Zahvaljujem. Dužan sam da obavestim sve, hvala vam što ste pomogli, kao što je inače reč kada je reč o teškim državnim pitanjima, određene grupacije, svejedno da li su političke ili nepolitičke, o toj temi traže razgovor sa nekim od predsednika odbora ili sa predsednikom Skupštine i to je deo uobičajenih aktivnosti. Naravno da je juče predsednik Skupštine prihvatio.
Predsednik Odbora za bezbednost gospodin Mirčić i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju gospodin Proroković su prihvatili razgovor sa predstavnicima političkih struktura sa Kosova, predstavnicima opština na Kosovu i taj će razgovor biti obavljen danas u 13,00 časova. Treba samo da znamo da je zahtev da još jednom ti predstavnici budu obavešteni o tome da je Skupština, kao što znate, jednoglasno donela zaključak o tome ko je ovlašćen da nešto radi i to će se samo potvrditi. Upravo to je želja da Skupština radi i ne postoji nijedan razlog da Skupština pauzira dok nadležni rade svoj posao. Svakako da će ovde sednicu voditi drugi potpredsednik, kao što je običaj. Zahvaljujem na inicijativi.
Reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić, a neka se pripremi narodni poslanik Vojkan Tomić.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, SPS jeste za Evropu. Ona to nije samo po deklarativnim zalaganjima kao dobar deo stranaka, niti je to prema trenutnoj političkoj modi ili nekakvim nerazumljivim pričama o evroatlanskim integracijama, ma šta one značile. SPS je za Evropu zato što je samo sopstvenom snagom i upornošću, a koje je crpela iz poverenja građana, donela Srbiji višestranački ustav, izborila se za vrednosti pravne države i podele vlasti, branila vrednosti socijalne države i sačuvala odredbu po kojoj je Srbija država svih građana koji u njoj žive, a ne ovog ili onog naroda.
SPS je ovu evropsku i civilizacijsku tekovinu sačuvala, a možda je bilo bolje reći izborila, uprkos žestokom protivljenju čitave današnje opozicije, današnje opozicije a današnje vlasti ili tačnije partija koje su činile DOS.
SPS je za Evropu zato što je za vreme njene vlasti Republika Srbija ostala jedina zemlja u čitavom regionu koja je sačuvala svoju multietničku strukturu i koja nijednim aktom, ma šta o tom vremenu lagali mrzitelji Srbije i SPS-a, nije doprinela promeni etničkog sastava Srbije.
SPS je za Evropu zato što je znala da ne postoji nijedna ozbiljna istorijska nacija koja ne bi branila svoju teritoriju kada je ona izložena napadima terorista i ubica, kao što je bilo izloženo Kosovo i Metohija od strane albanskih separatista. SPS je za Evropu zato što je znala da ne postoji evropska država koja bi prihvatila ili priznala otcepljenje nijednog kvadratnog centimetra ove teritorije. SPS je bila ta koja je udomila sve izbeglice, bez obzira na rasu, veru i na konfesionalnu pripadnost koje su u Srbiji našle svoj dom.
Ali ovaj papir koji se danas nalazi ovde i koji je pretenciozno i bez ikakvih osnova nazvan nekim predlogom rezolucije o pridruživanju EU, ima jedan prozaični propagandni cilj, drugi je dklarativan, da prikrije odsustvo stvarne volje, stvarnog činjenja da se u Evropu zaista uđe. U Evropu se ne ulazi deklaracijama, kapitulacijama, bezuslovnim pristajanjima, moramo, nemamo drugog izbora, gubljenjem teritorija. U Evropu se ulazi tako što Evropa prepoznaje vrednosti u zemlji koja u nju ulazi.
Šta se to dogodilo u pridruživanju Evropi i ovoj priči evropejskoj, Evropi bez granica, ovoj velikoj igri? Dogodilo se da se, kao nikad do sada, otvori kriza na jugu Srbije da uđemo u tu fazu da imamo građane koje niko ne poziva ni na predsedničke izbore, ni na parlamentarne, niti obavezuje da glasaju, da se integrišu u pravni sistem Srbije, da budu glasači, da budu građani Srbije, da priznaju Srbiju. Ne, njima se povlađuje da glasaju samo na lokalnim izborima, da izbegnu evropske vrednosti, da ne konzumiraju svoja građanska prava, nego da rade samo na separaciji jednog dela teritorije.
Ovde je put za Evropu legalizacija i legitimizacija privremenih institucija Kosova i to je jasno. To je politika. Ko je dao pravo gospodinu Borisu Tadiću da se odrekne i ko je dao predlagačima ove rezolucije pravo da se odreknu Rezolucije 1244? Ko je taj uslov izbegao? Da li je moguće da je trajnija institucija Haški tribunal od Rezolucije SB-i i koji su ujedno i uslovi i prekid rata i koji garantuju Srbiji suverenitet. Ko daje pravo gospodinu Tadiću ili bilo kome da se odrekne tih uslova? Ko daje uslove da počne da broji dane kad treba vratiti Srbe? Ovde se broji vreme od 17. marta. Valjda se broji vreme od Hrista, a ne od 17. marta i svakog narednog 17. marta biće manje Srba i mi ćemo postaviti uslove da se vrate oni pre 17. marta.
Kako Evropa može da se prepozna u tome da predsednik Republike ne poštuje volju većine, volju građana, volju parlamenta, volju Vlade. Kakva je to evropska vrednost? Ima li ijedne evropske zemlje u kojoj se ne poštuju vlast i zakon? Da li se Evropa može prepoznati u flagrantnom kršenju ustava koje nudi ovaj papir? Da li je neustavnost, nezakonitost, nepostojanje podele vlasti, ne uvažavanje volje većine evropska vrednost? Nije.
Dakle, to je ono što se ovde javlja kao neki evropski put i kao tekovine ovih poslednjih godina na evropskom putu. Pogledajte šta se dogodilo u Vojvodini. Mi ćutke prelazimo preko toga da se zamera Srbiji što je primila izbeglice. Zamislite tu diskriminaciju koju nam nude iz rezolucije i iz obrazloženja raznih evropskih institucija, da smo mi primanjem izbeglica narušili nacionalnu strukturu Vojvodine, da smo mi poštujući najsvetije pravo nečije da živi, da li smo primenili bilo kakvo pravilo da vratimo bilo koji zakon, osnov da vratimo ljude da žive ili u Hrvatskoj koja ulazi u EU ili na Kosovo po Rezoluciji 1244? Nema tu nijedne, a ne bih da trošim vreme pominjući "Sablju".
Ne bih da pominjem vreme, gubi se vreme zbog afera koje su činjene, zloupotrebljena su prava onim predlozima da dovedemo smrtnu kaznu na par dana, na mesec dana dok ne pobijemo koga treba, pa da onda nastavimo dalje put. To nije Evropa. To nisu evropske vrednosti. Ko te vrednosti ne poštuje, može da krčmi i da proba da krčmi deo po deo teritorije, a nije samo Kosmet u pitanju i nije samo u pitanju to, već i jug Srbije, u pitanju je i Vojvodina. U pitanju je i da niko ne pominje Dejtonski sporazum. Da li je Dejtonski sporazum, kao mirovni sporazum, garancija opstanka Republike Srpske? Jeste.
Da li je moguće da je našim predlagačima kada već stavljaju Partnerstvo za mir gde mu nije mesto, a to nije institucija Evropske unije, da su zaboravili i rezoluciju i Dejtonski sporazum i druge obaveze koje moramo da završimo, nego su nabrajajući išli na to da podele Srbiju. Cilj ovog papira jeste da se deklarativno lažni evropejci koji su radili sve ovo što sam pobrojao ovde, dobiju u propagandnom smislu još jedan poen pred nekima u Evropi i da kažu, mi smo za Evropu, a ovi drugi koji poštuju evropske vrednosti, a to je SPS, oni nisu evropska partija. Ne dokazuje se evropeizam pukim deklaracijama, već konkretnim proevropskim radom.
Poslednji poziv gospodina Tadića na glasanje predstavlja najflagrantnije kršenje Ustava Republike Srbije. Odluka Parlamenta, napuštanje Rezolucije 1244. Ko je dozvolio predsedniku Tadiću da uzme i odbaci Rezoluciju 1244, na kojoj je to instituciji je odlučeno? Koji su to novi uslovi, ko se o tim novim uslovima dogovarao. Ko je radio. Ovo je jedna ukupno prazna priča.
O Haškom tribunalu i o Partnerstvu za mir govoriće se posebno povodom naših amandmana. Radnja koja se zasniva stalno na nečemu što je bezuslovno, to nije saradnja. Ne postoji bezuslovna saradnja. Saradnja je uvek uslovljena iteresima onog ko u to ulazi. Ta priča o tome da ćemo mi kada uđemo svi u Evropu, onda će svi Srbi živeti zajedno u Evropi. Znate šta, i tulipani i karanfili i ruže žive i ima ih svuda u Evropi, ali nisu nacija, nisu država, nego vrsta biljaka.
Niko ne spori da će Srba biti itd., ali da li će ih biti kao nacije, kao države, kao države koja nosi vlastite interese, o tome pričamo. Evropa ne poznaje takve institucije za koje ne znaju ni ko su ni kuda idu. SPS je za Evropu i za onu Srbiju koja zna šta je bila, koja zna šta jeste, koja je svesna svojih interesa i koja zna kuda ide i zašto ide. Hvala vam.

Hvala vama.
Izvolite, imaćete repliku, prvo predlagač, a inače molim govornike ne samo da se drže teme, već bar da korektno iznose šta piše u dokumentima o kojima raspravljaju i odnosi se i na vas gospođice Milivojević.Izvolite.

Ovde su bili tema evropski standardi, a oni su svakako i tema ove rezolucije. Prvo bih se osvrnula na Rezolucije 1244 u ovom delu koji je klasična replika. Naime, ni u jednom delu se ne negira Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema Rezoluciji o Kosovu koju je jednoglasno usvojila ova Skupština i prema planu Vlade Republike Srbije za rešavanje pitanja Kosova, a koje je jednoglasno usvojila ova Skupština, Rezolucija 1244 je jedini osnovni i polazni dokument kada se govori o svim pitanjima vezanim za Kosovo i njegov eventualni status, a Rezolucija 1244 je u tom smislu nedvosmislena, odnosno govori o tome da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Naravno, da i predlagači ove rezolucije poštujući odluke koje je donela ova Skupština tako tretiraju i samu Rezoluciju 1244. Ako se ozbiljno ponašamo kao poslanici, onda je to nešto što se samo po sebi podrazumeva. Prema tome, ne mogu u ime predlagača da prihvatim da se u takvom kontekstu, a u smislu ove rezolucije pominje Rezolucija Saveta bezbednosti.
Što se tiče evropskih standarda, evropski standardi su objektivnog karaktera i ne mogu podlegati subjektivnim interpretacijama. Juče sam govorila obrazlažući rezoluciju o tome šta su uslovi, odnosno standardi za članstvo u Evropskoj uniji kao skup činjenica. I dalje molim da se držimo činjenica, a ne da ih interpretiramo onako kako nam to u zavisnosti od stranačke pripadnosti politički odgovara. Subjektivna interpretacija jeste legitimno pravo, a posebno u ovoj Skupštini, ali ona je neprihvatljiva u situaciji koja se odnosi na određene kriterijume koji su objektivno dati. U tom smislu, moram da dam jedan lični stav, a pokušavajući sve vreme da izbegnem bilo kakve subjektivne, a još manje stranačke interpretacije.
Ako racionalno i objektivno sagledavamo stvari u periodu između 1991. i 2000. godine u Srbiji nije poštovan minimum evropskih standarda. Govoriti o poštovanju evropskih standarda u periodu kada je Srbija nažalost bila uključena u najteže konflikte na teritoriji bivše Jugoslavije, u vremenu kada Srbija nije poštovala osnovne evropske standarde koji se tiču svih aspekata života, u vremenu kada je Srbija bila u najtežoj izolaciji u svojoj istoriji i u vremenu kada je Srbija bila najviše ponižena u svojoj istoriji, moram da kažem, a žao mi je što to moram da kažem sa ove govornica, ali najblaže rečeno je licemerno govoriti o evropskoj orjentaciji i evropskim standardima.
Evropski standardi su dinamična kategorija i Srbija, hvala Bogu, je ušla u proces evropskih integracija i trebaće joj vremena da sve te standarde prilagodi svojim specifičnostima. To je put koji je bespovratan i Srbija se više nikada u to mračno doba neće vratiti. Hvala.

Replika, gospodin Jevtić, pa replika na izlaganje gospodina Vučelića, pa gospodin Vučelić na izlaganje Ksenije Milivojević. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče. Evropski put SPS-a se pre svega mora nastaviti ili se mora odrediti rešavanjem jedne prilično šizoidne situacije u ovoj stranci. Znači, ova stranka je dobila nekih dvadesetak mandata na poslednjim parlamentarnim izborima u decembru 2003. godine, upravo stavljajući na svoju listu kao nosioca Slobodana Miloševića. Mislim da je ovde svima poznato, a takođe i građanima Srbije da je Slobodan Milošević, kao politička pojava 20. veka upravo oličenje evropskih vrednosti.
Znači, vi morate unutar sopstvene stranke da rešite prejudicirno pitanje. Znači, da li ste u stranci Slobodana Miloševića, da li je on vaš šef ili imate nekog drugog šefa. Znači, to je početak vašeg procesa evropskih integracija.
Drugo, pomenuli ste da evropska vrednost nikako ne može biti gubitak ili trgovina sopstvenim teritorijama. Drago mi je da ste nakon četrnaest godina postali samokritični, jer upravo čitav proces gubitka srpskih teritorija, a počev od Knina, pa Bosne, pa Kosova, upravo je uzrokovan i direktno uzrokovan vašom lošom politikom. Ako govorite o pozivu na izbore na Kosovu kao kršenju Rezolucije 1244, moram da vam postavim pitanje, u kom delu, i da li ste uopšte tu Rezoluciju čitali. Drugo pitanje jeste Rezolucija o Kosovu, a o kome je diskutovao ovaj parlament i odluku doneo. Mislim da u toj rezoluciji nigde nije pomenuto da je zabranjeno pozivati Srbe da na ove izbore izađu. Dakle, nemojte menjati teze, jer ako hoćete da govorite o aktivnom doprinosu evropskim integracijama, prvo morate da vidite koji su to principi i standardi koji zapravo znače put prema Evropi.

Gospodine Vučeliću, da li želite repliku na izlaganje Ksenije Milivojević? Ne mogu da vam je dam, jer niste pomenuti ni lično, ni kao stranka. Možete da se pozovete na Poslovnik. Izvolite. Pozivate se na član?

Član 100. i pogrešno citiranje. Ne mogu da prihvatim zaista kao objektivnu činjenicu subjektivno viđenje gospođice Milivojević. Zaista, njen subjektivni doživljaj objektivne stvarnosti nije činjenica. To je njeno viđenje i to je za mene ipak isuviše, uz svu simpatiju koju imam prema jednoj ženi poslaniku ...

Primenite član Poslovnika i recite gde ste pogrešno protumačeni.

Subjektivno ja sam protumačen pogrešno zbog toga što je ustvrđeno da je to neko moje subjektiviziranje objektivne stvarnosti evropskih vrednosti i evropskih integracija, a reč je o jednom krajnje subjektivnom, pristrasnom i nekvalifikovanom viđenju predlagača kada su u pitanju evropske integracije.