Mislim da je ovo potpuno identična situacija ministre. Ovde se sada javlja treće lice, predlog trećeg lica. Potpuno je identična situacija. Molim vas, dok smo imali do 2000. godine neke slične odredbe u Zakonu o izvršnom postupku, znate i sami da su izvršne sudije gotovo jedva čekale da se pojavi treće lice sa nekim svojim pravom.
Molim vas, da ne bude zabune, mi želimo da potenciramo odredbe ovog zakona koje se tiču protivizvršenja. Ako treba, dogradite tu oblast sa još preciznijim odredbama koje štite izvršnog dužnika u slučaju kada naknadno, po vanrednom pravnom leku, padne izvršna isprava. Dajte to. To nije nikakav problem.
Da me pogrešno ne shvatite, to ne znači doneto rešenje, zabetonirano, mora da se sprovede, ne uvažava se ništa što se naknadno desi. Mora da se uvaži, ali opet ukoliko onaj autoritet u parničnom postupku odluči. Vi ćete imati realnu opasnost, ukoliko izvršne sudije restriktivno primene onu odredbu člana 29. tačka 13. oko izjave o imovini, da poverilac i nije u mogućnosti da sazna na čemu bi mogao da ostvari svoje potraživanje. Da, ne bi znao na čemu može da ostvari potraživanje.
Uostalom, to je nedostatak i parničnog postupka. Znate i sami, kada tužilac ne zna da precizira svoj tužbeni zahtev, a neki tužbeni zahtevi su direktno vezani sa budućim predmetom izvršenja, to je problem i za jedan i za drugi sud.
Znači, ako je potrebno dajte da dogradimo odredbe o protivizvršenju, da damo još veću sigurnost izvršnom dužniku u slučaju ako po vanrednom pravnom leku padne izvršna isprava. Tu se u potpunosti slažemo. Načelo pravičnosti nalaže da tako nešto bude.
Ali ako dozvolimo da se kao treće lice javi svastika, komšija, kolega sa posla, firma, odrednice o izvršenju u nekom predmetu, on kaže: „Pa, molim vas, to nije moj predmet, frižider nije moj” – doduše frižider baš ne može, ali nije bitno – „Regal nije moj, ne on je u mom stanu, čuvam ga, a to je komšije Pere”. Imaćete takve situacije.
I onda se postavlja pitanje zašto smo mi vodili postupak. Pojačajte odredbe o protivizvršenju da bi dali garanciju izvršnom dužniku da i on ima sigurnost, ali u onim slučajevima kada padne izvršni nalog. A ovako, samo vam skrećem pažnju, da ne pričam imena, ima sudija koje jedva čekaju da se javi neko kao treće zainteresovano lice i on lepo odloži predmet i kaže: „Pokrenite vi parnicu, ostvarite vaše pravo”. Da li će biti izvršna ili izvršna tužba nije bitno, završićete svoj posao. To nije u funkciji efikasne zaštite prava građana.
