Zahvaljujem se narodnom poslaniku Miloljubu Albijaniću.
Da li se još neko od ovlašćenih predlagača ili predsednika poslaničkih klubova ili njihovih zamenika javlja za reč? (Ne.)
Predlažem da nastavimo po redosledu prijavljenih za diskusiju.
Prvi se za reč javio Bojan Kekić.
Obaveštavam narodne poslanike da G17 plus, u cilju doprinosa da se ovaj zakon što pre usvoji, povlači listu diskutanata, tako da imamo jednog diskutanta manje na listi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštujući ovo što je uradio predstavnik G17 plus, obećavam da neću biti dugačak u svom izlaganju, ali činjenica je da se po prvi put u ovoj skupštini dešava, shodno uvodnim izlaganjima ovlašćenih predstavnika političkih stranaka, da svi podržavamo zakon o privrednim društvima.
Svi diskutanti su se izjasnili da je Zakon o preduzećima bio osnova za donošenje ovog zakona. Taj zakon donet je 1996. godine, kada je ingerencija bila u nadležnosti savezne države, a s obzirom da je u Ustavnoj povelji promenjena ingerencija na države članice, Republika Srbija ga mora doneti ne samo po hitnom postupku nego, kako je rečeno, najkasnije do 15. novembra.
Naziv zakona je pre svega prilagođen onom pravnom smislu; dakle, preduzeće kao pravni instrument, kao pravni izraz ne postoji i zato pravi naziv i treba da bude – zakon o privrednim društvima.
Poslanička grupa SPS je pre ovog popodnevnog zasedanja imala konsultacije sa zamenikom ministra, sa gospođom Simović; uz žaljenje što je ministar bio sprečen, izrekao sam jednu rečenicu – da ovaj zakon može da predstavlja dobru osnovu, odnosno pravu knjigu za privredno pravo na način kako je koncipiran i kako je sadržan, jer ima onaj opšti deo, a nakon toga objašnjava sve pojedinačne forme i institute, kako je to već rečeno, od nastanka pa do likvidacije.
U cilju celishodnosti diskusije ne bih označavao šta znači načelo harmonizacije, načelo kompletnosti zakona, načelo ravnopravnosti i načelo tripartitnosti, ali stičem utisak da su članovi od 48. do 52. zakona, koji se odnose na preduzetnike, možda mogli da budu malo precizniji i širi, s obzirom na činjenicu da ćemo u narednom periodu imati dosta otvaranja tih preduzetničkih, ako mogu da kažem, oblika društava. Prema tome, ako je u članu 48. definisano, da ministar nadležan za tu oblast može podzakonskim aktima, a i preko Vlade Republike Srbije da unese bolju i jaču regulativu, a samim tim i regulativu koja se odnosi na preduzetnike.
Da iskoristim samo priliku prisustva ministra i da kažem kao poslanik iz Braničevskog okruga, iz Požarevca, jer zakon sudeći po diskusijama sigurno prolazi, da bi Agencija za privatizaciju morala više pažnje da posveti obliku i delovanju privatizacije u pojedinim regionima, s obzirom na činjenicu da ljudi koji predstavljaju Agenciju nisu u situaciji ili nemaju želju ili htenja da sprovedu određene odluke, odnosno da pojedinim preduzećima olakšaju.
Preduzeće Mesne industrije Požarevac, koje je u situaciji da ne može da izvrši privatizaciju, iako ljudi već nekoliko godina na tome insistiraju, ostala preduzeća, da ih ne nabrajam, sigurno bi bili mnogo zadovoljniji ako bi neko iz Agencije u tom delu pomogao. Ministar je sigurno upoznat i zna šta radi Fond za razvoj, odnosno upravni odbor Fonda za razvoj, ne bi bilo zgoreg da pogleda koliko je sredstava iz Fonda za razvoj po pojedinim okruzima, odnosno teritorijama uplaćeno, ili podneto zahteva. S obzirom da Fond za razvoj traži isključivo garancije poslovnih banaka, pojedina privredna društva, nadam se, od donošenja ovog zakona za neki dan, nisu u mogućnosti, s obzirom na regulativu u imovinsko-pravnim odnosima, da obezbede određene hipoteke.
Ono što bi ministar trebalo da uradi da bi se olakšalo ljudima,... Kako sam ja informisan, kod registracije privrednih društava treba da se prati to tamo gde su trgovački sudovi. Koliko mi je poznato, imamo samo 16 trgovačkih sudova na teritoriji cele Srbije, a imamo nešto više od 22 okruga. Pošto to nisu velika sredstva, mnogo više bi se uštedelo da pojedini građani, makar u centralnim opštinama svojih okruga, ne prate više trgovačke sudove, nego da u tim opštinama mogu da izvrše te registracije, što će ljudima sigurno biti mnogo lakše i jeftinije.
Poslanička grupa će glasati za predloženi zakon. Podneli smo i amandman koji se odnosi na to da se privrednom društvu omogući da bude samostalno, i to u onom delu da može izabrati da li će imati direktora, da li će imati upravni odbor ili će imati i jedno i drugo, i sve određene ingerencije koje se tiču i direktora i upravnog odbora.
Zahvaljujem se, a ministra bih stvarno zamolio da prihvati ove moje sugestije, odnosno svojim podzakonskim aktima pomoći će da budu i bolje i brže registracije, a i da se obezbedi ravnomeran razvoj pojedinih okruga.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Nisam očekivao, dame i gospodo narodni poslanici, da će poslanik Bojan Kekić ovako oštro uputiti zamerke na neke članove zakona ministru, ali eto i to se događa ponekad.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću vršiti stručnu analizu ovog zakona, ali ću iskoristiti svoje vreme da kao poslanik sa dugogodišnjim stažom u Narodnoj skupštini dam neke opaske o ovom zakonu i da ukažem na način na koji je zakon pisan, na njegovu čitljivost i na ono što mislim da u zakonu mora biti najvažnije, tj. da bude pregledan, pismen i da nedvosmisleno govori o onome što tretira.
Nesporno je da je ovaj zakon pobudio veliko interesovanje poslanika i poslaničkih grupa, što vidimo i po broju amandmana koje su poslaničke grupe, odnosno narodni poslanici podneli na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini, da su skupštinski odbori vrlo ozbiljno shvatili svoj posao, da je Zakonodavni odbor uložio poseban napor i izvršio pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona u velikom broju članova zakona. Vidi se da se ovom zakonu pristupilo veoma ozbiljno, kakav je i sam zakon koji treba da nam omogući da brže uhvatimo priključak sa zemljama razvijene tržišne privrede i Evropske unije.
Ono što je za mene posebno iznenađenje jeste da je Vlada prihvatila značajan broj amandmana, želeći da i ona, odnosno nadležno ministarstvo, učestvuje u tome da dobijemo što bolji i kvalitetniji zakon. Hvala Bogu, gospodine ministre, vi ste jedan od retkih, zaista hvala Bogu, koji nam predlažu zakon u kome nema novih agencija. Sa tim agencijama smo dosadili i Bogu i ljudima. Gde god vidiš zakon, zakonski tekst, izmenu zakona, odmah – agencija, agencija, agencija.
Nadam se da su DS, G17 plus, da su vaši koalicioni partneri zadovoljili apetite svojih članova, da je svako našao svoje radno mesto, i što se SRS tiče, mi mislimo da vam je dosta. Nadam se da više neće biti nijednog zakona sa novim agencijama koje samo znače trošak ovoj državi, neefikasnost u radu i zaklanjanje Vlade i ministarstava iza rada agencija koje će preuzimati njihovu odgovornost, a zauzvrat dobijati plate od 180, 200 i 250 hiljada.
Ali, moram da vam kažem da se nastavlja praksa pisanja nekih nečitkih i nečitljivih zakona. Stičem utisak da se ovi zakoni upravo prevode iz zemalja Evropske unije ili nekih drugih zemalja u kojima je tržišna privreda zaživela u većem obimu i da mi koristimo njihovo iskustvo, i to i sami kažete – da su kao osnova za ovaj zakon korišćeni izvori iz Direktive kompanijskog prava EU, Statuta Evropske kompanije (2001), hrvatski Zakon o trgovačkim društvima, slovenački zakon; ima jedno 18-20 polaznih osnova, odnosno izvora iz kojih je pisan ovaj zakon.
Meni se čini da se ponovo nastavlja ona praksa kada su dosta tačno terminološki prevođeni zakoni, ali kada se radilo o sklopu rečenica da je to nevešto rađeno i da je to radio prevodilac koji je tehnokrata. Znači, prevodio je bukvalno, nije napravio rečenicu koja odgovara duhu srpskog jezika, što je velika zamerka ako težimo da imamo zakone koji će odgovarati ovom podneblju, koje će čitati ovdašnji ljudi.
Znate, meni ovi zakoni, kako se pišu sada, na način na koji se pišu, veoma liče na jedan period kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila Biserka Živković, supruga tadašnjeg ministra a kasnije premijera Zorana Živkovića. Tada su nam zakoni bili apsolutno nepismeni i apsolutno nečitki.
Dalje, zakon se donosi po hitnom postupku, što je opet nasleđe koje ste preuzeli od prethodne dosovske vlade. Sve je više zakona po hitnom postupku. Zašto? Ovo je ozbiljan zakon i on je mogao mnogo ranije da se pusti u proceduru, da ga poslanici pažljivo razmotre.
Verujte da smo i mi srpski radikali naravno izuzetno zainteresovani da se posle Zakona o preduzećima, koji je bio dobra polazna osnova za ovakav zakon, donese zakon koji će registrovati promene koje su se dogodile u međuvremenu, od perioda njegovog donošenja. A, taj zakon je, svi se slažemo, za to vreme bio jedan od naprednijih zakona.
U tome je još jedna sličnost ove vlade sa prethodnim vladama Zorana Živkovića i Zorana Đinđića. Naravno, osnovna sličnost između te dve vlade je to što ni ova, a ni ona vlada nisu rešile problem kriminala, korupcije i siromaštva, kao što su obećavali u predizbornoj kampanji.
E, sada dozvolite mi da kažem da se u nekim članovima čak radi i o nekim smešnim stvarima. Evo, ministre, pogledajte recimo član 335. Pročitaću vam ga: "Stručni poverenik ovlašćen je da pregleda poslovne knjige i dokumentaciju akcionarskog društva i da traži obaveštenja i izjave od članova upravnog odbora i nadzornog odbora društva, kao i od lica zaposlenih u društvu, kako bi utvrdio stanje poslovanja u društvu". E, sad gledajte ovaj stav: "Lica od kojih stručni poverenik zatraži obaveštenja i izjave dužna su da ih daju bez odlaganja i istinito". Pa, nije valjda da treba da stoji – neistinito.
A, u kaznenim odredbama nemate sankciju ukoliko on da neistinito te izjave. Valjda se podrazumeva da se iskazi moraju davati istinito, to je preambula, to je osnova – istinito, blagovremeno i slično. Ako ste to već stavili u zakon, odnosno njegove članove, dajte u kaznenim odredbama sankciju – ako da neblagovremeno, ako da neistinito.
Ali, evo sada će da se naljuti moj prijatelj Adžić, to isto liči na ovaj DSS, kako radite u Nišu, jer da su odlučniji, spremniji, mi bismo u Nišu već imali skupštinsku većinu i ne bismo bili na pragu uvođenja privremenih mera, ali ne može se sedeti istim turom na dve stolice.
Na kraju, gospodo, zadivila me je jedna rečenica bivšeg ministra Vlahovića, koji je bio ovlašćeni predstavnik DS, pa kaže – Zakon o radu (pazite ovu ironiju!) štiti interese radnika, a zakon o privrednim društvima štiti interese kapitala. E, ako ovaj zakon bude štitio interese kapitala kao što sadašnji Zakon o radu štiti interese radnika, propade i radništvo, propade i kapital, i ode zemlja u nedođiju. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Branislav Rankić je na Odboru, obavestile su me vaše kolege iz SRS i zato se izvinjavam što nije on već vi. Izvolite.

Gospodine Anđelkoviću, vi znate da meni nikada nije problem, i da me u tri sata noću prozovete da izađem za govornicu da ću ja da znam o kom zakonu pričam...
(Predsedavajući: U to nisam ni sumnjao i zato sam vas bez najave prozvao.)
Odjednom sam se iznenadila, vidim prozivate mene, a jedan kolega je bio ranije najavljen. Kako smo i rekli u uvodnom izlaganju, tj. ovlašćeni predstavnik SRS gospodin Zoran Krasić, koji je inače svedok svih izmena Zakona o preduzećima u Srbiji na saveznom nivou, od kada je uvedeno višestranačje, jer je aktivni učesnik u donošenju zakona u smislu glasanja protiv njih i kroz predloge amandmana, ovo je potpuno nerazumljiv zakon, harmonizovan sa zemljama EU, zakon Aleksandra Vlahovića.
Lepo je Vlahoviću da se smeška, kao što je to činio i pre mesec dana, jer je on u navodnoj opoziciji, njegov predsednik u kohabitaciji sa DSS-om i ostalima koji podržavaju koalicionu vladu, ali mesec po mesec, dan po dan i dođe jedan po jedan Vlahovićev predlog na dnevni red.
Razumem da su vaša mišljenja istovetna kada se radi o pitanju kuda ide privreda Srbije ubuduće, a naša su suprotstavljena. Eksperti iz ove oblasti iz redova SRS i mi kao kandidati za poslanike, nudeći u kampanji prošle godine sasvim druga rešenja, stavili smo vam do znanja da ovi knjiški primeri zakona ne mogu da nas odvedu daleko i da nikakvi rokovi, pa i ovaj do 15. novembra, za koji vam se žuri da se usvoji ovaj zakon o privrednim društvima (i da obavestimo, ministre, građane Srbije da će oni od sada imati društva, a ne preduzeća) neće poboljšati sveukupnu situaciju.
Iskrena da budem, ministre Bubalo, očekivala sam da ćete vi kao prvo, pošto ste preuzeli funkciju koju ste neformalno i obavljali od ostavke Dragana Maršićanina, da nam predložite izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kao što je i sam paralelni predlagač to obrazložio, gospodin Vlahović, jer on je predlagač jedan ili dva, kako god hoćete, uslovljene usvajanjem ovog zakona sa određenim kreditnim aranžmanima, a isto tako i budžet.
Međutim, ovde se postavlja jedno sasvim drugo pitanje. Ako je to uz takvu saglasnost, odobravanje i glasanje DS-a i samog Vlahovića došlo na dnevni red, ako se i DS slaže sa tim, a vi to predlažete jer vas je nacrt tog zakona sačekao, šta će biti posle usvajanja ovog zakona i budžeta (za koji je veliko pitanje da li ćete moći da ga usvojite i da li ćete imati većinu u Skupštini) sa društvima, odnosno preduzećima u budućem periodu, odnosno u 2005. godini.
Ne slučajno i danas se u jednom nedeljniku pojavio tekst koji svedoči o tome da će u najvećoj meri, ma koliko da opstane ova vlada, a ograničen joj je rok trajanja, te "trendove", kako vi to kažete u obrazloženju zakona o privrednim društvima, u velikoj meri da vam diktira sam Boris Tadić.
On se promovisao u kampanji za ambasadora srpske privrede i najnormalnije je, pošto je ovaj zakon prošao i dali su određena mišljenja i ljudi iz regionalnih privrednih komora, da će na dnevni red da dođe izbor predsednika Privredne komore Srbije.
Radi se o tome da je to jedan orkestrirani potez koji je pod direktnom palicom Borisa Tadića, koji ćete vi da prihvatite ili ne, jer od Slobodana Milosavljevića, propalog ministra za trgovinu i turizam, preko menadžera preduzeća "Metalac" iz Gornjeg Milanovca gospodina Vukadinovića i neke treće opcije, očigledno je da to DS i samog Tadića veoma interesuje.
Kod pisanja amandmana na vaš predlog zakona, gospodine Bubalo, nas je interesovalo, kao ljude koji se bave problematikom srpske privrede i svim izmenama i dopunama Zakona o preduzećima koji u mnogim oblastima sada praktično prestaje da postoji, šta je to što će moći vlasnici preduzeća bilo kog oblika da prihvate iz ovog zakona, šta će im biti nerazumljivo.
Ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo sa članstvom od 100 članova, za koje mi tražimo da se smanji na 50. Što se tiče statusa pojedinih privrednih subjekata i mnogih društava sa ograničenom odgovornošću za koje takođe tražimo, pošto je sa ograničenom odgovornošću, da se broj smanji sa 50 na 30, mnoge nerazumljive pravne formulacije, sve do obrazloženja koja su verovatno vama, ministre Bubalo, jasne, a nama nisu.
Dok je trajala ova rasprava, odnosno dok su se javljali šefovi poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici, u međuvremenu sam pokušala od kolega poslanika, ali i pravnika da saznam, pa molim sve one koji su pravnici, a koji razumeju taj termin, jer kolege pravnici iz redova SRS su se grohotom nasmejali, da nam objasnite, gospodine Bubalo, šta vam u Predlogu zakona znači...
A inače moram radi slikovitosti da vam pročitam celu rečenicu. Dakle, kako vi obrazlažete i kako će to da razumeju ljudi koji su vlasnici društava, odnosno preduzeća.
Na strani 2. obrazloženja zakona se kaže: "Iskustva uporedne pravne prakse i potreba maksimalno moguće kompatibilnosti sa takvom praksom (ipak kopija nikada nije i ne treba da bude verna originalu)", kako originalno napisano, "nalagali su potrebu donošenja ovog zakona, čija je osnovna odlika adekvatna normiranost, koja neće sputavati bogatstvo statusnog privrednog života i koja će uz odgovarajuću institucionalnu instrumentalizaciju uklanjati potencijalne breše pravne nesigurnosti", a sada ključno pitanje za pravnike, ovim su mogli i novinari da se bave kao anketom u Skupštini, "i uspešno izlaziti na kraj sa fenomenom sunđerastog prava." Fenomen sunđerastog prava i ovo što stoji u obrazloženju zakona, uz sve ove trendove koji su napisani ovde – gospodine Bubalo, da nije smešno, zaista bi bilo žalosno.
Sa druge strane, amandmani koje smo podneli na Predlog zakona, kao što ste sami videli, striktno se tiču pravne formulacije i poboljšanja kod društva sa ograničenom odgovornošću, ortačkog, komanditnog društva. Postoje neki članovi koji su prosto u nesaglasju sa drugim zakonima koji ostaju u pravnom prometu, pa je i kolega Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik, bio toliko slobodan da vam ukaže na to kao svedok svih ovih dešavanja i izmena zakona.
Možda je vaša namera, sa pozicije na kojoj se nalazite - premijera i Vlade, bila dobra. Ja u to neću da ulazim, kao i nijedan poslanik SRS, ali dozvolite nam da vam kažemo da je ovo objašnjenje potpuno nerazumljivo i zato ste vi, gospodine ministre, samo segmente koristili. A pošto je po hitnom postupku, zaista smo se trudili da u ovom kratkom vremenu do detalja analiziramo obrazloženje, jer iz obrazloženja predlagača svakako možemo uputnije da posmatramo odeljke, odnosno glavu po glavu zakona.
Kada ste navodili načela rekli ste – načelo harmonizacije, kompletnosti, bitnosti ciljne funkcije za određenje pojma itd, a kada uđete u suštinu svih tih rečenica vidite ono što vam je rekao Zoran Krasić na početku, da je mnogim ljudima koji se bave privredom, i onima koji su iz SRS i iz drugih stranaka, koji imaju privatna preduzeća, nerazumljivo šta tu piše i zaista im je potrebno da se to prevede.
Opet dolazimo do onoga kada su u pitanju ovako obimni zakonski propisi, a videćete kroz raspravu u pojedinostima, da vam sada ne nabrajam koje su to striktne stručne formulacije, samo sam navela neke od njih na koje imamo primedbe, da smo zaista u pravu i da je potrebno da prihvatite naše amandmane da bi koliko-toliko građanima Srbije, onima kojih se ovo tiče ovo bilo razumljivo.
Na kraju, biće lakše i Borisu Tadiću. Ako je on ambasador privrede, ako mu dajete da ubuduće on komanduje i diktira taj resor, kao što se sada svojski trudi da izabere svog predsednika Privredne komore Srbije, olakšajte čoveku kada ste već sa njim u kohabitaciji, prihvatite ove amandmane SRS.
Kada je gostovao u emisiji na jednoj beogradskoj televiziji on je govorio i odgovarao na pitanja da bi približio građanima Srbije u kakvom ste odnosu vi i on. Ne mislimo vi kao Bubalo, nego Koštunica i Vlada, pa je kod reči kohabitacija i njenog izvornog značenja koristio dve države, odnosno dva porekla.
Setio se na kraju da je to ipak reč izvornog značenja iz druge zemlje. Ispravio se, doduše, a vi budite toliko ljubazni - prihvatite ove amandmane da bi bili razumljiviji i vama u vlasti, a i Borisu Tadiću, koji očigledno hoće da diktira privredne tokove posle usvajanja zakona o privrednim društvima. Hvala.

Izvolite. Replika.

Replika, pošto sam direktno pomenut u izlaganju gospođice Nataše Jovanović. Zaista me zaprepašćuje nerazumevanje funkcije predsednika Republike Srbije.
Zadatak predsednika Republike Srbije zaista jeste da bude ambasador srpske privrede, s obzirom da nema izvršnih nadležnosti i u suštinskom, promotivnom smislu njegov zadatak jeste da pravi mostove, i političke i državničke, sa drugim zemljama, sa privrednicima iz drugih zemalja, a da onda privrednici, naravno potpomognuti merama koje vodi Vlada, realizuju šanse koje se na taj način stvaraju.
I šta je tu sporno? Što predsednik Tadić želi da bude ambasador srpske ekonomije? To nije njegova želja, to je njegova ustavna obaveza, da, na kraju krajeva, omogućuje kontakte između domaćih i inostranih privrednika.
I, predsednik Tadić zaista nema nikakve veze sa izborima koji se dešavaju u Privrednoj komori, bez obzira što mnogi tabloidi, dnevne novine, pa čak i nedeljne špekulišu o tome, o ulozi predsednika Tadića kod najavljenih izbora u Privrednoj komori.
Za Demokratsku stranku je važno da na to mesto dođe čovek koji je sposoban, koji je privrednik, čovek koji poštuje moderne principe tržišne ekonomije, ko će on biti za nas je najmanje važno. Zašto? Zato što 90% takvih privrednika upravo podržavaju ekonomsku politiku koju vodi i koju će voditi Demokratska stranka.
Što se tiče zakona, mislim da su naši građani i građanke prezasićeni stavovima protiv, a bez racionalnih objašnjenja. Mislim da deset godina biti protiv svega najbolje govori o onome ko taj protivni stav zauzima.
Čini mi se da je krajnje vreme da se napravi konsenzus između političkih partija, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji, ne samo o najvažnijim, krupnim, nacionalnim, političkim pitanjima, već isto tako i najvažnijim ekonomskim pitanjima. Mislim da je iskustvo političke koalicije koja je na vlasti, negativno iskustvo koje imaju sa demagoškim populističkim obećanjima koja su bila obeležje predizborne kampanje i sa današnjim problemima koje imaju zbog nemogućnosti da se ta obećanja ispune, najbolja škola, ne samo za njih nego i za sve druge političke partije, i da moramo jednom za svagda znati da je naš nacionalni interes zdrava tržišna ekonomija, radna mesta i da oko toga nema spora između političkih partija.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam. Odnosno, da je u nacionalnom interesu, između ostalog, usvojiti jedan kvalitetan zakon o privrednim društvima i da tu nema prostora za pojedinačnu političku promociju, pojedinačnih lidera, liderčića i političkih partija. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama se nalazi još jedan od reformskih zakona koje treba doneti što pre. Mislim da je ovo jedan od zakona koji ne nalazi i ne trpi razlike svih onih proevropskih, demokratskih snaga koje se zalažu za što brže reforme, a naročito u onoj oblasti koja nas najviše tišti, boli, a to je što ubrzanije reforme u oblasti privrede.
Sa ove govornice smo čuli da smo se poredili sa nekim zemljama koje su navedene u ovom obrazloženju; ja ne vidim prosto druge zemlje sa kojima možemo da se poredimo, nego sa onim zemljama koje imaju razvijenu tržišnu ekonomiju, razvijenu privredu, adekvatno zakonodavstvo iz tih oblasti, a to su upravo i ove zemlje koje su navedene u ovom obrazloženju.
Naravno, tu vidim i one zemlje na koje se moramo ugledati, a to su zemlje koje su ušle pre izvesnog vremena u Evropu ili se sada spremaju da uđu u Evropu. I, da ne gledamo dalje, nego u zemlje iz našeg okruženja, pre svega mislim na Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku i na sve one zemlje koje su prošle ovaj tranzicioni put koji mi sada prolazimo.
Kada govorimo o jednom ovakvom zakonu i o stvaranju ukupnog privrednog ambijenta, i ako pogledamo koje smo zakone već doneli, koji su neposredno vezani za ovu oblast, moramo imati u vidu par nekih zakona za koje smo i tada govorili da služe, pre svega, za jačanje tog privrednog ambijenta. Tu pre svega mislim na Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i sve one zakone koji omogućavaju adekvatno tržišno poslovanje u našoj zemlji.
Ubeđen sam u to da ćemo, ako nastavimo ovim tempom da donosimo zakone koji su u skladu sa onim što smo mogli da pročitamo u jednoj od knjiga, ako je neko pročitao od vas, koje je izdalo Udruženje stranih investitora kod nas, oni su to nazvali "Bela knjiga", videti da se upravo ovakvi zakoni nalaze na tom kursu i da se ovakvim zakonima ispunjavaju sve one potrebe koje oni u stvari traže da bi imali povoljan privredni ambijent, da bi mogli što adekvatnije i lakše da se bave privredom u našoj zemlji.
U vezi sa onim što smo takođe mogli da čujemo ovde, da nema mesta demagoškim porukama, gde je pomenuta i koalicija koja je trenutno na vlasti, moram da vam kažem da nije bilo mesta da se pominju demagoške poruke ni određenih poslaničkih grupa, ali ni drugih grana izvršne vlasti, koje su takođe slale narodu takve poruke, a nije im bilo mesta u tim izbornim kampanjama.
Ako ima kritika na naše izborne kampanje, mi ćemo to trpeti i truditi se da ispravimo te greške koje smo imali u tim izbornim kampanjama, što upravo i radimo donošenjem ovakvih reformskih zakona.
Prema tome, stav DSS-a i moj lični jeste da ako govorimo o ovakvim zakonima ne možemo nalaziti mesta nekom političkom sukobljavanju, jer ovakvi zakoni pre svega imaju direktne posledice na sve one učesnike u privredi koji su u direktnoj zavisnosti od toga da li su ovakvi zakoni kvalitetni i da li imaju adekvatne rezultate, kao što su podizanje standarda građana, privredni rast, što sve naravno očekujemo u sledećem periodu. Zahvaljujem se na pažnji.