Ivica Dačić, osnov za javljanje? Replika na izlaganje Miloša Jevtića.

Ovlašćeni predstavnik DS, gospodin Miloš Jevtić je naravno u maniru agitpropovske propagande, znači, SPS definisao kao stranku koja je protiv ulaska u Evropsku uniju. Upravo se dešava ono što sam na početku govorio. Znači, onaj ko nije saglasan sa tekstom ove rezolucije, on je protiv ulaska u Evropsku uniju. Tako je, gospodine Jevtiću, govorio i Čedomir Jovanović svima onima koji nisu prihvatali njegov plan za harmonizaciju odnosa Srbije i Crne Gore, svi su onda bili protiv Evropske unije.

Nismo mi protiv ulaska u Evropsku uniju, ali jasno kažemo da smo protiv ulaska u NATO, tražimo da se o tome narod izjasni na referendumu i zato smatram da u ovom tekstu ne treba da stoji partnerstvo za mir, ali vaša vlast za protekle tri godine je pokazala da nije dorasla da uđe u Evropsku uniju, jer u vreme vaše vlasti se desila akcija "Sablja" gde je bilo najviše kršenja ljudskih prava u ovom delu Jugoistočne Evrope. Desila se šećerna afera gde su nam uvedene sankcije zbog šećera. Nama su bile uvedene sankcije, dame i gospodo, što smo branili srpski narod, a vama zbog šverca šećera.

U vaše vreme se desilo glasanje iz Bodruma, Soluna i svih ostalih, čak sam čuo da je bilo i iz Pekinga. U vaše vreme se dame i gospodo, desio kriminal, korupcija i povezanost vaših najviših funkcionera sa kriminalnim aferama i vi ste za Evropsku uniju? Ko će vas primiti u takvu Evropsku uniju? Znači, ja ne dozvoljavam da DS ima pravo da deli lekcije SPS-u ili bilo kome drugome, a to što ste vi kao stranka pozvali, ili je Boris Tadić to sam učinio, Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, potvrđuje dobro koliko ste principijelni.

Pozivali ste Srbe u Srbiji da ne učestvuju na izborima 1992. i 1997. godine, zbog navodnog kršenja ljudskih prava, nedemokratskih izbora, a da li su ovi izbori Rugove, Tačija i ostalih demokratski, pa pozivate Srbe da izađu na te izbore. Kako vas nije sramota da ih zovete na te izbore, a bojkotovali ste izbore 1992. i 1997. godine u Srbiji.

Pretpostavljam da je po Poslovniku, da ste pogrešno protumačeni? Izvolite.

Gospodine Dačiću, zaista je dirljivo što se vi tako brinete o srpskom narodu i njegovim interesima, ali kada napravite jednu malu retrospektivu svega što je SPS uradila u poslednjih deset godina, pre svega, u periodu kada je vršila vlast u Srbiji, to se meri potpunom katastrofom. Znači, pogotovu kada je Kosovo u pitanju. Vi dobro znate da je direktna posledica vaših loših poteza u politici ono što imamo na Kosovu danas, pre svega, bombardovanje 1999. godine, egzodus srpskog naroda, izbeglice, odnosno prognana lica koja su sa Kosova morala da odu, Kumanovski sporazum koji je direktno potpisivanje kapitulacije na Kosovu i činjenica da danas oko milion izbeglica živi u Srbiji, ne samo sa Kosova, već i iz Hrvatske i iz Bosne. Znači, to je rezultat vaše politike. Probajte da to izmerite u milionima evra, u količini štete koju ste naneli srpskom narodu, jer imali ste svoju šansu, niste je iskoristili i mislim da je to danas potpuno jasno. Vaše opredeljenje nije evropsko.
Vi se deklarišete kao stranka evropske orijentacije. Još jednom napominjem, to nije dovoljno. Da ste za Evropsku uniju, pre svega, morate pokazati činjenjem. Najmanji zajedički imenilac, za koji se vi zalažete, jedostavno nije dovoljan.

To je bilo po Poslovniku, a sada replika gospodina Dačića. Gospodine Dačiću, mogu i vas da zamolim, kao i gospodina Jevtića, ne znam kako je izazvana replika, ali ovo što sam slušao poslednjih šest minuta nema veze sa temom. Budite ljubazni, vratite se.

Naravno, imam pravo na repliku, pošto je gospodin Jevtić govorio po Poslovniku. U svakom slučaju, još jednom želim da ponovim da odnos prema ovom tekstu rezolucije nije odnos prema Evropskoj uniji. Odnos prema Evropskoj uniji se ogleda u harmonizaciji našeg zakonodavstva u odnosu na Evropsku uniju. U vreme kada je DS bila na vlasti, donet je zakon da ljudi mogu da budu hapšeni i bez odluke nadležnog suda.
Dame i gospodo, to nije Evropska unija. U vreme vlasti DS, bila je cenzura medija kroz vladin biro za komunikacije. U vreme vlasti DS, najviši ljudi u ovoj državi su bili povezani sa kriminalnim krugovima i aferama. U vreme vlasti DS, nismo usvojili nijednu rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji. Naprotiv, uvedene su nam sankcije od strane Evropske unije, zbog šverca šećera, koji su takođe radili članovi ili prijatelji DS.
Prema tome, dame i gospodo, nemojmo sada ponovo deliti Srbiju, na osnovu ove rezolucije, da li smo za ili protiv evropskih integracija. Ne dokazuje se odanost Evropi i ideji zajedištva u Evropi time što moramo da poslušamo sve što Evropa od nas traži.
Ako je uslov da naša država uđe u Evropsku uniju odricanje od Kosova i Metohije, kao što je Holbruk rekao da Srbija treba da bira između Kosova i Evrope, ako je uslov da naša država uđe u Evropsku uniju i internacionalizacije vojvođanskog pitanja, ako je uslov da naša država uđe u Evropsku uniju i da se izruče Haškom tribnalu svi oni koje Karla del Ponte traži, ako je sve to uslov za ulazak u Evropsku uniju, postavlja se veliko pitanje šta Srbija dobija time što će ući u Evropsku uniju, a neće više biti Srbije. Prema tome, nemojmo postavljati takva pitanja.
Što se tiče DS-a i predsednika Borisa Tadića, sada im smeta i to što je patrijarh pozvao Tadića da ne poziva Srbe da izađu na izbore. Sada su se setili da patrijarh nema pravo da se meša u politiku, a kada je bio protiv Miloševića i dolazio na demonstracije, tada je moglo to. Takođe, videćete i kako izgledaju demonstracije protiv nekoga. Čini mi se da sam čuo da su za ponedeljak zakazane demonstracije Srba sa Kosova ispred tzv. narodne kancelarije, pa će da vidi predsednik Republike kako ga voli njegov narod.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mikavica, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Vučelić. Zahvaljujem se na razumevanju svima koji su odustali od replike.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle niza stavova koji se, praktično, odnose na iznošenje partijskih ili usko-stranačkih mišljenja, dozvolite mi da i sam kažem nekoliko reči koje se tiču rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji. Na to na neki način imam i obavezu, s obzirom da sam sam u manjoj ili većoj meri učestvovao u radu Odbora za evropske integracije.
Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji, koja se nalazi pred nama, jeste ili bi trebalo na određeni način da predstavlja trajno političko opredeljenje naše zemlje, svojevrstan, rekao bih, nadstranački politički imperativ ili jednu ideju o tome kako možemo bolje, temeljnije i uspešnije da definišemo naše i državne i nacionalne interese.
Da bismo to ostvarili, neophodno je to što smo više puta čuli, rekao bih, u najboljim namerama, podsticanje tog dogovora, saglasja, političkog konsenzusa. Kad to kažem, ne mogu a da ne pomislim kako je, u suštini, mali broj onih pitanja za koja je potreban politički konsenzus, kako je njihov broj mali, a ipak kako su ona po svojoj težini i po svojoj ozbiljnosti izuzetno značajna. Obično, kada kažemo da nam je neophodno saglasje, ne možemo a da se ne setimo ustavnog pitanja, recimo, koje smatram lično veoma značajnim u smislu postizanja odgovarajućeg političkog konsenzusa i u ovoj skupštini; pitanja integracija, koje je sada na dnevnom redu i pitanja Kosova i Metohije, oko kojeg smo zauzeli stav u ovoj skupštini i omogućili Vladi da ispuni ono što predstavlja uverenje svih poslanika u ovoj skupštini.
Sve ono što je usledilo kasnije, ovih dana, a što se odnosi na izjave da i neslobodni Srbi trebaju slobodno da izađu na ove izbore, svakako predstavljaju jednu nedoličnu izjavu i primere neodgovornosti koji predstavljaju, na svu sreću, ipak bih rekao, određenu vrstu presedana u našem političkom životu.
Dakle, ostajemo pri mišljenju i pri stavu koji smo u tom smislu doneli ovde, pri onoj odluci da treba rešavati pitanje Kosova i Metohije na jedan demokratski način, u skladu sa onim principima koje smatramo za bitne i u skladu sa nacionalnim interesima do kojih u ovoj skupštini moramo držati.
Kada je u pitanju pridruživanje Evropskoj uniji, voleo bih da svi omogućimo jedni drugima i da ne dopustimo jednoj stranci, dvema strankama, trima strankama ili pojedinim strankama u ovoj skupštini i njihovim predstavnicima da zadrže nekakvo eksluzivno pravo za tumačenje smisla i sadržaja evropskih integracija, procesa pridrživanja Evropskoj uniji.
Duboko sam ubeđen i želim da ostanem u ubeđenju da u ovoj skupštini nema narodnog poslanika koji ne smatra da je proces pridruživanja Evropskoj uniji nešto što treba našoj državi, nešto što je korisno. Ako je to već tako, onda se postavlja pitanje zašto bi to bila sastavnica ili element u političkim programima pojedinih stranaka, a kod drugih stranaka to eventualno ne bi bio slučaj. Koji su to motivi koji nas trebaju u tom smislu podeliti. Zaista sam bio iskrenog uverenja da nećemo doći do situacije da se oko toga podelimo.
Isto tako, smatram da je veoma bitno u političke programe svake stranke uneti to opredeljenje, tim pre što su sve političke stranke koje se nalaze u ovoj skupštini, na određeni način baštinici političke ideologije i političke tradicije Evropske unije i država iz evropskog okruženja.
Kada je u jučerašnjoj raspravi jedan od poslanika Narodne skupštine izašao sa tezom da su u tom, kako je on to aludirao, mračnom 19. veku, stvoreni određeni principi i određene političke tradicije koje ne odgovaraju današnjem vremenu, podsetio bih ga da su u tom pretprošlom veku stvarane srpske političke stranke upravo na temeljima evropske parlamentarne demokratije, evropskih principa liberalizma i demokratije, u okrilju građanske evropske rezolucije i da baštinimo tu tradiciju.
Sve srpske stranke su na taj način nastale, na tim temeljima, i sve su srpske političke elite baštinile evropsku političku tradiciju, gradeći ili pomažući izgradnju svoje države, oslanjajući se na iskustva političkih elita u našem evropskom okruženju.
Ako je već tako, a mislim da tako jeste, onda smatram da su sve ove rasprave koje se odnose na to ko ima nekakvu privilegiju da određuje kako treba da izgleda pridruživanje Evropskoj uniji, koji su to uslovi i interpretacije koje stoje u vezi sa tim, koje treba ispuniti, prilično izlišne i nepotrebne.
Apelovao bih na sve poslanike u Narodnoj skupštini da, bez obzira na određene, manje ili više razložne primedbe koje se tiču teksta rezolucije, još jednom razmisle i da shvate da je ono što stoji u tekstu rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji daleko bolje i korisnije od onoga što je možda moglo biti izostavljeno, da postoji taj koristan prostor, moguć prostor oko koga je moguće postići dogovor, da je ono što stoji u tom tekstu rezolucije daleko bolje nego ono što možda i nije na najbolji način navedeno u tom tekstu.
Imate posebne delove koji se tiču opredeljenosti i insistira se na opredeljenosti Republike Srbije da insistira na očuvanju, rekao bih, funkcionalne savezne države. Imate delove koji direktno upućuju na to da ćemo držati do onoga što predstavlja političku stabilnsot u jugoistočnoj Evropi.
Imate one delove i one odrednice koje se tiču strogog poštovanja ljudskih i manjinskih prava, usklađivanja našeg prava, prava naše države sa tekovinama evropskog prava. Ako pogledate pažljivo tekst rezolucije, videćete da dobre osobine ovog teksta rezolucije uveliko nadmašuju one zbog kojih možemo, a i ne moramo, da vodimo ovako teške rasprave koje često imaju isključivo usko stranački predznak. Ako prihvatimo da je na osnovu ovakvog teksta rezolucije ipak moguće uspešnije definisati strateške interese naše države, onda sam uveren da se oko tog teksta rezolucije možemo dogovoriti. Hvala.

Hvala vama.
Po Poslovniku, gospodin Mirčić, pa potom reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić. Izvolite.

Izvinjavam se gospodine predsedniče, ali želeo bih da po članu 96, koristeći vaša prava odredite pauzu u 13,00 časova, iz prostog razloga da Srbija zna i kolege u parlamentu, Srbi sa Kosova i Metohije najavili su svoj dolazak kod predsednika Skupštine i kod predsednika pojedinih odbora. Molio bih vas, pošto je i te kako vezano za ovu temu o kojoj raspravljamo, a prvenstveno se odnosi na to da su oni naterani silom i muka ih je naterala da u 13,00 časova podsete predsednika. Da ne bi ispalo da vas zamenjuje neko na Skupštini, da Skupština normalno radi, a mi razgovaramo o i te kako značajnim problemima sa kojima se oni suočavaju.
Ovo predlažem iz najboljih namera ispred SRS i većine poslanika u Skupštini, da ipak u 13,00 časova odredimo pauzu, jer da li će biti u 13,00 ili 14,00 časova, to je, uslovno rečeno, nebitno u odnosu na one probleme sa kojima se oni suočavaju. Hvala.