Gospodine predsedniče, opšte je poznato onima koji su pre podne bili u sali, prvi sam poslanik koji je u prepodnevnom delu, kada je govorio o zakonu, pominjao neke druge zemlje u kontekstu ovog zakona. Ministar je posle toga izašao ovde i potpuno pogrešno protumačio ono što sam pričao, pa vas pitam da li mi, na osnovu člana 97. Poslovnika, dajete pravo na repliku.

Svakako, izvolite. Evo vam vreme za repliku.

Gospodine ministre, kada sam pričao o svom amandmanu na ovaj zakon, pominjao sam neke zemlje, ali ne na taj način da sam govorio kako je dobro što se ovaj zakon u njima primenjuje ili kako je loše što se ne primenjuje, govorio sam u kontekstu toga kako su slični zakoni nastajali u pojedinim zemljama. Pošto me niste razumeli, pogrešno ste me protumačili, sada ću pokušati da vam obrazložim šta sam ustvari rekao.
Ubeđen sam, gospodine ministre, da će u nekom vremenu koje je pred nama Skupština Republike Srbije doneti zakon kojim će regulisati, recimo, korišćenje mora, morskih dobara i priobalja.
To će se desiti onda kada Srbija, po svemu onom što joj pripada po međunarodnim pravima, bude dobila izlaz na more, što znači da ćemo mi tu pojavu morati zakonski da uredimo.
Šta sam rekao? Rekao sam da vi potpuno obrnuto radite. Vi mislite, ako sad budete usvojili zakon o gazdovanju morem i morskim dobrima, da ćete samim tim da proizvedete pojavu da Srbija dobije izlaz na more. Isto se radi i u ovom zakonu, kojim vi pokušavate da stvorite dostojne miritelje i arbitre, a smatram da to ne možete učiniti nikakvim dopunskim kursevima. To je bio smisao mog amandmana i onoga što sam obrazlagao.

Po Poslovniku? Izvolite, gospodine Arsiću.

Stigao je i gospodin ministar. Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da ukažem na kršenje Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine, člana 100. i 101, jer nekoliko trenutaka pre nego što je pročitao saopštenje Vlade da povlači određene zakone iz procedure, gospodin predsednik Narodne skupštine, koji je prvi među jednakima, optuživao je narodne poslanike da pričaju koještarije, da se bavimo nevažnim stvarima, da postoje važni i nevažni zakoni, a smatram da su svi zakoni važni, jer svi imaju neku posledicu, a izgleda mi da gospodin predsednik Skupštine hoće da nam odredi šta će u stenogram da se unosi, a šta neće.
Time je narušio dostojanstvo Narodne skupštine i iz njemu samo poznatih razloga, a da li je to svrha i da li je to njegova lična kampanja, ova skupština stalno trpi njegove šale.

Gospodine Arsiću, ako ste vi shvatili da sam govorio o važnim i nevažnim zakonima i da sam pokušavao Skupštinu u tako nešto da usmerim, stvarno se izvinjavam, nije mi palo na pamet, nije bi bilo na kraj pameti i samo sam govorio da ovde nema poslanika koji su kupljeni od strane nekoga, nego birani. Ne razumem, zbilja.
Izvolite. Niste zadovoljni objašnjenjem? Niste, onda će morati Skupština da se izjasni o tome.
Po Poslovniku, poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS reklamira povredu Poslovnika po članu 100. i 101. jer mislimo da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, obzirom da je predsednik rekao – da skupština konačno treba da počne da se bavi onim čime treba da počne da se bavi, a to je pitanje budžeta.
Ova skupština u svojoj nadležnosti ima donošenje pozitivnih propisa, donošenje zakona i mi mislimo da je u sazivu za ovu sednicu Skupštine stavljen veliki broj vrlo važnih zakona.
To što na odgovarajući način nije vođena rasprava u ovom parlamentu, to što su zasedanja počinjala sa zakašnjenjem od više od jednog sata, to što smo u više navrata reklamirali povrede Poslovnika i nepoštovanje rada Narodne skupštine, za posledicu ima neodgovarajuće produžavanje rada po određenim zakonima i predugu raspravu o određenim zakonima.
Isto tako, nisam dobro razumela, a nadam se da sam propustila da čujem da je iz procedure povučen i zakon koji je sada na dnevnom redu, a to je zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, jer sve ono na šta smo ukazali u prethodna tri dana dovoljno govori o činjenici da je, ako nijedan drugi, a ono sigurno, ovaj zakon morao biti povučen iz procedure, da se usaglasi sa određenim zakonima sa kojima je u suprotnosti i da se na taj način ne urušava jedinstveni pravni sistem.
Da dodam još nešto, preobimno je napravljen dnevni red za ovaj saziv Skupštine. Poslanička grupa DS je na sastanku šefova poslaničkih grupa, na sastanku potpredsednika i na odborima svaki put ukazivala da dnevni red od 20 tačaka, sa ovako važnim sistemskim zakonima, vređa dostojanstvo i Skupštine i poslanika.
Niko ko ozbiljno želi da stavi primedbe, ko ozbiljno želi da odradi amandmane na zakone koji su na dnevnom redu, ne može to da uradi u tako kratkom roku za toliko ozbiljnih zakona i trebalo bi da se promene određene stvari u tim zakonima, treba da se ide u susret rezolucije o evropskoj integraciji, a nju smo svi zajedno ovde usvojili.
Obzirom da smo na to ukazivali, a sada konstatujemo da smo bili u pravu, molimo vas da, kada budete zakazivali naredne sazive, vodite računa o tome da možemo ispoštovati vreme, toleranciju i apsolutno pozitivan pristup ka ozbiljnom rešavanju pitanja zakona koji se nalaze na dnevnom redu i na taj način da zaista svakoga od nas, ko je uložio ozbiljan trud da se pripremi za zakone za koje smo mislili da će biti na dnevnom redu ovog zasedanja, ne dovodite u situaciju da smo na neodgovarajući način gubili svoje vreme, da se netolerantno i sa nepoštovanjem Vlada odnosi prema poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije i da nam omogućite da onda i amandmane i druge primedbe stavljamo u pristojnim rokovima, kako bi sazivi bili sa manje tačaka dnevnog reda i sa mogućnostima svakoga od nas, ali sasvim izvesno i Vlade i vas koji vodite Skupštinu.

Hvala vam, gospođo Lakićević-Stojačić. Samo trenutak, dužan sam objašnjenje. Još jednom se izvinjavam svima ako je neko pogrešno shvatio moj pokušaj da podsetim da se Skupština bavi zakonima i da je neophodno da se bavi zakonima koji su na dnevnom redu. Ako sam pogrešno izgovorio ili sam pogrešno shvaćen, molim vas da primite moje izvinjenje. Zahvaljujem na toleranciji. Što se tiče drugog, shvatam, gospođo Lakićević, da vas ne obaveštavaju, zato što je prvi put.
Koliko znam, upravo se na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovaralo o dnevnom redu, nekoliko puta u ovom sazivu, što, sudeći po informacijama koje imam, ranije nije bio običaj.
Dogovoren je, između ostalog, obiman dnevni red, zbog toga što ozbiljni poslanici, nemojte molim vas sada ovo da shvatimo pogrešno, govorim, u svim grupama postoje takvi, dakle, za one zakone koji su njima bliski i za šta su stručni, pretpostavljam, a to su mi tvrdili šefovi poslaničkih grupa, odmah pristupaju po ulasku zakona u proceduru i naravno da pripremaju amandmane, jer je svima nama stalo da ti zakoni izgledaju što bolje.
Zakoni koji su na dnevnom redu ove sednice su, po pravilu, stajali u proceduri preko dva meseca. Molim vas, obaveštavam vas o onome što je rečeno na sastanku šefova poslaničkih grupa, a pošto vam nedostaje to obaveštenje, a da ne bismo netačno obavestili javnost, o tome je razgovarano i rečeno je da eventualno jedan zakon koji je stigao po hitnom postupku, koji je sistemski i važan, ali i za njega mora da protekne najmanje deset dana, a sednica je zakazana i počela je u utorak prošle nedelje, proteklo je desetak dana da bi se stiglo pravovremeno da se daju amandmani.
Prema tome, činjenica da smo radili ove nedelje i prošle nedelje vrlo naporno, ali da se ispostavilo da na čitav niz zakona postoji veliki broj amandmana, spremnost da se oni povuku iz procedure, to onda znači i dodatno i ubrzano razmotre, jeste vrsta poštovanja Narodne skupštine i zahvaljujem se Vladi na tome.
Molim vas, nadam se da ćemo i ubuduće tako raditi, dakle, da jedan broj amandmana utiče na to da se učini sve da se kvalitet zakona poboljša, pa makar i po tom delu, dakle po povlačenju iz procedure.
Hvala vam mnogo. Molim vas da se sada vratimo dnevnom redu i ovom zakonu.
Ne, u redu je, želite po Poslovniku, gospodine Vučiću, po amandmanu. Vi želite po Poslovniku?
Moram da vas podsetim da održavam obećanje, jer ste me za to birali, a obećanje je bilo, ako se ne omogući dnevni red, već se insistira na raspravi, replikama i Poslovniku, zamoliću sve da damo pauzu pet minuta radi konsultacija među poslaničkim grupama i da se dogovorimo da li ćemo to raditi ili nećemo. Imate razumevanja? Hvala vam.
Molim vas, pauza pet minuta, da se šefovi i ovlašćeni predstavnici dogovore hoćemo li da nastavimo da radimo po amandmanima ili ćemo da trošimo vreme raspravljajući po Poslovniku. Hvala vam.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, završili smo konsultacije, molim vas da uđete u salu.
Molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice da proverimo da li imamo kvorum. Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Već su govorili o amandmanu Branislav Rankić, Vjerica Radeta, Nataša Jovanović i Marko Krstin.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je još jednom zbog nesporazuma oko zakona o izdavanju publikacija, za koji mislim da je malo kojoj poslaničkoj grupi bio sporan, a skinut je sa dnevnog reda. Očigledno je da je došlo do nekog nesporazuma na liniji Narodna skupština - Vlada Republike Srbije.
Ovaj amandman je deo suštinskih primedbi poslanika SRS na predloženi zakon. Mi smatramo da je trebalo celu proceduru pojednostaviti i umesto miritelja, arbitara, posebnih agencija, imamo ih već preko glave, broj im se ne zna, sve je to trebalo preneti na službu pravne pomoći, a naravno i na izvestan način izmeniti onu uredbu kojom se status i delokrug rada službe pravne pomoći reguliše, ali bi to bilo neuporedivo važnije.
Sa druge strane, u članu 32. u stavu 2. se kaže da arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu. Pitam hoće li to biti i sa radno-pravnim zahtevima u slučaju, a pretpostavljam da ste već čuli, pošto vesti Beogradom vrlo brzo kruže, da Milo Đukanović, Stanko Subotić-Cane i Bodo Hombah, u dogovoru, pokušavaju da preuzmu kompaniju "Novosti".
Ne znam šta je Vlada po tom pitanju uradila. Ne znam da li je tačno procenjen državni kapital ili ne, ali treba da imate u vidu da bi to bila druga veoma značajna kuća od interesa za državu koja bi prešla u sumnjive ruke. Neke su do sada već uništene i šta god da sam mislio o "Politici", a nikada o njenom pisanju nisam mislio dobro, imala je neke svoje delove koji su uvek bili zanimljiviji nego u drugim novinama, posebne rubrike. Ti ljudi su zasluživali nekakvo poštovanje, a danas je spala na tiraž od 30.000 do 50.000. Da ne pričamo o tome da je ugled te novine pao dramatično, zato što je bukvalno postala dnevni bilten Borisa Tadića i jedne političke stranke u ovoj zemlji.
Ovo ne govorim zbog toga što se plašim koju će političku opciju da podržava novina Stanka Subotića-Caneta, Mila Đukanovića i Boda Hombaha. Mi smo na to naučili i do sada nas nijedna novina u tom smislu nije direktno podržavala, čak ni indirektno, ali hoću da ukažem na to da bi to bio veliki finansijski problem, sa brojnim malverzacijama, i da neki ljudi o tome moraju da vode računa.
Naravno, iskoristio sam ovaj amandman da iznesem ovu primedbu koja jeste od suštinskog značaja i svoju zabrinutost za ono što bi moglo da se desi, a ne želim da budem pogrešno shvaćen, te da neko kaže kako pokušavam da sprečim privatizaciju, ili strani kapital, strane investicije. Da, hoćemo strane investicije, ali ne mafijaški kapital. To je ono na šta bih želeo da ukažem i ovoj vladi ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je to jedno od najvažnijih pitanja za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Inače, ceo zakon, pošto nisam govorio o zakonu u načelu, bez obzira na namere koje je zakonopisac imao, a to je da olakša rešavanje sporova, da ih ubrzava, da ih rešava na drugačiji način nego što su do sada bili rešavani, mislim da se procedura samo komplikuje, usložnjava, da se istovremeno delu radnika oduzima pravo na štrajk i da samo unosi veću zabunu, pometnju, čak i brojne kontradiktornosti.
(Predsednik: Vreme.)
U svakom slučaju pozivam vas da kada bude dan za glasanje prihvatite amandman narodnog poslanika Rankića. On bi naravno nosio sa sobom i tu posledicu da bi i ostali članovi ovog zakona onda, u tom smislu, u tom smeru, morali da se menjaju i to bi bio glas razuma u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a vi vidite, gospodine predsedniče, još jednom šta možete i da li nešto može u skladu sa Poslovnikom da se ispravi i po pitanju zakona o izdavanju publikacija. Hvala.