Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani gosti, na osnovu člana 100. uvređeni su poslanici DS i dostojanstvo Skupštine. Ni jednog trenutka poslanici DS nisu obrazlagali, a kamoli branili amandmane SRS. Naš pristup ovom zakonu potpuno  je drugačiji od pristupa poslanika SRS.
Ono što mogu da konstatujem kao činjenicu je i to da sam posebno zadovoljna što sada, u nastavku rasprave, poslanici SRS shvataju primedbe na koje ukazuje DS, a koje su isključivo stručne i pravne prirode i odnose se na činjenicu da bi usvajanjem ovog zakona došlo do urušavanja pravnog sistema Republike Srbije.
Jer, ovaj zakon je u nesaglasnosti sa jednim važećim zakonom, Zakonom o radu i njegovom odredbom u članu 153, i nije u saglasnosti sa odredbama dva zakona koja se nalaze na dnevnom redu ovog saziva Skupštine, a to je zakon o javnim agencijama, kao i zakon o parničnom postupku. U tom smislu, DS je i uložila amandmane i jedino u tom smislu je DS i diskutovala u toku rasprave o ovom zakonu, i u načelu i u pojedinostima.
Dakle, da vas podsetim, DS smatra da je jako važno i neophodno doneti zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, kako bi se ovo pitanje regulisalo u našem pravnom sistemu, konstatujući da je ovo novo pravo koje nam svakako treba. Istovremeno, smatramo da je neophodno povući u ovom trenutku ovaj zakon iz procedure u Republičkoj skupštini, zato što ne možemo prihvatiti urušavanje pravnog sistema.
Činjenica da u ovom zakonu, kao što je to malopre i kolega Vučić, po prvi put, ispred SRS konstatovao, postoji institut mirovanja koji više zakon o parničnom postupku ne poznaje. To je problem koji je u ovom trenutku neotklonjiv, s obzirom da zakon o parničnom postupku poznaje institut zastajanja, a to su potpuno različiti pravni instituti, koji imaju različita prava i posledice u odnosu na pravne subjekte koji se nalaze u sporu.
Primedbe na zakon o javnim agencijama i primedbe na zakon o radu mogu se ispraviti amandmanima koje je podnela poslanička grupa DS. Njihovim usvajanjem bi se taj problem otklonio. Nažalost, po Poslovniku Narodne skupštine, ne postoji više mogućnost da se otkloni nedostatak po pitanju koje se nalazi u članu 30. i 37. ovog zakona, pa samim tim i nismo su mogućnosti da u ovoj formi ovaj zakon podržimo.
Što se tiče opsednutosti DS i gospodinom Tadićem, uradio je on jednu veliku stvar na poslednjim izborima: pobedio je gospodina Tomu Nikolića. Što se tiče želje da se saznaju određene stvari od gospodina Tadića, uopšte nije problem, možete zakazati razgovor u Narodnoj kancelariji i dobiti sve potrebne informacije koje vas interesuju.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

 Dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kojem mi raspravljamo trenutno je amandman narodnog poslanika Gorana Dunjića-Dunje. On je narodni poslanik, koje stranke – SRS, nije DS. Nije nikada ni bio, čovek bi se uvredio strašno da mu je neko to i pomenuo, da je to neko i pomislio. Reč je o časnom čoveku, poštenom domaćinu, čoveku koji nikada ništa nikome nije otimao, krao, uzimao. Uvek se sa oduševljenjem predstavljao kao srpski radikal.
Da vam nešto kažem, da li postoji opsednutost ili ne, vi znate kime su ljudi opsednuti. Ne bih da vam govorim o tome.
Što se tiče onoga šta može da se dobije u Narodnoj kancelariji, znam šta ne može. Ne mogu ljudi da dobiju ono što im je Boris Tadić obećao, a obećao je posao. Oni se smeju ljudima koji dođu da traže posao. Ljudi dođu da traže sve ono što im je rečeno da će imati, rečeno je da će imati veću platu i veću penziju i da će to Boris Tadić da im obezbedi. Nije im obezbedio.
Da vidimo šta je to uradio gospodin Tadić? Kaže, moja uvažena prethodnica sa ove govornice, uradio je jednu veliku stvar, pobedio je Tomu Nikolića.
Da biste pobedili Tomu Nikolića, čelnika SRS, bilo vam je potrebno da sve ostale pozovete iz takozvanog demokratskog bloka, i Vojislava Koštunicu, Mlađana Dinkića i još 50 nekih lidera da ga podrže, da biste svi zajedno zamalo uspeli da pobedite gospodina Nikolića.
Da li smo mi tu pravili neki problem? Da li smo rekli da nije istina? Iste večeri Tomislav Nikolić je pozvao Tadića, čestitao mu, obelodanio rezultate, ali moram da vas pitam, šta su dobili građani Srbije, jer znamo šta je dobio Boris Tadić, i tu ste u pravu.
Šta su time dobili građani Srbije? Osim onih koji su dobili onaj utešni telegram posle 6:0, da bi izgubili 5:1 od Australije, da li osim toga ima još nešto da su građani Srbije dobili?
Da li su dobili još nešto osim policijskih kordona ispred zgrade narodne kancelarije predsednika Republike, kada su goli i bosi građani srpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije hteli da razgovaraju sa svojim predsednikom, pa im je predsednik rekao, izvinite, za vas nemam vremena, moja marketinška agencija kada mi kaže, a valjda su mu danas rekli, tada ću da razgovaram sa građanima i kako ja hoću, a ne kada narodu i građanima to treba.
Vidim da vas boli ono što govorim, zato ste toliko nervozni, znam da biste vi meni oduzeli reč, naplatili kaznu, ali vaše vreme je prošlo. Dakle, vreme otimačine, uzimanja svega, kriminala, prošlo je vreme i nikada se više vratiti neće.
Shvatio je narod ko je Boris Tadić. Ogledalce, ogledalce, dosta je bilo - ogledalce, hoće narod hleba da jede, hoće narod da živi bolje, hoće ljudi da žive životom dostojnim čoveka, hoće promene, hoće borbu protiv korupcije...

Prekoračili ste vreme, jedan minut.

Završavam, gospodine potpredsedniče, i zahvaljujem vam se na strpljenju.
Hoće veće plate, hoće veće penzije, hoće nova radna mesta, sve ono što je tako lepo gospodin Tadić govorio i tako brzo, tako lako i jednostavno zaboravio, čim je izabran za mesto predsednika Republike. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Dragutin Perić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić.

Ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 39. zato što smatram da ovaj član predloženog zakona treba da se briše. A opet iz razloga, što se tiče materije iz radnih odnosa, znamo da je ona regulisana Zakonom o radu, da postoje procesno-pravna pravila, to jest Zakon o parničnom postupku, te da svi postupci koji nastanu iz radnih sporova trebalo bi da se vode pred redovnim sudovima. U konkretnom slučaju za postupke nastale povodom radnih sporova stvarno je nadležan redovni sud odnosno opštinski sud.
Na ovaj način Vlada pokušava da toliko otvoreno izvrši suspenziju prava radnika koja proističu iz Zakona o radu, i to tako na jedan sasvim volšeban način, što bi pokušala da posredovanjem između poslodavaca i radnika utiče na taj način što će agencija raspisati konkurs i na osnovu konkursa ko može da se pojavi, odnosno po kojim uslovima, ko može da konkuriše kao arbitar ili miritelj, i onda agencija formira komisiju, a u sastavu komisije koja bi trebalo da izvrši izbor arbitra ili miritelja, ulaze dva predstavnika Vlade, dva predstavnika poslodavaca i dva predstavnika reprezentativnog sindikata.
Iz ove odredbe, sasvim se jasno može uočiti, da se može doći u situaciju, ukoliko je u pitanju neko javno preduzeće da, obzirom da Vlada daje dva predstavnika, a takođe dva predstavnika može dati i EPS, da je taj odnos snaga kod ove komisije u odnosu na predstavnike radnika 4:2.
Šta želim da kažem? Znači, u samom startu, prilikom izbora arbitra i miritelja, jasno je da može da dođe do manipulacija, obzirom da je odnos dva predstavnika ispred neke vladine ustanove ili vladinog preduzeća, uzeo sam EPS kao primer, to je javno preduzeće, da se na taj način izvrši manipulacija prilikom izbora miritelja i arbitra.
Takođe, želeo bih da napomenem da su radni sporovi po Zakonu o radu u nadležnosti redovnih sudova. Na ovaj način vrši se i suspenzija Zakona o sudovima. Kako objasniti sudijama da treba da zastanu sa postupkom koji je započet i da li je uopšte obaveza, na koji način naterati strane u sporu da blagovremeno obaveste sud, a na koji način naterati postupajuće sudije, odnosno prvostepeni sud, opštinski sud, jer je dužan da ne postoji solucija da se stranke dogovore, procesne stranke, tužioci i tužilac.
Dakle, da predsednik veća može da održi raspravu, ukoliko se stranke slože bez veća, jer pozitivnopravnim propisima koji su na snazi uređeno je da rasprava mora da bude održana ispred sudskog veća. Znači, ne ostavlja se na volju strankama da oni daju pristanak da ta rasprava može da bude održana.
Takođe, sud da li je dužan da prekrši Zakon o sudovima, ukoliko je to u njegovoj nadležnosti, pa dalje da ne postupa, a takođe i procesne stranke, da li će urgencijom kod predsednika suda, da li će urgencijom kod ministarstva da ubrzaju spor, jer to su zainteresovane stranke u sporu, a znamo da je spor po Zakonu o radu hitne prirode i treba da se završi u roku od šest meseci.

Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon dva dana rasprave o ovim amandmanima konačno sam razrešila dilemu zašto poslanici Borisa Tadića glasaju za amandmane SRS. Sve sam se nešto plašila da iz nekog razloga ne podržavaju nas, ali shvatila sam da, u stvari, podržavaju Vladu Republike Srbije. (Glasovi: Kako?)
Nije vam jasno kako; sad ću da vam kažem kako. Mi insistiramo da Vlada izađe pred narodne poslanike sa Zakonom o radu. DS-u je jako stalo da se ovaj Zakon o radu što duže primenjuje, da ostane na snazi, s obzirom da je to onaj zakon, sećate se, za koji je gospodin Novaković glasao daljinskim upravljačem iz Soluna, i sada oni, da bi što duže trajala ova rasprava, izlaze tobož da brane amandmane koje podnose poslanici SRS, samo da bi se dobilo na vremenu, da mi ne radimo ozbiljan posao, a ozbiljan posao je rasprava i usvajanje novog zakona o radu.
Član 39. na koji je poslanik Dragutin Perić podneo amandman svakako treba da se briše, jer ovo što je predviđeno oko izbora miritelja i arbitra je zaista jedna takva papazjanija, toliko je ljudi angažovano oko izbora miritelja i arbitra da više ne znam, kada bi ovo bili neki plaćeni poslovi, mi stvarno više ne bi imali problema sa zapošljavanjem i čak ne bi morao ni predsednik Republike da se angažuje, iako je on obećao nova zapošljavanja.
Ali, vidim nešto drugo, ovde su samo zaposleni miritelj i arbitar, a svi ovi drugi rade samo dok njih ne izaberu. Između ostalog kaže – izbor između prijavljenih kandidata vrši komisija za izbor miritelja i arbitra, pa onda – komisiju čine predstavnici Vlade, predstavnici reprezentativnih sindikata itd. da ne čitam dalje, pa onda – predstavnike Vlade imenuje Vlada, predstavnike sindikata i udruženja poslodavca imenuje socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja; e, ovo je zaista jedan takav konglomerat da nikome valjda nije jasno šta se htelo. Možda ministru eventualno i jeste, ali evo sad ga nema da nam objasni.
A bilo bi bolje, znate, opet ću da se vratim na Zakon o radu koji bi pomogao vrlo brzo i ovim našim mladim gostima, koji su nas malo gledali, pa nas sada napuštaju, da postoji u Zakonu o radu odredba koja je ukinuta, da oni mogu kada završe škole da se zapošljavaju preko konkursa, onda bi to zaista imalo smisla, a ne da se bira ovakva komisija na konkurs. Ali, zato kod zapošljavanja nema konkursa, nego ko koga zaposli, to ide prema tome da li mu je lični prijatelj, da li mu je stranački kolega itd. Jedina zapošljavanja se na toj osnovi dešavaju.
Zato je kolega Dragutin Perić u ime SRS predložio da se član 39. ovog zakona briše, uz onu našu opasku sa početka ove rasprave – da ovaj zakon uopšte ne treba da se donosi, da je ovo jedan loš zakon, koji apsolutno ništa ne znači u pravnom sistemu, a pogotovo u oblasti radnih odnosa, koji nikakvog efekta neće dati i da ni jedan jedini spor neće biti rešen po odredbama ovog zakona. I dalje će se to raditi isključivo preko nadležnih sudova.
Dakle, još nije kasno, s obzirom da je juče povučeno onoliko zakona sa dnevnog reda, hajde da doprinesemo efikasnosti u radu ove skupštine i pozovite ministra da povuče ovaj zakon, pa da nastavimo dalje da radimo, jer su mnogo značajniji zakoni skinuti sa dnevnog reda, a tri dana potrošismo na ovaj zakon koji, evo tvrdim vam, nikada neće biti primenjivan zato što je ovo jedan neprimenjiv pravni propis.