Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Pošto smo završili sa prvom i drugom tačkom dnevnog reda, određujem pauzu do 14,30 časova.

(Posle pauze.)

Da li možemo da proverimo da li nas ima dovoljno? Molim poslanike da ubace kartice. Zahvaljujem se.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. Utvrdili smo kvorum. Pozvao sam poslanike da se utvrdi kvorum. Kompjuter je proradio, sve je evidentirano. U sali je prisutan 91 poslanik, tako da je sve u skladu sa Poslovnikom. Ima nas više nego što treba. Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vjerici Radeti na upozorenju, ali to smo odradili.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. Podsećam vas da smo na početku rasprave zaključili da o Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru i Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti razgovaramo u zajedničkom načelnom pretresu.
S tim u vezi, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona za koje je to predložio narodni poslanik Miloljub Albijanić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Poslanička grupa Srpska radikalna stranka ima jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Takođe vas obaveštavam da će, na osnovu člana 38. Poslovnika Narodne skupštine, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS po tačkama 3. i 4. dnevnog reda biti narodni poslanik dr Paja Momčilov. Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS za 3. i 4. tačku dnevnog reda biće narodni poslanik dr Goran Ilić. Ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DS za 3. i 4. tačku dnevnog reda biće dr Dobrica Janković. Dr Živodarka Dacin predstavlja poslaničku grupu SPS povodom 3. i 4. tačke dnevnog reda.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O SANITARNOM NADZORU I ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI (zajednički načelni pretres)
Da li predstavnik predlagača prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, želi reč?
Reč ima ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlog Vlade za razmatranje zakona o sanitarnom nadzoru i zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti se nalazi danas pred vama pre svega kao izraz želje za uređivanjem sistema zdravstvene zaštite u našoj zemlji.
Uveren sam da ćemo imati prilike da se srećemo i razgovaramo o mnogim temama iz ove oblasti i raspravu o ova dva zakona treba doživeti kao raspravu o dva propisa koja su neobično važna u uređivanju sistema zdravstvene zaštite. Mnogo pre pojave pisanih dokumenata u našem narodu su živele poruke koje svi danas znamo i koje naša deca čuju kada prvi put odu u školu, da zdravlje na usta ulazi i da je čistoća pola zdravlja, da je bolje sprečiti nego lečiti. Tih nekoliko maksima obeležavaju početak ovoga što želim danas da kažem.
Sanitarni nadzor zapravo je definisan kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera u oblastima pod sanitarnim nadzorom, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva.
Zakon o sanitarnom nadzoru koji vam predlažemo zapravo predstavlja pravni akt kojim se jedinstveno propisuju opšti i posebni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi za sve objekte koji u skladu sa ovim i drugim zakonima podležu sanitarnom nadzoru. Obezbeđivanje tih uslova, kao i stalni, neposredni nadzor nad kontrolom njihove ispunjenosti jedan je od važnih uslova ostvarivanja ukupne preventivne zdravstvene zaštite.
Pomenuti uslovi predstavljaju one uslove od značaja za zaštitu, očuvanje i unapređenje zdravlja, na koje inače upućuju odredbe brojnih sistemskih zakona kojima su uređene različite oblasti: oblast proizvodnje i javnog snabdevanja ispravnom vodom za piće, oblasti u sferama uslužnih delatnosti, oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, oblast obrazovanja, kulture, fizičke kulture, sporta, rekreacije itd.
Upravo zbog značaja i primene u gotovo svim sferama svakodnevnog života, neophodno je da se posebnim zakonom jasno precizira koji su to uslovi, objekti i oblasti pod stalnim sanitarnim nadzorom. Radi ostvarivanja potpune pravne sigurnosti potrebno je, takođe, precizno urediti nadležnost organa i proces na koji način se sprovodi postupak sanitarnog nadzora, kao i obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u tim postupcima.
Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru, koji je danas na snazi, donet je 1994. godine, a inoviran manjim dopunama 1996. godine. Tim zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja u delu vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti sanitarne, higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu definisanja organizacije, ovlašćenja i načina rada sanitarnih inspektora, po tadašnjem Ustavu Jugoslavije i Ustavu Republike Srbije.
Međutim, Ustavnom poveljom utvrđena je obaveza država članica, dakle Srbije i Crne Gore, da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice.
Danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestao je sa radom Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u čijem je sastavu bio i Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat. Dakle, on je bio nadležan za vršenje nadzora nad primenom saveznih propisa koji su se tada odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju, na zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i na sanitarni nadzor na državnoj granici.
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje utvrđeno je da se zapravo sve ove nadležnosti sada prenose na republičke nivoe vlasti, što je nužno uslovilo izmenu postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru.
Pored usklađivanja odredaba Zakona sa promenama koje su nastale u zakonodavnom sistemu na saveznom nivou, treba reći da je u Republici Srbiji došlo do novih sistemskih rešenja u uređivanju lokalne samouprave, planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, osnivanju preduzeća, organizaciji privatnog sektora i razvoju privatnog preduzetništva. Velikim delom ova nova sistemska rešenja zapravo su učinila da postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru postane u praksi teško primenjiv.
Pored toga, zakonima o lokalnoj samoupravi, utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, preduzećima, privatnim preduzetnicima, planiranju i izgradnji, konstituisani su neki potpuno novi subjekti, novi pojmovi i termini u pravnom sistemu. Postojeći Zakon o sanitarnom nadzoru, pored suštinskih izmena koje se predlažu, neophodno je terminološki uskladiti sa novom zakonskom, privrednom i, svakako, životnom terminologijom.
Donošenjem Zakona o ministarstvima određene oblasti inspekcijskog nadzora preuzete su iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i definisane kao oblasti u nadležnosti Ministarstva nauke i zaštite životne sredine; u prvom redu, zaštita, odnosno prekogranično zagađenje vazduha, zaštita od jonizujućeg zračenja, upravljanje otpadom, inspekcijski nadzor u oblasti proizvodnje i prometa otrova i drugih opasnih materija.
Iz navedenih razloga, potrebno je precizno urediti delimično promenjenu nadležnost Ministarstva zdravlja u oblastima koje podležu sanitarnom nadzoru.
Predloženi zakon, takođe, predstavlja novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti sanitarnih inspektora i stranaka u postupcima sanitarnog nadzora, čime se ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Osnovni stav u vezi sa ovim zakonom jeste da u ovom trenutku, u postojećem ekonomskom, političkom i pravnom ambijentu, zakon postiže meru usaglašavanja osnovnih principa racionalne podele poslova u oblasti sanitarnog nadzora na teritoriji čitave Republike Srbije i racionalne raspodele nadležnosti između Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora, kojih ima preko 300, i drugih državnih organa sa kojima se u delu definisanog delokruga rada, prema postojećim rešenjima pojedinih sistemskih zakona, propisana ovlašćenja preklapaju u određenim segmentima.
Ovim zakonom se, takođe, predlažu nova, modernija i efikasnija rešenja.
Jasno je definisan cilj usklađivanja ekonomskog i pravnog sistema sa direktivama Evropske unije u procesu brže integracije i harmonizacije, pre svega u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i oblasti zdravstvenog nadzora nad proizvodnjom i prometom životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, kao i nad licima koja su zaposlena u tim oblastima.
Osnovni cilj donošenja ovog zakona, kao i svrha postojanja posebne službe - Sektora za sanitarni nadzor, u sastavu Ministarstva zdravlja, koji zapravo konkretno sprovodi poslove na teritoriji Republike Srbije, kroz rad 300 sanitarnih inspektora, definisan je kroz potrebu ostvarivanja sveukupne, preventivne zaštite zdravlja stanovništva.
Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređuje se zaštita stanovništva od određenih zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije, čije sprečavanje i suzbijanje zaista ima opšti interes.
Predlogom ovog zakona, takođe, određuju se mere za zaštitu stanovništva od bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovnika Republike Srbije i jasno se definiše način njihovog sprovođenja. Određivanjem zaraznih bolesti na način kako je navedeno, kao i definisanjem opštih i posebnih mera i načina za njihovo sprovođenje obezbeđuje se potrebni pravni uslov od značaja za uređivanje sistema zaštite, očuvanja i unapređenja zdravlja građana Republike Srbije.
Osavremenjivanjem odredaba ovog dela zakonske regulative zapravo se uslovljava inovacija i drugih sistemskih zakona čijim je normama utvrđeno obavezno ponašanje, koje ima za cilj upravo zaštitu zdravlja stanovnika od zaraznih bolesti koje se mogu prenositi npr. životnim namirnicama, vodom za piće ili neposrednim ili posrednim kontaktom.
Uređivanjem zaštite stanovništva od zaraznih bolesti utvrđuju se obavezna ponašanja u različitim sferama javnog života: u oblasti sveukupne zdravstvene zaštite stanovništva, ali i ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće, oblasti uslužnih delatnosti – ugostiteljske, trgovinske i turističke, oblasti pružanja higijenskih usluga, obrazovanja, kulture, fizičke kulture, sporta, rekreacije i drugo.
Radi ostvarivanja potpune pravne sigurnosti u ovoj oblasti, takođe je bilo neophodno precizno urediti obim prava i obaveza svih učesnika u postupcima ostvarivanja prava na zaštitu od zaraznih bolesti, kao i ovlašćenja organa u čijem je delokrugu rada kontrola primene odredaba ovog zakona.
Savezna skupština bivše države je 1996. godine donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju. Napominjemo da je republički Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti donet na osnovu ovlašćenja utvrđenih u Ustavu Srbije još 1974. godine i da formalno-pravno još uvek nije stavljen van snage.
Ustavnom poveljom utvrđena je obaveza država članica da donesu nove propise kojima se regulišu oblasti izvan poslova državne zajednice, kao i to da se postojeći savezni zakoni primenjuju i dalje kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa. Takođe, danom stupanja na snagu Ustavne povelje prestao je sa radom Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u čijoj je nadležnosti bila zaštita od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju.
Pored usklađivanja odredaba zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sa promenama nastalim u zakonodavnom sistemu na saveznom nivou, nova sistemska rešenja u oblastima uređivanja određenih nadležnosti pokrajine, lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, sanitarnog nadzora velikim delom su dovela u pitanje primenu postojećih odredaba zakona.
Zakonom o ministarstvima utvrđeno je da Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite, sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja. Pored toga, svi poslovi koji su već pomenuti u obrazloženju Predloga zakona o sanitarnom nadzoru, koji se odnose na naglašenu kontrolu granica, takođe se odnose i na ovaj predlog.
Imajući u vidu da upravni postupak pretpostavlja pravni proces bez spora, ovaj zakon predstavlja i novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti zdravstvenih službi, fizičkih lica, inspekcijskih organa i svih drugih učesnika u postupcima ostvarivanja prava na zaštitu od zaraznih bolesti, čime se u potpunosti ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Osnovni stav, kao i za prethodni zakon, jeste da se u ovom trenutku, u postojećem ekonomskom, političkom i pravnom ambijentu, ovim zakonom postiže mera usaglašavanja osnovnih principa racionalne podele posla.
Lista zaraznih bolesti utvrđena ovim zakonom sačinjena je na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, Komisije Evropske zajednice, kao i aktuelne epidemiološke situacije u okruženju i analize kvaliteta nadzora nad pojedinim zaraznim bolestima registrovanim na teritoriji Republike Srbije na osnovu dosadašnjih prijavljivanja.
Bitan razlog za donošenje predloženog zakona je, takođe, potreba za ujednačavanjem metodologije nadzora nad zaraznim bolestima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kao i za usklađivanjem sa metodologijom nadzora nad zaraznim bolestima u susednim zemljama i zemljama Evropske unije, i unapređivanjem saradnje naših zdravstvenih službi sa odgovarajućim službama u regionu u ovoj oblasti.
I jedan i drugi zakon zapravo predstavljaju značajan napredak u uređivanju zdravstvenog sistema i odnose se na oblasti koje su potpuno nesporno od izraženog opšteg interesa. Očekujem da će i rasprava u Skupštini to pokazati. Hvala vam.

Zahvaljujem se ministru zdravlja prof. dr Tomici Milosavljeviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč - Odbora za zdravlje i porodicu? (Ne.) Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li narodni poslanici Paja Momčilov, Miroslav Nedeljković, Mileta Poskurica i Milomir Dunjić, koji su izdvojili mišljenje o predlozima zakona na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, poslanici koji su ovde pobrojani, a to su prof. dr Poskurica, dr Nedeljković, dr Dunjić, dr Cvetković i ja, izuzeli smo svoje mišljenje na Odboru i mi vama predlažemo da odbacite oba predloga zakona, iz sledećih razloga.
Prvo, to su formalni razlozi. Skupštinska procedura nije ispoštovana kod donošenja ovog zakona. U Poslovniku Narodne skupštine, u članu 189. kaže se: "Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinim pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog Odbora. Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade."
Ne po prvi put ovde se ponavlja situacija da nama dolaze tzv. poverenici, koji mogu biti poverenici ministra i njemu tumačiti određene stvari, a nikako zamena za ministra. Prema tome, ovde se ponovo krši Poslovnik Narodne skupštine. Naravno, nećemo da pravimo dramu od toga, ali smatramo da ovako ne sme da se radi u jednom ozbiljnom parlamentu, pogotovo kada su oči javnosti uprte u nas, pogotovo kad smo u javnosti uspeli da stvorimo jedan negativan imidž svojim zahtevima.
Ono što je tipično i što ja, nažalost, moram konstatovati i danas sa ove govornice jeste da mi nismo imali sreće da ministar uvažava ovaj odbor na pravi način. On je sebi dozvolio i da se sa nama dopisuje, ne u ličnom kontaktu da nam to saopšti, da zaključci Odbora izlaze iz nadležnosti Odbora za zdravlje i porodicu.
Sugeriše nam, ne znam po kom osnovu on to traži - Ministarstvo zdravlja od Odbora za zdravlje i porodicu zahteva da zakaže novu sednicu Odbora za zdravlje i porodicu, gde će se zaključci Odbora staviti van snage i usvojiti izveštaj Ministarstva.
Radi se sve o onim zaključcima famoznim, o transfuziji. Odbor je ponovo raspravljao i ponovo je odbio da na ovakav način komuniciramo. Molim vas, ovo je tipičan primer omalovažavanja Odbora, narodnih poslanika, i mi iz SRS protestujemo protiv ovoga.
Još jedna stvar, ovaj dom hoće da bude najviši zakonodavni dom naše države i traži da bude adekvatno nagrađen. Mi smo sve više suočeni, poslanička grupa SRS, sa sprečavanjem slobode govora i misli. Na poslednjoj sednici Odbora, koja je trajala sat i po vremena, sa svim proceduralnim stvarima, raspravljali smo o dva zakona, ministar kaže da su izuzetno važni zakoni, a doživeli smo da nam gosti koji su došli da prisustvuju Odboru nekulturno dobacuju da tu raspravu o ovim zakonima možemo da vodimo ja i pomoćnik ministra privatno. Molim vas, ako je sat i po ovom skupštinskom domu za ova dva važna zakona mnogo i ne može da istrpi toliko vremena da pokloni, pitam se šta smo mi u stvari i dokle smo stigli.
Doduše, i u ovom poslovniku po kome radimo postoji jedna cenzura misli i reči koja se poneki put praktikuje kada mi poslanici imamo svojih pet minuta i možemo da govorimo, ako poštujemo slobodu govora i misli. Naravno, ne smemo vređati i ugrožavati drugoga. To ovaj parlament, dok ne usvoji, ovo je jedan komunistički parlament, loš parlament i to treba kazati građanima Srbije da znaju.
Ja ću sada da kažem, ovo su bili formalni razlozi, pošto imamo pet minuta na raspolaganju i pošto poštujem vaše vreme, kao što vi poštujete moje izlaganje dok ja izlažem, suštinski razlozi zašto smatramo da treba vratiti ove zakone.
Prvo, ako govorimo o zakonu o sanitarnom nadzoru, sužavanje nadležnosti i prebacivanje drugim, nekompetentnim ministarstvima jeste loše rešenje za državu Srbiju i građane Srbije, a to ćemo dokazivati u načelnoj raspravi. Drugo, ostavljanjem da sanitarni nadzor, inspekcija bude sektor u okviru Ministarstva ugrožava se kvalitetan rad ove službe, budući da je naše ministarstvo u ovom trenutku nekompetentno.
Treće, ne poštuju se smernice UN, odnosno sedam smernica EU, a mi ćemo ih nabrojati taksativno. Ovde ste usvajali rezoluciju o priključenju Evropskoj uniji. Rekli ste kako se naš pravni sistem mora harmonizovati, a čim ste sledeći zakon dočekali da donosite, to ne poštujete i bacate na stranu.
Što se tiče zakona o zaraznim bolestima, on je staromodan, donosi velike probleme u praktičnom radu lekarima, ne poštuje međunarodne ugovore i svojim odredbama dovodi do velikog administriranja. Na kraju, taj zakon ima intenciju da ograničava ljudska prava i slobode, pogotovo slobode kretanja, a to ćemo dokazivati.
Prema tome, mi vas pozivamo da vratite ove zakone, dalje neću govoriti.

Upozoravam narodnog poslanika da je prekoračio vreme.
Zahvaljujem se na razumevanju. Kada tražim od novinara i sredstava informisanja da uvažavaju ovaj dom molim da i narodni poslanici uvažavaju ovaj dom. Ovo je višestranački parlament već punih 14 godina, od 1990. godine. Uz uvažavanje svakog političkog mišljenja i političke opcije, kada ovde budu sedeli komunisti, onda će biti komunistički, ja nemam ništa protiv, ali moraju građani da se izjasne da samo komunisti dobiju. Sada ovde sede različite političke opcije i molim da se to uvažava, da se poslanici ne vređaju.
Po Poslovniku, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100. Poslovnika.
Naime, bio sam prisutan na toj sednici Odbora za zdravlje i porodicu. Ono što je bila zamerka jednog narodnog poslanika odnosilo se na način rada i način vođenja sednice Odbora za zdravlje i porodicu. Jedna stvar je čudna: kada prisustvujete Odboru, niste sigurni da li je to Odbor za zdravlje SRS ili je to Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Svako javljanje predsednika Odbora traje duže od nekoliko minuta, a članovi Odbora vrlo retko dobijaju reč. Da ne govorim o ostalim poslanicima, jer mislim da je tu problem, ne ulazeći u problem gospodina Paje Momčilova sa ministrom. Na tom odboru je zaista teško raditi. Za svaki odbor slušamo predavanja predstavnika SRS, od podučavanja o ostalim medicinskim principima i pravilima do političkog motiva. Zahvaljujem.

Za repliku se javio dr Paja Momčilov.

Stvar je vrlo prosta i jasna. Molim vas, kažete – jako je teško raditi na našem odboru zato što Paja Momčilov mnogo govori. Niko iz pozicije i opozicije nije ni reč rekao, nijednu primedbu, nijednu pohvalu o zakonskim propisima, znači da treba bez reči usvojiti.
Paja Momčilov je pokušao, zahvaljujući kolegama, da uštedi vreme, da svi ne govorimo, da se ne ponavljamo, i da iznese jedinstveni stav svih poslanika SRS.
Paja Momčilov kada vodi ovaj odbor je uvek rekao, ko se javi za reč, izvolite neka se javi, neka govori koliko hoće i može da kaže šta hoće, neka se uredno javi za reč i neka govori.
Vama smeta jedna stvar: činjenice koje mi iznosimo, kako ja tako i moje kolege. Ja govorim najviše po prirodi stvari, zato što vodim taj odbor. Kažite mi, kada sam ja vama zabranio da govorite, kada sam bilo kome oduzeo reč? Kada to kažete, ja ću sam da se izvinim svima vama.
Gospodine predsedavajući, zašto se ljutite kada kažem "komunistički", vi ste socijalista, nije se na vas odnosilo, daleko bilo.

Molim vas da me pravilno tumačite. Samo molim narodnog poslanika dr Paju Momčilova da me pravilno tumači. Bio sam vrlo precizan. Ovo je višestranački parlament, neću imati ništa protiv da kada komunisti dobiju apsolutnu vlast i svih 250 poslanika, da i oni sede i da se kaže da je komunistički, a za sada je on višestranački. Inače, da se ne bih ljutio, i rekao sam vrlo precizno, da svih 250 budu komunisti, ako je to volja građana, i to je jedno pitanje.
Drugo pitanje, molim da ovde na Skupštini ne raspravljamo o radu Odbora u smislu poštovanja Poslovnika. Ukoliko ima primedaba na poštovanje Poslovnika u toku rada nekog odbora, molim da oni koji imaju primedbe upute zvanično pismo da li se Poslovnik krši ili ne, i o tome će se Narodna skupština i poslanici Narodne skupštine izjasniti.
Kada je reč o prisustvu na sednicama Odbora, više zbog podsećanja, u članu 190. vrlo precizno piše: "Radi davanja stručnih i drugih objašnjenja, na sednici odbora Narodne skupštine, Vlada može odrediti svoje poverenike."
Naravno, kada je reč o sednici Narodne skupštine u trećem stavu člana 189. vrlo precizno piše: "Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade". To su dve različite pozicije kada je reč o prisutnima na sednici odbora Narodne skupštine i mislim da oko toga nema nikakvih nejasnoća, ali više podsećanja radi.
Da li se Miroslav Nedeljković javlja za reč, pošto je izdvojio mišljenje? (Ne.)
Mileta Poskurica? (Ne.)
Narodni poslanik Milomir Dunjić? (Ne.)
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, predstavnik poslaničke grupe SPS. Izvolite.