Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Marković.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Knežević.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima Ljiljana Nestorović, iako vidim da je amandman povučen.

Poštovane kolege, amandman koji sam podnela na član 7. odnosi se na moju intenciju da se sredstva za rad Koordinacionog centra i tela dvostruko uvećaju. Čuli ste već nekoliko puta objašnjenje.
Ipak, i pored svih nesporazuma koje smo juče imali, uz konsultacije sa predsednikom Vlade i ministrom finansija, pronađen je kompromis da se ta sredstva obezbede iz dodatnih fondova, koji će naknadno biti formirani, kao i iz budžetske rezerve za 2004. i 2005. godinu.
Mi se nadamo da će ministar održati reč i da će uspeti da pronađe ova sredstva, jer su ona zaista neophodna. Svaki dinar je neophodan za ovu namenu. Još jednom bih pozvala ministre da se potrude da sve ono što se nalazi po njihovim razdelima zaista stigne do krajnjih korisnika na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije, jer ih na to obavezuje i zaključak Vlade donet u aprilu ove godine. To je najmanje što može da se učini pod ovim uslovima, uvažavajući sve teškoće da se sastavi budžet, koji bi imao sve karakteristike za koje se ministar založio i koje je objasnio. Hvala još jednom.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS smatramo da  predloženi zakon nije razvojni, nije socijalni. Znači, od toga neće imati koristi radnici i seljaci, ali će koristi imati prijatelji predsednika Republike Borisa Tadića preko ugovora za pružanje usluga.
U ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 7. razdeo 7, funkcija 180, da se u ekonomskoj klasifikaciji 463 reči "Koordinaciono telo Savezne Vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Koordinacioni centar Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju" zamene rečima "subvencije u poljoprivredi".
Moj amandman je odbijen, a Vlada je dale sledeće obrazloženje: amandman se odbija zbog toga što Koordinaciono telo i Koordinacioni centar imaju za cilj da sredstva budžeta koriste za otklanjanje svih oblika ugrožavanja ustavno-pravnog poretka i narušavanja državnog suvereniteta
i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore na teritoriji AP Kosovo i Metohija, kao i u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Ne verujem da će sa dve milijarde i 250 miliona Vlada ostvariti ovo obrazloženje koje je dala. Ne verujem zbog toga što je ustavno-pravni poredak ugrožen, državni suverenitet i teritorijalni integritet je takođe narušen. Razlog svemu ovome je spomen obeležje u opštini Bujanovac, u mestu Veliki Trnovac, koje je podignuto šiptarskom teroristi Ridvanu Ćazimiju, zvanom kapetan Leši, iznad koga se vijori albanska zastava.
Napominjem da je ustavno-pravni poredak ugrožen, kao i državni suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Dosadašnji rad ovih organa, osim velikih finansijskih troškova, nije imao nikakav drugi rezultat. U tri opštine na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđa, sva namenjena novčana sredstva od strane Koordinacionog centra su trošena nenamenski.
Navešću nekoliko primera. Kancelariji "Otpor" plaćen je telefonski račun u iznosu od oko 300.000 dinara. Plaćen je hotelski smeštaj nekoj Jeleni Urošević u Bujanovačkoj Banji "Vrelo", u iznosu od oko milion i po dinara. Ista Jelena Urošević vozi službeno vozilo MUP-a Srbije, a nije radnik MUP-a. Ona je svojim ponašanjem i činjenjem dodatni faktor nestabilnosti prilika u Bujanovcu. Ali, izgleda da je dobra prilika da se finansira iz novčanih sredstava Koordinacionog tela.
Navešću i primer da su novčana sredstva od dva miliona 235 hiljada sa računa Koordinacionog tela prebačena na račun opštine Bujanovac za izgradnju asfaltnog puta od železničke stanice Bujanovac do Fabrike "Felcvat". Taj projekat još uvek nije započet, što znači da su i ta novčana sredstva koja su prebačena verovatno potrošena u neke druge svrhe.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije očekuju nova radna mesta, očekuju povećanja plata i penzija, a vi povećavate novčana sredstva za Koordinacioni centar od milijardu 650 miliona na dve milijarde 250 miliona, novčana sredstva poreskih obveznika koja će se u narednom periodu nenamenski trošiti. Dobro je da se kaže da su novčana sredstva namenjena za razvoj tri opštine na jugu Srbije. Ali, nažalost, i ova sredstva će završti kao i ona prethodna. Zato mi iz SRS predlažemo da ta novčana sredstva usmerimo u poljoprivredu, od koje će korist imati seljaci i radnici, građani i država u celini. Hvala.

Da li još neko želi reč? Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije SRS protiv toga da se građanima na jugu Srbije i Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji pomaže finansijski i na svaki drugi način. Problem je u tome što taj novac troši Nebojša Čović. Problem je u tome što se taj novac nenamenski troši. Problem je u tome što je to čist izvor prihoda da se neki privatni poslovi završe.
Zato je SRS podnela jedan ovakav amandman, da sredstva u iznosu od dve milijarde 250 miliona budu subvencije u poljoprivredi, pogotovo što su predlogom budžeta za 2005. godinu subvencije za otkup pšenice sa milijardu 650 miliona smanjene na milijardu. Da se ne vraćamo sada na onu priču o porezu na dodatu vrednost od 5% tog poreza na repromaterijal u poljoprivredi itd.
Međutim, imajući u vidu kakva je ekonomska situacija među građanima Srbije i da se ovaj novac u protekle četiri godine nenamenski trošio, nemamo ništa protiv čak i da otvorite ministarstvo za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, koje bi sprovodilo određene radnje na tom delu teritorije u ime Vlade Republike Srbije.
Nemamo ništa protiv da to rade nadležna ministarstva, ali je problem u tome što dve milijarde i 250 miliona treba da potroši Nebojša Čović, koji je do sada, prema izveštaju koji nije usvojen od Vlade za 2003. godinu, taj novac trošio nenamenski. Trošio ga je na nekakve telefonske račune, na hotelski smeštaj poslanika Srba u kosovskom parlamentu, koji imaju platu po pet ili šest hiljada evra, a jedino što su uradili za srpski narod u toku svog mandata je bilo da oklopnim transporterima UNMIK-a dolaze na sahrane ubijenim Srbima.
Nije lepo da se novac građana Srbije troši na takve stvari. Rezultati trošenja su katastrofalni. Za četiri godine i sa desetak milijardi dinara Nebojša Čović nije uspeo da vrati na Kosovo i Metohiju desetoro Srba.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Amandman na član 7. Predloga zakona, razdeo 10, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 bi se menjala, ali da počnemo polako redom. Gospodine ministre, izgleda da niste puno upoznati sa problemima poljoprivrede, zemljoradnika i seljaka.
U vašem predlogu rebalansa budžeta ovako nešto slično sam vam ukazivao i govorio da će biti pogubno i za zemljoradnike i za seljake Srbije, treba da znate da su od sankcija koje su uvedene ovoj Srbiji nosili na plećima ovu jadnu i napaćenu Srbiju.
U vašem tabelarnom prikazu rekli ste za budžet poljoprivrede 10 milijardi 982 miliona 875 hiljada, to su sredstva iz budžeta, idu izdaci iz dodatnih prihoda organa 300 miliona dinara, što ukupno čini 11 milijardi 282 miliona i 875 hiljada dinara. Ali, vi ste ovde stavili samo pet stavki, dok u mom amandmanu ima 11 stavki.
Vaše stavke čini ovih 11 milijardi - subvencija proizvodnje, izvoza i inputa sedam milijardi 286 miliona 145 hiljada, premija na pšenicu milijarda, za čitavih milijardu i 900 miliona manje od onoga što sam ja predložio, mere unapređenja produktivnosti milijarda 430 miliona i 800 hiljada, mere unapređenja sela 911 miliona 400 hiljada, i mere i akcije u poljoprivredi 354 miliona i 530 hiljada dinara.
Ovo što smo podneli ispred poslaničke grupe SRS, mislim da bi svakom zemljoradniku bilo jasno zašto je ovaj budžet restriktivan prema poljoprivredi.
Mi tražimo da bude 13 milijardi 389 miliona 586 hiljada dinara, sa dodatnim izdacima i prihodom organa na 300 miliona, a to je ukupno 13 milijardi 689 miliona i 586 hiljada dinara. Ali, najbitnije su stavke.
Subvencija za mleko i industrijsko bilje je pet milijardi 912 miliona. Mere za unapređenje produktivnosti gazdinstva su 660 miliona i 800 hiljada, mere za unapređenje poljoprivrednog zemljišta su 374 miliona 256 hiljada dinara, mere podsticanja izvoza 608 miliona, kupovna premija pšenice dve milijarde i 900 miliona dinara. Regresirano đubrivo i gorivo, koje niste regresirali nego ste ga još povećali, jeste milijardu i 200 miliona, stručne poljoprivredne službe 240 miliona, registar poljoprivrednih gazdinstava 70 miliona, mere i akcije u poljoprivredi 74 miliona 530 hiljada, subvencije za unapređenje sela 450 miliona i mere za povećanje kvaliteta mleka je 900 miliona.
Vaš odgovor na moj amandman je - amandman se odbija iz razloga što je članom 26. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati i mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih izdataka za isti iznos.
Gospodine ministre, dosta smo čuli ovde o predsedniku Srbije, o njegovoj administraciji, njegovom voznom parku i mislim da, kada biste smanjili ono što su ovde već toliko puta poslanici SRS iznosili, mislim da bi ovaj budžet za poljoprivredu bio uvažen. U to sam siguran.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, želim da podržim amandman kolege Krstina i da vas pokušam ubediti da i vi to isto učinite, i želim ovom prilikom malo da prokomentarišem razdeo 10, koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U obrazloženju sredstava koja se troše u ovom razdelu, na strani 99. ovog predloga zakona, objašnjeno je na šta se sve troše sredstva u ovom razdelu, odnosno koje se sve mere predviđaju i podsticaji za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Nekoliko stvari je meni ovde diskutabilno, nekoliko stvari je sporno i želim da na njih ukažem. U razdelu 10 stoji da obim potrebnih i podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede projektovan je na bazi sledećih programskih ciljeva u 2005. godini, pa pod tačkom 1. stoji – podrška registrovanim proizvođačima za industrijsko bilje i sve ostale podsticaje počevši od 2005. godine, a za mleko od 2006. godine.
Takođe se navodi i mera subvencije za proizvodnju povrća, gde stoji da se obezbeđuje 500 miliona dinara za subvencioniranje proizvodnje povrća. Takođe, regresiranje goriva za registrovane poljoprivredne proizvođače.
Pitam se zašto ova vlada i zašto ova ministarstva poljoprivrede i finansija vrše selekciju poljoprivrednih proizvođača, zašto vrše diskriminaciju poljoprivrednih proizvođača, zašto ih teraju da se registruju ako oni to ne žele i zašto oni koji se registruju imaju neke privilegije, a oni ostali nemaju. Ove jeseni regresirana je nafta samo za proizvođače koji su se registrovali, a za one druge nije.
Predviđa se ovde subvencija za mleko, od 2006. godine, ali samo za one proizvođače koji su registrovani, a takođe i za proizvođače povrća koji su registrovani. Šta ovo znači? Proizvođači mleka u brdsko-planinskom području su uglavnom staračka domaćinstva, koja preživljavaju od 10 ili 20 litara mleka koliko prodaju dnevno mlekarama. Neće, ne žele da se registruju, nemaju nikakav motiv za to, ali hoće da se bave ovom proizvodnjom, od toga žive i preživljavaju. Zašto ih terate da se registruju ako to ne žele i zašto ih diskriminišete ako se ne registruju, da ne mogu taj posao dalje da rade i da od toga žive.
Nije mi jasno, ako se već govori o podsticajima proizvodnje, zašto se ograničava proizvodnja mleka, zašto se regresira proizvodnja samo određene količine mleka i šta preko toga? Ako već želimo da podstičemo proizvodnju, ako želimo i pričamo o izvozu, zašto ograničavamo tu proizvodnju?
Na kraju stoji – mere podsticanja izvoza davaće se kako bi se pružila podrška izvozu strateških proizvoda. Ja vas pitam, ministre, koji su to strateški poljoprivredni proizvodi? Pre mesec dana bio sam na Odboru za poljoprivredu sa namerom da postavim pitanje gospodi iz Ministarstva da li će malina biti strateški proizvod, jer sam čuo da se radi strategija poljoprivredne proizvodnje. Dobio sam odgovor od zamenika ministra poljoprivrede, koji je verovatno iz vaše stranke, ministar je sigurno, ali za njega ne znam, i odgovor je bio da malina neće biti strateški proizvod. I ne samo malina, da neće biti nijedan proizvod koji srpski seljak proizvodi, neće biti strateški.
Šta to znači i čemu sve to vodi? Zašto pišete ovde nešto što uopšte ne stoji i, što i sami verovatno znate, neće stajati jer u toj strategiji neće biti nijednog strateškog proizvoda.
Zašto obmanjujete nas kao poslanike i srpsku javnost i unosite te termine u ovaj predlog zakona? Još jednom, bilo bi lepo da se amandman gospodina Krstina prihvati, da se malo više sredstava uloži u poljoprivrednu proizvodnju, jer nas je održala prethodnih 15 godina i verovatno će u narednom periodu, ali treba tim ljudima na bilo koji način omogućiti da lakše i jeftinije proizvode i da imaju više koristi od toga što proizvode.