Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, rezolucijom o pridruživanju  Evropskoj uniji, Narodna skupština donosi rezoluciju kojom potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije, kao članice državne zajednice SCG u punopravno članstvo u EU njen strateški cilj.
Spremnost pod a) da ispuni sve uslove neophodne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju. Pod b) da poštuje prava čoveka i manjinska prava. Pod v) da ispuni sve međunarodne obaveze Republike Srbije i privede pravdi lica osumnjičena za zločine počinjene tokom ratnih sukoba od 1991. godine do 2000. godine na prostoru bivše SFRJ. Pod g) za stalnu i konstruktivnu saradnju koja proističe iz članstva u Savetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
Pod d) za dalji razvoj i unapređivanje svih vidova saradnje sa susedima, regionalne inicijative i regionalne saradnje, da pozove građane Srbije, medije, političke stranke, nevladine organizacije, poslodavce i sindikalne organizacije u zajednički napor da se proces pridruživanja ubrza na svim područjima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, kao i svake slobodne društvene aktivnosti.
Obavezu da će usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prednost u radu Narodne skupštine, uključujući i uvođenje posebne procedure kojom se poboljšava efikasnost tog procesa. Vladu Republike Srbije će obavezati da jednom u tri meseca obaveštava Narodnu skupštinu o planiranim i ispunjenim obavezama u pogledu realizacije programa i aktivnosti potrebnih ubrzanja i procesa pridruživanja državne zajednice SCG Evropskoj uniji.
Da će od Vlade Republike Srbije tražiti da u što kraćem roku predstavi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje SCG EU. Obavezu da razvija i unapređuje saradnju sa evropskim parlamentom, parlamentima zemalja članica, parlamentima zemalja kandidata za Evropsku uniju, kao i parlamentima zemalja uključenih u proces stabilizacije i pridruživanja. Obavezu da aktivno doprinosi afirmaciji evropskih vrednosti kroz upoznavanje naše javnosti sa značajem ulaska naše zemlje u EU, odnosno pridruživanja evropskoj porodici slobodnih naroda i naprednih država.
Dame i gospodo, otprilike ovo je tekst rezolucije koji se meni dopada. Delimično sam intervenisao na postojećem tekstu, smatrajući da su neke stvari suvišne i da nema potrebe da stoje. Slažem se da je pominjanje Partnerstva za mir bilo nepotrebno, i to ne zbog toga što mi nećemo u partnerstvo, jer to nije predmet ove rezolucije. Možemo doneti drugu rezoluciju u kojoj ćemo izneti svoj rezolutan stav da uđemo u Partnerstvo za mir kao predvorje NATO pakta.
Inače, i Putinova Rusija je članica Partnerstva za mir i tu nema prosto problema kada je u pitanju određeni odnos prema rezoluciji. Možemo da prihvatamo ideju pridruživanja, a da ne prihvatamo tekst rezolucije. U tom slučaju mi kažemo, prihvatamo ideju i predlažemo ovakav tekst. Jedna poslanička grupa kaže deklarativno da se zalaže za pridruživanje, ali ne nudi rešenje, ne predlaže kakav bi to tekst rezolucije bio po meri i po njihovom ukusu.
To bi bilo prosto dobro, bilo bi najbolje kada bi ova Skupština konsenzusom donela odluku o pridruživanju.
Time bi se mi prosto i pred svetom deklarisali da nećemo da budemo evropske parije. Hoćemo da budemo u zajednici slobodnih evropskih država. Sada ću navesti stvari koje su stajale u prvobitnom tekstu, a koje će verovatno ostati. Naša poslanička grupa će podržati tekst rezolucije iz razloga što se oduvek zalagala za evropske integracije i asocijacije.
Kažem, ovo što sam malopre pročitao je, i to sam bez uvoda saopštio, tekst koji bi se nama, ili da budem precizniji, meni dopao. U tački 3., recimo, stajao je ceo stav i nisam ga predvideo i ne predlažem i ne zalažem se da on bude integralni deo rezolucije koju će ova Skupština usvojiti. Njega ću pročitati, kaže, ukazuje na neophodnost što efikasnijeg rada zajedničkog organa državne zajednice Srbije i Crne Gore i formiranje svih neophodnih institucija i preduzimanje mera za jačanje saradnju sa EU. To je prosto ono što svet ne zanima šta ćemo da uradimo. Mi kažemo šta to nudimo svetu i kako se to preporučujemo.
Kako stvari stoje, nećemo biti zadnja zemlja u Evropi koja će ući u Evropsku uniju. Otprilike, zadnja će ući Mongolija, Ukrajina i Belorusija, ako uopšte uđu. Moguće je da uđemo pre njih, ako proces pridruživanja bude zaživeo i ako naše zalaganje bude ozbiljno i ukoliko naše zakonodavstvo bude takvo da se možemo preporučiti... (iz sale: Moldavija).
Izvinjavam se, Moldavija, greška, zahvaljujem na poznavanju zavičajne geografije, znam da znate Belorusiju itd.
Dakle, nemam više ništa značajno da kažem u pogledu ove rezolucije. Tekst rezolucije podržavamo uz određene izmene, uz određeno stilsko peglanje. Moguće je da radna grupa može još jednom da sastavi i napravi tekst koji će biti u duhu rezolucija evropskih.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, jedno upozorenje, imate dva i po minuta, toliko je ostalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da za ovih dva i po minuta razjasnim stav SPS-a u odnosu na Partnerstvo za mir još jednom, kako ne bi bilo nesporazuma s tim u vezi.
Partnerstvo za mir je politički program, vojni program NATO-a. Svi koji pristupe Partnerstvu za mir svoje međusobne odnose regulišu bilateralnim ugovorima. Ništa se ne podrazumeva time kada postajete član Partnerstva za mir ukoliko sa bilo kojom članicom želite da izgradite posebne odnose, to morate da rešite na način, a da se pri tom dve članice slože o istim pitanjima. Nije dobro da nam se podmeće.
Imamo jasan stav prema Evropskoj uniji i jasan stav prema evroatlantskim integracijama.
Ne treba niko da nam zamera s tim u vezi, zato što prosto nemamo ničiji mandat ni da se odreknemo prava na ratnu štetu, ni da bezuslovno pristanemo da Srbija i Crna Gora postanu članice NATO pakta.
Ne treba niko da nam zamera zbog toga. Mi svoj račun o tome polažemo svojim biračima. Ne treba niko da brine za ono što mi ovde govorimo. Mi jedino brinemo kada ovde govorimo o onome šta o tome misle oni zbog čijih glasova smo ovde, i mislimo o onima čije glasove želimo da dobijemo i da ponovo mi ili neki drugi u ime naše stranke budu ovde.
Ne treba da se podiže temperatura s tim u vezi. SPS još jednom insistira da se na pitanju za koje postoji politički konsenzus među političkim strankama ne prave veštačke razlike i ne pravi jaz koji faktički ne postoji i da nam se u rezoluciji, a o tome ćemo govoriti kada dođu amandmani, da nas ne teraju da se o rezoluciji izjašnjavamo u pitanjima kojima u rezoluciji nije mesto i koja, po našem shvatanju, u stvari nanose štetu državi Srbiji i narodu Srbije i građanima Srbije.
Dakle, to je pitanje. Naš stav je legitiman. Kada ga iznosimo, mi znamo šta dobijamo, a šta rizikujemo, ali u svakom slučaju je čist i jasan politički stav, odluka 6. kongresa SPS-a jeste da prihvata ulazak Srbije u Evropsku uniju. Mi nemamo nikakvu muku sa tim u vezi, ali mi imamo stav u vezi sa tim da nećemo i ne možemo bezuslovno pristupati evroatlantskim integracijama, a da pri tom ne znamo da li to košta 30 ili 50 milijardi dolara državu Srbiju, šta se dešava sa štetom koja je načinjena tokom NATO agresije i sa čitavim nizom otvorenih pitanja koja se ne mogu prevazići drugačije osim konsenzusom svih političkih stranaka, svih političkih subjekata, a pre svega da građani Srbije od toga imaju apsolutnu korist.
Političke stranke postoje zbog toga da se izražavaju različiti pristupi za rešavanje određenih pitanja i zato samo molimo da u potpuno mirnoj i legitimnoj atmosferi razgovaramo, i kada budu amandmani mi ćemo se truditi da zadobijemo poverenje ostalih kolega u parlamentu za dva amandmana koja smo podneli i da iz ovoga izađemo na način kako dolikuje parlamentu. Mislim da svako ima pravo na svoju argumentaciju i svako sa svojom argumentacijom može ili ne može da dobije poverenje onih koji o tome treba da se izjašnjavaju. Izvinjavam se za prekoračenje vremena.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Jedno objašnjenje koje želi da  oko jučerašnje rasprave.

Povodom pogrešnog tumačenja, s obzirom da je pre podne ovde bilo odgovora i ja se zahvaljujem što sam dobio tekst rezolucije.
Žao mi je što sam bio u pravu, jer ne volim da ovakva rezolucija bude usvojena za Srbiju i žao mi je što je teža nego rezolucija koja je usvojena kada smo dobijali sankcije.
Nažalost, tačno je ono što sam rekao, da je šikaniranje reč koja je upotrebljena. Vi ćete mi reći - ne, nego uznemiravanje. Prevodilac u tekstu koji smo dobili od Skupštine Srbije kaže da se ta reč može tumačiti kao šikaniranje, zlostavljanje i uznemiravanje. Prema tome, to je slobodno tumačenje prevodioca. On je to napisao. Nije samo to, nego pod e) i pod f) kaže se – ''uzevši u obzir poslednjih godinu i po dana centralna i lokalna vlast nije osigurala poštovanje osnovnih ljudskih prava, uključujući i prava etničkih nacionalnih manjina u Vojvodini''.
Gde ćete teže kvalifikacije? Ne volim što je tako, ali moramo prihvatiti da je tako i raspravljati o tome kako ta pitanja da rešimo i to je ustvari glavni doprinos približavanju Evropi i Evropskoj uniji, a ne to što ćemo deklarativno da se izjašnjavamo da hoćemo u Evropu.

Određujem pauzu od sat vremena. Nastavak u 15,00 časova. Sledeći govornik je Nikola Novaković.

(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad, pretres 1. tačke dnevnog reda.

Molim da pre početka rada utvrdimo kvorum.

Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.

Konstatujem da imamo kvorum.

Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, a neka se pripremi Dragoljub Stamenković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo već u četvrtoj sesiji raspravljamo o Predlogu rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji i čuli smo svakojake i različite i suvisle i obrazložene i neobrazložene stavove i različita mišljenja, a u pitanju je jedna sasvim pristojna, lepa rezolucija.
Moram da vas podsetim samo na to da je rezolucija odluka koja ima isključivo politički karakter, tretira isključivo političko pitanje, tako da je jedan od prethodnih govornika, koji je nju okarakterisao kao deklaraciju prazne političke sadržine, bio blizu da pogodi. Rezolucija nije deklaracija, a lično, inače, ne vidim ni jednu jedinu reč ili deo rečenice koji bi trebalo izbaciti ili izmeniti.
Prvo, ne mogu da se složim da tačkom u okviru prostoproširene rečenice nećemo deliti Srbiju, jer ta tačka, i izbacivši ostatak rečenice, ne znači ništa suštinski i ništa bitno u samoj rezoluciji ne menja.
Pažljivo slušajući sve koji su govorili odavde prilično sam zbunjen jednim orkestriranim, nelogičnim krugom koji se kreće u, otprilike, granicama apsurda, kontradiktornosti, paradoksalnosti i u mojoj glavi je izazvao konfuziju, jer ne mogu da verujem da, iako smo se podelili, a ne bi trebalo oko ovoga, da smo svi za Evropu ali, otprilike, po nečijim mišljenjima bi trebalo da Evropa ispuni određene uslove kako bi se mi njima približili. Teško.
A, onda sam, razmišljajući gde je suština toga "mi smo za, ali..." video o čemu se ovde ustvari radi. Nismo svi za Evropu. U to više niko ne može da me ubedi. Zašto?
Evropska unija podstiče evropske narode da napuste uske i zatvorene nacionalizme. To je dobro. Protiv toga nije niko i za to smo, naravno, svi. Uzimam pravo da govorim čak i u tuđe ime. Ali, ulaskom u Evropu tj. pridruživanjem Evropskoj uniji mi se odričemo dela državnog suvereniteta, ili, tačnije rečeno, slabimo državni suverenitet, smatrajući da Evropa kod odlučivanja ne uzima u obzir različite nacionalne potrebe i interese. To nije tačno.
Ta teorija je odavno napuštena uvođenjem načela supsidijarnosti, kao jednog od ključnih načela evropske legislative, a ono znači da sve ono što može da se uradi na nekom nižem nivou vlasti ne treba prenositi višim nivoima vlasti. To nije decentralizacija. To je samo jedno potpuno dispergovanje centara odlučivanja. To znači da sve ono što bilo koja članica Evropske unije ima i može da reguliše, čak i u regionalnom smislu, da se time Evropa baviti neće.
Ali, postoji jedna druga stvar i tu je u suštini odgovor na sve one naše polemike i različitost u mišljenjima. Istorijski ujedinjeni nacionalni identiteti slabe. Dakle, ulaskom u Evropsku uniju slabi nacionalni identitet. Posledica toga je da ponegde i ponekad to može da dovede do neprijateljstava i nacionalističkog odgovora.
E, tu je problem. Jer, u Evropi nacija igra ulogu onoliko koliko i Evropa igra ulogu jedne države. Tu se kriju i rešenja naših ogromnih problema, jer ulaskom u Evropu i postavljanjem tog nadnacionalnog mi ćemo jednostavno biti u prilici da stvarno, ozbiljno i na istom nivou učestvujemo u rešavanjima naših problema. Sve ostalo predstavlja politiku lažnih dilema, koja prazni život. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.