Hvala vam.
Replika na izlaganje Gordane Pop-Lazić, izvolite gospodine Aligrudić. Replika na izlaganje gospodina Svilanovića kasnije? Ivice Dačića? Molim vas, samo po završetku izlaganja, izvinite gospodine Jevtiću neću vam dati reč. Izvolite gospodine Aligrudić.

U izlaganju gospođe Gordane Pop-Lazić pominjan je predsednik republičke vlade, koji je istovremeno i predsednik Demokratske stranke Srbije, pa je to osnov za repliku. Pominjano je pitanje nacionalne strategije za evropske integracije, odnosno za pridruživanje Evropskoj uniji. Kontekst u kojem je to rečeno podrazumevao je skup svih mera koje će uticati da ispunimo uslove koji se traže za pridruživanje Evropskoj uniji i kada je o tom, doduše sporom procesu, predsednik Vlade govorio, govorio je o sveukupnosti tih mera.         One podrazumevaju u najširem smislu reči ekonomske i političke mere. Pridruživanje Evropskoj uniji je ustvari neka vrsta priključivanja jednom ugovoru po pristupu. Ne određujemo mi te uslove, ne određujemo mi te mere i sveukupnost tih mera, nego su one unapred zadate i određene.
Naravno, razlika u tim uslovima od zemlje do zemlje zavisi od toga kakve su specifičnosti određenih područja i specifičnosti zemalja u kojima se one nalaze.
Ova država ima određene specifičnosti, pa i da ih nema, da je potpuno ista, da su iste okolnosti kao i u drugim zemljama postojali bi određeni elementi koje je potrebno ispuniti, određeni uslovi da bi se, ukoliko postoji iskrena volja, a koliko sam čuo očigledno u tom smislu ne postoje razlike, da se Evropskoj uniji pristupi, jer u ovom trenutku s obzirom na stepen razvoja u kojem se nalazimo, s obzirom na okruženje mi nemamo drugih uslova za prosperitet.
Prema tome, to je cilj onoga što je bilo dato u izlaganju premijera u inauguracionom govoru kada je bilo reči o definisanju nacionalne strategije za pridruživanje Evropskoj uniji.
U ovom tekstu rezolucije pominje se nešto drugo. To se ne kosi sa onim što je premijer izložio. Ova skupština kada usvoji ovu rezoluciju na neki način će postaviti zahtev republičkoj vladi da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje, pri čemu nije određena dužina trajanja tog roka. Što kraći rok s obzirom na težinu zadatka i složenost obaveza koje se preuzimaju, ali sa druge strane postoji u članu 5. tačka 5. ove rezolucije obaveza da se jednom u tri meseca informiše Narodna skupština od strane republičke vlade o planiranim i ispunjenim obavezama i realizacijama svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
Dakle, mi ovde sao konstituišemo jednu obavezu republičkoj vladi da nas u određenim rokovima izveštava o merama koje su do sada preduzete na ovom planu. Dakle, ne vidim nikakvu kontradikciju u tome i mislim da ova rezolucija ni na koji način nije inkompatibilna onome što je rečeno u inauguracionom govoru, nego da je kompatibilna i da na taj način praktično mi ispunjavamo te obaveze koje se pred nama nalaze.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Mikavica.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji je jedan politički pamflet koji ima za cilj da skrene priču u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa pravog koloseka i da se ode na sporedni, da se govori o nečemu što će biti 2012. ili 2017. ili 2021. godine ili ko zna kada.
Danas je ovaj parlament trebalo da raspravlja o izjavi predsednika Republike Srbije Borisa Tadića koji poziva Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore.
Zašto nas poziva da izađemo na izbore? Zašto je takvo mišljenje predsednika Repubilke suprotno stavu Narodne skupštine Republike Srbije, za koje su glasali i poslanici iz Demokratske stranke?
Zašto je njegovo mišljenje suprotno mišljenju poslaničkog kluba Demokratske stranke? Zašto je njegov stav suprotan stavu Vlade Republike Srbije? Zašto je njegov stav suprotan stavu Srpske pravoslavne crkve? Zašto je stav Borisa Tadića suprotan stavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve? Zašto je suprotan interesima Srba koji žive na Kosovu i Metohiji? Zašto Boris Tadić želi da se nastavi agonija Srba na Kosovu i Metohiji? Zašto priželjkuje novi 17. mart Srbima na Kosovu i Metohiji?
O tome smo mi danas, dame i gospodo, trebalo da raspravljamo, a ne o ovoj rezoluciji koja ima samo jedan cilj, a to je da skrene priču sa onog što je najaktuelnije u državi Srbiji, a to su izbori koji su zakazani za 23. oktobar na Kosovu i Metohiji.
Kome je u interesu da uspe izborni proces na Kosovu i Metohiji zakazan za 23. oktobar 2004. godine i da se formiraju šiptarske institucije? Međunarodnoj zajednici koja je doživela kolaps, bruku i sramotu u svom petogodišnjem delovanju na Kosovu i Metohiji, Šiptarima. Od začetka višestranačja u Srbiji oni bojkotuju izbore, ne priznaju državu Srbiju. Da li ih je neko primoravao na izbore? Da li ih je neko ucenjivao da izađu na bilo koje izbore? Ne, niti je to radila Evropa, niti svet, niti Srbija. To je bilo njihovo demokratsko pravo.
Izgleda da u svetu svi imaju i štište svoje pravo osim Srba i srpskog naroda. Za njih ne postoji pravo već ucene, pritisak, pretnje, maltretiranja, bombordovanja, to je za Srbe, a za ostale pravo i demokratija.
Kome je još u interesu da uspe izborni proces na Kosovu i Metohiji? Šiptarskim separatistima i teroristima i to je jedino opravdano. U interesu je Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije. Zašto? Da bi bio miljenik zapada, a na štetu Srba i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i uopšte Srba u državi Srbiji. Kome je još u interesu?
Koaliciji Povratak koja je jedina podržala predlog Borisa Tadića, a to što u bornim kolima idu na sednice Skupštine, što se desio 17. mart nije bitno, bitno je da bude njima dobro. Od izlaska na izbore njih 100 će imati interese, a šta je sa interesima 130.000 Srba na Kosovu i Metohiji, šta je sa interesima 250.000 proteranih Srba sa Kosova i Metohije i šta je sa interesima Srba koji žive u državi Srbiji.
Bitno je da se zadovolje članovi Koalicije Povratak i predsednik Republike Srbije Boris Tadić. Do današnjeg dana samo se jedna građanska inicijativa sa sedištem u Nišu prijavila za izbore na Kosovu i Metohiji. Po gospodinu Borisu Tadiću svi ostali su bili ili ludi ili glupi, pa i njegova politička partija što nije učestvovala do sada na izborima na Kosovu i Metohiji.
Zašto to nisu uradili ako je on takvu viziju imao od ranije? Zašto je to objavio posle lokalnih i pokrajinskih izbora u Vojvodini?
Kome je u interesu da izbori na Kosovu i Metohiji budu uspešni? Bivšem i sadašnjem ministru inostranih poslova, gospodinu Svilanoviću i gospodinu Vuku Draškoviću. Gospodinu Svilanoviću jer je nedavno izjavio da će Kosovo 2005. godine biti nezavisno. Ne znam zašto sedi u ovim poslaničkim klupama. Izjava jednog od visokog funkcionera DOS-a, poruka građanima, a on želi ovde da se postigne neki politički konsenzus, želi neko jedinstvo u ovom parlamentu, a šalje poruku Srbima na Kosovu da će već sutra Kosovo biti nezavisno.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku i da ga pitam u kom je svojstvu gospodin Svilanović, da li je dobio ovlašćenje od Narodne skupštine Republike Srbije da predvodi određene evropske delegacije na Kosovu i Metohiji?
Mene je gospodin Svilanović lično upoznao sa Karlom Biltom kada je bio u Kosovskoj Mitrovici. U tom to svojstvu? Čiji je on poslanik? Da li evropskog parlamenta, da li srpskog parlamenta, da li kosovskog parlamenta? Čije interese štiti? Evrope, Šiptara, Srba? Neka se izjasni gospodin Goran Svilanović. On mu kaže - mnogo mi je žao što srpski radikali nisu sa nama. Taman posla gospodine Svilanoviću, pre bih se ubio nego da budem sa vama i sa vašom idejom o stvaranju države Srbije.
Kome je još od interesa da uspeju izbori? U interesu je gospodinu Vuku Draškoviću, a pitao bih ga - zašto Vuče? Zašto? Da bi mogao da šeta po Evropi i svetu, da ga primaju svetski državnici, da bi on sa tih putovanja mogao da donosi poklone svojoj familiji. Pa, nije to toliki razlog da staviš na stub srama i golgotu srpski narod na Kosovu i Metohiji.
I, još jedan veliki biznismen ima razloga da uspeju izbori na Kosovu i Metohiji, a to je Bogoljub Karić, ali njegov interes je finansijske prirode - da bi zaštitio svoje interese, svoje kompanije "Mobtel", koja radi na Kosovu i Metohiji.
Znači, kada analiziramo kome je u interesu, to je jedna šaka ljudi - Svilanović, Vuk Drašković, Tadić, i Koalicija Povratak. Da li su oni bitan faktor koji može da ubedi Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Budite ubeđeni - ne. Srbi neće izaći na izbore na Kosovu i Metohiji, bez obzira što ih oni pozivaju.
Međutim, ti izbori će biti urađeni onako kako bude odredila UNMIK administracija, a ne kako se bude glasalo. Toga smo svesni, tih lažnih izbora, i u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji.
Postavlja se pitanje da li Srbija treba da ide ka Evropi. Evropska integracija - da, ali bez uslova, bez Haga, bez Kosova i Metohije.
Srbija mora biti ravnopravan član Evropske unije, a ne osakaćena Srbija, sa jednom nogom, bez Kosova i Metohije, ili Srbija bez svojih sinova koji su optuženi za zločine koje nisu počinili, koji su samo izvršavali svoju dužnost i herojski branili Srbe i srpski narod od šiptarskih terorista i separatista, i od NATO agresije na državu Srbiju.
Da li je secesija dozvoljena u Evropskoj uniji? Nije dozvoljena. A, da li su Slovenija i Hrvatska nagrađene za čin secesije? Jesu. Nagrađene su, a i Srbija će biti nagrađena, po mišljenju Gorana Svilanovića, ukoliko se otcepi od Kosova i Metohije, i završen je posao.
Da li je to opravdano? Nije. Nije opravdano. Niko nema prava, pa ni Goran Svilanović, da žrtvuje bilo koji deo teritorije zarad ostatka jednog dela, da bi on mogao da živi. Kosovo i Metohija je srpska svetinja i mora da ostane, bez obzira na sve probleme koji nas snalaze, u sastavu države Srbije. Samo tako biće i Srbije. Ukoliko nema Kosova i Metohije, budite ubeđeni - neće biti ni države Srbije.
Da vas podsetim, unazad pet i po godina na Kosovu i Metohiji je Evropska unija. Svi administratori, civilni tzv. administratori su bili iz Evrope, njih pet šest, koliko se do sada promenilo, oni su svi evropski državljani i članovi tih vlada Evrope i oni rade već pet i po godina.
Ako ne znate kako oni rade i šta rade, molim vas da prošetate do Kosovske Mitrovice, do Gračanice, do Štrpca i da vidite šta su to Evropa i svet doneli na Kosovo i Metohiju. Tih pet i po godina je jedan jako dug period, veliki proces za svaku iole ozbiljnu strategiju i politiku. A, to je jedan jako mali prostor za svet. Ali, tu su jako veliki problemi, jer su od Kosova i Metohije napraivili "crnu rupu" Evrope i sveta, upravo ta Evropska unija i ta svetska međunarodna zajednica.
U Povelji lepo piše - slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga. Da li ima slobode kretanja ljudi na Kosovu i Metohiji? Nema. Tamo ima sloboda ubijanja ljudi, hapšenja ljudi, maltretiranja ljudi, proganjanja, svega toga ali pod uslovom da je Srbin, jer je onda sve dozvoljeno.
Da li ima trgovine robom? Nema trgovine slobodnom robom, već ima šverca, a najprometnija roba na Kosovu i Metohiji je droga i oružje.
Da li ima kretanja kapitala? Ima, tako što se pljačka srpska imovina, srpska domaćinstva, pljačka se srpska priroda na Kosovu i Metohiji. Vrši se pranje prljavog novca kroz kosovske institucije.
Da li mogu da se koriste usluge? Znate li koje usluge Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da koriste? Samo usluge zatvora. Nikakve druge usluge nemaju pravo da koriste Srbi na Kosovu i Metohiji.
Da li je to ono što treba ovaj parlament da usvoji danas i da predloži građanima Srbije, pogotovo Srbima koji su ostali na Kosovu i Metohiji i poruku za 250.000 Srba koji žele da se vrate na prostore Kosova i Metohije. Ne. Sigurno to nije tako.
Evo, pročitaću vam dva pisma koja sam dobio od Srpskog nacionalnog veća iz Kosovske Mitrovice, i za Kosovo i Metohiju, koji upozoravaju na ovaj pogubni čin, na ovaj pogrešan korak predsednika Borisa Tadića i traže da ova skupština hitno zaseda i donese odluku o tome da li da se izađe na izbore ili ne.
Zašto smo mi donosili onu rezoluciju od pre mesec ili dva dana ako sada treba jedan čovek da pogazi sve to što kaže 250 poslanika. Ne mogu da shvatim da Boris Tadić pobija mišljenje Bojana Pajtića, Čomićke i ostalih iz DS-a. Jer, oni su pre dva meseca rekli - nema izbora dok se ne realizuje plan Vlade Republike Srbije za Kosovo, a sada njihov predsednik, na funkciji predsednika Republike Srbije, poništava celu volju poslaničkog kluba Demokratske stranke, i svih nas ovde koji smo glasali. Tada niko nije bio protiv.
Sa ovakvom politikom od Srbije neće biti ništa. Zato - uzmimo se u pamet. Ako znamo da vodimo državu vodimo je, ako ne podnesimo ostavke, jer je ovo jedan takav čin da bi svaki normalni državnik podneo ostavku na svoje mesto, posle ovakve odluke, a da pri tome kompletna javnost i svo okruženje bude protiv te odluke. Ne može jedan čovek biti pametniji od 10 miliona ljudi. Toliko i hvala.

Hvala gospodine Kragoviću. Izvolite.

Dakle, problem na Kosovu je svakako problem koji tangira sve poslanike u ovom parlamentu. Ono što je definitivno zajednički interes svih nas jeste da na Kosovu budu obezbeđeni, pre svega, bezbednosni standardi za srpsko i sve nealbansko stanovništvo. Naravno da postoje dva modela koja su predložena da bi se to postiglo.
Jedan je, naravno legitiman, i on se ogleda u pozivu na bojkot izbora na Kosovu, a drugi je takođe legitman i on predstavlja poziv Srbima na Kosovu da na te izbore izađu. Zašto mislim da je ovaj drugi ispravniji. Pre svega, on pokazuje dobru volju prema međunarodnoj zajednici, a sa druge strane ostavlja dovoljno veliki manevarski prostor za srpsku stranu, pre svega u slučaju ukoliko se u doglednom vremenu, u jednom razumnom roku, ti bezbednosni standardi ne uspostave, da srpski poslanici u parlamentu povuku svoje mandate.
Postoji i treća grupa poslanika koja pokušava da zameni teze i koja raspravlja o posledicama koje trenutno imamo na Kosovu. Mnogo je uputnije razgovarati i analizirati uzroke koji su doveli do ovako teške situcije, a prilično je licemerno da predstavnici SRS o tome govore.
Oni su svojim političkim delovanjem direktno uzrokovali teško stradanje srpskog naroda danas na Kosovu.
Što se tiče maksimalističkog pristupa izradi ovakve rezolucije i njenom donošenju, on je bio pre svega postizanje jednog širokog društvenog konsenzusa, a takvom konsenzusu mora da prethodi konsenzus političkih stranaka u parlamentu.
Meni je veoma žao što to nismo uspeli da postignemo. Međutim, rezultat današnje diskusije, a čini mi se i glasanje nakon završetka diskusije, biće jasno polarizovanje srpske političke scene na stranke koje jesu za ulazak u Evropsku uniju i na stranke, poput SRS i SPS-a, koje nisu za ulazak u Evropsku uniju.
Nije dovoljno da se određene političke stranke deklarišu kao evropski orijentisane. Znači, to moraju dokazati svojim činjenjem. SPS, odnosno gospodin Ivica Dačić govori o postizanju najmanjeg zajedničkog imenioca u procesu evropskih integracija.
Gospodine Dačiću, to nije dovoljno, jer se takvim pristupom ne ispunjavaju svi neophodni uslovi za ulazak u Evropsku uniju. Podsetiću vas još jednom, to sam rekao juče u izlaganju da ne postoji ni jedna zemlja, članica Evropske unije koja prethodno nije bila u programu partnerstva za mir.
To je razlog zašto je partnerstvo za mir pomenut u ovoj rezoluciji. Srbija je definitivno svoj put determinisala i jasno ga odredila. To je put ka Evropskoj uniji, a građani Srbije su na svim izborima održanim u prethodnih godinu dana pokazali da su za evropsku Srbiju. Naravno, mnogo je bitno da mi svojim političkim delovanjem i shvatanjem političke odgovornosti taj put učinimo bržim i efikasnijim, upravo, u ovoj skupštini, mi smo, pre svega, odgovorni za to građanima Srbije.

Izvolite.

Hvala gospođo potpredsednice, dužan sam vam odgovor, pošto ste postavili pitanje i samo zato se javljam.
Dakle, pitali ste se me zašto sam vas i kako sam vas to upoznao sa Karlom Biltom, a ja sam inače mislio da ćete mi se zahvaliti na tome što ste bili u prilici da razgovarate sa Karlom Biltom. Činjenica je da je on nekada bio predsednik vlade Švedske, a druga činjenica je da je on u ovom trenutku veoma uticajan među strankama na desnom delu u političkom spektru u celoj Evropskoj uniji.
Konkretno, da vam odgovorim, međunarodna komisija za Balkan okuplja 17 ljudi. Ja sam jedan član. Predsednik te komisije je Đulijano Amato koji je bio predsednik vlade Italije. Članovi te komisije su još Karl Bilt koga ste pomenuli, koji je bio predsednik vlade Švedske, član te komisije je Žan lik Dean, koji je bio predsednik vlade Belgije, član te komisije je Kiro Gligorov, koji je bio predsednik Makedonije.
Član te komisije je Vajczeker, koji je bio predsednik Nemačke, dakle, čitav niz ljudi, uglavnom iz Evropske unije, ali i dva predstavnika iz SAD, prilika je bila za vas da kažete ono što želite, ono što mislite i vi ste tu priliku iskoristili.
Dakle, zato nemojte da budete protiv toga, jer ja nisam tamo govorio ni kao poslanik, ni kao predsednik bilo koje stranke, ne, ja sam prosto bio srećan da vi imate priliku da kažete i vi i drugi Srbi sa Kosova, dakle, u Lipljanu, u Dečanima, u Manastiru Sokolica, u starom Grackom, a tu smo razgovarali koje muke sve imaju i da znate, ljudi su govorili vrlo otvoreno, vrlo direktno, tražili su bezbednost, tražili su decentralizaciju, to su bile ideje i oni su rekli, a verujem da ni vi niste drugačije govorili, nego kao većina. Dakle, to je odgovor na vaše pitanje, otkud ti ljudi tamo.
Da vam još nešto kažem, zašto su oni važni? Dakle, zbog toga, kao što ste mogli da primetite Evropska unija širi svoja ovlašćenja u odnosu na krizne tačke u regionu, pa je preuzela bosansku misiju, preuzela je misiju u Makedoniji, sledeći korak u naredne dve godine biće da Evropska unija bude praktično isključivo nadležna i za političku, ali pogotovu za bezbednosnu situaciju na Kosovu, umesto NATO-a. Zato je bilo važno da sa ovim ljudima razgovarate, a biće to važno i u narednih nekoliko godina za sve nas da postanemo deo Evropske unije, jer bojim se da niste slušali kada je prvog dana govorio potpredsednik Vlade Miroljub Labus.
Otvoreno je rekao, a ja ću samo to ponoviti, jedini način da u periodu u narednih 10 godina bez viza putujete do svoje familije, dakle do Srba u Hrvatskoj, u Bosni, na Kosovu je da budemo svi zajedno u Evropskoj uniji. Verujte mi, to je možda tužno, ali to je jedini način da bez granica možemo da očuvamo taj srpski korpus. To sam želeo da vam kažem, jer to jeste jedan od argumenata, ne najvažniji, ali važan argument, kada govorimo o tome da li želimo u Evropsku iniju ili želimo izvan. Možemo mi da bude izvan, ali će nam biti potrebne vize za sve ove koje sam pomenuo. Ako vi želite da živite u takvom orkuženju, bojim se da nećete imati podršku građana ove zemlje.

Gospodin Kragović, osnov za javljanje? Povreda Poslovnika, izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100. - narodni poslanik narušava dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Dobili smo odgovor da je narodni poslanik član neke evropske komisije i ovde ponovo tražim da se Administrativni odbor izjasni da li narodni poslanik, bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije ima pravo da bude član bilo kakve evropske komisije.
Dakle, ili u bilo kom drugom telu, a da pritom tek nakon par godina saznamo da je on član te ili takve komisije.
Sa druge strane, gospodine Svilanoviću, ako ste za to da se borite za Srbe koji su na Kosovu, zašto ste prodali imanje, mislim na Gnjilane, zašto ste prodali Šiptarima, jer sutra ćete prodati i ovde, otići ćete u Brisel. Tamo vam je mesto, prodajte i to u Beogradu što imate, prodali ste tamo, prodajte ovde, idite i budite prijatelj Karla Bilta, a nas ostavite da se ovde borimo sami.