Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakonski projekti tako i ovaj zakon ima za cilj da razvodnjava, odnosno da tera naše građane da svoje probleme rešavaju obilaznim putem.
Zato smo mi, srpski radikali, bili protiv svih zakonskih projekata koji predviđaju da se osnivaju nekakve agencije, povereništva, sada saveti, centri itd.
Znači, to je jednostavno skidanje odgovornosti sa sebe upućujući građane na nekog drugog, a u stvari preko tih svojih agencija, svojih centara i saveta, vlast želi na neki način da ima svoju vlast u malom, odnosno svoje partijske ispostave kako bi preko svojih ljudi i dalje upravljali, a u stvari ne bi bili odgovorni.
Naime, na ovaj način želi se razvodnjavati stvari, želi se izbeći odgovornost umesto da direktno budu odgovorni oni koji su nadležni, a to su ministarstva i Vlada Republike Srbije.
Kao i prethodni amandmani SRS tako i ovaj amandman, koji sam podneo na član 15, imaju za cilj da poboljšaju tekst ovog zakona i da, kako-tako, bude primenjiv u praksi. Naime, sama konstatacija da se u Predlogu budžeta za 2005. godinu izdvaja oko 15 miliona sredstava za funkcionisanje ovog saveta, pokazuje da ipak građani Srbije izdvajaju svoja sredstva i da ovaj zakon zaslužuje određenu pažnju i kritike koje su upućene od strane poslanika SRS.
Ovim amandmanom na član 15. stav 2. menja se i predvideo sam da je za zauzimanje stavova potrebna saglasnost dve trećine članova lokalnog saveta, a nikako konsenzusom. Znači, da bi se na savetu neki stav doneo ili zauzeo treba po predviđenom zakonu da bude saglasnost svih članova saveta. Ako ovaj član 15. ostane verovatno bi došlo do blokade, kao što je u praksi pokazano, da nikada o određenim pitanjima suprotstavljene strane neće moći da postignu saglasnost 100%.
Zato smatram da ovaj amandman na član 15. stav 2. treba menjati, prihvatiti moj amandman i na taj način, kao i prethodne amandmane koji su u nizu povezani, mislim na amandmane SRS, tako da bi poboljšali ovaj tekst i da bi bio primenjiv u praksi.