Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 8. ima za cilj da na mnogo precizniji način uredi Zakon o izvršnom postupku. Možda će da vam se učini, gospodine ministre, kako je pet stavova od vašeg predloženog člana, amandmanom koji sam predložila u ime SRS, ovde potpuno izbrisano - ko će da određuje obim izvršenja i obezbeđenja ako moj amandman glasi, i samo to ostaje u članu 8. što vam amandmanom i predlažemo da "izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediće se i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja".
Dakle, može da vam se učini da je nedorečen obim izvršenja i obezbeđenja, jer ste vi vašim predlogom nabrojali u kojim to slučajevima i kada, pod kojim okolnosti sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje. Međutim, ako pažljivo pogledate kontekst svih amandmana koje su podneli poslanici SRS videćete da su svi ostali stavovi člana 8. osim ovog, koji ne ostavlja alternativu, koju sam vam predložila, nego kaže da izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja, a ne - ili, kako stoji kod vas, svi ostali stavovi su sadržani u drugim članovima kroz celokupni tekst zakona koje su predložili poslanici SRS.
Zapravo precizira se da izvršenje mora da bude u obimu koji je određen. Dakle, ako je to dva, tri ili pet miliona to mora da bude toliko i da se obezbede sredstva za izvršenje u tom obimu. Ne ostavlja se mogućnost ili, a sve ovo drugo pod kojim okolnostima i kada sud to uređuje sadržali smo u drugim članovima zakona i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se kontekst svega onoga, a već ste prihvatili neke amandmane koje su srpski radikali predložili, pratio.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna potrebna intervencija treba da se izvrši kada je u pitanju obim izvršenja i obezbeđenja kako to predviđa član 8. u Predlogu zakona. Ovim predlogom zakona, odnosno ovom odredbom u članu 8. direktno se štiti dužnički lobi, a ne poverilac.
Treba dati pravo poveriocu da on predloži sudu i da izabere nad kojim sredstvom dužnika je najpodobnije, najefikasnije i najbrže u potpunosti izvršiti naplatu duga. Ako je to pravo da dužniku, dužnik će uvek biti u situaciji da ovo pravo zloupotrebi i da se ide na odugovlačenje postupka. Lično smatram, ako je trebalo da se nekome da pravo da on predlaže sudu da se na drugom sredstvu izvrši popis, procena i prodaja predmeta za naplatu od strane dužnika, onda to pravo treba dati pre svega poveriocu.
Recimo, dužnik ima mercedes, a ima i fiću. Ako je poverilac predložio da se novčano potraživanje naplati popisom, prodajom i procenom dužnikovog putničkog automobila mercedes, dužnik sa predlogom dođe pred sud i kaže – molim vas, predlažem da se na sredstvu izvršenja izvrši i sprovede izvršenje, jer imam putnički automobil fiću. Vidite u kakvoj je situaciji i kada će se naplata izvršiti.
Prema tome, mislim da bi trebalo u ovom slučaju tražiti promenu popisa predmeta i da to pravo bude dato poveriocu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na konkretno obrazloženje amandmana koji sam podneo, želim da kažem par stvari. Set zakona o pravosuđu je zaista životno važan set zakona. Pri tome, zakon o izvršenju je možda najvažniji zakon i džaba vam bili zakoni o sudijama, o Visokom savetu pravosuđa, o uređenju sudova, o materijalnom pravu ukoliko ne funkcioniše ovaj zakon o izvršnom postupku. Dakle, nakon pravosnažne izvršne presude dolazi postupak izvršenja.
Mi raspravljamo ovde o zakonu koji ima više procesni karakter, ali u sebi ima i određenih odredbi materijalnog prava. Iz tih razloga, skrećem pažnju da je član 10. član koji se odnosi na sistem dostavljanja u izvršnom postupku. U tom članu se kaže: "Na dostavljanje u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Obzirom da je ovo procesni zakon, ovo je mnogo široka formulacija i treba je suziti. Zbog toga sam dao predlog da se član 10. izmeni i da glasi: "Po pravilima o ličnom dostavljanju iz Zakona o parničnom postupku dostavlja se samo rešenje po predlogu za izvršenje i rešenje po prigovoru na rešenje o izvršenju. Sva ostala dostavljanja vrše se preko oglasne table suda". Ovim se čini da je dostavljanje brže, efikasnije i sprečavaju se eventualne zloupotrebe u ličnim poznanstvima između dostavljača i dužnika kome podneske treba dostavljati.
Treći stav ovog amandmana glasi: "Dostava iz stava 1. ovog člana na području suda vrši se preko zaposlenih lica u sudu". To je neposredna sudska lična dostava. Smatram da ovaj amandman ni u čemu ne kvari koncepciju koju je predlagač zauzeo, a da se na mnogo bolji i celishodniji način reguliše ova materija. Reći da se u izvršnom postupku, u procesnom zakonu primenjuju odredbe iz drugog procesnog zakona, a to je zakon o kojem smo juče raspravljali, o parničnom postupku, je malo irelevantno, nema opravdanja, pa molim da se ovaj amandman usvoji.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila brojne izmene i dopune ovog zakona da bi se poboljšao tekst predloženog zakona ili da se zadrže postojeća rešenja iz važećeg Zakona o izvršnom postupku.
Kada je u pitanju dostavljanje, bilo bi prihvatljivo da je predlagač samo u sadržaju ove norme predložio da se za dostavljanje u izvršnom postupku primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ali ako ovim zakonom nije drugačije određeno ili drugim zakonom, a to je gospodin Stevović rekao, jer smo raspravljali juče o zakonu o parničnom postupku i danas.
Predlagač verovatno misli na neki novi organ koji će biti formiran i osnovan za dostavljanje pismena od strane suda i drugih državnih organa. Mislim da ovo ne bi trebalo prihvatiti i da bi trebalo izostaviti – ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Preciznije je predloženo u ovom amandmanu, pa zbog toga molim da razmotrite da se amandman SRS prihvati, jer je celishodan i delotvoran.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je jedan od zakona koji bi SRS mogla da prihvati pod uslovom da se prihvate amandmani koje je ona podnela na ovaj zakon, a podnela je ukupno 51.
Jedan od tih amandmana podneo sam i ja, a to je na član 12. ovog zakona, koji reguliše pravne lekove. Samo ću reći da je po predlogu ovog zakona kao pravni lek predviđena žalba i prigovor.
Moj amandman na član 12. glasi: "Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen. Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Prigovor ne odlaže izvršenje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odluka donesena po prigovoru pravnosnažna je. Protiv zaključka nema mesta pravnom leku".
Gospodine ministre, verovatno vam je poznato da najveći broj građana Srbije ima zamerku na efikasnost suda upravo u izvršnom postupku. Ne ulazim u korumpiranost sudova, to su verovatno pojedinačni slučajevi, to je nešto što je manje, a najveći broj sudija svoju sudijsku funkciju obavlja čestito i časno. Međutim, izvršni postupak je poslednja šansa i nada velikog broja građana Srbije da ostvare neko svoje pravo koji su oni stekli možda i u parničnom postupku.
SRS smatra da koncepcijski ne bi trebalo omogućiti žalbu u izvršnom postupku, iz razloga što ona ostavlja mogućnost produženja i dugog vođenja postupka, da bi došla do svojih prava, odnosno do realizacije svojih potraživanja.
Veliki broj sudskih presuda po parničnom postupku ne moraju čak ni da idu u izvršni postupak, jer smatram da veliki broj stranaka iz parničnog postupka prihvati izvršenje svojih obaveza dobrovoljno i u tom slučaju ne dolazi do izvršnog postupka. Ukoliko određena stranka nije prihvatila da izvrši dobrovoljno svoju obavezu u roku ostavljenom po presudi, naravno da se pokreće i vodi izvršni postupak. Smatramo da ne bi trebalo da institut žalbe bude uopšte prisutan u izvršnom postupku, jer bi sigurno ostavilo mogućnost odugovlačenja procesa.
SRS je za efikasno, a pri tom i precizno izvršavanje svojih sudijskih obaveza, odnosno zaštite građana Srbije kroz sud kao poseban organ vlasti. Smatram da će i ovaj amandman, kao i ostali amandmani SRS, biti prihvaćen i onda bi dobili jedan kvalitetan zakon o izvršnom postupku. Mislim da određen broj instituta i poimanje izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, zapravo i vodi do razlike, kao što je i rečeno u ovom Predlogu zakona, između izvršioca i poverioca u obligacionom pravu.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Milan Stevović.