Narodna skupština, jednoglasno.
Sada Labus, kao da je pao sa neba, priča o nečemu, jednako kao što Boris Tadić poziva Srbe na izbore suprotno članu 2. Ustava, suprotno rezoluciji ove Narodne skupštine, suprotno programu Vlade Republike Srbije, na kraju krajeva, suprotno i glasovima predstavnika njegove stranke u ovom parlamentu.
Takođe mi je bilo interesantno da predstavnik predlagača kaže da se na ovoj rezoluciji radi od februara. Zamislite čuda, ove dve strane teksta koji ne znači ništa, rade se od februara. To ne mogu da shvatim. Takođe reče predstavnik predlagača da ovu rezoluciju treba da donesemo zato što ona treba da obavezuje Vladu. Koliko znam, a sigurna sam da znam, sve što mi ovde uradimo i sve što mi ovde donesemo obavezuje pre svega Vladu. Vlada je izvršni organ, mi smo ih postavili i sve što mi uradimo obavezuje Vladu Republike Srbije.
Takođe se čulo da je ova rezolucija rezultat nekog realnog konsenzusa. Zaista pitam – čijeg? Šest narodnih poslanika su se, očigledno je, dogovorili, ali ako se kaže da je postignut opšti konsenzus, onda je valjda bilo normalno očekivati da je u ovaj razgovor uključena najveća politička partija u Srbiji i u ovom parlamentu – SRS. Niti nas je ko o ovome pitao, niti nas je ko o ovome konsultovao.
Stvarno je interesantno da je predstavnik predlagača predstavnik stranke G17 plus, koja na ovim izborima, čini mi se, nije prešla ni cenzus, što nije moj problem, ali govorim o neistinitom podatku da je ovaj papir pisan na osnovu dogovora svih relevantnih faktora u Srbiji.
Želim da ponovim ono što ste čuli od svih mojih kolega koji su ovde govorili. SRS jeste za evropske integracije, to nije demagogija, jer smo mi opozicija. Demagogija je, dame i gospodo, kada je neko vlast i kada priča da hoćemo u evropske integracije, jesmo za evropske integracije, a ništa ne čini da se zaista pridružimo toj Evropi i uđemo u evropske integracije. Znači, vi ste demagozi, a mi zastupamo stav da jesmo za Evropu, ali naravno, na jedan drugačiji način od onog koji vi nudite.
Demagogija je, takođe, vaša priča da je nesaradnja ili nedovoljna saradnja sa Hagom prepreka ulaska Srbije i Crne Gore u Evropu. Podsetiću vas, a pre svega ću radi javnosti Srbije da kažem šta su stvarni razlozi zbog čega mi nismo do sada ušli u evropske integracije, zbog čega smo danas mnogo dalje nego što smo bili 2000. godine.
Razlozi su: apsolutno ugrožena ljudska prava i slobode u vreme čuvene neustavne akcije "Sablja". Razlog je šećerna afera, koja ni do danas nije rasvetljena. Razlog su kriminalne privatizacije "C marketa", "Centroproizvoda", "Knjaza Miloša" i da ne nabrajam dalje.
Razlog je stav pojedinih stranaka koje čine Vladu, da treba razdvojiti Srbiju i Crnu Goru. Razlog je kriminal u reformi vojske. Razlog je "Resavska škola" u donošenju zakona apsolutno neprimenljivih na naše uslove. Razlog su korumpirane i nesposobne vlade od 2000. godine. Korumpirana je bila Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i deo Vlade Vojislava Koštunice, a onaj drugi deo je nesposoban da vodi državu, to je očigledno.
Razlog zašto nismo u Evropi je afera oko prodaje struje. Razlog je krađa glasova u Skupštini. Razlog je krađa odborničkih mandata. Osnovni i najglavniji razlog zašto nismo u Evropi jeste trenutno stanje na Kosovu i Metohiji, odnosno pokušaj da se stvore uslovi da se Kosovo i Metohija odvoji od Srbije.
Potvrda tome je prekjučerašnji poziv Borisa Tadića, koji je, potpuno ignorišući stavove i Narodne skupštine i Vlade, ignorišući Ustav Srbije, pozvao Srbe da izađu na izbore sa jednim vrlo čudnim obrazloženjem. Boris Tadić kaže, to se čulo i u ovoj sali: "Bojkot izbora nije garant da se neće ponoviti 17. mart, nije garant da će doći do poboljšanja ljudskih prava i sloboda na Kosovu". Da li on garantuje da će izlazak na izbore sprečiti neki novi 17. mart ili poboljšati status Srba na Kosovu i Metohiji.
Naravno, ne garantuje, nego kaže – ako se ne desi nešto u roku od 90 dana, kaže, nema druge, nego će on da pozove te eventualno izabrane predstavnike Srba da se povuku iz tih institucija. Nisu Srbi na Kosovu pijuni da ih Boris Tadić slaže sad na ovu, sad na onu kocku. Pre svega, mora da uvaži mišljenje Srba sa Kosova, mora da uvaži sve institucije, uostalom, mora da uvaži javnost Srbije koja se juče ceo dan negativno izjašnjavala o njegovom pozivu Srba sa Kosova i Metohije da izađu na ove izbore.
Sve ono što se juče dešavalo apsolutna je potvrda da je SRS, odnosno naša poslanička grupa potpuno u pravu kada smo tražili da se pokrene postupak za opoziv predsednika Republike Borisa Tadića. Potpuno sam ubeđena da ćemo ovaj posao do kraja da završimo, jer ne verujem da postoji neko ko neće prihvatiti razloge koje smo ovde naveli, razloge o kojima već dva dana bruji cela Srbija, cela srpska javnost.
Na kraju, dame i gospodo, predlažem da ovu rezoluciju predlagači povuku, jer je zaista besmisleno to što su pokušali da zaštite ovaj Tadićev poziv na izbore ovom rezolucijom, nema svrhe. Sve je jasno, sve je obelodanjeno. Svima u Srbiji je danas jasno da je Boris Tadić izdao birače, a da je ostao veran Solani i Karli del Ponte.
Zato je i otišao u Ameriku odmah posle imenovanja, zato je i pisao dragom Džordžu. Naravno, to je lično njegov problem, ali sa aspekta države i te kako veliki problem.
Zato predlažem da ovu rezoluciju povučete, da svi skupa kažemo da nam je žao što smo potrošili dva dana na ovo što ništa ne znači. Želim još jedanput da naglasim, da neko ne zloupotrebi i ne kaže – evo, srpski radikali nisu za pridruživanje Evropskoj uniji. Jesmo, kako nismo, ali je potpuno nepotrebno pisati ovo što svako od nas zna, nešto što je opšte prihvaćeno i trošiti vreme Narodne skupštine i narodnih poslanika, umesto da radimo nešto zbog čega su nas zaista građani ovde poslali, nešto od čega će građani zaista da vide neku korist.
