Molim vas, četiri ipo minuta, budite ljubazni i završite.

Završavam. Dakle, 2002. godine, 2003. godine, a šta ste čekali do 2004. godine.

Zahvaljujem.
Replika, gospodin Dačić. Replika, gospodin Aligrudić. Molim vas, još jednom uz izvinjenje gospođi Pop-Lazić, da se podsetimo i ja sam zaboravio, dakle, tri su ovlašćena predstavnika: Gordana Pop-Lazić ispred SRS-a, Dušan Proroković ispred DSS-a i Miloš Jevtić ispred DS-a. Stvarno se izvinjavam što sam to prevideo. Izvolite gospodine Dačić.

Dame i gospodo poslanici, javio sam se za repliku povodom spominjanja SPS-a u izlaganju gospodina Gorana Svilanovića. Pokušao sam juče da definišem razlog zašto SPS neće podržati ovaj predlog rezolucije. Jednostavno, zbog toga što se u ovoj rezoluciji govori u naslovu o pridruživanju Evropskoj uniji, a u sadržaju rezolucije, u predlogu teksta se spominju i drugi programi koji su, kako je rekao i sam gospodin Svilanović, predvorje jedne multinacionalne vojne organizacije - NATO. Nije sporno da se raspravlja i o pridruživanju NATO paktu ili pristupanju NATO paktu ili prijemu u NATO pakt.
O tome treba parlament da donese odluku ili, kako smatra SPS, zbog toga što postoje brojni ožiljci na telu i duši srpskog naroda vezano za NATO pakt. Smatramo da je najbolje da se o tome izjasni narod na referendumu, a kako je to činjeno u mnogim državama Evrope.
Imajući u vidu sve ovo, za nas je postavljeno suštinsko pitanje, ako je stav svih političkih stranaka da treba da uradimo sve kako bismo što pre imali pridruživanje Evropskoj uniji. Zašto onda u pravljenju ovih dokumenata insistiramo na detaljima koji dovode do toga da nemamo konsenzus oko prihvatanja ovih dokumenata. Ako želimo konsenzus, onda moramo ići na najmanji mogući zajednički imenitelj. Ovo što je urađeno je urađeno na takav način da samo produbljuje podele, raskole i cepanje srpskog naroda i svih građana Srbije po ovoj temi.
Zato SPS ne podržava ovaj tekst rezolucije. Zato je potpuno pogrešno ako bi neko iz toga izvlačio zaključak da oni koji podržavaju tekst ove rezolucije jesu za evropske integracije, a oni koji ne podržavaju su protiv. Mi ne podržavamo tekst i način kako se do teksta došlo.
Inače, kao što znate, od 2000. godine 5. oktobra, a ovih dana je bilo tačno četiri godine, bilo je dovoljno vremena da vlast koja je nekada bila u jedinstvenom DOS-u donese ne samo rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, nego i da uradi nešto konkretno kako bismo bili korak bliže ka Evropskoj uniji.
To zna i gospodin Goran Svilanović, jer je bio ministar inostranih poslova. U jednom momentu kada je izlagao u Saveznom parlamentu, vezano za međunarodni položaj naše zemlje, rekao je jednu rečenicu, a sećam je se i dan danas, a to je da je u nekim segmentima međunarodni položaj državne zajednice ili tada SRJ bio čak i gori nego pre 2000. godine.

Vreme.

U svakom slučaju, javio sam se da bih pojasnio ono o čemu je gospodin Goran Svilanović govorio vezano za SPS. Mi bi podržali svaki tekst rezolucije i podržaćemo svaki predlog zakona koji je obrazložen potrebom harmonizacije naše zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, ali ne podržavamo na mala vrata kroz različite papire uvođenje partnerstva za mir i NATO pakta u ono što se zove konsenzs u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik Vlade Vojislav Koštunica kada je imao svoj ekspoze koji je...

Molim vas, četiri minuta.

...podržala SPS, spomenuo je pridruživanje  Evropskoj uniji. Nije spominjao Partnerstvo za mir. Molim vas da se i Vlada Srbije drži onoga što su rekli na početku svog mandata.

Po Poslovniku, gospodin Svilanović. Zbilja, mislim da ovo postaje malo nekorektno. Razumem sve govornike koji se javljaju. Striktno ću se držati Poslovnika. Dakle, preko tri ipo minuta ne mogu da dozvolim.

Partnerstvo za mir, želim da neke stvari budu jasne, da li se nešto uvodi na mala vrata ili ne. Rekao sam svoj stav, mislim da treba da uđemo u NATO.
Rekao sam čak i neke elemente u prilog svom stavu. Prihvatam da se dobar deo ljudi u ovoj Skupštini sa tim ne slaže, ili da se dobar deo građana sa ovim ne slaže. Ono na čemu insistiram je da kada smo razgovarali o tome da li je mesto našoj zemlji u programu Partnerstva za mir, sazvali smo Odbor za spoljnu politiku i bezbednost tadašnje Savezne skupštine i tada sam izložio taj predlog kao jedini predlog i jedinu tačku dnevnog reda pred Odborom i tražio sam saglasnost tog Odbora. Samo želim da bude jasno da se procedura poštuje i da smo tada to izneli pred nadležne odbore Parlamenta.
Što se tiče referenduma, da ili ne, odluke Skupštine da ili ne, kada je u pitanju NATO, to ne može da bude odlučeno bez referenduma.
To u ovom trenutku nije tema ni ovog parlamenta, ni ovog društva možda. Kada je u pitanju program Partnerstvo za mir, to je nešto o čemu može da odluči Vlada. Konkretno, neke odluke su donete i želim da ih pomenem i time završavam gospodine predsedniče.
Doneta je odluka Savezne vlade. Drugo, doneta je odluka Vrhovnog saveta odbrane. Treće, odluka spoljno političkog odbora i Odbora za bezbednost Saveznog parlamenta. Znači, išlo se u neku proceduru koja je zaista prihvatljiva, samo sam želeo to da objasnim da se nije preskakao redosled koraka. U ovom trenutku, rekao sam zašto mislim da jeste mesto pominjanju programa Partnerstvo za mir u ovom dokumentu i zato mi je žao što nemamo podršku SPS-a za ovaj dokument, zbog toga što nema zemlje koja je ušla u Evropsku uniju, a da nije u tom programu.
Drugo, nema zemlje koja nije ušla u Savet Evrope prvo, pa zatim u Evropsku uniju. Prema tome, nešto je u prethodne četiri godine učinjeno da bi naša zemlja došla do Evropske unije. Vi ste rekli da je to malo, a ja poštujem vaše mišljenje i želim da pomognem i ovoj Vladi kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji da uradi što više može, i svakoj narednoj koja će biti formirana, jer to je cilj koji prevazilazi naše stranačke podele.
Ne možemo da definišemo levicu i desnicu u zemlji, zbog toga što su nam sve druge teme Kosovo i Srbija i Crna Gora, samo nije tema kako ljudi žive, pa da se raspravimo o procentima izdvajanja za prosvetu, o procentima izdvajanja za poljoprivredu, da se potpuno obratimo ljudima koji od nečega u ovoj zemlji treba da žive. To je naš problem.