To je član koji propisuje posledice davanja nepotpunih ili netačnih podataka. Gospodin Šarović je tražio da se ovaj član dopuni novim stavom 3. koji bi glasio: „U slučaju da dužnik da nepotpune i netačne podatke u izjavi o imovini, sud će primeniti odredbe člana 46. ovog zakona”, one novčane kazne.
Ponovo se otvara pitanje da li je moguće primeniti ova sredstva prema izvršnom dužniku, i pošto se citiraju odredbe, male povelje i poziv na neke odredbe Ustava Republike Srbije, nemam nameru da komentarišem, tačno je pročitano. Međutim, to se odnosi na nešto drugo. Lice nije dužno da daje iskaze koji bi bili na njegovu štetu i može da se brani i ćutanjem. To je sve karakteristično za neke postupke, pre svega krivični, mada je opasno kada se analogija koristi u pravu i u parničnom postupku, ali kod izvršnog to ne važi.
Ako već koristimo pogrešnu analogiju, onda Zakon o izvršnom postupku analogiju nalazi u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija. Na žalost, ako se pogrešno pozivamo na analogiju, ovamo je osuda ličnosti na kaznu zatvora ili novčanu kaznu, a ovde je osuda ličnosti na njenu imovinu. Znači, nema direktne osude po imenu i prezimenu, ali se obaveza proteže samo do imovine.
Kažem, pogrešno je pozivati se na analogiju, uvek se u pravu izbegava analogija, jer se onda prave greške, jer ne može da se poistoveti imovina i fizičko lice. Ne mogu lica i stvar da budu u istom košu.
Ovde smo u onoj fazi kada je stranka iskoristila sva ta prava, štitila svojim interesima i zakonom zasnovana u parničnom postupku. Sada se više postavlja pitanje autoriteta, fizičke mogućnosti da stranka koja je uspela u parnici, ostvari to što je autoritet priznao. Naravno, vodi se računa o tome, ali ovo su odredbe gde se sprečava osujećenje izvršenja. Izvršenje se sprovodi, pre svega, na imovini, a ima i onih izvršenja koja su vezana za činidbu i delovanje konkretnog lica, da ne pominjem sve oblike i načine izvršenja i vrste obaveza koje mogu da postoje.
To što ste pričali da se odnosi na ličnost važi u krivičnom, parničnom postupku, ali analogno ne može da se primeni u izvršnom postupku. Mogu da se primene ostale odredbe iz korpusa ljudskih prava koja govore da je dužan da poštuje dostojanstvo ličnosti, da pribegava korišćenju sredstava koja će sa najmanje štete po dužnika da se sprovede u izvršenju, a da se zadovolji potreba poverioca itd.
To je sve prisutno, to je ipak prisutno u ovom zakonu. Ove mere kažnjavanja, obavezivanja da se da izjava, molim vas, ona nije u funkciji zaštite prava da li postoji ili ne postoji pravo, ovde je funkcija izjave da se omogući izvršenje. Znači, ako ste malo pre pravili analogiju sa krivičnim postupkom, ako ste pravili sa parničnim postupkom....
(Slobodan Vučković, sa mesta: Sa poreskim postupkom.)
... poreski postupak je sasvim nešto drugo. Posle ovih Đelićevih izmena Zakona o poreskoj administraciji, poreskom postupku, takođe postoje neka ovlašćenja, ali moram da kažem da ta ovlašćenja idu toliko daleko da u nekim slučajevima i preventivno se zapleni kompletna imovina, pa mu nije potrebna izjava, jer je on već zaplenio, poreski organ je zaplenio. Nemojte samo oko poreskih organa.
Opština Vračar je zakupninu naplaćivala preko poreskih organa zakupcima, pa je posle dve godine sve palo u vodu. Ako pravite analogiju izvršnog postupka sa poreskim postupkom, opet se pravi greška. Što se tiče svakog poverioca, on bi voleo da se njegovo izvršenje sprovodi u poreskom postupku, upravo zbog te efikasnosti.