Ja i dalje smatram da postoji mogućnost da se otvori spor između sindikata i da se na taj način sindikati gurnu u međusobnu borbu, umesto da štite interese zaposlenih.
Zbog toga smatram da je malopre predloženi amandman, koji otklanja sumnju u način utvrđivanja reprezentativnosti sindikata u lokalu, u potpunosti logičan i ispravan.
Zato predlažem da se podrži ovaj amandman i očekujem da Vlada prihvati ovaj amandman, kako bi koliko-toliko popravila svoj tekst Predloga zakona i onemogućila bespotrebne sporove između učesnika u socijalnom dijalogu. Socijalni dijalog znači dogovor, kako da nađemo rešenje za nezaposlene, za ljude koji rade pod lošim uslovima, kako da unapredimo bezbednost prilikom rada i kako da obezbedimo povećanje njihove zarade.
Prema tome, način kako je predloženo amandmanom omogućava da se sindikati blagovremeno dogovore i pripreme za pregovore kako bi se poboljšao socijalni status zaposlenih u Srbiji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stanimirović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi ovaj amdnman objasnio što bolje našoj javnosti, moram sada malo da uđem u oblast građevine.
Ako Zakon o radu uporedimo sa kućom, onda zakon o ekonomsko-socijalnom savetu i zakon o mirnom rešavanju sporova znači dva crepa sa te kuće.
Meni, kao čoveku koji ima toliko godina koliko ima, nije poznato da i jedan graditelj kuće, kada odluči da to učini, prvo kupi dve crepljike pa kasnije uzima drugi materijal i počinje sa gradnjom kuće.
Poslanička grupa SRS, kada je dobila ova dva predloga zakona, našla se malo u čudu šta da radi, s obzirom na to da smo očekivali da će prvo biti Zakon o radu na dnevnom redu. Pošto nismo imali drugog izbora, mi smo krenuli da nedostatke ova dva zakona, koji će u praksi biti neprimenjivi i teško će moći da zažive, da pokušamo neke probleme da razrešimo.
Prilikom razrešenja tih problema i praćenja te problematike, uvažavali smo konvencije Međunarodne organizacije rada i pokušali da popravimo ono što je teško popraviti. Kao što je i narodni poslanik Zoran Krasić rekao, ovi zakoni nemaju ni ustavnog utemeljenja, ali kada je uložen ovoliki rad i od strane Vlade i Narodne skupštine, mi smo pokušali neka rešenja da iznađemo, pa sam konkretno ja podneo amandman na član 3. zakona o ekonomsko-socijalnom savetu.
Moram da pročitam kako sada glasi taj član: "Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova". Razvoj demokratije i izdavačka delatnost, sledi dalje u nastavku ovog člana.
Smatramo da ekonomsko-socijalni savet treba da se okane izdavačke delatnosti, već treba da rešava one probleme i pitanja zbog kojih se on i osniva.
Malopre je ministar rekao da probleme nezaposlenih rešavaju neke druge institucije, odnosno da imaju druga rešenja koja su predviđena zakonom. Nismo stekli utisak, mi u SRS, a i građani Srbije, naravno, da je u poslednje četiri godine vođeno računa o nezaposlenima. S toga smo mi predložili da se u ovom članu doda sledeći tekst, da se posle reči "radnih sporova" doda "materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja nezaposlenih i uslova njihovog zapošljavanja".
Dakle, mi smo u našoj izbornoj kampanji obećali ne da ćemo rešiti problem nezaposlenosti, nego da ćemo sve učiniti da se polako počne rešavati problem nezaposlenosti, odnosno da se polako krene u zapošljavanje.
Jedan od prvih koraka koji mi želimo da preduzmemo, to je da u ovaj ekonomsko-socijalni savet uključimo, kao ravnopravne, i predstavnike nezaposlenih. Istina, stoji u Konvenciji Međunarodne organizacije rada, da neke države taj problem rešavaju tripartitnim zastupanjem.
Kod nekih je predviđeno da su dva subjekta faktori u dogovaranju, ali u zemlji koja ima oko milion nezaposlenih, mislim da bi mogli da budu i četiri subjekta koja će dogovarati i rešavati ove probleme.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto je ova tema ovim predlogom zakona banalizovana, povodom ovog amandmana ću da postavim pitanje, a nema ministra - šta Vlada planira, kada će da nam pošalje predlog o savetu za industriju, pa poseban zakona o savetu za poljoprivredu, pa poseban zakon o savetu za unutrašnje poslove, o savetu za elektroprivredu, o savetu za građevinarstvo? Otprilike, to je taj kriterijum koji je rukovodio Vladu Republike Srbije kada je ovo radila.
Mi pokušavamo da vam skrenemo pažnju da član 3. treba da se popravi, jer stvarno nešto vređa. Vidite šta su napisali u članu 3. Kaže se: "Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga". Ako se ima u vidu ko su članovi ovog socijalnog saveta, onda su to predstavnici države, predstavnici poslodavaca i predstavnici zaposlenih.
Treba da bude učtiv njihov dijalog. Njihov dijalog verovatno može da bude učtiv u nekoj prostoriji, ali kakva "vajda" za nezaposlene i one u stanju socijalne potrebe od te učtivosti?
Hoću da vam skrenem pažnju da ovde nigde nema odredbe koja kaže da učesnici u tom tzv. socijalnom dijalogu istrajavaju na poštovanju zakona, da se Vlada obavezuje da poštuje odredbe zakona i ispunjava svoje obaveze, da Vlada preuzima obavezu da garantuje da će poslodavci da ispunjavaju obaveze. Nema tih odredaba.
Šta dalje kaže: "U pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka". Ne samo ekonomske, nego sve slobode i prava čoveka su nabrojane u Ustavu i svi zakoni ovu oblast regulišu. Nema zakona koji tu oblast ne reguliše. Ko je taj ko ima ekskluzivno pravo da njih troje sednu na jedno mesto i da oni pričaju? Čemu onda Narodna skupština?
Dalje: "Materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja".... Kultura pregovaranja je u osnovi ovoga, ne rešavanje socijalnih potreba. "Podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova". Ovo ne sme da stoji u zakonu, ovo ne sme da bude norma!
Ovo može da bude politički program, može da bude čak i politički pamflet. Može da se koristi u razgovorima, dogovorima, pregovorima, o obliku i načinu kako onaj koji je odgovoran za sprovođenje zakona dolazi do svoje ekonomske politike.
Vi ćete verovatno za mesec dana imati i predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Tamo se nalazi neki memorandum. Sastavni deo tog predloga zakona treba da bude konsolidovani bilans javne potrošnje. To je ekonomska politika ove vlade. Da li mi onda treba da postavljamo pitanje predsedniku Vlade - da li je pre štampanja predloga zakona obavio konsultacije sa socijalno-ekonomskim savetom ili savetom za industriju, savetom za poljoprivredu itd?
Zašto nam Vlada na ovaj način pokazuje da ne želi da vlada, već želi krivca za ovo stanje da nađe na drugom mestu i sve nezadovoljne uputi na druga mesta. Ne želi Vlada, ne želi ovaj ministar ispred svoje kancelarije gužvu.
Mi samo postavljamo pitanje zašto se ne sprovode zakoni? Sve što je Vlada tražila ovde jeste da se urede zakoni, kako se to ovde kaže, da budu valjani da bi mogli da se primenjuju.
Zašto se zakoni ne primenjuju? Kada bi se zakoni primenjivali, onda ne bi postojala ni potreba da se formira "nadorgan".
Sedite i razmislite zašto nemamo zakon o savetu za industriju, zašto nemamo zakon o savetu za poljoprivredu? Još nisu isplaćene neke robe koje su otkupljene. Šta, kada se pojavi problem, onda ćemo da donesemo zakon o savetu za poljoprivredu, pa ako nešto treba, izvolite, nemojte u Nemanjinu, nego idite tamo, oni su pravno lice i neka vam oni reše.
Mi vas podstičemo da kolektivno pregovarate i razvijamo kulturu dijaloga, a u nastavku i štampanje, čak i publikacija.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

 Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ovim članom se predviđa da će socijalno-ekonomski savet osnivati glasila, praviti brošure, izdavati razne publikacije i na taj način Vlada Republike Srbije dobija još neka sredstva javnog informisanja, što je protivno i programu ove vlade, protivno ekspozeu koji smo čuli od gospodina Koštunice da će biti racionalizacije, da će biti smanjenja potrošnje.
A meni se čini da ovaj zakon tek sada otvara mogućnost za otvaranje nekih vladinih agencija, organizacija, mogućnost da se zaposli veliki broj lica. Čini mi se da ovaj zakon treba da omogući samo širenje koalicionog potencijala i namirenje koalicionih partnera u nekim novim oblastima, kao što je izdavaštvo koje će biti pod kontrolom socijalno-ekonomskog saveta, odnosno poslodavaca, odnosno delova Vlade.
Zato smatram da je ova odredba suprotna i u onome što smo čuli ovde kao predlog Vlade, ono o čemu se u parlamentu glasalo prilikom izglasavanja Vlade a suprotno je propisima koji definišu mogućnost da sindikati, partije, pa i sama Vlada budu osnivači nekih javnih glasila.
Sve to uz postavljanje pitanja kako će biti definisana pozicija pravnog lica socijalno-ekonomskog saveta, to sve stvara jednu konfuziju i koliziju. Do te konfuzije i kolizije će doći naročito u sporovima koji budu nastali iz delatnosti socijalno-ekonomskog saveta sa nekim trećim licima, pravnim ili fizičkim pa ćemo u praksi imati veliki broj nejasnoća u vezi sprovođenja ovog zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 5. zakona govori o sastavu socijalno-ekonomskog saveta. On predviđa da socijalno-ekonomski savet broji 18 članova, po šest članova iz ove tri grupe: predstavnika Vlade, sindikata, poslodavaca.
Amandman predviđa da socijalno-ekonomski savet broji 20 članova, po pet iz svake grupe, a četvrta grupa bi bili predstavnici nezaposlenih, ukoliko se usvoje prethodni amandmani koje je podnela SRS, a trebalo bi iz dva razloga, onda ćete videti koliko je ovaj amandman smislen.
Radi se o sledećem, naime, ne mora jedan ovakav savet da bude tripartitno telo, ima zemalja u Evropi gde nije tako, ali ako već moraju poslanici SRS da vam kažu šta je trend u zemljama Zapadne Evrope, reći ću vam. Trend je da ovakva i slična tela idu na multipartitnost i da ima što više zainteresovanih grupa za pojedine poslove, da se uključuju u rad takvih tela, pa bi bilo dobro da u ovaj savet uključite i nezaposlene.
Jednostavno i druge zemlje bi da imaju ovoliku stopu nezaposlenih i ovakav broj, od tih koje smo naveli da imaju tripartitni savet, verovatno bi imale i nezaposlene kao kategoriju, i to je taj jedan razlog zbog čega bi trebalo da prihvatite ovaj amandman. Drugi razlog koji je jako važan, naime, on je sadržan u članu 12. Juče sam nešto rekao o tome, a vi nemate nikakvih mogućnosti i ovaj amandman će samo ispraviti ono što ste vi napravili kao grešku u Predlogu zakona da praktično socijalno-ekonomski savet bira predsedavajući iz svojih redova. (Gledajte dalje, to vam je član 12.) Funkciju predsedavajućeg naizmenično vrše predstavnici Vlade, reprezentativni sindikati i predstavnici udruženja poslodavaca. Prethodnim članovima je regulisano da mandat članova socijalno-ekonomskog saveta traje četiri godine.
Sada mi recite kojom matematikom mislite da, ako traje mandat četiri godine, ova tri partnera se menjaju na godinu dana, šta će biti sa četvrtom godinom, naime, koji će od njih dobiti mogućnost da dva puta u vreme mandata bude predsedavajući, a ostala dva da budu zakinuta.
Ako prihvatite dosadašnje amandmane da uvedete nezaposlene, praktično, kao četvrtu grupu u socijalno-ekonomskom savetu, onda ćete rešiti i ovaj problem koji će se pojaviti u članu 12. kada budete birali ove predsedavajuće i kada se tim sistemom budu menjale dotacije kako ste predvideli.
Još nešto, da ovaj savet nije formiran 2001. godine, verovatno bi amandmani SRS glasili - član 1. briše se, član 2. briše se i tako do kraja zakona, jer u suštini ne postoji potreba za ovakvim zakonom. Međutim, pošto je već 2001. godine formiran ovakav savet, vidimo da je želja Vlade da taj savet stavi u neke zakonske okvire, onda ovo što mi pokušavamo amandmanima da uradimo, jeste samo da učinimo ovaj zakon primenjivim, da ga možete primeniti u praksi i da se nezaposleni kao veoma važna kategorija uvedu ekonomska pitanja koja su velika, ogromna, odnosno probleme koji su ogromni u ovoj državi, jer po članu 9. ovaj socijalno-ekonomski savet čak se izjašnjava, razmatra pitanja politike zapošljavanja.
Ne bi trebalo politiku zapošljavanja rešavati bez onih koji su najviše za to zainteresovani, a to su nezaposleni, i ničim se ne obavezuje ova Vlada da mora ovo telo biti tripartitno i da mora imati samo tri partnera u savetu, nego mora da ima četiri partnera, niko vam to neće zameriti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)