Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, znate, dobro je što se ova diskusija čula ovde pred građanima Srbije. Kada se nalazimo u predizbornim kampanjama onda se svi zaklinjemo da ćemo raditi isključivo u interesu građana. Šta je najveći interes građana? Zdravlje, zdravlje, zdravlje, rekla bih opet, samo zdravlje, a potom rast privredne proizvodnje, samim tim rast standarda, ali ukoliko čovek nema zdravlje, verujte, nije mu mnogo bitno šta će se dešavati na ovoj drugoj strani.
Ko je najodgovorniji za zdravlje stanovništva u Republici Srbiji? Prvo, svaki građanin kao pojedinac je najodgovorniji za svoje zdravlje. Naravno da potom sledimo i svi mi koji smo se po Hipokratu zakleli da ćemo raditi u skladu očuvanja zdravlja svakog stanovnika i pacijenta pojedinačno, naravno da je tu odgovorno i Ministarstvo, a naravno da smo tu odgovorni i mi kao narodni poslanici koji sigurno značajno utičemo na donošenje, a danas ili sutra na sprovođenje istih tih predloga zakona.
Ja sam u prvom javljanju rekla da će poslanička grupa SPS apsolutno podržati ova dva zakona u celini bez ikakve primedbe. Htela bih još jednom da podvučem zašto ćemo mi glasati za ove zakone.
Pod broj jedan, zato što se ovde radi o dva zakona koja su od opšteg interesa za građane Srbije. Bilo je komentara da je bilo potrebno uneti malo više decentralizacije, a ja bih rekla da ovi zakoni ne trebaju tu decentralizaciju po svakoj stavci, jer je usvajanjem omnibus zakona u ovoj skupštini u prošlom sazivu sprovedena ta decentralizacija i jedan deo poverenih poslova jesu u AP Vojvodini.
Zatim, pod broj dva, želimo da istaknemo da se vidi da su ova dva zakona zaista radili ljudi iz struke, dakle, oni koji poznaju problematiku, šta je to sanitarni nadzor i kakav je problem epidemioloških službi i situacija na terenu.
Mi u SPS-u smo se uvek bunili za sve tzv. kabinetske zakone koje su pravili neki teoretičari, a oni praktično ne znaju šta to znači rad sa ljudima na terenu, nikada nisu proveli jedan radni dan sa pacijentima. Priznaćete da razlika ipak postoji i, što je značajno, u izradi ova dva predloga zakona to se zaista može primetiti.
Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, naravno, reguliše kompletne oblasti kojima će se baviti. Reguliše obaveze, mere i način sprovođenja sanitarnog nadzora od strane sanitarnih inspektora, sa jedne strane, ali isto tako i obaveze onih koji podležu sanitarnom nadzoru.
Taj sanitarni nadzor zapravo ima jednu osnovnu funkciju, a to je da spreči eventualno pojavljivanje zaraznih bolesti koje mogu nastati usled neadekvatne higijene, zatim zbog neispravne vode (kao životne namirnice), bilo da je u pitanju hemijska ili mikrobiološka neispravnost, i naravno, može nastati zbog neispravnosti životnih namirnica. Ovde smo od kolega imali prilike da čujemo niz takvih slučajeva, koji se, na svu sreću, sporadično dešavaju i nisu poprimili neke ogromne epidemiološke razmere.
Ono što je novina u ovom zakonu, a što bi trebalo podržati, jeste sanitarni nadzor koji se odvija na granicama naše zemlje. Do sada nije bilo prilike da se vrši taj nadzor i da se kontrolišu kompletno životne namirnice, kako mi ovde kažemo - proizvodi široke potrošnje koji se uvoze, odnosno ulaze u zemlju. Isto tako, s obzirom da želimo da proradi taj promet na nivou granica pojedinih zemalja, računamo da će te životne namirnice ići u izvoz i one moraju biti ispravne ukoliko ih izvozimo u neku drugu zemlju.
Jednostavno, ovo su stvari koje su osnovne, elementarne i moramo da budemo za to da se što pre sprovedu u delo. Ovi zakoni jesu primenjivi.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jasno je rečeno da je to trebalo da bude urađeno pre 10 meseci i da mi kao SPS i ovde prisutna poslanička grupa zameramo što se ovi zakoni nisu i ranije doneli, jer to je obaveza države Srbije.
Ustavnom poveljom, gašenjem Savezne Republike Jugoslavije, mi smo bili u obavezi da ove zakone kao samostalna država Republika Srbija donesemo, a još nas obavezuje i Zakon o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore, kako bi se poboljšao protok lica, životnih namirnica, kapitala, svega ostalog, na nivou ove dve članice.
Drugo, ne samo na nivou Srbije i Crne Gore, nego naravno da su ovi elementarni zakoni vrlo jednostavni radi usklađivanja sa zakonodavstvom svih zemalja na nivou Evropske unije.
Naravno da je ovde bilo još nekih primedaba i verovatno ćemo ih imati još prilikom razmatranja amandmana koji nas očekuju, ali rekla bih da je u kontekst ovih predloga zakona zbilja smešteno samo ono što treba. Određene oblasti pokrivaju drugi zakoni, kao što je npr. sanitarni nadzor nad otpadnim vodama regulisan Zakonom o komunalnim delatnostima; problematika jonizujućih zraka, o kojima je ovde mnogo bilo reči, naročito onih koji se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe, smeštena je u poseban zakon; i, naravno, briga o otrovnim materijama, o kojima je bilo ovde reči i koje ne treba zanemariti, preneta je na upravu Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Želim ovde još jednom da podvučem da mi u SPS-u zaista zastupamo stav da je potrebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, upravo zbog praćenja svih ovih stvari koje nam se dešavaju, a da ne kažem o tome šta nam se dešavalo ranije.
Naravno da mi ne želimo kao socijalisti da idealizujemo ova dva zakona. Nijedan zakon nije idealan, ali ovo su zakoni koji su u ovom trenutku vrlo primenjivi i trebalo bi ih što pre usvojiti. Vreme i život, uslovi života, uslovi sistema i promene kroz koje ćemo mi svi zajedno proći, omogućiće nam da uradimo adekvatnu izmenu i dopunu ovih zakona, ubacivanjem ili izbacivanjem pojedinih odredaba.
Mislim da zaista ništa od toga u ovom trenutku za nas nije sporno i zbog toga će poslanička grupa SPS dati podršku po pitanju ova dva zakona. Zahvaljujem.
