Poštovani narodni poslanici, podržavam predlog gospodina Stevovića i smatram da taj član treba brisati, jer se kaznama neće postići ništa, to smo naučili na četvrtoj godini fakulteta od poznatih profesora,  već se samo kaznama poskupljuje i odugovlači postupak.
Samo brz i jeftin postupak obezbeđuje efikasnost prava, što se postiže uštedom u vremenu, u radu, u novcu. To se postiže koncentracijom dokaza, pravilnim izborom dokaznih sredstava, a da se pre početka rasprave na pripremnom ročištu reše sva centralna pitanja od kojih će zavisiti ishod spora i na osnovu službenog zahteva, jer bez toga sav uloženi trud, novac i vreme biće bačeni u vetar.
Smatram da se Zakonom o parničnom postupku, kao procesnim zakonom, ne može izricati kazna zatvora iz razloga što to nije predviđeno nigde u svetu i protivno je svim međunarodni pravnim standardima i međunarodnim pravnim propisima. Mislim da je ovaj amandman dobar i da ga treba prihvatiti.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je prihvatiti amandman kolege Stevovića iz više razloga.         Tačno je da postoji mogućnost da stranke u toku postupka uvrede ili sud ili drugu stranku ili bilo kog drugog učesnika u postupku veštaka, ali mislim da ovo nije pravi način da se to spreči. Mislim da su neki drugi mehanizmi potrebni da bi se podigao ugled i suda i sudija i stranaka u postupku i da kažnjavanje na ovaj način, gde nije obezbeđen drugi adekvatan postupak u kom bi se utvrdilo da li je neko nekoga uvredio ili ne, pogrešno.
Dopustićete da ukoliko ostane ovakva formulacija u zakonu, doći će do pravne nesigurnosti, doći će do nejednakog postupanja od strane različitih sudija u različitim slučajevima. Pa ćemo imati situaciju da neki sudija kome stranka u podnesku napiše da je nestručan, iako to može biti istina i može proizilaziti iz toga kako je taj sudija prethodno vodio postupak, da zbog toga stranka bude kažnjena, da nema nikakvu mogućnost žalbe ni na visinu iznosa ni na samu odluku o kazni, čak ni drugostepenom sudu u nekom daljem postupku, a da u drugom slučaju drugi sudija neće zbog toga kazniti stranku.
Ne treba da se na ovaj način ograničava ustupanje stranaka, već ovo treba rešiti kroz krivični postupak koji inače reguliše krivično delo uvrede. Ono što je takođe sporno je to što ovo rešenje predviđa da sudija, ne samo što nekoga može kazniti sa 30.000 dinara, već daje sudiji mogućnost da ukoliko se ne može naplatiti ta suma ili se ne može u potpunosti naplatiti, zameni tu novčanu kaznu kaznom zatvora. Prevelika ovlašćenja su data sudiji, jer npr. ako nekoga kaznite sa 30.000 dinara, pa uspete da naplatite 25.000, moguće je da će sudija tih 5.000 dinara proceniti da vredi tri dana zatvora, a da će u drugom sudu poslati nekoga da za tih 5.000 dinara odleži u zatvoru 30 dana.
Trebalo je predvideti u ovom rešenju da umesto što se daje sudiji ovlašćenje da sam procenjuje koliko vredi dan zatvora, da se barem pozove na krivični zakon i na odredbe o zameni novčane kazne zatvorom. To bi bilo mnogo primerenije rešenje, da se unapred zna koliko vredi dan zatvora, da se zna koliko koja uvreda vredi, pa da se na taj način ovde dispozicija smanji.
Ovako mislim da se neće rešiti ovaj problem, jer onaj ko ima dovoljno novca neće imati nikakav problem da izvređa koga hoće i da za to plati 30.000 dinara, već će se kao i obično i ovde kola slomiti na sirotinji i onaj ko nema dovoljno novca, on neće moći da podnese tužbu, neće moći da angažuje advokata, neće moći da se izražava onako kako misli da treba da se izražava u podnescima.
Ukoliko želimo da primenimo evropske standarde, ukoliko želimo da efektivno obezbedimo ista prava za sve učesnike u postupku, onda ta prava ni na koji način ne smeju da zavise od imovinske situacije stranaka. Hvala.

Izvolite, Milan Stevović, narodni poslanik.

Zahvaljujem se svim kolegama koji su podržali amandman koji sam napisao, ali želim i praktično da kažem da je vrlo diskutabilan pojam uvrede u podnesku. Meni se pre dve godine desio ovakav slučaju – u sudnici mi je oštrijim tonom sudija zapretio ministrom Batićem. Bio sam isprovociran i u žalbi sam samo rekao kratko – kakav ministar, takav sud. Da je ovaj zakon vladao tada, sigurno bi bio kažnjen. Znate šta nam je sve o prethodniku govorio sadašnji ministar.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 106. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman sa ispravkom pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, ja sam uložio amandman na član 106. stav 5. Tačno sam predvideo da se član 106. stav 5. briše. Ja bih citirao član koji sam predložio da se briše. Kaže: ''Odredbe stava 4. ovog člana primenjuju se na rok o kome se po posebnim propisima mogu podići tužba kao i na rok zastarelosti i potraživanja ili nekog drugog prava''. Ovde se radi o rokovima ili ročištima.
Rokovi zastarelosti mogu se predvideti samo Zakonom o obligacionim odnosima i drugim materijalno-pravnim propisom, a ne mogu se rokovi zastarelosti uređivati procesnim zakonima, pa i u delu načina računanja samih rokova. Mislim da bi bez ovog stava 5. ovaj član bio dobar i prihvatljiv. Apelujem na vas da usvojite moj amandman. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 107. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifinović.

Hvala. U članu 107. predviđeni su rokovi, tj. blagovremenost dostavljanja podnesaka, odnosno o tome se govori. U stavu 6. koji glasi: "Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka smatraće se da je na vreme podnet ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca".
Mi smo predložili da se posle reči "smatraće se da je na vreme podnet" brišu reči "ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca". Tražili smo brisanje ovih reči zato što smatramo da ne treba ostavljati sudu da procenjuje da li je u pitanju omaška ili neznanje podnosioca. Radi se o podnescima koje mogu da podnesu i neuke stranke. Naravno da mogu da naprave ovu vrstu greške.
Međutim, ako se podnesak koji je na vreme podnet smatra blagovremenim lako će se sud oglasiti nenadležnim i uputiti drugom sudu. Smatramo da je suvišno da se pušta sudiji da šikanira stranke koje su greškom podnele podnesak nenadležnom sudu.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.