Narodna poslovica kaže "Kuća gori a baba se češlja". Hiljade radnika svakodnevno ostaje bez posla, desetine preduzeća se svakodnevno zatvaraju. Ono što je privatizovano, privatizovano je tako da bar dve trećine onih koji su do tada radili i primali platu ostaju bez hleba, a mi donosimo zakon po kome, doduše, zaposliće se možda nekoliko stotina vaših prijatelja, prijatelja vaših prijatelja, ili bližih rođaka, ali će privreda i dalje da propada, i ovakvi zakoni će i dalje biti neprimenjivi.
Izgleda da ovu vladu to i ne interesuje. Shvatila je da joj se rok približava i gleda da što više svojih udomi, ne bi li sutra bar oni bili u situaciji da imaju hleba.
Samo do člana 29. u obrazloženju Vlade, na 21 mestu ste pomenuli razloge za neprihvatanje ovih amandmana, a i razloge za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić na član 1. Predloga zakona. Pa, da pokušamo da pročitamo to vaše obrazloženje na član 1. Ovde se kaže – "Amandman se ne prihvata iz razloga što se navedenim amandmanom predlaže da postupak mirnog rešavanja radnih sporova obavljaju službe pravne pomoći pri skupštinama opština".
Pa, u tome i jeste suština. To i jeste koncepcija SRS. To i jeste način da se na lokalnom nivou lokalni sporovi rešavaju i to jeste način da se postojećom administracijom, postojećom birokratijom s jedne strane zaposlite birokratiju, a s druge strane da ove moguće sporove rešavate.
Prema zakonodavstvu u praksi zemalja Evropske unije (Velika Britanija, Belgija, Mađarska itd. kao i SAD), za obavljanje stručnih poslova u postupku mirnog rešavanja radnih sporova obrazuju se posebne centralne službe na nivou države pri ministarstvima a ne na lokalnom nivou. A, kakve mi veze imamo sa SAD-om i s tim na koji je način rešeno pitanje mirnog rešavanja radnih sporova u SAD-u, na Novom Zelandu ili Grenlandu.
Pokušajmo da na najbezbolniji i najlakši način rešimo ove sporove kod nas.
Dalje (u obrazloženju) se kaže – "U ovim zemljama, posredovanjem i mirenjem bave se nezavisni stručnjaci u oblasti rada koji uživaju veliki ugled i poverenje strana u sporu i koji moraju da ispunjavaju posebne (moralne i stručne) uslove da bi obavljali funkciju".
Ovim ste, dame i gospodo iz Vlade, uvredili sve one pravnike koji rade u službama pravne pomoći u opštinama. Odakle vam pravo da smatrate da oni nisu dovoljno stručni, ako su diplomirani pravnici, i da nisu dovoljno moralni, osim ako nisu vaši, pa da onda uvodite neke druge, koji će biti moralniji i stručniji od njih.
Organizovanje mirnog rešavanja radnih sporova uređeno je Predlogom zakona u skladu sa navedenim uporednim zakonodavstvom, kao i preporukom Međunarodne organizacije rada o dobrovoljnom mirenju i arbitraži, Evropskom socijalnom poveljom itd. Prema navedenim međunarodnim aktima države članice se obavezuju da promovišu...- nebitno je, jer ništa ne znači. Znači samo 10 rečenica napisanih u ovom obrazloženju.
Poslove mirnog rešavanja radnih sporova ne bi mogle obavljati službe pravne pomoći pri SO, a ovo iz razloga što je Zakonom o lokalnoj samoupravi propisano da se službe pravne pomoći mogu organizovati pri SO, po potrebi i radi pružanja pravne pomoći građanima.
Da li nije mirno rešavanje, odnosno rešavanje svih sporova, upravo pravna pomoć koju pravne službe i inače pružaju SO, odnosno građanima u SO. Naime, kaže – "ove službe mogu pružati pravnu pomoć koja se sastoji u sastavljanju pismena, pružanju pravnih saveta iz delokruga opštine i drugo".
A, zašto ne bi mogli i ovo da rade?
"Poslove stručne pomoći pri opštinama obavljaju zaposleni u opštinama, a poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne", slušajte ironije – "nezavisne, nepristrasne stručnjake koji su osposobljeni da obavljaju poslove mirnog rešavanja radnih sporova". Ajde, molim, vas recite, ne morate meni, ali recite srpskoj javnosti gde se završavaju te škole i fakulteti za mirno rešavanje radnih sporova.
Ne znam da je neko dobio diplomu za ...

Prekoračili ste vreme ...

Znate, malo je duže a moram da citiram, pa mi i to odnosi vreme.

Ne, sve je u redu, pet minuta i 40 sekundi, završite molim vas.

Poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne itd. "Pored toga, stručne službe skupština opština obrazuju se fakultativno i ne ispunjavaju međunarodne standarde". A, što ne nabrojaste koji su to međunarodni standardi koje mi moramo da ispunimo...

Gospodine Markoviću, šest minuta, zahvaljujem.

Gospodo, krajnje je vreme da vas još jednom pozovem, gospodo iz Vlade, da pripremite, ako ste sposobni, neki bolji predlog.

U redu je, hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Mi tražimo da se ovaj član izbriše jer on u stvari ništa ne znači, on samo podstiče i pojačava besmislenost celog zakona. Da bi se to najbolje videlo, evo, ja ću da vas podsetim šta ste naveli u članu 26. Kaže se ovako, nalazimo se na terenu kolektivnih sporova, znači ne individualnih sporova. U članu 26. ste povodom preporuke napisali: "Ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o rešavanju spora. Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora."
Kada je kolektivni ugovor vi ste, kod člana 2. stav 1. rekli da je, ovaj spor moguć ukoliko nije zaključen kolektivni ugovor, ukoliko je problematična izmena i dopuna kolektivnog ugovora, i četvrta situacija, ukoliko je u pitanju primena kolektivnog ugovora.
Kako ovo možete da primenite na ovo što je materija, predmet, neće biti jasno ni ovim licenciranim miriteljima. Samo bih vas podsetio da ste tu naveli da je to sastavni deo kolektivnog ugovora. U stavu 3. - "Ako predmet spora nije kolektivni ugovor" onda je to ono što ste, takođe, naveli u članu 2. stav 1. i onda je to ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i na štrajk. To su materije koje su uređene Ustavom i zakonom. Nema mogućnosti mirenja oko prava na sindikalno organizovanje.
Vi ste u Zakonu o radu rekli ukoliko firma ima do 50 zaposlenih, ukoliko ima više od 50 zaposlenih, pa ste dali desetak odredbi o tome kako se ceni koji je sindikat reprezentativan. Tu ste sve pobrkali. Došli ste u situaciju da uređujete zakonom nešto što ne može da se uredi zakonom ili je uređeno nekim drugim zakonima.
Ovo vam pričam zbog toga što ste u članu 29. rekli: "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28." a to je u roku od 30 dana, "miritelj raspušta Odbor i nastavlja postupak mirenja", sam. Zašto vam onda odbor i treba? Ako je neko po principu dobrovoljnosti prihvatio da se miri na ovaj način preko ovog miritelja, on je računao na to da ima svoje predstavnike, svaka strana ima svog predstavnika i miritelj dođe kao treći. Ukoliko u roku od 30 dana to nije urađeno, onda miritelj ostaje, ovi ne trebaju i kupuje se vreme. To je besmislen zakon.
Verovatno ćete primetiti koje su to besmislice kada pogledate način i postupak mirnog rešavanja tzv. individualnih radnih sporova. Videćete svu besmislenost, da ste istrošili toliko vremena da uredite nešto na šta niste ovlašćeni. Štrajk je uređen Zakonom o štrajku, sindikalno organizovanje uređeno je drugim propisima. Kažem da su to ustavne kategorije. Ustav garantuje to. Kako možete da pomirite nekoga oko prava na štrajk? Kako možete da pomirite nekoga ako je u pitanju, kako ste ovde naveli, ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje? Neće valjda miritelj da tumači da li imate pravo na sindikat u preduzeću ili nemate pravo na sindikat u preduzeću.
Sve ove nedorečenosti, nešto što je nemoguće stavite u kontekst da ovo možete samo da primenite tamo gde su javna preduzeća, a tamo gde su privatna preduzeća nema spora. Čim se pojavi spor ljudi gube radni odnos. Gde je rešenje? Rešenje je da primenite Zakon o radu.
Ne samo ova, nego i ona prethodna Vlada nije rešila problem rada na crno, nije rešila problem radnog vremena, nije rešila elementarne stvari iz oblasti rada, a vi ćete sada da rešavate mirno rešavanje nečega što ne može da se reši drugačije.
Ljudi ne smeju ni na sud da idu. Kada se pojavi inspektor rada, pa i onaj čovek koji radi na crno izbegava da svedoči jer zna da će izgubi posao i taj posao na crno. Vi se ovde pravite kao da to nije kod nas, to je negde u inostranstvu, to je u Zimbabveu, obala Slonovače, kod nas je sve u redu, ostalo je samo još mirne sporove da vidimo da ne treba da se ide na sud.
Izađite sa ovim predlogom zakona pred građane elektronske industrije, mašinske industrije, "Lole" i ovih drugih firmi, pa im objasnite kako mirno da reše spor. Objasnite u nekom preduzeću koje je privatno vlasništvo, kako da reše mirno spor.
Nemate hrabrosti nego ovde sa nekim floskulama izigravate, hvatate priključak prema nekoj Evropi.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.