Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Prvo bih postavila pitanje, dakle, koje je to kratko vreme dok čekamo ministra, jer na moju primedbu na ovaj amandman morala bih da dobijem odgovor od gospodina ministra.

Ja ću vam reći da ministra očekujemo svakog trenutka. Znači, to ne može da se produži više od pola sata.

Dobro, onda ću morati da ponovim ono što mislim da stavim kao primedbu na ovaj amandman.
Moja primedba se više odnosi na nemogućnost rešavanja po ovom zakonu, a u vezi sa članom 40, nego na to što mislim da amandman ne treba da se prihvati.
Postavljam pitanje, ovi rokovi koji su nam dati u zakonu, kada pogledate obrazloženje na kraju zakona, vidite da za biranje direktora treba 30 dana. Odlično, dobar dan, gospodine ministre, jako ste mi potrebni sada, radimo amandman na član 40.
Dakle, SRS je predložila da se član 40. briše. Obrazloženje ste propustili i neću ga ponavljati, ali ću sada kažem ono što imam povodom tog amandmana.
Ovde je u zakonu predviđeno da odluka o izboru miritelja ili arbitra komisija donosi u roku od 15 dana. Međutim, u obrazloženju zakona je predviđeno da se direktor agencije bira u roku od 30 dana, odnosno imenuje. Zakon stupa na snagu 1. januara 2005. godine.
Gospodine ministre, ako vi ne usvojite ovaj amandman o kome mi govorimo, kako ćete ispoštovati sve ove rokove u ovako kratkom periodu?

Da li još neko želi reč? (Da.)       
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Dobro jutro ili dobar dan, ne znam šta je za vas, ali mi već ovde dva sata radimo. Sada ću da vam sublimiram, ako dozvolite i vi i predsedavajući, ostavili smo nekoliko pitanja za vas, pa vas molim da u onom vašem završnom govoru oko 17,30 časova, kada snima televizija posebno, odgovorite.
Dakle, za član 35. smo vas pitali u kom roku je dužan arbitar da izradi pismeno rešenje. Zatim, za član 36. pitali smo da li je ovaj rok od 30 dana instruktivan i šta će biti ako ne uradi. Postavili smo pitanje nemogućnosti žalbe, jer žalba je ustavno pravo, evropski je standard i svako ima pravo na delotvoran pravni lek, bez obzira na dobrovoljnost i smatramo da je bilo mesta žalbi.
Treće, postavili smo pitanje da li je to pravo, mislim na izvršno rešenje, presuđena stvar...

Molim vas da govorite o amandmanu na član 40.

Evo, ministar baš piše to što govorim. Dakle, da li je samo presuđena stvar, da li u različitim pravilima, da li možemo nekome da se obratimo, a posle toga ako možemo da se obratimo, ko je taj neko kome možemo da se obratimo, da li je redovni sud, da li idemo u upravni spor.
Za mirovanje, pored nas, pitali su i drugi poslanici, a da li ste uspeli da saznate da mirovanje više ne postoji itd. I to su neka pitanja koja vise. Što se tiče ovoga, mislim da ste pogrešili u jednoj stvari, to je da ovaj savet ima po dva člana, dva iz reprezentativnog sindikata, dva poslodavca, dva iz Vlade i da se odluke donose dvotrećinskom većinom.
Mislim da nije sporno da se donosi dvotrećinskom većinom, ali da je trebalo staviti modalitet, odnosno modifikovati na taj način što dvotrećinsku većinu moraju činiti članovi svake od ovih grupa, jer može se desiti da Vlada i poslodavci konstantno imaju dvotrećinsku većinu i da ovaj paket koji imaju sindikati nema nikakvog značaja. Dakle, to je jedna sugestija, ukoliko povučete zakon i napravite novi, bilo bi dobro da se nađe u tom novom zakonu.
Hvala vam i drago mi je da ste došli da možemo dalje da nastavimo da radimo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je već 44 pokušaj u pismenoj formi da ubedimo vas da povučete ovaj predlog zakona, odnosno većinu u Skupštini da ovaj tekst zakona ne proglasi zakonom.
Onog momenta kada poslodavac uruči rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom, onda je prestao svaki razgovor između poslodavca i zaposlenog u statusu preduzeća.
U tom momentu zaposleni koji je dobio otkaz može samo da zatraži zaštitu prava kod suda. Ti su rokovi kratki. Nakon toga može zatražiti zaštitu kod inspektora rada, a ako inspektor rada oceni da su očite povrede odredaba Zakona o radu, onda može suspendovati rešenje o otkazu i vratiti zaposlenog kod poslodavca na rad, dok se ne okonča sudski postupak.
Nema boljeg arbitra u smislu autoriteta, ovlašćenja i kratkoće postupka od ovlašćenog radnika u liku inspektora rada, ako radi svoj posao. Ako inspekcija ne radi dobro iz nekih razloga, da li zbog materijalnih uslova, kadrovskih, tehničkih uslova, treba osposobiti inspekciju za rad, pa će biti daleko manje sporova.
Spor može da nastane samo ako poslodavac zbog brzopletosti i neznanja propusti i ne uradi otkaz po Zakonu o radu. Svi drugi sporovi su nepotrebni i iluzorno je voditi ih.