Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da ovaj amandman treba usvojiti. Međutim, nisam izašao zbog toga, nego sam izašao da vam kažem, da kažem građanima Srbije da srpski radikali iz Zemuna i Surčina ove dve pobede koje smo juče i danas ostvarili poklanjaju predsedniku SRS, prof. dr Vojislavu Šešelju.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Igor Bečić, izvolite.

Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. koji glasi: ''Prvostepeni sud će rešenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu. Prvostepeni sud će po žalbi izjavljenoj iz razloga nenadležnosti, ako se oceni da je osnovana, staviti van snage svoje rešenje, ukinuti sprovedene radnje i ustupiti predlog za izvršenje nadležnom sudu.''
Amandmanom sam predvideo da se reč "žalba" zameni rečju "prigovor", jer smatram da je pravilnije i efikasnije. Treba zadržati rešenja iz važećeg Zakona o izvršnom postupku, jer se u toku izvršnog postupka u celosti primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, pa je blagovremeno propisati nešto što je već propisano, odnosno po pravnom leku se odlučuje na način kako se odlučuje u parničnom postupku. Ovde se radi o jednom važnom procesnom zakonu čije odredbe moraju biti jasne i nedvosmislene kako ne bi izazivale nedoumicu kod onih koji ih primenjuju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, član 21. odnosi se na postupak povodom prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. U članu 37. Predloga zakona navedene su verodostojne isprave koje ovaj zakon prihvata i podrazumeva i pod tačkom 1. je navedena menica i ček sa povratnim računom. Članom 21. Predloga zakona objašnjen je postupak koji se sprovodi kada izvršni dužnik uloži prigovor na rešenje o izvršenju.
Međutim, ovde se ne izdvaja posebno menica i ček sa protestom kao verodostojna isprava, odnosno postupak koji se sprovodi u tom slučaju i mi smatramo da bi trebalo ove isprave izdvojiti posebno i posebno objasniti postupak koji treba sprovesti u slučaju kada se uloži protest po ovim ispravama.
Smatramo da, ukoliko izvršni dužnik uloži protest na menicu i ček sa protestom, da taj protest treba smatrati prigovorom i nastaviti postupak kao da je uložen prigovor. Zato smatramo da član 21. treba proširiti i mi smo to predvideli našim amandmanom, da se ubaci stav 4. pre postojećeg 4. još jedan stav kojim bi se definisao postupak u slučaju kada izvršni dužnik uloži protest na rešenje, gde se kao verodostojna isprava pojavljuje menica i ček sa protestom.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Dragan Čolić je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 22. i mislim da je i ovo jedan od amandmana koji moraju da budu usvojeni. Naime, iznad člana 22. postoji jedan veoma čudan naslov – Uslovi za pokretanje parničnog ili drugog postupka. Zašto bi u Zakonu o izvršnom postupku definisali uslove za pokretanje parničnog ili drugog postupka.
Prethodno smo na dnevnom redu imali Zakon o parničnom postupku gde smo definisali koji su uslovi da bi se pokrenuo parnični postupak. Ovome apsolutno nije mesto u ovom zakonu.
Druga stvar, iako se formalno teži ubrzanju, kako parničnog tako i izvršnog postupka, članom 22. daju se diskreciona ovlašćenja sudu da u određenim slučajevima zaustavi izvršenje i da uskrati dužniku pravo žalbe. Kaže član 22. da izvršni dužnik ima pravo da radi utvrđivanja neke činjenice koja se odnosi na samo potraživanje, a među strankama je sporna, valjda je svaka činjenica prethodno bila sporna, ali ona učinjena nespornom, pravosnažnom, izvršnom, sudskom presudom, na osnovu koje je traženo ovo izvršenje.
Zašto bismo mi u izvršnom postupku utvrđivali činjenice koje se odnose na samo potraživanje? To je već učinjeno prethodno u parničnom postupku.
Stav 3. – Sud može tokom celog postupka radi utvrđivanja činjenice koja se odnosi na samo potraživanje, a među strankama je sporna, ako to oceni potrebnim, rešenjem uputiti izvršnog dužnika da u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja pokrene parnični ili drugi postupak radi nedopustivosti izvršenja.
Ovde se daje sudu mogućnost da u određenim slučajevima, kada na osnovu svog diskrecionog ovlašćenja oceni da je to celishodno, kaže – da imate izvršnu presudu, ali zastaćemo ovde pa ćemo uputiti par dužnika da pokrenu parnični ili drugi postupak.
Nastavlja se još gore – na predlog izvršnog dužnika sud može da odloži izvršenje pod uslovima iz stava 3. ovog člana. Znači, odlaže se izvršenje bez obzira što je dužnik već vodio jedan parnični postupak koji je možda trajao 10 godina, koji je prošao fazu drugostepenog i eventualno trećeg stepena, prošla je revizija, prošao je zahtev za zaštitu zakonitosti, odluka okružnog suda i onda opet, kada poverilac želi da to svoje potraživanje konačno ostvari, vi mu kažete – ne, sačekaćete još jedan parnični postupak, jer izvršni dužnik smatra da ovo nije dovoljno raspravljeno.
Na kraju ide peti stav koji je potpuno skandalozan i koji kaže da protiv rešenja iz stava 3. ovog člana ne može se izjaviti žalba. Nedopustivo je da nekome ko je prethodno prošao tri sudske instance i koji ima pravosnažnu izvršnu sudsku presudu u izvršnom postupku, u kome samo treba da se na što brži i na što bezbolniji način obezbedi izvršenje ove sudske odluke, jednostavno kažete - ne, ne možeš izvršiti, idemo na novu parnicu, a protiv ove odluke čak nemaš ni pravo žalbe.
Ovde je očigledno došlo do neke greške. Ovaj član 22. Zakona o izvršnom postupku nije bilo moguće popraviti na bilo koji drugi način osim da se predloži njegovo brisanje. Mi smo to i učinili. Ukoliko želite da imamo neki koncept kod izvršnog postupka, onda je apsolutno neophodno da se ovaj član obriše. Hvala.

Hvala vama. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vraćanje svih instituta koji štite dužnika iz Zakona o izvršnom postupku, iz 1978. godine i uvođenje instituta radi zaštite dužnika i dužničkih lobija, ne može se prihvatiti i to vodi ka odugovlačenju postupka.
Predlog odredaba ovog člana je u suprotnosti sa svim odredbama i svrhom izvršnog postupka. To je neprihvatljivo jer vraća stranke ponovo u parnicu. Guraju ih u novu parnicu i izlažu novim troškovima, i to bespotrebnim, pri čemu je rešenje iz predloga još nepovoljnije za poverioca jer daje šira prava dužniku. Dozvoljava da dužnik pokrene parnicu i u onom slučaju kada ga sud nije uputio na parnicu.
Dakle, dužnik dobije predlog za izvršenje, odmah pokreće parnicu i prekida se postupak, ali je katastrofa što je ova odredba u suprotnosti sa članom 22. stav 2. Ustava Republike Srbije. Dakle, ovo nije ustavna kategorija.
Šta sada? Opet dolazimo u situaciju da su odredbe i pojedini članovi ovog zakona u suprotnosti sa drugim odredbama Zakona o izvršnom postupku, koji se predlaže. Ovde se ne dozvoljava pravo žalbe. Šta sad? Ovamo predlagač zakona moli samo da se usvoji ovaj predlog zakona da bi zaživeo novi žalbeni institut i da bi dužnik uvek mogao da koristi pravo na žalbu, ali kada dužnik pokrene izmišljenu parnicu, i smišljenu za odugovlačenjem i osujećenjem izvršenja, sada zakonodavac kaže - molim vas, prekidamo parnicu.
Zašto prekinuti parnicu? Zašto zastati sa izvršenjem? Nema mesta zastajati sa izvršenjem gospodo. Evo zašto. Ako je parnica vođena pet ili šest godina, ako je tu izvršnu presudu, koja u izreci sadrži usvajanje tužbenog zahteva, i ako je potvrđena od strane drugostepenog suda, ako je revizioni sud tu odluku potvrdio, šta više ima izvršni sudija i šta ima više dužnik da se parniči, da otvara nove parnice i da gura ponovo dužnika da se izlaže troškovima, a parnica traje u proseku u Srbiji do šest i po godina, a u Nemačkoj traje samo pet meseci.
Šta sada? Prekine se postupak, imamo novu parnicu, imamo novih šest godina i građani ne mogu ostvariti svoja prava. Zato predlažem, dame i gospodo, da se ovaj amandman usvoji.