Dame i gospodo, želim da podržim amandman kolege Krstina i da vas pokušam ubediti da i vi to isto učinite, i želim ovom prilikom malo da prokomentarišem razdeo 10, koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U obrazloženju sredstava koja se troše u ovom razdelu, na strani 99. ovog predloga zakona, objašnjeno je na šta se sve troše sredstva u ovom razdelu, odnosno koje se sve mere predviđaju i podsticaji za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Nekoliko stvari je meni ovde diskutabilno, nekoliko stvari je sporno i želim da na njih ukažem. U razdelu 10 stoji da obim potrebnih i podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede projektovan je na bazi sledećih programskih ciljeva u 2005. godini, pa pod tačkom 1. stoji – podrška registrovanim proizvođačima za industrijsko bilje i sve ostale podsticaje počevši od 2005. godine, a za mleko od 2006. godine.
Takođe se navodi i mera subvencije za proizvodnju povrća, gde stoji da se obezbeđuje 500 miliona dinara za subvencioniranje proizvodnje povrća. Takođe, regresiranje goriva za registrovane poljoprivredne proizvođače.
Pitam se zašto ova vlada i zašto ova ministarstva poljoprivrede i finansija vrše selekciju poljoprivrednih proizvođača, zašto vrše diskriminaciju poljoprivrednih proizvođača, zašto ih teraju da se registruju ako oni to ne žele i zašto oni koji se registruju imaju neke privilegije, a oni ostali nemaju. Ove jeseni regresirana je nafta samo za proizvođače koji su se registrovali, a za one druge nije.
Predviđa se ovde subvencija za mleko, od 2006. godine, ali samo za one proizvođače koji su registrovani, a takođe i za proizvođače povrća koji su registrovani. Šta ovo znači? Proizvođači mleka u brdsko-planinskom području su uglavnom staračka domaćinstva, koja preživljavaju od 10 ili 20 litara mleka koliko prodaju dnevno mlekarama. Neće, ne žele da se registruju, nemaju nikakav motiv za to, ali hoće da se bave ovom proizvodnjom, od toga žive i preživljavaju. Zašto ih terate da se registruju ako to ne žele i zašto ih diskriminišete ako se ne registruju, da ne mogu taj posao dalje da rade i da od toga žive.
Nije mi jasno, ako se već govori o podsticajima proizvodnje, zašto se ograničava proizvodnja mleka, zašto se regresira proizvodnja samo određene količine mleka i šta preko toga? Ako već želimo da podstičemo proizvodnju, ako želimo i pričamo o izvozu, zašto ograničavamo tu proizvodnju?
Na kraju stoji – mere podsticanja izvoza davaće se kako bi se pružila podrška izvozu strateških proizvoda. Ja vas pitam, ministre, koji su to strateški poljoprivredni proizvodi? Pre mesec dana bio sam na Odboru za poljoprivredu sa namerom da postavim pitanje gospodi iz Ministarstva da li će malina biti strateški proizvod, jer sam čuo da se radi strategija poljoprivredne proizvodnje. Dobio sam odgovor od zamenika ministra poljoprivrede, koji je verovatno iz vaše stranke, ministar je sigurno, ali za njega ne znam, i odgovor je bio da malina neće biti strateški proizvod. I ne samo malina, da neće biti nijedan proizvod koji srpski seljak proizvodi, neće biti strateški.
Šta to znači i čemu sve to vodi? Zašto pišete ovde nešto što uopšte ne stoji i, što i sami verovatno znate, neće stajati jer u toj strategiji neće biti nijednog strateškog proizvoda.
Zašto obmanjujete nas kao poslanike i srpsku javnost i unosite te termine u ovaj predlog zakona? Još jednom, bilo bi lepo da se amandman gospodina Krstina prihvati, da se malo više sredstava uloži u poljoprivrednu proizvodnju, jer nas je održala prethodnih 15 godina i verovatno će u narednom periodu, ali treba tim ljudima na bilo koji način omogućiti da lakše i jeftinije proizvode i da imaju više koristi od toga što proizvode.