Dame i gospodo, kao jedna od potpisnica Predloga rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji i u ime DS-a, ovih desetak minuta našeg zajedničkog vremena potrošiću na ocenu šta je to što su prepreke na putu pridruživanja i gde i kako postoji argumentacija da je ova rezolucija jedan od mehanizama za uklanjanje tih prepreka.
Onaj ko se bavi matematikom, zna da za nekakve procese i decu u osnovnoj školi uče da bi se neka teorija dokazala ili da bi bila važeća, postoje neophodni, dovoljni i potrebni uslovi. Neophodan uslov za sve ono što su poslovi evropskih integracija za Srbiju, odnosno za Srbiju i Crnu Goru je Hag.
Onoliko neprijatno koliko smo dugo ćutali o razlozima zašto je neko osumnjičen za zločine protiv čovečnosti i zašto neko ima optužnicu pred međunarodnim sudom u Hagu, onoliko dugo koliko smo smatrali da će Hag, pravde radi nestati sam od sebe ili se ugasiti u protestu, dakle, svih onih koji ga smatraju političkim sudom, a ne zaista međunarodnim sudom pravde za bivšu Jugoslaviju, onoliko dugo koliko smo smatrali da, ako većina naroda u Srbiji, podržavajući razne političke stranke ima pozitivan stav o Evropskoj uniji, čak i o partnerstvu za mir, ali ima izrazito negativan stav o Haškom tribunalu.
Dakle, onoliko dugo vremena, koliko smo izgubili na te zablude, još toliko vremena će nam trebati ako ne shvatimo da je Hag neophodan uslov za evropske integracije.
U suštini, naša današnja rasprava ne vodi se o onome o čemu su se rasprave pri usvajanju rezolucije vodile u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Poljskoj i u Češkoj, a tamo su se uglavnom vodile oko standarda, oko zaposlenih, oko privatizacija, oko modela privatizacija, oko slobode govora, oko slobode medija, oko oslobađanja od ruskog načina uređivanja države. Dakle, tamo su se o tome vodile rasprave na početku devedesetih godina kada su te zemlje ušle u proces usvajanja rezolucije.
Mi danas uglavnom pričamo o Hagu i o Kosovu i Metohiji kao dve teme koje tište ovo društvo. To ima i lošu i dobru stranu. Loša strana je što se tek sada, praktično, raspravom o ovoj rezoluciji otvara tema šta ćemo na kraju svi zajedno ako možemo da uradimo na uklanjanju te prepreke koja se zove Hag, a dobra strana je što sve drugo, čime su se druge zemlje bavile dugo godina, Srbija ima manje ili više obavljeno.
Dokaz za poslednju tvrdnju su vam uporedno nivoi razvoja institucija, kontrola javnih finansija, ocena Zakona o privatizaciji, nivo korupcije, nivo sive ekonomije, sve ono što se meri u zemljama koje se menjaju, valja li, bolji smo i od Rumunije, od Bugarske, od Makedonije, i od Bosne i Hercegovine i od Albanije.
Međutim, problem koji sam navela, dakle, Hag, biće prepreka za ono što svi zajedno zovemo podrškom evropskim integracijama.
To i partnerstvo za mir spomenuto u jednom članu je najveća smetnja za postizanje političkog konsenzusa. Mi koji se dovoljno dugo bavimo politikom znamo da nije o tome reč, da je reč o interpretaciji činjenica, a ne o činjenicama samim.
Dakle, veliki broj građana koji podržava jednu političku stranku ima pozitivan stav o Evropskoj uniji i ta stranka to zna, ali ima negativan stav o svemu ostalom.
Druga politička stranka isto ima birače koji imaju pozitivan stav prema Evropskoj uniji, ali nema pozitivan stav prema partnerstvu za mir.
Treća politička stranka ima raspolućeno biračko telo u pozitivnom i negativnom stavu i prema Evropskoj uniji i prema NATO-u i prema partnerstvu za mir.
S obzirom da smo svi politički zanatlije, sami ćemo se prepoznati ko je ko u ovoj Skupštini. Nije naš posao, ako nećemo da idemo protiv volje onoga što misle i osećaju oni koji za nas glasaju. To mogu samo retki od nas, ako vide da je ponekad potrebna hrabrost, da se načini neki politički potez, politička odluka, koja je svima od koristi, nevidljiva danas ili nevidljiva za vikend, ali vidljiva u kratkom ili srednjem roku za celu državu.
Dakle, ako nećemo da pokažemo hrabrost kao političari i da uđemo u sukob sa voljom onih koji su nas birali, hajde da ovde bar otvorimo temu, ako nećete da se spomene Hag, ako nećete da se spomene partnerstvo za mir, a šta hoćete?
Ako nećete ništa drugo, sem rečenice - hoćemo u EU, onda nismo postigli apsolutno ništa, jedna politička stranka koja je tome sklona sa odobravanjem govori o rezoluciji koja ima jednu rečenicu - hoćemo u EU.
Sada ću se vratiti na potreban i dovoljan uslov i ostavljam taj Hag kao neophodan uslov. Potrebni uslovi počinju ovom rezolucijom, dakle, potrebni uslovi su niz postupaka u institucijama kojima se slika politička odluka, politička rešenost, ali kojima se slika i birokratski put, a svaka zemlja koja se menja, prolazi tim putem evropskih integracija.
Taj put počinje usvajanjem ove rezolucije. Kakve koristi imamo ako nismo napravili politički konsenzus ove rezolucije, da li iko ima koristi? Nema niko, čak ni oni birači, one stranke koji kažu - hoću rezoluciju sa rečenicom - hoću u EU i ništa više, ni kratkoročno, ni srednjoročno, ni dugoročno. Dakle, nema koristi za društvo.
Zašto je ovo potreban uslov? Zato što iz ove rezolucije proističu političke odluke i političke posledice po sve institucije koje su u ovoj ili u onoj vezi sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. To će obavezivati i Vladu.
To će već na sledećem zasedanju obavezivati svakog ministra koji nam bude slao predlog zakona da ga razmatramo, da potpiše izjavu o usklađenosti odredaba tog zakona sa standardima Evropske unije.
Da li pri tome smatrate da su ti standardi dobri ili se ne slažete sa njima, to više ne dovodite u pitanje. Rezolucija poput ove služi tome da shvatimo da demokratija nije da uvek sve stavljate pod pitanje, nego da nađete mehanizme kojima dajete odgovore na pitanja a društvo ih postavlja.
Svima nama, ko god glasa za nas, društvo postavlja pitanje - kada ću da živim bolje, kada ću da se rešim Haga, kada mogu da očekujem 500 evra proseka, kada ćete da mi ukinete vize, kada ćete početi da radite u Skupštini, Vladi, svugde, nešto od čega ja vidim kao građanka, kao građanin da imam opipljive koristi. To je odgovor, to je pitanje za koje je potreban uslov i početak ova rezolucija.
Ono što je dovoljan uslov, praktično, to je dobra vest kada je u pitanju teškoća sa Hagom, dakle, dobra vest je nivo institucija, a do kraja nedelje ćete dobiti već pomenuti izveštaj, odnosno rezoluciju parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde su Srbija i Crna Gora dosta povoljno ocenjene u odnosu na nivo izgradnje institucija i u odnosu na sve ono što karakteriše zemlje koje se menjaju. To su dovoljni uslovi, jer bez toga ne možete.
Na kraju, dilema oko toga šta čak, iako ispunimo neophodne uslove, a to je Hag, potrebne, to je ova rezolucija i realne političke svakodnevne odluke svih nas u politici i dovoljne uslove, dakle, nivo institucija, nivo servisiranja na lokalnoj samoupravi, nivo važenja primene onoga što donosimo kao zakone, šta ako tada nedostaje politička volja i odluka da je Srbija spremna da potpiše sporazum o asocijaciji, stabilizaciji, da pristupi listi zemalja kandidata, da je vreme da dobijemo upitnik koji kao država popunjavamo sa onoliko pitanja koliko Evropska unija smatra.
Ovo je tačka gde ću se vratiti na početak i na neophodan uslov. Dakle, ceo taj proces, zakočen je onim što se procenjuje u Evropskoj uniji kao nedopustivo nizak nivo saradnja sa Haškim tribunalom. Ono što provejava iz rečenice koja samo glasi "Hoću u Evropu" je politička zabluda da se u Evropsku uniju stupa pod nekim našim uslovima.
Kao što u rezolucijama koje se donose u evropskim parlamentima i u Skupštini Saveta Evrope nema pregovora, tako i sa Evropskom unijom, do trenutka dok ne postanete punopravni članovi, nema pregovora. Imate pregovora u periodu kada ste priznati da ste zemlja kandidat, do trenutka prijema. Tek kada stupite u Evropsku uniju, onda imate pravo pregovora.
Daću vam, snage i emocija radi, jedan negativan primer. Mađarska, za vreme dok je stupala u hodu ka kandidaturi ka članstvu u Evropsku uniju, nije mogla da postavlja nikakve uslove o sopstvenom statusu. Onog trenutka kada je postala zemlja kandidat, počela je da koristi resurse te institucije, na način na koji to rade svi političari. Posledica vam je rezolucija koja je usvojena u Evropskom parlamentu 16-og, koja se odnosi ne samo na Srbiju, nego i na druge zemlje, jer je to politika Mađarske. Da li je to pravedno?
Mislim da ćemo se svi složiti da, kada bi se složili da rezolucija glasi "Hoćemo u Evropsku uniju", a da druga rečenica bude "Nema pravde". To bi bila istina, zbog toga što se ovde i ne radi o pravdi, nego se radi o pravnim državama, radi se o pravilima u međunarodnom pravu, o međusobnom ugovornom odnosu i o pravnim državama. Razlika između pravde, o kojoj mi govorimo kada hoćemo da definišemo svoj put ka Evropskoj uniji, i pravne države, ume ponekad da bude ogromna.
Naš zadatak, kao narodnih poslanika i poslanica u ovoj skupštini, bio bi da usvajajući ovu rezoluciju, ipak jednoglasno razumemo da naše zalaganje za pravnu državu, u koju stupamo i ovom rezolucijom, znači naknadno, i nakon ne bih procenjivala koliko vremena, i pravdu za neke od nas ili za sve nas koji živimo u Srbiji. U želji da ova rezolucija, osim što će biti usvojena, ostavi kao posledicu i činjenicu da je otvorena debata o važnim pitanjima u Skupštini, i sa željom da se ta debata nastavi među poslaničkim grupama, među uticajnim ljudima u medijima i javnosti, među ljudima iz stručne javnosti.
Potpuno sam uverena da, ako neko ima dobre šanse i ako neko zaslužuje da se prečicama priključi grupi modernih evropskih naroda gde važe evropska pravila i igre, da je to onda Srbija. Biće mi veoma drago da sa vama delim uspomenu na to da je ovaj sastav Skupštine počeo tu utakmicu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su pretpostavljali da će predlog ovakve rezolucije doći na dnevni red na početku jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
To sam zaključila iz jedne izjave koju je mnogo ranije nego što je ona usaglašena na ovakav način od strane predlagača, dala gospođica Milivojević, gostujući na prvom programu Televizije Crne Gore, na okruglom stolu, gde je govorila, kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora, sa sagovornicima iz druge republike naše državne zajednice, o pitanjima koja se tiču pre svega odnosa Srbije i Crne Gore u ovako ustanovljenom uređenju po Povelji koja je stupila na snagu u februaru 2003. godine i o tek pristiglom izveštaju Evropske komisije.
Imam ga ovde, nosi naslov ''Radni dokument komisije. Srbija i Crna Gora: izveštaj o stabilizaciji i pridruživanju za 2004. godinu''.
Mnogo se govorilo o ovome ovih dana, i koleginica Pop-Lazić je bila u pravu kada je ovu rezoluciju i od strane ovakvog broja predlagača, a bez konsenzusa svih političkih činilaca u ovom parlamentu, naročito najveće političke stranke, što se tiče samog teksta rezolucije, namera predlagača i obaveza koje u njoj stoje, a koje mi ne možemo da prihvatimo, kada je rekla da je u pitanju jedan politički pamflet. Da je u pravu, govori i činjenica da rezolucija i njen tekst nisu ništa drugo nego zahtevi koji se nalaze u pomenutom izveštaju Komisije Evropske zajednice.
Očigledno je da između nas i predlagača, kao i prethodnog govornika gospođe Čomić, mislim na nas srpske radikale, a rekla bih i velikog broja naroda koji se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, koji ne prihvata na nacionalnom polju takve političke poteze ni sadašnje aktuelne vlasti, pre svega Borisa Tadića, ni prethodne DOS-ovske vlasti, postoji zaista fundamentalna politička razlika. Ne zbog toga što mi srpski radikali nismo za evropske integracije.
Naprotiv, mi to zagovaramo i od postojanja naše stranke i zbog činjenice da nam je to zaista potrebno, jer mi ne možemo na drugi način da težimo ka ekonomskom i privrednom oporavku, ne možemo da težimo na drugi način ka poboljšanju životnog standarda našeg društva, ali je činjenica da to ne može da se radi na ovakav način.
Ako kažete da postoje određeni uslovi, a i sama gospođica Milivojević je juče rekla – znate, kad ste član neke organizacije, morate da prihvatite te uslove. To bi moglo da se prihvati samo ako nisu u pitanju ucene i jasno servirani nalozi šta treba da se radi. Ne može niko da prenebregne činjenicu da ova pomenuta komisija tesno sarađuje sa određenim strukturama u našoj zemlji i sa aktuelnom vladom, pretpostavljam i sa nadležnim skupštinskim odborom i zbog toga je ovo dala na uvid narodnim poslanicima, koliko se sećam, u maju ili junu mesecu.
To je bilo tri meseca pošto je izabrana ovakva Koštuničina vlada, sa osvrtom na to šta je bilo prethodne tri godine, u periodu od 2000. do 2003. godine, kada su "reformatori" u ovoj istoj skupštini izglasali zakon glasanjem poslanika iz Soluna, izabrali guvernera "glasanjem" iz Bodruma, kroz izbacivanje poslanika, kroz nepoštovanje demokratskih prava i kroz nepostojanje legalne i legitimne skupštinske većine.
Naravno, oni su za sve to dali svoje mišljenje, udarili packe prethodnoj DOS-ovskoj garnituri a bogami i upozorili Koštunicu i njegove koalicione partnere da moraju strogo da se drže onoga što su njihovi osvrti, njihove kritike i jasni stavovi po pojedinim pitanjima.
Kada vi kažete da morate da prihvatite neka pravila, onda je to za vas verovatno tako, po sistemu uzmi ili ostavi, kako vam oni serviraju. Za nas su evropske integracije, ako se mi nešto pitamo, ako se pita najviše zakonodavno telo, ako se pitaju građani Srbije i ako ljudi koji su nosioci najviših organa vlasti postupaju u skladu sa odlukama, pre svega, Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim i nadležnih odbora i ako govorite sve to u kontekstu, pa i ova rezolucija, što je meni više nego sumnjivo, opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore, koju ste vi zagovarali na ovakav način.
Jer potpisnik tog sporazuma, pre svega Beogradskog, jeste Miroljub Labus, a zatim i Ustavne povelje, koja je stupila na snagu. Činjenica je da vi ne možete afirmativno da govorite o takvom procesu unapređenja naših odnosa sa zapadnom Evropom, a da nemate u vidu to da nas oni jasno uslovljavaju, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije. U tom kontekstu je, i zbog takvih naloga, prekjučerašnji istup u 20,05 časova Borisa Tadića. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu i apelujemo na savest i svest svih vas poslanika, i vas iz DS-a, da se pridružite toj našoj inicijativi.
Ako je više vaših poslanika, pre svega mislim na poslanike DS-a, promovišući ovakav politički pamflet ovde reklo da je ono što Skupština Srbije izglasa, a sada je u pitanju nešto što se zove rezolucija, obavezujuće za sve nas, kao najviše zakonodavno telo mi time obavezujemo izvršnu vlast i predsednika Republike, kako ćete da ubedite građane, a naročito Srbe na Kosovu i Metohiji da je bilo šta što se u ovoj skupštini izglasa više obavezujuće za takvog predsednika Republike koji, verovatno uz opsežne razgovore i komunikaciju koju je imao sa Bušom, sa Karlom del Ponte, sa Solanom, izlazi pred građane Srbije prekjuče i poziva Srbe, potpuno nezaštićene, potpuno obespravljene, na okupiranom području naše južne pokrajine, da izađu na izbore.
Ovde, u ovom izveštaju, dame i gospodo narodni poslanici, Komisije za evropske integracije, jasno se koriste neki termini koji, ne da nisu smešni, nego su žalosni. Kosovo i Metohija se uopšte ne spominju decidno u kontekstu Srbije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Pročitaću vam šta stoji na strani 20. pomenutog izveštaja. Oni kažu, sa svojim osvrtom - dodatno pitanje vezano je za Kosovo - ne kažu Kosovo i Metohija - na osnovu Rezolucije 1244 SB, UNMIK se obavezao na primenu memoranduma o saglasnosti Pakta za stabilnost u februaru 2003. godine, uključujući zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zainteresovanim stranama u regionu. Dalje kažu - partneri u relevantnim radnim grupama, Paktu za stabilnost, primili su k znanju namere UNMIK-a kako bi se obezbedilo da ne bude praznina u prostoru slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.
Naravno, njihov ekonomski interes, naročito na ovom području je za njih takođe veoma važan, ali vi sa druge strane zaboravljate, ako želite put ka evropskim integracijama, koji je ekonomski interes Srbije. Da li će oni želeti da nas prime ili bilo ko sa nama da razgovara? Ako imamo ovakav Zakon o privatizaciji, ako imamo takav skandal koji se desio prošle nedelje sa kompanijom "Knjaz Miloš" sa drugim preduzećima, sa onakvom privatizacijom po tom istom zakonu i šećerana i cementara - sa kime da razgovara?
Onda je lako reći - zakon nije dobar, mi ćemo to da preispitamo, da se umire radnici, da se pojavi predsednik države, potpredsednik Vlade. Resornog ministra nemate. Kako ćete da ubedite njih, a čitavo jedno poglavlje govori o tome koliki nam je budžetski deficit koji ste, navodno, uspeli da smanjite. Videćemo kako ćete uspeti da iskotrljate do kraja ove godine.
Idete na to da smanjujete javnu potrošnju, ali se po raskalašnom ponašanju pojedinih ministara to ne vidi. Već je prošlo dosta vremena od kako je ustanovljena nova Vlada. Kako ćete da ih ubedite da će proces proizvodnje da se pokrene, da će da se smanji nezaposlenost, kada je Slovenija, vama draga republika sa kojom imate odlične odnose, da vas podsetim na njihov akt secesije i na činjenicu da su ostali nekažnjeni zbog toga što je ubijeno 80 srpskih vojnika, spremila nekoliko stotina miliona evra da pokupuju sve što vredi ovde u Srbiji i onda ona da od toga izvlače maksimalni profit.
Na primer, to možete da vidite u mešetarenju kod kompanije "Knjaz Miloš", kod "C marketa", kod svih preduzeća u našoj zemlji. Ako već govorite o evropskim integracijama, morate da budete svesni činjenica, a to niste spomenuli ni vi iz bivšeg DOS-a, ni iz aktuelnog od kada ste u ovoj skupštini i to nije spominjala ni prethodna, ni aktuelna vlast.
Kakav je odnos naše zemlje na polju spoljnotrgovinske razmene i privredne saradnje sa Ruskom Federacijom? Da li je vama poznato koliki je spoljnotrgovinski suficit te zemlje? Da li vam je poznato koliko je ona uznapredovala proteklih nekoliko godina i kako stoji njihova privreda, kolike su im devizne rezerve? Da li vam je poznata činjenica da SRJ, naravno, to je kao međunarodno pravni priznati subjekt sada na sebe preuzela i ova aktuelna državna zajednica Srbije i Crne Gore, potpisala sa Ruskom Federacijom ugovor o slobodnoj trgovini odmah posle bombardovanja 1999. godine.
Da li bilo ko iz Vlade Republike Srbije i aktuelni premijer mogu da nam kažu koliko se to koristi i da nam objasne u kakvom je stanju naša proizvodnja i šta sve možemo da proizvedemo, a da izvezemo na široko i veliko rusko tržište?
Niste vi za to zainteresovani iz prostog razloga što ste obuzeti svim ovim što treba da radite, a što je ovde jasno naznačeno.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, to je antisrpski Haški tribunal u kome se nalaze srpski junaci, a pre svega najveći srpski junak, predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj. Takođe je jedno pitanje kojim se juče bavila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, što je gospođa Čomić spomenula, kroz donošenje jedne rezolucije koja ne da ne ide u prilog nama, kako je ona to htela ovde da predstavi, nije nas pohvalila nego nam je samo putokaz, odnosno njihov plan - šta dalje sa srpskim generalima i sa svima onima koji su branili državni i nacionalni interes.
Moram da kažem da je ta ista Parlamentarna skupština Saveta Evrope čije je jesenje zasedanje otpočelo pre tri dana u Strazburu, u kome učestvuju i poslanici SRS, u delegaciji koju predvodi gospodin Tomislav Nikolić, juče izglasala još jednu rezoluciju u kojoj nam se udaraju packe zbog nedovoljno unapređenih demokratskih odnosa i poštovanja demokratskih prava u našoj zemlji. Ko je kriv za to? Srpski radikali ili vi iz bivšeg i aktuelnog DOS-a?
Kakav je vaš odnos prema političkim neistomišljenicima? Kakav je odnos aktuelnog predsednika prema polovini biračkog tela, a to su svi oni ljudi koji glasaju za SRS? Odnos pojedinca koji predstavlja svoju političku stranku i koji je imao tri radna dana od kako je izabran, a u trećem radnom danu, ako može tako da se nazove njegovo preksinoćno obraćanje u 20,05 časova, on je naše napaćene sunarodnike pozvao da izađu na okupatorske izbore. Ništa za njega nije obavezujuće, tako ništa neće da bude obavezujuće ni za vas.
Ako je takav predsednik Republike za koga ste vi glasali, a mi smo, i milion i po građana Srbije, imali bolje rešenje, pravog čoveka. Čoveka koji bi državnički mudro, kao što nastupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mnogo bolje i mnogo brže mogao da nas integriše u Evropu. Vi ste izabrali Borisa Tadića i sada ćete i vi i on morati da snosite konsekvence zbog takvih vaših poteza.
On se ponaša gore nego ona šačica samoproklamovanih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji koje plaćaju okupatori. Ide čak i korak dalje i u svom obraćaju i u svojoj servilnosti. Znate, u ono vreme čelično-komunističkog doba u istočno-evropskim zemljama, lideri ili liderčići tih komunističkih zemalja nisu Brežnjevu pisali onako snishodljiva pisma, kao što se Boris Tadić obratio Džordžu Bušu pre petnaestak dana.
O čemu mi onda govorimo? Ko štiti srpske, nacionalne i državne interes? Ne samo Srba, nego svih predstavnika pripadnika nacionalnih manjina u našoj zemlji.
Da vas vratim opet na ono što je gorući problem za svakoga ko hoće normalno da razmišlja i za svakoga ko misli o budućnosti sve naše dece i svih generacija koje trebaju da se školuju u ovoj zemlji, da osnuju porodice i da žive, šta oni kažu kada je u pitanju Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.
Kažu - Srbija i Crna Gora još uvek nije ispunila svoje međunarodne obaveze u vezi sa saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Izveštaj SB UN iz oktobra 2003. godine od strane glavnog tužioca za saradnju okarakterisao ju je kao tešku i veoma ispolitizovanu.
Celokupna situacija i politička nestabilnost i takav odnos prema stranci koja je u opoziciji, a koja ima gotovo polovinu biračkog tela, što su pokazali i završeni lokalni izbori, tu celu politizaciju preko Borisa Tadića i preko svih vas koji želite da slušate, takve naloge vrši Karla del Ponte i njoj slični, svi oni koji ne žele ništa dobro ni Srbiji ni srpskom narodu. Nije to nikakva teorija zavere. Ovde su jasno precizirani uslovi. Ovo su ucene.
Ovo nisu uslovi za normalnu državu i za ljude koji žele ekonomski prosperitet, napredak u svakom pogledu za sebe i za svoj narod. Ovo su uslovi koji će skupo da vas koštaju, pre svega vas iz DSS, koji prihvatate da budete takvi činioci u ovakvoj Vladi, koji niste imali sluha da se u decembru mesecu, sa početkom ove godine, okrenete tamo gde ste trebali da gledate.
A da ste slušali savete Tomislava Nikolića, i vi i vaš Vojislav Koštunica, ne bi vam se toliko urušila stranka. Da ste slušali naše savete ne bi se desilo da isti čovek samo malo preobučen i navodno demokratski ulickan i našminkan Boris Tadić, koji je svoje pravo lice pokazao preksinoć, postigne takav uspeh koji nije uspeh za sve one koji žele ovoj državi i ovom narodu dobro, i ne bi se desilo da vas tako prešiša Demokratska stranka iz koje ste se izdvojili davne 1992. godine.
Prema tome, dobićete repliku gospodine Aligrudiću, ove su nepobitne činjenice. S obzirom na to da aktuelna Vlada koju sada predvodi Vojislav Koštunica, koji kohabitira sa Borisom Tadićem, koji je pozvao Srbe da izađu na okupatorske izbore i oglušio se o tri rezolucije i o jednu deklaraciju bez obzira što je izglasana u prošlom sazivu Skupštine, ako nastavi ovako da vlada i ako nastavi ovako da se oglušuje o sve ono na šta vas upozorava SRS neće da bude dobro.
Mene baš briga što će vaša stranka da propadne i što ćete vi da na sledećim izborima dobijete 3 ili 4% glasova ako tako nastavite da se ponašate, ako se Srbiji i srpskom narodu desi nešto još gore i gore. Nama srpskim radikalima je cilj da uvek državne interese stavimo iznad stranačkih.
Mi smo to uradili kada je u ovoj skupštini u vreme našeg najljućeg obračuna sa 176 poslanika DOS-a bila na dnevnom redu deklaracija o tzv. Hakerupovim ustavnim okvirima, a koji je postao kasnije šiptarski ustav, a koji je dao legitimitet šiptarskim terorističkim vlastodršcima, njihovim teroristima, i koji je onemogućio da 1600 porodica sazna gde su njihovi najmiliji.
Posle toga ste pozvali Srbe na okupatorske izbore. Jednom dali legitimitet šiptarskim vlastima. Pa što se onda ljutite što vam i Rugova i Tači i Haradinaj dele packe preko ovih iz tzv. međunarodne zajednice. Jednom ste pristali na te njihove i takve uslove, a oni sada od vas traže da to isto uradite.
Boris Tadić bio je maksimalno servilan, to je radio bez problema, to je njegova politika, i to je razlika između nas i njega i onda i sada, a mislim na njegove predstavnike. Vi koji ste ovde glasali za rezoluciju, koji ste sa SRS-om i sa našim predstavnikom vodili razgovore o tome da nam je potreban konsenzus, da nam je potrebno da imamo i da podržimo, a znate da smo sa malom zadrškom uradili Vladin program za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, niste bili spremni da se koliko juče izjasnite o tome da se, ako treba, prekine ova sednica i da to energično tražite, na kojoj se govori o pamfletu, a uslovi pravi i ucene su u ovom dokumentu.
I da odmah krenemo kao ozbiljni ljudi sa svešću o tome u kakvoj se situaciji nalazi narod na Kosovu i Metohiji i kakva nas budućnost čeka, da raspravljamo o mogućnosti da dve trećine poslanika opozove Borisa Tadića, odnosno da samim tim stvorimo uslove da to narod uradi na referendumu.
Koristim mogućnost, ma koliko vi sada bili možda spokojni i mirni bez dizanja tenzija, ali zbog činjenice da nam se dobro ništa ne piše zbog ovakvih uslovljavanja, da pozovem sve vas poslanike, predstavnike svih političkih stranaka da se pridružite našoj inicijativi i da se Boris Tadić opozove sa mesta predsednika Republike zbog toga što je on postupio protivno važećem Ustavu.
Zbog toga što iako izglasate ovu rezoluciju, opet ponavljam, mi nismo protiv evropskih integracija, ali smo protiv svakih vrsta ucena, i da onda jednom za svagda svakome ko bude bio izabran na bilo koju visoku državnu funkciju stavite do znanja da ono što ova skupština i narodni predstavnici izglasaju mora da bude obavezujuća za sve.
Nemate vi, gospodo, a sada se i na kraju vama obraćam iz DSS-a, uopšte razloga da se ljutite ni zbog ovoga što sam vam ja rekla, a ni bilo koji predstavnik SRS-a. Vi znate, možda ste duboko svesni toga, ali ne želite da priznate, ili ne želite da se suočite sa tim, možda zbog nedostatka hrabrosti, možda zbog nekih ucena kojima ste izloženi, da je put koji zagovara SRS jedini ispravan put.
A da smo mi u pravu, potvrđuju nam od izbora do izbora građani. Kakva je satisfakcija za jednu političku stranku da dobije toliko poverenje birača ako nestane država u kojoj ti građani treba da žive i uživaju sva demokratska prava i ako ona ne bude mogla da radi i da sama odlučuje.
Razmislite o tome i apelujte na vaše predstavnike i na predsednike vaših stranaka da se spasi ono što se spasiti može, jer zaista je poslednji trenutak da odgovorni ljudi nešto urade kako bi nam bilo bolje. Hvala.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

Bila je pomenuta DSS od moje prethodnice,  koja je imala izlaganje veoma vatreno,  i koje je štektalo kao mitraljez ali sa ćorcima.
Dakle, ono što je ovde bilo rečeno je krajnje nekorektno, zato što se DSS od početka zalagala za konsenzus i dijalog političkih stranaka o bitnim državnim pitanjima. Danas nemamo sluha da postignemo konsenzus oko važnih pitanja, a zaboravili smo da tema današnje rasprave nije ono o čemu ste vi govorili, nego da je tema današnje rasprave rezolucija koja je na dnevnom redu, kojoj se zamera, sa jedne strane, da je pamflet, a sa druge strane da sadrži nekakve izraze ili termine koji nisu adekvatni, pa zbog toga ne može da se glasa. Sve to prihvatam. Ne moramo svi biti evropejci niti evrofobičari, ali u svakom slučaju moramo imati dogovor oko nekih ključnih društvenih pitanja.
Ne možemo postići dogovor sa ovakvim dijalogom koji je maločas vođen. Ovo doživljavam kao dijalog, jer vi ste se nama obraćali i imamo pravo da odgovorimo. Jednostavno, DSS se od početka trudila da postigne takvu vrstu dijaloga sa svima u ovoj Skupštini. Pokušala je to da čini, i čini i dalje, i neće prestati sa naporima da to čini i sa SRS-om kao i sa drugim političkim strankama u ovom parlamentu.
Krajnje je nekorektno da se govori u ovom kontekstu o onome što je Boris Tadić uradio pre dva dana, i da se to povezuje sa Vojislavom Koštunicom i sa DSS-om. Vi ste veoma jasno čuli kakav je stav Vojislava Koštunice po pitanju izlaska na ove izbore. Čuli ste da je Vlada Republike Srbije procenila kao organ, a to joj je ova skupština dala za pravo, da nisu ispunjeni uslovi za izlazak na te izbore i da zbog toga ne može pozvati građane Srbije na te izbore i građane Kosova i Metohije da na tim izborima učestvuju. Prema tome, to je jasan stav ovog parlamenta.
Oko tog stava smo ovde postigli konsenzus i nemojte da ono, oko čega smo napravili dogovor u ovom parlamentu i oko čega ćemo se truditi da dalje postižemo dogovor, rušite na ovaj način. To nije korektno i vaše izjave nisu korektne gospođo Jovanović.
Prema tome, morao sam da se javim i da vam repliciram, jer je ono kako ste vi maločas govorili krajnje nekorektno i krajnje netačno što se tiče DSS-a.

Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, po Poslovniku.

Član 100. stav 2. Poslanici su dužni da se obraćaju sa uvažavanjem drugim narodnim poslanicima.
Evo, već dva dana slušam kao jedan od predlagača ovog dokumenta, a mislim da je sada prevršilo svaku meru, od prethodne govornice da su predlagači i oni koji su radili na ovom tekstu koristili smešne i žalosne termine, da su u ovu rezoluciju ugradili samo ono što se tražilo iz izveštaja Evropske komisije za prethodnu godinu. Sa naročitim zadovoljstvom moram da vam kažem da je Odbor za evropske integracije pozvao ambasadora Džefri Bareta da se obrati poslanicima Narodne skupštine i da lično prezentuje taj izveštaj. Ono što u tom izveštaju piše možda boli, ali to je onako kako to oni vide.
Drugo, ne prihvatam da smo mi samo strani poslušnici, koji su, eto, zarad nekog izveštaja ubacili to u ovu rezoluciju, jer taj izveštaj nema nikakve veze sa početkom rada na ovom tekstu rezolucije o pridruživanju EU.
Prema tome, istine radi i javnosti radi, Odbor za evropske integracije, a čiji sam član, i radna grupa, čiji sam član, više puta je insistirala i pozivala članove Radikalne stranke da uzmu učešće u sastavu te radne grupe. Jednostavno to niste prihvatili.
Ono što sada dva dana slušamo za govornicom je ogoljena demagogija koja nema ama baš nikakve veze sa tekstom koji se pojavljuje pred Narodnom skupštinom Republike Srbije. Ako imate bilo kakve zamerke, da li je to pogrešna formulacija pitanje ispunjavanja međunarodnih obaveza u vezi sa Hagom, da li je to pitanje regionalne saradnje, da li je to pitanje, a što smo mogli da čujemo i od članova SPS-a, vezano za Partnerstvo za mir?
Onda nam kažite konkretno – nećemo glasati za ovu rezoluciju zbog toga i toga. Nemojte da mešate babe i žabe i da koristite ovu govornicu zarad političkog trenutka koji smo imali ovih dana. Znači, nemojte da iznosite političke stavove samo zarad zloupotreba ove govornice. Govorite malo i o ovoj rezoluciji.
Prema tome, ova i ovakva rezolucija koja je samo prvi korak na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji je ovakva kakva jeste. Data je narodnim poslanicima na usvajanje. Ja vas pozivam da glasate za nju. Kada budete imali većinu u ovom parlamentu izglasajte neku drugu rezoluciju, neka bude bolja ili gora od ove kakva je jeste. Ovakve rezolucije ili slične rezolucije imaju sve zemlje u okruženju.
Ovo je politički akt par ekselans (par excellence) koji je potreban ovom parlamentu ovakvog sastava kakav jeste. Zato vas pozivam da napravimo što širi konsenzus oko ovakvog teksta ili ako vi imate neki bolji tekst dajte taj bolji tekst, da vidimo kakav je taj bolji tekst.

Gospođica Jovanović, replika na izlaganje Vojkana Tomića.

Gospodine Tomiću, ne može da bude demagogija ono što priča jedna, doduše najveća opoziciona stranka koja ima 50% biračkog tela, nego ono što radi aktuelna vlada. Ovo što ste stavili u tekst ove rezolucije je u najmanju ruku sramno.
Pogledajte šta stoji kada su u pitanju Srbi optuženi pred tzv. Međunarodnim sudom za ratne zločine. Da li je vama jasno u kakvoj se situaciji nalaze i kako se tretiraju Srbi koji su se dobrovoljno predali, kakva im je garancija i kakvu pomoć je dala aktuelna vlada, a da ne govorimo o onoj prethodnoj DOS-ovskoj i o činjenici da je ovde bez trunke srama danas izašao bivši ministar inostranih poslova, onaj koji je vukao za rukav Karlu del Ponte da napiše optužnicu protiv predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja.
Da glasa neko od predstavnika SRS-a za rezoluciju u kojoj stoji – za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije, i koja odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama. Vaše obaveze i vaša jednostrana saradnja sa Karlom del Ponte nije obaveza ni jednog srpskog patriote, ni jednog srpskog radikala.
Od onog trenutka kada je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, koga je ispratilo 100.000 ljudi na beogradskim ulicama, pošao u antisrpski Haški tribunal, gde je bio potpuno izolovan šest meseci protivno svim međunarodnim pravima, standardima i poveljama, on je rekao da nijedan srpski vojnik, nijedan srpski general više ne treba da ide tamo. On će, budite sigurni, bez obzira na to što ga tamo utamničenog drže godinu i osam meseci, odbraniti interes svakog Srbina, srpskog naroda i srpske države, vratiće se hvala Bogu živ i zdrav ovde, a dotle će već naveliko da vladaju srpski radikali na svim nivoima vlasti. Taj trend ne može da se zaustavi.
Kada već govorite o tome šta ste radili i gde ste bili gospodine Tomiću, bolje bi bilo da podnesete taj izveštaj o vašem radu vašoj Narodnoj demokratskoj stranci i vašem Vuksanoviću koji je dobio celih 1,5% na izborima za gradonačelnika.

Nemate pravo na repliku. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a neka se pripremi Zoran Krasić.