Naravno, pošto je gospodin Aligrudić zamolio da mu objasnim o čemu se radi, pokušavam da mu objasnim kako bi dobila odgovor na naše amandmane i primedbe, pa bismo prestali da izlazimo.
Mi bi vrlo rado prestali da vodimo diskusiju o ovom zakonu ukoliko bi se bilo ko iz vladajuće koalicije, uključujući i ministra, potrudio da nam da odgovor. Štaviše, mi bi istog sekunda prihvaliti da prestane rasprava o ovom zakonu ukoliko bi se naše primedbe prihvatile i zakon upodobio pravnom sistemu koji je u ovom trenutku na snazi u Republici Srbiji.
Dakle, druga primedba je na Zakon o radu, član 153. Treća je na Zakon o parničnom postupku. Ne mogu da shvatim da se niko ova tri dana iz vladajuće koalicije nije javio za govornicu da nam objasni postoji li mogućnost da se ovi pravni nedostaci jednostavno, na neki način, saniraju, da mi ovaj zakon prihvatimo.
I ne razumem otkud toliko ogorčenje, otkud tolika ljutnja za nešto što mislim da je neophodno doneti, da bi ovaj zakon mogao biti primenljiv. Vi ne možete za isti problem imati različito rešavanje u dva različita, a važeća zakona u Republici Srbiji.
Molim vas, i u vašim poslaničkim redovima ima veliki broj pravnika. I u Vladi postoji Sekretarijat za zakonodavstvo. Zaista ne mogu da verujem da gospodin Balinovac nije uočio ono što mi ova tri dana uporno ponavljamo. Ovo nema veze sa politikom, ovo je stručno, ovo je zanatsko pitanje ljudi koji se bave ozbiljno pravom, koji ozbiljno žele da pišu zakone.
Nemamo mi primedbu da li zakon treba doneti ili ne - treba ga doneti. Već sam sto puta rekla, on je novo pravo. Treba ga regulisati u našem pravnom sistemu. To je potpuno prirodno. Ali, ne možemo da dovodimo sve nas u priliku da urušavamo pravni sistem.
Zato, molim vas, nemojte pogrešno da tumačite ljude koji izlazi iz Demokratske stranke za ovu govornicu. Uopšte nemamo problem nikakav sa ovim zakonom. Mi imamo problem sa tim da vi ne želite da se uključite u raspravu, da ne želite da čujete ozbiljne primedbe i niko nam nije dao odgovor.
Tražila sam produžetak rasprave pre neki dan, kada je gospodin ministar bio tu, nadajući se da ćemo omogućiti da u večernjim satima, kada možda nema preveliki broj dnevnih obaveza i zakazanih sastanaka, koje sasvim izvesno kao ministar ima, da može da nam kaže, da se dogovorimo.