Vreme i drugo upozorenje.

Zato tu podršku i pomoć tražite, jer vaš slogan – naša kuća, znači da to bude samo vaše i da niko više ne sme u to da zaviri. Sada ćete da vidite kako će u mnogim opštinama u Srbiji finansijske inspekcije i policije da zavire u te kase, da bi građanima pokazale kako se taj novac trošio i kakve su promene građanima Srbije potrebne.
A građanima Srbije su potrebni, pre svega, pošteni ljudi, što znači sve suprotno od onoga za šta se zalaže DS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Alimpić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, prisutni članovi Vlade, zaista mislim da je neukusno i da je gnusno napadati ubijenog predsednika Vlade, mučki ubijenog u atentatu, a mi ovde možemo da se napadamo i da se vređamo, ali Zoran Đinđić je otišao u istoriju. Istorija će dati sud i on će svakako biti pozitivan.
Molim vas da ne napadate predsednika Vlade koji je na takav način ubijen. Mislim da to jednostavno nije dostojno ove skupštine, ali predlažem da se vratimo na temu, a tema, da vas podsetim, nije DS, tema je izbor novih ministara za Vladu Republike Srbije.
Ova skupština ima 250 poslanika. Minimalna potrebna većina da se vlada u ovoj skupštini je 126 poslanika. Danas je usvojen rebalans koji je predložila Vlada sa većinom od 128 poslanika koji su glasali za, bilo je prisutnih 220.
Dakle, rebalans je usvojen, ministar finansija ne mora da podnosi ostavku, stvar je spasena i Vlada će vladati još neko vreme, ali po koju cenu?
Skrenuću vam pažnju na jednu stvar koja možda može biti slučajnost i koincidencija, ali u to će malo ko poverovati.
NDS koja je pre par dana pristupila DSS-u, ima tri poslanika u ovoj skupštini. Ta tri poslanika su danas ovde, glasali su za rebalans i oni su bili taj jezičak na vagi koji je presudio u korist vladinog predloga i zahvaljujući njihovim glasovima vladin predlog je danas usvojen. Ta tri poslanika su kapital stranke njihovog predsednika, dakle, gospodina Slobodana Vuksanovića.
Izgleda da je cena za njihove glasove imenovanje gospodina Vuksanovića na mesto ministra prosvete i sporta, a kažu da je gospodin Vuksanović još jednom imao sličan dogovor i da je prevaren od strane DSS-a, kada mu je navodno obećana podrška za njegovu kandidaturu za mesto gradonačelnika Beograda, pa pošto je ta podrška izostala i pošto je on dosta neslavno prošao na tim izborima, sada mu se to nadoknađuje ministarskim mestom.
Da se razumemo, nemam ništa protiv gospodina Vuksanovića kao ministra i nemam ništa protiv njegovih poslanika, to su moji prijatelji, gospodin Vuksanović će, siguran sam, biti mnogo bolji ministar nego što je bila prethodna ministarka, gori ne može nikako da bude. Gospodin Vuksanović je bio potpredsednik DS-a, bio je poslanik u ovoj skupštini ispred DS-a i svakako ima razloga zašto smo ga mi iz DS-a predlagali za ta mesta. Ovde se radi o nečemu drugom, radi se o principu.
Dakle, žao mi je što tu nije predsednik Vlade da ga to lično pitam, da li je zaista moguće da resor obrazovanja i prosvete u Srbiji, kao i sporta, zaslužuje da bude moneta za političku trgovinu u ovoj skupštini i da se na taj način kupuju dva ili tri glasa poslanika, da bi Vlada još neki dan ili još neki mesec vladala.
Očigledno je da je dogovor bio da tih 128 poslanika danas izglasa rebalans i da tog istog dana, to je danas, sa tih istih 128 glasova bude izglasan i gospodin Vuksanović kao ministar prosvete i sporta. Ponavljam, možda će on biti dobar ministar, ali ovakav način političke trgovine prosveta u Srbiji svakako nije zaslužila. Obrazovanje, prosveta je resurs veoma važan, jer to je budućnost ove zemlje i nije dobro trgovati budućnošću ove zemlje. Hvala vam.

Pravo na repliku ima gospodin Aligrudić u ime poslaničkog kluba DSS. Izvolite.

 Što se tiče poslanika koji su pripadali poslaničkoj grupi NDS-a, oni su od samog početka bili prvo članovi zajedničkog poslaničkog kluba sa DSS-om, kasnije su se izdvojili, ali su sve vreme, neprekidno, bez ikakvog uslovljavanja, i to mora otvoreno da se kaže, glasali onako kako je glasala poslanička grupa DSS-a.
Nijednog trenutka nije bilo reči o ovome o čemu vi, gospodine Alimpiću, govorite. Što se tiče toga kako se ovde glasa i sa kojim brojem glasova je ovde nešto usvojeno, u pravu ste, glasalo je 128 prisutnih, a pri tom je dobro da ste to rekli, jer se treba setiti vremena kada su se odluke usvajale i glasovima neprisutnih.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Stamenković. Poštovane kolege, molim za malo tišine. Imajte strpljenja da završimo ovu sednicu.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio je red da pred premijerom i prisutnim članovima Vlade izvršimo svođenje računa.
To je sada za Vladu i za samog Koštunicu splet nesrećnih okolnosti, da jednom novom kombinacijom u svom kabinetu, imenovanjem tri nova stara ministra, jer gospodin Bubalo, koji je i neformalno bio ministar privrede, od odlaska Dragana Maršićanina sada to zvanično i postaje, zapravo je bio povod da nam se danas premijer obrati, da neki od ministara dođu ovde i da vidimo šta je Vlada, koju smo kritikovali prilikom njenog konstituisanja, uradila za proteklih osam meseci.
Jasno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice u martu da sastavljanje Vlade na takav način, sakupljanje koalicionih partnera koje smo mi pravim imenom nazvali "s koca i konopca", uz jednu fluktuirajuću većinu Vlade na staklenim nogama, posle ucena i pritisaka, nije bilo olakšanje za građane Srbije.
Mi srpski radikali nismo maliciozni ljudi, ali imamo veoma bogato istančano političko iskustvo.
Gospodine Petroviću, mi smo znali onda, kao što i sada znamo, da bilo kakav vid saradnje sa Demokratskom stranom, a naročito posle održanih predsedničkih izbora, direktne podrške Borisu Tadiću i nažalost njegove kakve-takve pobede i njegovog ovakvog načina vladanja danas u Srbiji, nije dobro ni za Koštunicu, ni za ovu vladu, a ponajmanje za građane Srbije.
U tom kontekstu vi iz Demokratske stranke nemate mogućnosti da nekim argumentima osporite ono što mi pričamo već nekoliko meseci, od kada ste vi u kohabitaciji, a tu reč su sada građani dobro razumeli i vide o čemu se tu radi, sa Koštunicom i njegovom ovakvom Vladom.
Što se tiče politike na nacionalnom, na ekonomskom i na socijalnom planu, nije tu bilo nikakvih povoljnih pomaka, onih koji utiču bitno na životni standard naših građana. Naime, iako je juče Mlađan Dinkić rekao da je broj onih koji su pronašli zaposlenje u ovoj godini 21.000 na preko milion nezaposlenih, to je samo stvar administrativnog prikaza, taj podatak koji je Dinkić juče izneo. Činjenica je da je skoro 3% stanovništva u Srbiji potpuno gladno, bez mogućnosti da sebi obezbedi normalnu egzistenciju.
Više nije samo u pitanju Kragujevac, koji je bio sinonim za gladne, za nezaposlene, takva vam je danas cela Srbija i svaki grad gde god da pođete. Prosto neshvatljivo da bez skrupula Aleksandar Vlahović, kao bivši ministar privatizcije, govori da su radnici ostavljeni bez posla u pljačkaškoj privatizaciji za vreme DOS-ove vladavine, kada je Vlahović bio ministar, da ste sa Novakovićevom kartom iz Soluna izglasali Zakon o radu, koji je ostavio toliko ljudi bez posla i da niste prihvatili, mislim pre svega na one koji čine okosnicu u ovoj vladi i na Koštunicu, i na DSS, i na njegove koalicione partnere.
Zahtev srpskih radikala u februaru da se Zakon o privatizaciji hitno promeni, Zakon o radu i naročito da se mnogo veća pažnja obrati na ono što je danas najveća boljka svih naših građana, a to je kako će da prežive, kako će da pronađu posao, kako će da izdržavaju decu, kako da dočekaju zimu i kako da se obračunaju ti ljudi, prosečni stanovnici, sa nečim sa čime bi državni aparat trebalo da se oštro obračuna, a to je nagomilani kriminal, korupcija koja je uzela maha, počev od mesne zajednice, nivoa jednog naseljenog mesta, preko opštine, odnosno grada.
Ako danas pitate nekog stanovnika u Srbiji kako on to zamišlja da bi bilo bolje, bez obzira na to kako ko se prekomponuje, ko je premijer i kakva je buduća vlada, reći će vam da bi bilo bolje svim građanima Srbije kada bi bilo manje lopova, kada ne bi bilo finansijske oligarhije, kada ne bi bilo srpskih tajkuna.
A jedan od takvih ljudi, navodno poslovan čovek i kandidat za gradonačelnika na proteklim izborima, ovih dana je izjavio da on aludira da bude drugi ili treći čovek u DSS-u, i nije mu važno koje je to mesto, važno je da bude tu negde.
Ako je DSS na čelu sa Koštunicom i sa takvim koalicionim partnerima u kohabitaciji sa DS-om, čija je najbolja pojava njen predsednik Boris Tadić, oličenje zla, ne samo za Srbe sa Kosova i Metohije, već za celokupni srpski narod koji jasno zna šta su državni i nacionalni interesi, za šta Boris Tadić, onako narcisoidan, u tri radna dana, koliko je imao na mestu predsednika Republike, nije imao vremena da razmišlja, ako je DSS sa Koštunicom kao premijerom republičke Vlade u kohabitaciji sa Tadićem, koji za potpredsednika ima Dušana Petrovića, Bojana Pajtića, Nenada Bogdanovića, teško onda Srbima koji su navikli jedva na taj termin šta je to kohabitacija.
Teško onda nama, ako nam se što pre ne ukaže prilika da kao zaista odgovorni ljudi, koji smo neokaljana obraza izašli na sve izbore i sami protiv svih ostvarili takav rezultat, ako ne budemo uskoro imali priliku da građanima Srbije pokažemo da je zaista pravi izbor da što veći procenat glasova dobije upravo SRS.
Zbog takve situacije, a ovde je ipak potpredsednik Vlade, gospodin Labus, koji je bio sinonim za ulazak naše zemlje u tzv. međunarodne institucije, pa se pokazalo da nam nisu baš tako naklonjeni, a i sam Koštunica je kao predsednik Jugoslavije rekao - više svet duguje nama, nego što mi dugujemo svetu.
Pokazalo se da on sa pozicije premijera sada više nema nameru da onima koji nas bezuslovno ucenjuju upućuje takve poruke, zbog toga što Vlada nema nikakav legitimitet utemeljen u biračkom telu u Srbiji, zbog toga što je u kohabitaciji sa onima koji su se, poput gospodina Petrovića, fotokopirali i faksirali.
Jer, gospodine Petroviću, vas u Šapcu zovu "Dule 5%", i bolje bi vam bilo da objasnite nama zašto se niste kandidovali za predsednika opštine, kada već imate takav ugled i autoritet koji očigledno nemate, nego da držite pridike onima koji sami protiv svih pobeđuju, gotovo da pobeđuju, a budite sigurni da će 2005. godina biti samo pobeda srpskih radikala.

Pravo na repliku, gospodin Dušan Petrović. Izvolite.

Gospođo Jovanović, nije vam prvi put da govorite neistine najteže vrste, ali to je pitanje morala. Kada govorite o dobru i zlu, temelj morala je razlikovanje dobra i zla, i kao što vama i vašem doživljavanju morala nije strano da govorite ovakve neistine.
Kao što ste to meni kazali, što nije bitno, znaju građani Šapca kako stoje stvari, isto tako i oko gospodina Borisa Tadića i kvalifikacije njegove ličnosti kao oličenje zla.
Da vama nešto kažem, poštovana gospođice Jovanović, u Šapcu je kandidat DS-a u prvom krugu izbora za predsednika opštine dobio 68%, a vaš kandidat 16%. U drugom krugu kandidat DS-a je dobio dve trećine glasova i, kao što je gospodin Toma Nikolić umlaćen na predsedničkim izborima, tako su radikali umlaćeni u Šapcu.
Zašto se nisam kandidovao? Dakle, nema potrebe da više budem na čelu DS i šabačke opštine. Izrasli su novi ljudi i hvala bogu da se sedam ili osam ljudi osposobilo u protekle četiri godine da vode politiku. Šabac će biti jedan od gradova koji predvode Srbiju u EU, na vašu veliku žalost i na moju veliku radost. Gubitnici ste, to je vaša sudbina, ali, dobro, i to neko u Srbiji mora da radi.