Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlog Vlade za razmatranje zakona o sanitarnom nadzoru i zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti se nalazi danas pred vama pre svega kao izraz želje za uređivanjem sistema zdravstvene zaštite u našoj zemlji.
Uveren sam da ćemo imati prilike da se srećemo i razgovaramo o mnogim temama iz ove oblasti i raspravu o ova dva zakona treba doživeti kao raspravu o dva propisa koja su neobično važna u uređivanju sistema zdravstvene zaštite. Mnogo pre pojave pisanih dokumenata u našem narodu su živele poruke koje svi danas znamo i koje naša deca čuju kada prvi put odu u školu, da zdravlje na usta ulazi i da je čistoća pola zdravlja, da je bolje sprečiti nego lečiti. Tih nekoliko maksima obeležavaju početak ovoga što želim danas da kažem.
Sanitarni nadzor zapravo je definisan kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera u oblastima pod sanitarnim nadzorom, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva.
Zakon o sanitarnom nadzoru koji vam predlažemo zapravo predstavlja pravni akt kojim se jedinstveno propisuju opšti i posebni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi za sve objekte koji u skladu sa ovim i drugim zakonima podležu sanitarnom nadzoru. Obezbeđivanje tih uslova, kao i stalni, neposredni nadzor nad kontrolom njihove ispunjenosti jedan je od važnih uslova ostvarivanja ukupne preventivne zdravstvene zaštite.
Pomenuti uslovi predstavljaju one uslove od značaja za zaštitu, očuvanje i unapređenje zdravlja, na koje inače upućuju odredbe brojnih sistemskih zakona kojima su uređene različite oblasti: oblast proizvodnje i javnog snabdevanja ispravnom vodom za piće, oblasti u sferama uslužnih delatnosti, oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, oblast obrazovanja, kulture, fizičke kulture, sporta, rekreacije itd.
Upravo zbog značaja i primene u gotovo svim sferama svakodnevnog života, neophodno je da se posebnim zakonom jasno precizira koji su to uslovi, objekti i oblasti pod stalnim sanitarnim nadzorom. Radi ostvarivanja potpune pravne sigurnosti potrebno je, takođe, precizno urediti nadležnost organa i proces na koji način se sprovodi postupak sanitarnog nadzora, kao i obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u tim postupcima.
Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru, koji je danas na snazi, donet je 1994. godine, a inoviran manjim dopunama 1996. godine. Tim zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja u delu vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu definisanja organizacije, ovlašćenja i načina rada sanitarnih inspektora, po tadašnjem Ustavu Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije.
Međutim, Ustavnom poveljom utvrđena je obaveza država članica, dakle Srbije i Crne Gore, da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice.
Danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestao je sa radom Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u čijem je sastavu bio i Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat. Dakle, on je bio nadležan za vršenje nadzora nad primenom saveznih propisa koji su se tada odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju, na zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i na sanitarni nadzor na državnoj granici.
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje utvrđeno je da se zapravo sve ove nadležnosti sada prenose na republičke nivoe vlasti, što je nužno uslovilo izmenu postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru.
Pored usklađivanja odredaba Zakona sa promenama koje su nastale u zakonodavnom sistemu na saveznom nivou, treba reći da je u Republici Srbiji došlo do novih sistemskih rešenja u uređivanju lokalne samouprave, planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, osnivanju preduzeća, organizaciji privatnog sektora i razvoju privatnog preduzetništva. Velikim delom ova nova sistemska rešenja zapravo su učinila da postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru postane u praksi teško primenjiv.
Pored toga, zakonima o lokalnoj samoupravi, utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, preduzećima, privatnim preduzetnicima, planiranju i izgradnji, konstituisani su neki potpuno novi subjekti, novi pojmovi i termini u pravnom sistemu. Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru, pored suštinskih izmena koje se predlažu, neophodno je terminološki uskladiti sa novom zakonskom, privrednom i, svakako, životnom terminologijom.
Donošenjem Zakona o ministarstvima određene oblasti inspekcijskog nadzora preuzete su iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i definisane kao oblasti u nadležnosti Ministarstva nauke i zaštite životne sredine; u prvom redu, zaštita, odnosno prekogranično zagađenje vazduha, zaštita od jonizujućeg zračenja, upravljanje otpadom, inspekcijski nadzor u oblasti proizvodnje i prometa otrova i drugih opasnih materija.
Iz navedenih razloga, potrebno je precizno urediti delimično promenjenu nadležnost Ministarstva zdravlja u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru.
Predloženi zakon, takođe, predstavlja novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti sanitarnih inspektora i stranaka u postupcima sanitarnog nadzora, čime se ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Osnovni stav u vezi sa ovim zakonom jeste da u ovom trenutku, u postojećem ekonomskom, političkom i pravnom ambijentu, zakon postiže meru usaglašavanja osnovnih principa racionalne podele poslova u oblasti sanitarnog nadzora na teritoriji čitave Republike Srbije i racionalne raspodele nadležnosti između Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora, kojih ima preko 300, i drugih državnih organa sa kojima se u delu definisanog delokruga rada, prema postojećim rešenjima pojedinih sistemskih zakona, propisana ovlašćenja preklapaju u određenim segmentima.
Ovim zakonom se, takođe, predlažu nova, modernija i efikasnija rešenja.
Jasno je definisan cilj usklađivanja ekonomskog i pravnog sistema sa direktivama Evropske unije u procesu brže integracije i harmonizacije, pre svega u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i oblasti zdravstvenog nadzora nad proizvodnjom i prometom životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, kao i nad licima koja su zaposlena u tim oblastima.
Osnovni cilj donošenja ovog zakona, kao i svrha postojanja posebne službe - Sektora za sanitarni nadzor, u sastavu Ministarstva zdravlja, koji zapravo konkretno sprovodi poslove na teritoriji Republike Srbije, kroz rad 300 sanitarnih inspektora, definisan je kroz potrebu ostvarivanja sveukupne, preventivne zaštite zdravlja stanovništva.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređuje se zaštita stanovništva od određenih zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije, čije sprečavanje i suzbijanje zaista ima opšti interes.
Predlogom ovog zakona, takođe, određuju se mere za zaštitu stanovništva od bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovnika Republike Srbije i jasno se definiše način njihovog sprovođenja. Određivanjem zaraznih bolesti na način kako je navedeno, kao i definisanjem opštih i posebnih mera i načina za njihovo sprovođenje obezbeđuje se potrebni pravni uslov od značaja za uređivanje sistema zaštite, očuvanja i unapređenja zdravlja građana Republike Srbije.
Osavremenjivanjem odredaba ovog dela zakonske regulative zapravo se uslovljava inovacija i drugih sistemskih zakona čijim je normama utvrđeno obavezno ponašanje, koje ima za cilj upravo zaštitu zdravlja stanovnika od zaraznih bolesti koje se mogu prenositi npr. životnim namirnicama, vodom za piće ili neposrednim ili posrednim kontaktom.
Uređivanjem zaštite stanovništva od zaraznih bolesti utvrđuju se obavezna ponašanja u različitim sferama javnog života: u oblasti sveukupne zdravstvene zaštite stanovništva, ali i ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće, oblasti uslužnih delatnosti – ugostiteljske, trgovinske i turističke, oblasti pružanja higijenskih usluga, obrazovanja, kulture, fizičke kulture, sporta, rekreacije i drugo.
Radi ostvarivanja potpune pravne sigurnosti u ovoj oblasti, takođe je bilo neophodno precizno urediti obim prava i obaveza svih učesnika u postupcima ostvarivanja prava na zaštitu od zaraznih bolesti, kao i ovlašćenja organa u čijem je delokrugu rada kontrola primene odredaba ovog zakona.
Savezna skupština bivše države je 1996. godine donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju. Napominjemo da je republički Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti donet na osnovu ovlašćenja utvrđenih u Ustavu Srbije još 1974. godine i da formalno-pravno još uvek nije stavljen van snage.
Ustavnom poveljom utvrđena je obaveza država članica da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice, kao i to da se postojeći savezni zakoni primenjuju i dalje kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa. Takođe, danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestao je sa radom Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u čijoj je nadležnosti bila zaštita od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju.
Pored usklađivanja odredaba zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sa promenama nastalim u zakonodavnom sistemu na saveznom nivou, nova sistemska rešenja u oblastima uređivanja određenih nadležnosti pokrajine, lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, sanitarnog nadzora velikim delom su dovela u pitanje primenu postojećih odredaba zakona.
Zakonom o ministarstvima utvrđeno je da Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite, sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja. Pored toga, svi poslovi koji su već pomenuti u obrazloženju Predloga zakona o sanitarnom nadzoru, koji se odnose na naglašenu kontrolu granica, takođe se odnose i na ovaj predlog.
Imajući u vidu da upravni postupak pretpostavlja pravni proces bez spora, ovaj zakon predstavlja i novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti zdravstvenih službi, fizičkih lica, inspekcijskih organa i svih drugih učesnika u postupcima ostvarivanja prava na zaštitu od zaraznih bolesti, čime se u potpunosti ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Osnovni stav, kao i za prethodni zakon, jeste da se u ovom trenutku, u postojećem ekonomskom, političkom i pravnom ambijentu, ovim zakonom postiže mera usaglašavanja osnovnih principa racionalne podele posla.
Lista zaraznih bolesti utvrđena ovim zakonom sačinjena je na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, Komisije Evropske zajednice, kao i aktuelne epidemiološke situacije u okruženju i analize kvaliteta nadzora nad pojedinim zaraznim bolestima registrovanim na teritoriji Republike Srbije na osnovu dosadašnjih prijavljivanja.
Bitan razlog za donošenje predloženog zakona je, takođe, potreba za ujednačavanjem metodologije nadzora nad zaraznim bolestima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kao i za usklađivanjem sa metodologijom nadzora nad zaraznim bolestima u susednim zemljama i zemljama Evropske unije, i unapređivanjem saradnje naših zdravstvenih službi sa odgovarajućim službama u regionu u ovoj oblasti.
I jedan i drugi zakon zapravo predstavljaju značajan napredak u uređivanju zdravstvenog sistema i odnose se na oblasti koje su potpuno nesporno od izraženog opšteg interesa. Očekujem da će i rasprava u Skupštini to pokazati. Hvala vam.