Hvala. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodina ministra nema. Usvajanjem ovog predloga zakona možemo se pohvaliti da smo još jedan važan zakon uskladili sa evropskim zakonodavstvom, da smo uvažili sve preporuke, sva akta evropske zajednice, ono što je dato u ovom obrazloženju. Možemo steći, verovatno, i uslov da dobijemo i taj kredit.
Razumljive su odredbe zakona kada je u pitanju osnivanje društvenih preduzeća, registracija, upravljanje preduzećem, statusne promene, lica koja su ovlašćena, imaju dužnost prema društvu. Sve je to lepo napisano, dobra je podloga bio Zakon o preduzećima.
Rekao bih nekoliko rečenica, vezano za moje iskustvo iz privrede. U privredi radim od 1967. godine. Fabrike su tada radile po propisima, jedan duži period vremena radilo se po Zakonu o udruženom radu. Nakon poslednjih izmena zakona donesen je ponovo Zakon o preduzeću, a veoma česte promene zakonske regulative nas su koštale čestih reorganizacija, statusnih promena, pada produktivnosti, standarda, nestajanja fabrika itd.
Nije dovoljna samo pravna regulativa. Usvajanjem ovog zakona možemo reći da smo uz niz donesenih zakona promenili društveni sistem, otišli smo u kapitalizam. Tome Srbija i teži, stvaraju se uslovi da nas Evropska zajednica razume, da možemo sa njima da radimo, da budemo kompatibilni sa njihovom privredom, ali je nedovoljna samo pravna regulativa.
Nisu ovi papiri dovoljni da bi privreda Srbije radila. Treba ulagati, organizovati, naći tržišta, stvoriti druge uslove, a mi to ne radimo. Sva akta mogu biti idealna, ali tu nema krvotoka, nema života dok se ne stvori drugi deo uslova, da se stvori materijalna osnova, da se dobro organizuje, da se kadrovske pretpostavke stvore i da privredne grane počnu da rade.
Dobro je što ste u ovom delu ograničenja odvojili društvena preduzeća i preduzeća sa kapitalom gde je država većinski vlasnik, dok se ne završi ovaj proces privatizacije. To je dobro, ali treba taj deo posla ubrzati, završiti, jer je ostao veliki broj državnih preduzeća, velikih sistema gde taj posao nije završen i to je goruća rak-rana privrede Srbije.
Zakon o preduzećima je bio dobra osnova i, razumljivo je, za privrednike koji su hteli da formiraju nova preduzeća, nova privredna društva bilo je veoma teško statusne promene napraviti. Mi smo uvek bili među prvima, kada je u pitanju RTB Bor, Majdanpek, brzo smo uskladili naša normativna akta i organizacionu strukturu sa novim zakonima, ali nismo napredovali dalje jer nismo imali druge pretpostavke. Imali smo sve teže uslove privređivanja, imali smo stručnjake, brzo smo to usaglašavali, ali to nije dovoljno.
Pogledajte poslednje izmene Zakona o preduzećima, koliko su one česte. Šta to znači privrednicima? Kada se donese zakon, ostavi se rok od dve godine da se usklade propisi preduzeća sa novim zakonima ili da preduzeća svoje statusne promene usklade sa tim propisima. Prođu dve godine, preduzeća ne stignu, donese se nov zakon i sve ispočetka. U tom smislu je moja kritika ovog dela.
Možda je dug rok od dve godine, možda je kratak, jer treba završiti sve ove poslove oko restrukturiranja, oko pripreme za privatizaciju i konačno završetka priče sa tim državnim preduzećima. U tom smislu mislim da su ti rokovi, u našoj želji da se što pre završi problem, dugi ili su možda i kraći nego što bi bili objektivno potrebni da se posao završi.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, veoma je važno da smo ovaj zakon uvrstili po hitnom postupku na dnevni red. Mislim da broj prijavljenih za raspravu u načelu pokazuje da ćemo biti kooperativni i danas završiti raspravu u načelu, a sutra o amandmanima, tako da već u ponedeljak možemo da usvojimo ovaj zakon.
Mislim da je to značajan doprinos da se i ukupna aktivnost svega onoga što smo u prethodnom periodu ovde radili može na neki način operacionalizovati, kako bi od 1. januara i oni prethodni zakoni koji su vezani za Zakon o registraciji privrednih subjekata počeli da funkcionišu.
Samo nekoliko stvari koje su veoma važne. Mislim da je veoma važno da je Srbija, ili svojevremeno SRJ, imala jedan dobar reformski zakon o privrednim subjektima, faktički o preduzećima. I ovaj zakon pokazuje da je u stvari ta osnovica bila dovoljan temelj ili stabilan temelj da možemo dogradnjom tog zakona da dođemo do svega onoga što je potrebno u skladu sa normama koje važe u Evropskoj uniji, a i uopšte na prostorima jugoistočne Evrope. Mislim da smo u tom smislu napravili jedan iskorak, stvarajući uslove da privredni subjekti mogu od 1. januara i u skladu sa ovim zakonom uspešno da funkcionišu.
Važno je da je učešće u osnivanju preduzeća od 5.000 dolara, koje je kod ljudi koji hoće da se bave nekom manjom privrednom delatnošću bilo ograničavajući faktor, sada dovedeno na jednu razumnu meru od 500 evra. To naravno stvara uslove za svakog ko ima neku delatnost ili, bolje reći, ima ideju za neku delatnost, i stvara, ako možemo tako da kažemo, privredni ambijent da to preduzeće funkcioniše, da ima uslova da može da započne posao. Svaki početak je najteži i tu je potrebno najviše ulaganja, ali sa ovim smanjenjem u značajnoj meri se to pitanje reguliše.
Naravno, zakon umnogome omogućuje da se stvori jedan privredni ambijent i slobode privrednog odlučivanja. Mi smo kao poslanička grupa, podržavajući ovakav zakon, podržavajući stvaranje i zaokruživanje tog privrednog ambijenta, sa svim onim zakonima koji su u ovom parlamentu usvojeni u toku ove godine iz ove oblasti, imali jednu primedbu, bolje reći, jednu sugestiju, da ta lepeza saglasnosti ili dozvoljavanje privrednom subjektu da se može ograničiti onako kako mu najviše odgovara, a to je i kada je reč o društveno ograničenoj odgovornosti.
Nema nikakve potrebe da se ograničava da li će društvo sa ograničenom odgovornošću imati predsednika upravnog odbora tj. upravni odbor ili direktora, da i tu treba ostaviti prostor da privredni subjekt sam odredi da li će imati jedno i drugo ili jedno ili drugo.
Tačnije rečeno, sa jednom malom ispravkom, sa i/ili, omogućuje se stvaranje prostora da ona preduzeća koja imaju 50, 70 zaposlenih mogu da imaju upravni odbor i direktora, a ona koja imaju 10 ili pet mogu da imaju jedno ili drugo.
U želji da doprinesem da danas završimo raspravu u načelu podržavam ovaj zakon, sa željom da ga usvojimo u toku sutrašnjeg dana.

Veroljub Arsić je na Odboru, imaće priliku kasnije da govori. Da li je tu narodni poslanik Radmilo Milošević? I on je na Odboru. Petar Jojić je isto na Odboru.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, Predlog zakona o privrednim društvima poprilično nekorektno je stavljen na dnevni red baš danas, zato što je preskočeno desetak tačaka dnevnog reda, na predlog Vlade Srbije, a sa namerom da se blagovremeno raspravlja o budžetu za 2005. godinu.
Mislim da nije bilo potrebno da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, jer je očigledno da zakon nije dobar i da ima dosta toga što u Predlogu ovog zakona treba da se popravi, odnosno da se ispravi, o čemu govori i veliki broj amandmana. SRS je podnela 47 amandmana, možete da kažete - vi ste opozicija pa podnosite puno amandmana, ali je i stranka na vlasti podnela 39 amandmana na ovaj zakon, za koji će naravno da glasaju poslanici te stranke.
To valjda samo po sebi govori dovoljno o tome koliko je ovaj tekst zakona u stvari nepripremljen za današnju sednicu. Zato mislim da kada je već Vlada predlagala da se skinu sve one tačke dnevnog reda da je to trebalo da se uradi sa ovim zakonom, a ne da narodni poslanici odustaju od rasprave, da se utrkuju, da ovde kažu - ajde oni će da kažu samo jednu ili dve rečenice u cilju što bržeg donošenja ovog zakona. Mislim da to nije primeren način rada Narodne skupštine.
Ako ovaj zakon baš mora da se usvoji u ponedeljak, onda možemo da radimo i danas produženo, i sutra i u nedelju, ali da ga ljudski obradimo, da ljudski popričamo o njemu, pa u ponedeljak da se izglasa. Ništa protiv nemam da se taj rok poštuje. Ružno izgleda da poslanik izađe i da kaže – imam ja šta da kažem, ali znate, žurim, jer ovaj zakon treba da se usvoji u ponedeljak. Prvo, pitanje je da li će da se usvoji.
I vi ste, gospodine Bubalo, kao i svi ministri iz vaše Vlade, priču počeli sa tim da je ovaj zakon jedan od uslova usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Prihvatam i tu potrebu i obavezu, ali čini mi se da to što treba da uskladimo zakone sa zakonima Evropske unije ne znači da treba da prepisujemo te zakone, a pogotovo ne znači da treba da dajemo nekakve loše prevode. Između ostalog, zbog toga je i ovoliko amandmana, da se bar logički i jezički uredi ovaj tekst zakona.
Kada ste govorili o načelima koja su zastupljena u Predlogu ovog zakona, između ostalog rekli ste da se radi i o načelu harmonizacije, ali bi onda bilo dobro da postoji harmonizacija pravnih propisa unutar našeg pravnog sistema. Jedno je to što imate obavezu da propise uskladite sa propisima EU, ali mislim da je mnogo bolje da naši propisi u našem pravnom sistem budu usklađeni jedni sa drugima, a u ovom slučaju se to nije desilo.
Inače, tekst zakona koji sadrži 449 – 450, skoro 500 članova je, prema mišljenju SRS, preopširan. Zaista, preopterećen je nepotrebnim detaljima kojima nije mesto u zakonu. Recimo, onolika posvećenost akcionarskim društvima.
Zamislite da se u zakonu ide dotle da se opisuje na koji način se vodi zapisnik sa skupštine akcionarskog društva, na koji način se utvrđuje dnevni red. Mislimo da tim odredbama nije mesto u zakonu, da je to trebalo da bude regulisano u podzakonskim aktima.
Govorila sam više puta ministru Bubalu, uglavnom na Odboru za privredu i privatizaciju, da je zaista potrebno da se građani Srbije edukuju kada su u pitanju akcije i akcionarska društva. To su sve neke novine u našem pravnom i privrednom sistemu. Ne možete građane da edukujete kroz zakon od 500 članova. Prvo, ne mogu svi građani ni da dođu do ovih zakona. Zakoni se objavljuju u "Službenom glasniku". Zna se ko koristi "Službeni glasnik". To su uglavnom pravnici u firmama i ustanovama u kojima su zaposleni.
Znači, trebalo je da se nađe neki drugi modus da se građani zaista upoznaju sa svim onim što je u skorije vreme, sadašnje i ubuduće, sastavni deo svih zaposlenih. Prihvatam da ovde ima mnogo toga što građani Srbije treba da čuju i da saznaju, ali ne prihvatam da to bude sadržano u zakonskom predlogu, jer to nije pravi način.
Zbog nedostatka vremena vrlo kratko ću prokomentarisati svega dva-tri člana Predloga ovog zakona, upravo u prilog stavu SRS da je ovaj zakon sa jedne strane preopširan, a sa druge strane nedorečen, a suština je – loše preveden.
Recimo, u članu 4. ste rekli da se privredno društvo osniva na neodređeno vreme, ako u osnivačkom aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena, nastupanja određenog događaja ili izvršenja određenog cilja. Naravno, trebalo je da stoji: "postizanja određenog cilja". Samo sam ilustrativno navela baš ovaj član, da bih potvrdila stavove SRS i ono što sam iznela kada sam govorila o ovom zakonu.
Recimo, u članu 20. kažete: "Poslovno ime privrednog društva može da sadrži naziv domaće države ili teritorijalne jedinice..." itd. Valjda smo mi u Republici Srbiji i valjda, ako je ovo naš zakon, onda treba da stoji: "Republike Srbije", a ne: "domaće države". To govori u prilog tome da vam je loš prevodilac, gospodine Bubalo.
Recimo, u članu 33. ste rekli, između ostalog: "Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju lični interes dužna su naročito da: ne koriste imovinu privrednog društva u ličnom interesu; ne koriste povlašćene informacije u privrednom društvu za lično bogaćenje", a onda kažete: "ne zloupotrebljavaju pozicije u društvu za lično bogaćenje". Znate, ovo je preopširan pojam. Ja sada mogu da razmišljam da uopšte niste mislili o privrednom društvu, nego da neko ima poziciju vlasti, pa onda da ne koristi tu poziciju, a očigledno se mislilo na privredno društvo, ali je bilo neprecizno.
Reći ću još samo jednu ili dve rečenice, vezano za kaznene odredbe. Za privredne prestupe predvideli ste raspon kazni od 10.000 do tri miliona. Ovo je jako loše rešenje. Sa tolikim rasponom kazni uvek ćete onoga ko primenjuje ovaj zakon dovesti u situaciju da ga i zloupotrebljava.
Možda je bilo bolje da ste ove kazne grupisali u nekoliko grupa, recimo, od 10.000 do 100.000, pa od 100.000 do 500.000 itd., jer ste na ovaj način u isti koš sve stavili, stav 1. tačka 3): "Novčanom kaznom od 10.000 do tri miliona dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo: ako u svom poslovanju koristi skraćeno ili modifikovano poslovno ime, suprotno ovom zakonu"; ili tačka 19): "ako stiče i raspolaže imovinom velike vrednosti na način suprotan ovom zakonu".
Nelogično je da, recimo, ova dva privredna prestupa budu na istom mestu i da se primenjuje ista kazna za njih, odnosno ovde stoji od 10.000 do tri miliona. Ko sada garantuje da neko ko primenjuje ove kazne neće da kazni sa tri miliona onoga ko koristi skraćeno ili modifikovano ime, a sa 10.000 onoga ko stiče i raspolaže imovinom velike vrednosti, na način suprotan ovom zakonu?
Jednostavno, mislim da zakon mora i treba da bude takav da ne ostavlja mnogo mogućnosti, govorila sam to i ovih dana kada smo govorili o nekim drugim zakonima, da je krajnje vreme da donosimo zakone sa konciznim, preciznim normama i da naši zakoni ostavljaju što manje mogućnosti za zloupotrebu. Zakon treba da se primenjuje i da se što manje tzv. rupa u zakonu ostavlja. Znate, ako već usklađujemo propise, donosimo potpuno nove propise, onda ajte da ih donosimo baš onako kako treba da izgledaju.
U principu, mi nemamo ništa protiv i znamo da je potrebno da se donese i ovaj zakon, potrebno je da se donose i drugi zakoni, da se usklađuju sa zakonima EU, ali postoji i jedno drugo pitanje koje sigurno građani Srbije očekuju od vas, a to je pokretanje privrede, to je problematika vezana za sve sumnjive privatizacije. Naravno, znam da je i zato potrebna dobra normativa, ali isto tako tvrdim da i pri sadašnjim propisima privreda može da funkcioniše, privatizacija može da se sprovodi. Uostalom, i sami ste rekli da je Zakon o preduzećima bio osnov za donošenje ovog zakona.
Na kraju, želim da kažem da građani Srbije očekuju od ove vlasti i od ove vlade nova radna mesta. To su im obećali i premijer i predsednik Srbije. Građanima Srbije je potpuno svejedno da li rade u privrednom preduzeću ili u privrednom društvu, bitno im je da rade. To je ono, gospodine ministre, što se očekuje od vas, od vašeg ministarstva, od vaše vlade i od predsednika Srbije.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, nije tu.
Narodni poslanik Zoran Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da se usaglasim sa gospođom Vjericom, smatram da ovaj zakon nije bio toliko bitan i prioritetan. Na Odboru za privatizaciju bili smo u prilici da postanemo svesni da ima dosta zakonskih rešenja koja su bitnija i hitnija Srbiji u ovom trenutku, i to su zakoni koji prate ovu privatizaciju.
To su izmene i dopune Zakona o privatizaciji, antimonopolski zakon, jer je očigledno da se kroz proces privatizacije javlja sve više monopola i ti monopoli biće i već su jako štetni za privredu Srbije i u nekom doglednom periodu onemogućiće nam da stvorimo proizvod sa kojim ćemo moći da izađemo na svetsko tržište.
Mislim da ima dosta propusta i kod Zakona o tržištu hartija od vrednosti; više puta pominjan instrument o preuzimanju akcija, dakle, dovodi naše građane u situaciju da budu pljačkani, pa i oni slučajevi u vezi sa "Knjazom Milošem", "C marketom" pokazuju da je taj zakon nedorečen. Ukoliko je prioritet našeg društva da se privatizacija završi, mislim da je Ministarstvo trebalo da se pozabavi tim problemima, a da ovaj zakon ima svoje mesto i da mora biti kičma privrednog sistema, odnosno da se na njemu zasniva kompletno preduzetništvo i kompletna ekonomija Srbije.
Ja sam, nažalost, zaboravio ovaj tekst zakona, ali imam nešto pribeleženo od onoga što sam uspeo u ovom kratkom roku, a stvarno je neprimereno da se ovaj zakon stavlja kao tačka dnevnog reda za nepunih deset dana; neprimereno je zato što je preobiman, ima oko 450 članova, a mi obično razmatramo zakone od 40 ili 50 članova, a on je desetak puta veći nego što su ti zakoni. Neprimereno je da se ostavi tako kratak rok za pripremu. Zbog toga sam ja, kao i većina poslanika koji su izašli za ovu govornicu, bio u situaciji da prelistam ovaj zakon.
Ono što mi je ponajviše zasmetalo, to je odeljak koji se tiče preduzetništva; čini mi se da je preuzet, odnosno da nije posvetio dovoljno pažnje, možda ponajviše stav po kome se poljoprivrednici ne tretiraju kao preduzetnici. Mislim da je to velika greška i da, ako ne u ovom zakonu onda u nekom novom zakonu, privatnom preduzetništvu to treba ispraviti.
Krajnje je vreme da se poljoprivrednici koji imaju deset ili više hektara tretiraju kao preduzetnici. Na taj način spasili bismo ih od onih koji njihov profit otimaju, od trgovačkih organizacija, od nakupaca. Oni bi taj profit i taj dohodak koji ostvaruju svojim radom mogli sami da iskoriste za lični napredak.
Mislim da u članu 52. koji govori o prekidu delatnosti ima nedorečenosti, da se insistira na kratkoročnoj zabrani u obavljanju delatnosti. Preduzetnicima su naneta velika zla tim instrumentom i došlo se u situaciju da budu dvostruko kažnjavani, prvo novčano, zatim i kroz zabranu delatnosti.
U zakonu ima dosta članova koji regulišu rad upravnih i nadzornih odbora, pa i samog direktora. Mislim da je to jedan kvalitativan napredak, ali čini mi se da se u pojedinim članovima otišlo predaleko, da su preopširni i nepotrebni i da je uopšte ceo zakon pisan dosta konfuzno, rekao bih i nečitko.
U delu koji se odnosi na akcionarstvo, na male akcionare, koliko sam mogao da vidim, ima prevelikih limita koji se odnose na male akcionare, a s obzirom na našu malu akcionarsku kulturu, trebalo bi te limite smanjiti.
Siguran sam da će se poslanici SRS, govoreći o amandmanima, truditi da se ti limiti koji onemogućavaju male akcionare da se izbore za neka prava smanje. Kao primer naveo bih da je za stručnog poverenika, koji se tretira u članu 334, potrebno 20% kapitala malih akcionara, i to je preveliki limit za male akcionare.
Rekao bih da nedostatak onih pratećih zakona stavlja uopšte pod znak pitanja i vrednovanje kapitala malih akcionara, jer mi nemamo razvijeno tržište novca, tako da i prodaja i vrednost samih akcija jesu problematične; dok god se ne uspostavi tržište novca, dok ne profunkcionišu berze, mi nećemo imati pravu vrednost akcija. Na taj način, smatram da su mali akcionari dovedeni u nelagodan i nepravilan položaj. Toliko o zakonu.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, nije tu, na Odboru je.
Pošto su mnogi poslanici na Odboru, a došli smo do kraja liste, pitam ministra privrede da li želi reč? Izvolite. Za danas smo završili, ali sutra će biti nastavak.

Želim da kažem da mi se čini da sam danas imao dosta lak posao kada je trebalo pripremiti određene stavove i odgovore povodom prethodnih diskusija. Najveći broj diskusija je bio pozitivan, a i oni poslanici koji su se trudili da ponešto nađu na silu da ne valja u ovom zakonu ipak nisu u svojim diskusijama odoleli da ne kažu i po koju pozitivnu stvar, bez obzira na sav taj trud.
Zaista nema potrebe da nešto dužim. Daću samo nekoliko karakterističnih tonova ili ponoviti ono što sam u uvodnom delu izlaganja rekao.
Upravo imajući u vidu neke negativnosti u praksi, posebno se vodilo računa o zaštiti manjinskih akcionara i članova društva. Dakle, manjine po kapitalu i broju glasova. Ako želimo dati ocenu o nekom rešenju, nemoguće je, a ne porediti sa nečim.
Kada ovu materiju poredimo, moramo da poredimo sa Zakonom o preduzećima koji je još uvek na snazi, a i površnim uvidom je moguće videti ogroman iskorak u korist zaštite manjinskih akcionara u Predlogu ovog zakona.
Taj značaj koji se pridaje zaštiti manjinskih akcionara ogleda se u tome da je ovom pitanju posvećeno posebno poglavlje, čime se dodatno pojačava i obezbeđuje dodatna garancija. Ugovor je za stranke zakon od starog Rima pa do danas, ne samo za stranke nego i osnivače. Poštujući to pravilo, zakon je išao na deregulaciju, na što manje propisivanje odnosa među ortacima, među članovima društva i više je prepustio članovima društva, odnosno osnivačima da svoju sudbinu rešavaju.
Ovo je prirodno iz sledećeg razloga: svi naši zakoni do sada, pa i jedan od dobrih iskoraka koji je napravljen 1996. godine u pravcu reformi Zakona o preduzećima, za bazu su imali društvenu svojinu i preduzeća sa većinskim društvenim vlasništvima. Ovaj zakon je usmeren ka privatnom kapitalu.
Društvena svojina je imala jedan prirodni nedostatak – društveni kapital nije imao odbrambeni mehanizam, nije imao sposobnost imuniteta, da se bori protiv negativnih pojava, da kažemo i potkradanja. Jednostavno, morala je zakonskim putem da se što više zaštiti ta društvena svojina.
Kada je u pitanju privatni kapital, on raspolaže tim prirodnim svojstvom imuniteta i odbrane, tako da je moguće prepustiti akcionarima, ortacima, kao i svim drugim oblicima u kojima se javljaju članovi nekog društva, jer će oni naći najbolji način kako da štite svoj kapital i svoje interese.
Jedna vrlo bitna stvar, koja je povezana i sa ovim što sam malopre rekao, jeste fleksibilnost zakona, koja se može tretirati kao važno dostignuće ovog zakona, a pre svega u davanju mogućnosti samim članovima društva da institute tog društva prilagode svojim potrebama.
Dat je i ogroman podsticaj za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću, propisivanjem znatno nižeg nivoa minimuma osnovnog kapitala. Vezano za ovaj faktor, istaći ću da je u stručnim krugovima, među onima koji su najviše radili na ovom zakonu bilo dosta otpora i želeli su da te limite ostave na veoma visokom nivou.
Mislim da nisu imali u vidu postojeću situaciju u našoj zemlji, socijalne programe, mnogo nezaposlenih i zalagao sam se i izborio za to da se u predlogu nađe jedno ovakvo olakšano stanje za osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću, gde svako dobija šansu, ili najveći broj ljudi dobija šansu da preuzimajući sopstvenu ili privrednu inicijativu počne da rešava svoju sudbinu.
Što se tiče preduzetnika, slažem se da je tu ovo pitanje tretirano u rudimentarnom obliku. Ali, ovo nije zakon o preduzetnicima, ovo je zakon o privrednim društvima. Preduzetnici ne čine privredna društva, ali obavljaju privrednu delatnost i zbog toga mislim da je opravdano da se u jednom određenom obimu posveti pažnja preduzetnicima, baš zbog obavljanja privredne delatnosti, a da se nekim drugim propisima reguliše pitanje preduzetničkih aktivnosti.
Meni lično ne smeta da to bude i nivo zakona i mislim da je to možda i najbolje rešenje, jer smo i do sada imali to pitanje regulisano zakonskim aktom.
Bilo je nekih zamerki povodom pismenosti, nepismenosti; ponekad zamerke o tekstu govore više o čitaocima nego o piscima. Jesam predlagač, ali nikada nisam uzeo sebi za pravo da kažem da sam ja to pisao, da je to moje delo. To je zaista radio jedan veoma stručan tim. Pomalo olako su rečene neke ocene o pismenosti i nepismenosti. Ima rečenica koje su zaista preduge, ali to ne znači i da su nerazumljive.
Isto tako, bilo je i nekih primedaba oko toga koliko smo koristili praksu, koja je navedena u samom objašnjenju, i evropskih inicijativa i drugih zakona. Sećam se, a verujem i većina u sali, kao i oni koji su kritikovali, jer smo tu nekih sličnih godina, onog originalnog rešenja zakona o udruženom radu. Ja sam pravnik po struci, pa sam radio u firmi koja je imala mnogo kontakata sa strancima. Satirao sam se objašnjavajući to naše originalno rešenje i nikada nisam došao u situaciju da budem uveren da su baš razumeli.
E, to je to originalno rešenje. Šta znači originalno rešenje? Originalno rešenje je i kada je razumljivo, i kada ne moramo da pričamo strancima koje želimo da vidimo u našem ataru, da ostvarimo veće strane investicije, direktne investicije i sl., ne moramo stalno zbog naše originalnosti da budemo neoriginalni i nerazumljivi.
I, samo još nešto što zaista nema nikakve veze sa samim zakonom, ali mislim da je u našim okolnostima najbolji generator za pokretanje privrede brza i efikasna privatizacija. Svi smo bili svedoci da je u prethodnom periodu privatizacija napravljena u onim oblastima gde je to bilo lakše učiniti, kod uspešnijih preduzeća, što je, pored nekih drugih mera koje je ova vlada preduzela, ove godine dalo rezultat da nam je rast društvenog bruto proizvoda oko osam posto ili čak i nešto više od toga.
Zaista je bitno da se što pre pred ovom skupštinom nađu izmene Zakona o privatizaciji, koje će otkočiti neke stvari i ubrzati tok privatizacije, kako bi to i dalje bio generator rasta društvenog proizvoda. Te izmene ćemo imati već do kraja ove godine, uz izmene Zakona o Agenciji za privatizaciju i Zakona o Akcijskom fondu. Uslediće i neminovne izmene Zakona o hartijama od vrednosti, koji je do sada dosta praktičnih problema i nerazumevanja stvorio.