Replika na izlaganje Miloša Aligrudića.

Samo bih rekao da najpre mislim da bi zaista bio red i neka potpredsednik Narodne skupštine, koji na vrlo korektan način vodi ovu sednicu, razmisli, jer mislim da bi pauza bila najbolje rešenje. Zaista je šarmantna dama koja sedi u prvom redu, ali nije ministar.
Mi bismo voleli da u skladu sa članom 83. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije nema direktne obaveze, ali se podrazumeva i to je neki dobar običaj. Uvek je bilo problema sa tim, u svakoj vladi, u svakom sazivu Skupštine, ali uvek makar onaj koji je predstavljao Vladu bio je u sali Skupštine kada se o zakonu raspravlja, bar jedan predstavnik Vlade. Kada je budžet ili kada je izbor novih ministara, onda dođe cela Vlada, lepo se uslikaju, ali bar je po jedan predstavnik Vlade uvek bio tu.
Sada nam ministra nema. Da razmislite o tome da date pauzu i da se sazna gde se ministar nalazi, šta je to danas mnogo važnije i da onda donesete odluku o eventualnoj pauzi. Mi ćemo biti tu i možemo odmah da nastavimo rad.
Sa druge strane, hoću da kažem jednu stvar koja više postoji u medijima, da se osvrnem na ono što je oko sve veće bliskosti ili strane srpskih radikala ovde rečeno. Naime, pojedini mediji u Srbiji i pojedini političari u Srbiji hoće da predstave srpske radikale kao neke kojima niko nikada i nigde ne treba da priđe, njihove projekte ne prihvata, njihove ideje ne prihvata.
Moram da vam kažem samo jednu stvar, nećemo vam dozvoliti nikada više, ne vama, bilo kome, da ljude koje su izabrali građani Srbije u ogromnoj većini, mnogo više nas nego vas, smatrate na bilo koji način parije, kužnim i šugavim, zato što ste vi elita, a ovaj deo naroda nije. Izvinite, za nas su svi građani Srbije isti. Nikakve razlike između njih nema i nismo ničija parija, jer toliki deo građana Srbije da glasa za našu stranku pokazuje da se ti ljudi slažu sa našim programom, sa našim idejama i da žele promene.
Samo vas molim, kao što ću da kažem onima, zamislite on je radikal, nije loš, ali je radikal, to je jedna lepa reč u srpskom jeziku i znači da pripadate onima koji žele da stvari menjaju iz korena. To znači da su ti ljudi ušli u stranku koja ima svoju tradiciju, koja ima svoju istoriju, koja ima ozbiljne ljude i ozbiljan politički program.
Nama je drago kada se spomene samo jedna stvar, a to je kada neki drugi, neki ozbiljni ljudi žele da razgovaraju sa srpskim radikalima, kada žele da čuju naše mišljenje, kada žele da čuju naše političke stavove.
Drago nam je takođe kada znamo da o nama lepo ne mogu da govore oni i kada nas ne hvale oni koji su uveli glasanje iz Soluna, iz Bodruma, koji su doveli Nemanju Kolesara, koji su doveli one koji su izmislili račune na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima, oni koji su pljačkali na svakojake načine.
Hoću samo da razmislite još jednom, da date pauzu, jer takva vrsta neuvažavanja od strane ministra u Vladi Republike Srbije prema narodnim poslanicima ne može da se toleriše. To je vrsta jednog nekorektnog odnosa.
Mi ovde danas u Narodnoj skupštini imamo neuporedivo bolje odnose nego što smo ih imali pre godinu ili dve i kao što vidite kada smo bili u najžešćem sukobu na svakom mestu smo mi to srpski radikali isticali, zato što na častan i pošten način želimo da govorimo o onome što jeste i što nije.
Nemojte da nam se ovo dešava, da mi molimo ministra da čuje naša razmišljanja o amandmanima, da ga molimo da povuče zakon iz procedure, da taj zakon ne bude u pravnom prometu nijedan jedini dan, a da njega to ne interesuje, da on čovek ima preča posla. Ministar ne može i ne sme da ima preča posla kada je njegov zakon na dnevnom redu.
Šta radi danas? Zašto ova devojka ili žena mora da trpi sve ovo od nas, a ministar sklonio sebe, zaštitio se, baš ga briga, on je negde u visinama. On je pametniji od nas i zašto on mora da sluša naše gluposti, kako on to kaže pretpostavljam svojim saradnicima, pa ne mora ni da se pojavi u ovoj sali. Mora ako ima reda i ako vi, gospodine potpredsedniče, uvažite ovu primedbu.

Pozvali smo ministra, i predlog gospodina Markovića i gospodina Vučića, koji je istovetan, delimično usvajam i ako se ministar ne bude pojavio u kratkom roku zaista ću dati pauzu. Sada nastavljamo rad.
Gospođo Leila Ruždić-Trifunović, niste pre, ali gospodin Krasić je džentlmen pa će vam dati prioritet. Izvolite.

Moram javno da se zahvalim gospodinu Krasiću na ovom džentlmenskom ponašanju. Imala sam veliku želju da se javim po ovom amandmanu. U stvari, htela sam da čitavu priču vratim na posao, odnosno na amandmane i da prekinem priču o nekim drugim stvarima, iako nam je predsedavajući rekao da će i u budućnosti da bude tolerantan. Mislim da je ovaj stepen tolerancije, gde se priča o svemu i svačemu, potpuno nedozvoljen za Skupštinu.
Mislim da mi moramo poštovati Poslovnik i raditi samo po onome što nam je tema, a to je amandman SRS na član 39. Zakona. Već više puta je objašnjen stav DS u odnosu na ovaj zakon. Dakle, mi smatramo da ovakav zakon treba da postoji, ali smatramo da je ovaj apsolutno loše urađen. Zbog toga se, u stvari, pridružujem mojim kolegama iz DS, da bi bilo najbolje da ga ministar povuče, pa da glasamo za njega i da tu materiju imamo na taj način uređenu.
Kada govorimo o amandmanu na član 39, koji predlaže brisanje člana 39, a pod uslovom da ostaje Predlog zakona, jer pretpostavljam da, po ponašanju ministra, nema nameru da ga povuče, a takođe i po tome da postoji većina u Skupštini koja će glasati za ovakav zakon, onda smatram da bi usvajanje amandmana na član 39. bilo potpuno pogrešno.
Član 39. reguliše materiju izbora miritelja i arbitara. Kad bi se brisao taj član, mislim da bi materija imala takvu šupljinu da bi ionako loš zakon bio potpuno upropašćen i u ovoj ideji kakvu je imalo ministarstvo kada ga je kao ovakav predlog nama uputilo. Zato sam protiv toga da se usvoji amandman SRS koji traži brisanje člana 39.

Gospođo Leila Ruždić-Trifunović, pretpostavljam da i sami niste mislili da u ovom parlamentu treba zavesti takvu disciplinu da bude kao u policijskoj akademiji. Možda bi neko voleo da se ovaj parlament vodi na stari način i da se poslanici sputavaju da govore, da se kažnjavaju, ali ponavljam da tako činiti neću i da će ovo biti parlament pune tolerancije.
Gospodine Krasiću, izvolite.

 Amandman na član 39. bi morao da se prihvati u svim varijantama. On ima takav nedostatak da ugrožava sve moguće koncepcije zakona. To mora da se kaže. Ne vidim ko bi branio ovaj član, da li bi neko smogao hrabrosti da izađe i da brani ovaj član.
Na stranu to što u Zakonu o radu, koji će verovatno da trpi neke promene, postoji odredba o arbitraži, kao o jednom obliku mirnog rešavanja sporova koji nastaju, pa bez obzira da li su kolektivni ili tzv. individualni radni sporovi. Vi ste sada u članu 39. napisali da se izbor miritelja i arbitara vrši putem javnog oglasa koji objavljuje agencija. Tu robujete onoj floskuli od pre tri-četiri godine "transparentno". Da li shvatate šta znači ako se javno pozove neko da konkuriše za mesto miritelja ili arbitra?
Postoje tranzicione vrednosti društva, ali moram da vam kažem da u razvoju nekih društava, svi ovi socijalni partneri su poprilično ličili na krivične sekte. Zna se fenomen. Sindikat lučkih radnika u Americi, to je držala mafija. Da vam ne pričam koje su sve druge asocijacije držale određene sindikate. I kod nas ima određenih sindikata koje drže poslodavci, kao što imamo i Udruženje industrijalaca, a čovek prodaje impulse. Kakve veze ima sa industrijom? Naziv ne odgovara njegovoj delatnosti. Ali, kod nas sve može. To je taj problem tranzicionih vrednosti.
Pošto je neko tamo rekao da tranzicija podrazumeva transparentnost, da to sve bude jasno, onda robujući tom principu, ovde je napisano nešto što mora da se kaže da je besmisleno, ali besmislenost ima svoj kontinuitet, pa se kaže – "izbor između prijavljenih kandidata vrši komisija za izbor miritelja i arbitara". To je, otprilike, kao ona komisija koja odlučuje o javnom tenderu, kao neka konkursna komisija.
U opštem kolektivnom ugovor nema države, već ima sindikata i poslodavaca, ali kod komisije: dva predstavnika vlade. Što bi Vlada bila zainteresovana ko će da bude miritelj? Vlada nam je pokazala da nije zainteresovana da primenjuje zakon, kako ne bi došlo do spora, ali je sada zainteresovana da vidi ko će da bude miritelj, odnosno arbitar. Potpuno nepotrebno.
Onda kaže – "reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije, dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca osnovanih na teritoriji Republike Srbije"; pa onda kaže – "predstavnike Vlade imenuje Vlada, a predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuje socijalno-ekonomski savet". To je ona prethodna tačka, koja je takođe, kao savetodavno telo Vlade, izmeštena u poseban paradržavni organ.
Nama ovaj i ovakav zakon stvarno ne treba, jer ovo je zakon protiv mirnog rešavanja sporova. Klima i uslovi da ovakav ili sličan zakon zaživi u Srbiji ne postoje. U zemlji Srbiji, čovek koji radi kod privatnika mora da grca, da trpi i da saučestvuje sa svojim gazdom kada dođe inspekcija rada. Ne sme da se buni kada je u pitanju godišnji odmor, plaćeno, neplaćeno odsustvo. Pružite mu zaštitu preko inspekcijskog nadzora i osnažite njegova prava, a nemojte da pišete ovo što ne može da se sprovede.
U ovoj skupštini sve može da se proglasi zakonom, samo ukoliko postoji 126 kartica. Uskoro će da se pojave i optužnice za taj višak kartica. U onoj tamo Skupštini bio je jedan Radovan Božović, koji je rekao – ako vidim 70 ruku u vazduhu, proglasiću da je zemlja četvrtasta. U ovoj skupštini je donet Zakon o lustraciji, koji nikada neće da stupi na snagu, niti će se ikada primeniti.
Uvedeno je vanredno stanje. Svašta je rađeno, svašta je brljano, ali je vreme pregazilo, ne mora ni Ustavni sud, vreme je pregazilo nešto, priroda i društvo gaze nešto. Ovo će priroda i društvo da odbace. Žali bože što trošimo tri dana na nečemu što je stvarno besmisleno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Milošević. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman i tražio brisanje člana 40. Predloga zakona o mirnom rešavanju sporova.
Imajući u vidu prethodne amandmane uvaženih kolega iz redova poslaničke grupe SRS u ovom poglavlju, logičan je predlog da se član 40. Predloga ovog zakona briše, a posebno ako se ima u vidu da se na ovakav način uvodi nešto što podseća na čuvene sudove udruženog rada, koji su na neki način stvorili pravni haos.
Očigledno je da obrazloženje ministra Lalovića nelogično da ovim zakonom pokušava da zaposli što veći broj administrativnih radnika, kako bi na taj način sprečio štrajkove nezadovoljnih i obespravljenih radnika. Delim mišljenje svojih kolega iz SRS, pre svega, o interesu radnika da je primerenije mesto za rešavanje radnih sporova služba pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave i iz tog razloga smatram da primedbe SRS na ovaj predlog zakona treba ozbiljno razmotriti i prihvatiti svaku sugestiju da se Predlog povuče iz procedure, baš u interesu radnika. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba podržati amandman na član 40. Predloga zakona i to u stavu 1, gde odluka o izboru miritelja i arbitra komisija donosi u roku od pet dana, odnosno petnaest dana od dana isteka podnošenja prijave.
Vi znate da je SRS protiv toga da se uvodi miritelj ili arbitar, baš iz razloga što se time na mala vrata uvodi agencija koja će dodatno finansijski opteretiti budžet Republike Srbije. Potpuno je jasno da ovaj i njemu slični amandmani neće biti usvojeni, jer ne postoji želja predlagača da uredi ovaj predlog zakona. To se vidi iz obrazloženja kada je odbio amandman Gordane Pop-Lazić na član 1. Predloga zakona. Ovolika ležernost i istovetnost u obrazloženju za odbijanje amandmana jednostavno nije preporučljiva, pa i ako je od ministra, mnogo je.
U tom smislu, preporučujem ministru da prihvati dobronameran savet poslanika SRS i povuče Predlog ovog nedorečenog zakona iz procedure, jer bolje je to učiniti sada, nego kasnije kada se vidi da je zakon loš i neprimenjiv u praksi.
U tom smislu, hteo bih da kažem da sam u današnjim novinama pročitao jedan, da kažem, vrlo čudan naslov, gde se kaže - ni DSS, ni Vojislav Koštunica ne treba da brinu zbog kletve - dabogda ti Vuksa ušao u stranku. Mislim da smo mi građani Srbije žrtve mnogo šire kletve, a to je - dabogda ti Boris Tadić bio predsednik Republike.