Molim vas, u postupku izvršenja niko ne svedoči protiv sebe, jer dužnik nije u poziciji da svedoči. Njegova izjava je samo potrebna da bi se identifikovala imovina, odnosno gde se ona nalazi. Nije to svedočenje. Valjda znate kako se svedoči. Ne svedoči se izjavama, svedoči se na zapisnik pred organom, pred sudom, ovde se traži izjava. On samostalno daje izjavu, nemojte da brkate neke stvari.
Zar vi hoćete da izvršni poverilac stane ispred kuće izvršnog dužnika i popisuje ko ulazi, a ko izlazi, da se raspituje kod komšija gde mu se nalazi imovina, da mu probuši gumu, da kola ne pomeri dok dođe sudski izvršitelj? Ako hoćete to, dajte da neka detektivska agencija završi prinudnu naplatu. Tako bi ispalo po vama. Valjda je ispravnije i humanije da dužnik da izjavu i da dužnik na neki način učestvuje u postupku izvršenja. Nije njemu sasvim svejedno, više voli da mu se proda regal, nego garaža.
Zašto izbegavamo to? Ovo je vrlo specifičan postupak. Stvarno vam skrećem pažnju da ovde poverilac upozorava predlogom i traži da dužnik nije dobrovoljno izvršio obavezu na koju je bio obavezan po sudskoj presudi, traži da sud sprovede svoju odluku, ono što je odlučio i ja se slažem sa vama. Ne možemo ceo izvršni postupak da preselimo kod poreskih organa, kod uprave, možemo i tamo, takva rešenja postoje.
Čitajte one knjige šta kažu, izvršenje krivičnih sankcija ne sprovodi sud nego zatvor preko organa uprave, pa niko ne kaže da je neustavno i nezakonito. Ako bi sud sprovodio svoje odluke, izvršavao svoje odluke, krivične, onda bi naši sudovi bili dobri, i istražnog, pa i zatvora okružnog, zatvora kao zavoda za izdržavanje krivičnih sankcija.
Znači, ta izjava koja se traži od dužnika nije izjava koju daje on na zapisnik da svedoči sam protiv sebe, nego u onoj meri učestvuje koliko da se definiše oblik, način i sredstvo izvršenja. To je interes države da se sprovede, jer država je garantovala svakom građaninu da, kada pokrene postupak i dobija u sudskom postupku, ona će da mu omogući da to njegovo potraživanje i efikasno ostvari. Nema tu kršenja nikakve slobode. Ne možemo da dozvolimo da se poverioci nađu ispred kuće dužnika, buše gume od kola, da čekaju da dođe izvršitelj i da kažu: „To mu je ta imovina”. Nećemo valjda to da dozvolimo.
To što vi kažete da ako mu se zapreti kazna ona može da ide u nedogled, ma koliko da je limitiramo. I ovde postoji jedna od onih odredbi koja kaže da ukoliko ne postoji imovina, neće se sprovesti izvršenje. To je neki minimum da se vodi računa o dužniku.
Drugo, izuzete su neke stvari od izvršenja, neke stvari koje su elementarno potrebne za ljudski život. Ne dozvoljavamo da neko sakrije imovinu i onda ispadne smešna država. Vodila postupak, dala presudu, a ne može da se izvrši. Mislim da to ni advokatima ne odgovara.
