Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se menjaju, prema članu 77. kako se obezbeđuju sredstva i koja sredstva Republika ustupa jedinici lokalne samouprave, a to su – poraz na dohodak građana, prihodi od poljoprivrede i šumarstva, prihodi od samostalnih delatnosti, prihodi od nepokretnosti, prihodi o davanju u zakup pokretnih stvari, prihodi od osiguranja lica, ostali prihodi u skladu sa Zakonom i deo poreza na zarade, porez na imovinu, porez na nasleđe, poklon, porez na prenos apsolutnih prava.
Prema odredbi člana 98. tačka 7) naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa, i to deo – naknada za korišćenje mineralne sirovine, deo naknade za izvođenje materija i vodotoka, deo naknade za korišćenje šuma, deo naknada za promene namene poljoprivrednog zemljišta, naknade za izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih puteva.
Ono što je posebno interesantno i što sam želeo da posebno istaknem, to su zahtevi u oblasti životne sredine, odnosno deo naknade za zagađivanje životne sredine. Dame i gospodo, ono što je bitno, jedan veliki deo sredstava koji se predviđa, a sa kojima treba da raspolaže lokalna samouprava, nema kontrolu utroška tih sredstava od strane lokalne vlasti.
Vi imate u Republici Srbiji 7.000 poreznika koji se brižljivo staraju da otmu porez od građana i da naplate po svakom osnovu. Međutim, u Republici Srbiji imamo samo 14 budžetskih inspektora, koji u stvari predstavljaju budžetsku inspekciju koja kontroliše utrošak sredstava na lokalnom nivou.
Moram reći da se na lokalu vrše brojne zloupotrebe upotrebe ovih sredstava i da država, niti pak građani, poreski obveznici, nemaju mogućnosti da ostvare uvid i kontrolu – kako se ta sredstva, koja se ubiru, i troše.
Kod ovakvog stanja stvari tražim da ministar za finansije odredi i predvidi svojom sistematizacijom, u Ministarstvu za finansije, i za kontrolu budžeta i revizije, da se odredi dovoljan broj budžetskih inspektora koji će na lokalnom nivou izvršiti detaljnu kontrolu.
Na kraju želim samo da podsetim da u ovom delu koji se odnosi na transfer sredstava Pančevo je dobilo jako mali iznos sredstava, 177 miliona, a pre svega se radi o izuzetnom terenu tj. opštini koja je zagađena, posebno industrijskom zonom "Azotare", "Petrohemije" i "Rafinerije".
Mišljenja sam da bez sto miliona dodatnih sredstava ne mogu se rešavati problemi u Pančevu kada je u pitanju životna sredina, a ministar za finansije i potpredsednik Vlade su konstatovali da je Pančevu, zbog bombardovanja i zbog zagađenosti životne sredine, potrebno 360 miliona evra da bi se sanirale posledice.
One zaista u Pančevu prete da dovedu do katastrofe, a radi se o posledicama koje će biti na duži vremenski period. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, molim vas samo na trenutak, da proverim, da li ste vi odustali ili samo niste bili tu, gospodine Rankiću? Samo niste bili tu?
Nije bio prozvan? Oprostite, pošto sam nasledio ove spiskove. Posle reč ima gospodin Rankić. Izvolite.

Razumem, gospodine Markoviću, da vam nije lako, vreme vam ističe, a očigledno je da Vlada nema 126 poslanika, jer da biste izglasali neki predlog potrebno je da vas ima najmanje toliko.
Međutim, moj kolega Rankić neće naravno da mi zameri, odnosno ne vama, jer ste vi napravili zabunu, a ja ću ovo malo vremena što je ostalo da iskoristim da nešto kažem o ovom predlogu zakona.
Danas smo imali prilike da čujemo poslanike iz raznih krajeva Srbije. I, amandmani koji su podneti, a većinu njih je, gotovo sve, povukla poslanička grupa DSS-a, odnosno svaki poslanik pojedinačno, ticao se određene opštine, određenog grada i zahteva od ministra Dinkića da poveća sredstva za te opštine i za te gradove.
Nefunkcionisanje i nesinhronizovanost u nastupu kod vladajuće koalicije pokazala se i prilikom ovog zakona. Očigledno je bilo da on nije bio spreman da udovolji pojedinačnim zahtevima poslanika iz određenih poslaničkih grupa, ali je zato građanima Srbije i prilikom promovisanja ovih zakona, kao i kod ovih poreskih, izrekao nešto što jednostavno nije istina.
Naime, on je rekao, i to su danas skoro svi mediji preneli, jednu tešku kvalifikaciju za Srbe. I, rekao je – Srbi imaju urođeni defetizam. Pazite, kako je ministar Dinkić došao do toga da je u Srbiji defetistički raspoložen narod. Možda on stiče takav utisak zbog načina na koji vlada i Koštuničina Vlada i on kao ministar finansija, ali vam odgovorno tvrdim da Srbi nisu, niti u bilo kom pogledu predstavljaju narod koji je suočen sa bilo kojom vrstom defetizma.
Pre bih rekla da ste vi u takvoj i sada defanzivnoj poziciji, iz prostog razloga što nemanje skupštinske većine, rad i način na koji funkcioniše Vlada, Narodna skupština, upravo to pokazuju.
Kako bi bilo sada da poslanici SRS krenu da pričaju o problemima jednog, drugog ili trećeg grada? Znate, dolazim iz Kragujevca i evidentno je, a to su govorile kolege iz drugih stranaka, da je došlo do povećanja sredstava, na insistiranje gospodina Veroljuba Stevanovića, u iznosu od 200 miliona za grad Kragujevac.
I, možemo da pričamo, ali mi ćemo u toku sledeće nedelje, to će biti priča za Skupštini grada Kragujevca, videti kako će da se troše ta budžetska sredstva, pod kakvom će kontrolom biti i da li će građani Kragujevca imati direktne koristi od toga.
Ali, zaista nam nije bila namera da govorimo pojedinačno o gradu iz koga dolazimo, jer to nije ni naš manir, i pravo da vam kažem, iako dolazim iz grada koji je socijalno jedan od najugroženijih, ne mogu da kažem da u istoj situaciji nisu i Pirot, Subotica i Vranje, Bujanovac, a da ne govorim o nebrizi ministra Dinkića za opštine na Kosovu i Metohiji.
Više je nego skandalozno da se naša južna pokrajina u ovom predlogu zakona spominje tek u članu 5, gde se kaže da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, i sad zamislite to – "Službeni glasnik
Republike Srbije", broj .... i nema broja. Vi ste propustili da stavite pod kojim brojem zaveden, odnosno objavljen u "Službenom glasniku" budžet, koji ste opet noću izglasali, u četiri sata ujutru, u noći između 18. i 19. novembra.
To pokazuje i kakve nam predloge zakona daje vaše ministarstvo, jer ministra nema, i to pokazuje krajnju neozbiljnost, a o čemu dalje da pričamo. Malo je vremena da se dotaknemo svih problema koje opštine i gradovi u Srbiji imaju, ali budite sigurni u domaćinsko poslovanje organa lokalne samouprave u opštinama i gradovima, ma koliko da se osamostale, a jedino je moguće da se opštine decentralizuju, jer mnogi su na neuki način to pogrešno predstavljali i u kampanji za lokalne izbore, i to jeste način na koji će da koriste ta sredstva.
Da li će biti investicija u ono što je građanima najpotrebnije, a kada to kažem imam u vidu grad u kome živim i činjenicu da preko 20 naselja nema ni vodovodnu ni kanalizacionu mrežu, i u situaciji smo da moramo da tražimo mogućnost da se tim ljudima pomogne, mi u Kragujevcu sada SRS kao opoziciona politička stranka.
Zato budite sigurni da bez obzira na to i možda na primedbe od strane svakog poslanika SRS pojedinačno, a da je negde neki iznos smanjen za neki grad ili opštinu, u opštinama i u gradovima gde su izabrani predsednici skupština opština, odnosno grada Novog Sada gradonačelnik i gde vrše vlast srpski radikali, a u to građani moraju da budu sigurni, svaki dinar koji bude došao po osnovu ovog zakona i od lokalnih prihoda i taksi biće utrošen na najracionalniji i najdomaćinskiji način, i mi ćemo to pokazati u toku narednih meseci, odnosno u godini koja je pred nama.

 Hvala vama, gospođice Jovanović.
Žao mi je, gospodine Rankiću, niste vi na dnevnom redu, zbog toga što ste na intervenciju vaše stranke zamenjeni gospodinom Jojićem, a vi ste na kraju spiska kao 33. Evo, rukopis je ovde i možete da proverite sa prethodnim predsedavajućim.
Dakle, reč ima Miljko Četrović, a neka se pripremi, ne verujem da će biti vremena, narodni poslanik Mita Avramov. Izvolite.

Hvala, predsedniče. Slušajući celokupnu diskusiju vezanu za ovu tačku dnevnog reda, kao i jučerašnju raspravu na Odboru za finansije, čudo je što je ovako loš zakon predvodio ministar finansija, a Vlada ga prihvatila.
Danas ministar nije prisutan ovde prilikom rasprave, iako je očigledno da i od poslanika pozicije i opozicije činjenicama se dokazuje da ovaj zakon ne bi trebalo uopšte da se usvoji. Jedino što je bilo logično da Vlada, odnosno ministar u ime Vlade povuče ovaj predlog zakona, pa po zaključku Odbora za finansije ovaj transfer sredstava se izvrši za tri meseca kao privremeno rešenje, a da se u tom roku postupi po zaključku i predloži nov tekst zakona sa objektivnim kriterijumima koji bi opredelili transfer sredstava za opštine u Srbiji i gradove.
Moram da se osvrnem, pošto dolazim iz opštine Kraljevo, imajući u vidu kriterijume koji nisu menjani sa izmenom zakona o lokalnoj samoupravi, a i danas je mnogo poslanika govorilo koji bi to još dodatni kriterijumi trebalo da budu predviđeni da bi se objektivni razlozi i činjenice uporedile za svaku opštinu i za ova četiri grada, i jedno pravično rešenje se našlo u transferu sredstava iz budžeta, i da se vrate opštinama i gradovima.
Kraljevo, velika opština, a nažalost najveća teritorijalna u Srbiji, a 11. po broju stanovnika, a juče sam izneo na Odboru da jedan od kriterijuma je trebalo, pored ovih predviđenih, i teritorijalna veličina opštine da bude. Isto tako, broj izbeglih, raseljenih i prognanih lica, pa Kraljevo je sa preko 20 hiljada ovih lica, mada je ministar rekao da nema podataka koliko tih lica ima, ne samo na teritoriji opštine Kraljevo, nego u Srbiji. Svedoci smo sada da je u toku postupak prijavljivanja izbeglih lica, koja treba da se prijave do 13. januara 2005. godine radi utvrđivanja statusa.
Smatram da je bruka i sramota za jednu državu da nije u stanju posle toliko godina da da tačne podatke i da ima tačne podatke, i ne samo u opštinama, nego u svakom naseljenom mestu i gradu, i na teritoriji cele Republike Srbije, koliko je tih lica, i da prati status, i socijalni i ekonomski, i celokupno stanje u kojima se nalaze.
To je samo dokaz kako država brine i o tom delu stanovništva koji je u najtežem položaju, mada je većina građana Srbije u vrlo teškom položaju.
Neshvatljivo je, a što se vezuje za stanje koje se nalazi u opštini Kraljevo, a možda je i teže nego u mnogim opštinama, a ovde je pominjan Kragujevac i još neke opštine čiji su poslanici sa tih teritorija podneli amandmane na raspodelu ovih sredstava. Kao poslanik iz Kraljeva, mada nas ima još poslanika, smatrao sam, kao što je stav SRS-a, da ne treba podnositi amandmane, jer imajući u vidu sredstva koja su opredeljena u budžetu, predlaganjem amandmana oduzima se ili se predlaže da se nekome oduzme.
Nažalost, mnogi drugi činioci utiču na stanje u jednoj opštini, na funkcionisanje lokalne vlasti, na položaj građana te opštine, pa pomenuću, a već je vezano za funkcionisanje i lokalne vlasti, i odnos Vlade Republike Srbije i odgovarajućih ministarstava utiču na probleme koje imaju pojedine opštine.
Kraljevo, kao najveća teritorijalna opština, sa preko 130.000 stanovnika, bez izbeglih, raseljenih i prognanih, nema obilaznicu, nema drugi most preko reke Ibar, saobraćajni kolaps u Kraljevu traje svako jutro i svakog popodneva. Privreda ne radi, a tzv. restrukturiranje velikih kolektiva, a što je u nadležnosti Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za privredu, trebalo je da pomogne "Magnohromu" Kraljevo i trebalo je da pomogne fabrici vagona. Svesni smo da tu nikakve pomoći nema, jer nema nikakvog programa za 63 velika kolektiva u Srbiji, kao što nema ni za "Magnohrom" ni fabriku vagona.
Činjenica je da je predsednik Upravnog odbora "Magnohroma" već više godina Igor Tadić, rođak našeg predsednika Tadića, a koji je sada savetnik predsednika Srbije za privredu, a najbolje znaju stanje u "Magnohromu" zaposleni koji u suštini nemaju više posla, radi vrlo mali deo, a od 5.000 radnika ostalo je 2.400 da se vodi da je u radnom odnosu. To je suština što se tiče "Magnohroma".
Znači, taj Igor Tadić, a sada savetuje istovremeno i predsednika Srbije za rešavanje privrednih problema u Srbiji, a verovatno i putuje u inostranstvo sa njim, pošto je predsednik Tadić advokat srpske privrede, srpskih biznismena, a nema rešenja za "Magnohrom", kao što nema ni za 63 kolektiva u Srbiji.
O fabrici vagona ne treba ni govoriti, navodno taj program i ne postoji za fabriku vagona. Direktor koji je obišao 40 zemalja sveta, koga je postavila Vlada Srbije i Upravni odbor, smenjen je, a nije se došlo ni do jednog posla, a čak u predizbornoj kampanji i ministar za kapitalne investicije je došao u fabriku vagona i obećao velike poslove za Brazil, Indiju i druge zemlje. To je samo bila priča u predizbornoj kampanji.
Postavio sam i pitanje na jednoj od sednica Odbora za finansije ministru Dinkiću šta je sa Fondom za razvoj, ko kontroliše raspodelu tih sredstava i korišćenje tih sredstava.
On se složio sa pitanjem i rekao – i ja bih voleo da znam kako se ta sredstva dele. To je odgovor ministra Dinkića.
A znamo kako je radio Fond u okviru prethodne vlade, DOS-ovske vlade, odnosno Demokratske stranke, sa Rašetom kao primerom, da ne govorim druge primere, i verovano se tajna oko Fonda nastavlja, i Fond je ponovo vezan za najuži krug ljudi, koji su direktno vezani za Vladu Srbije i za uske krugove pojedinaca koji su članovi Vlada Republike Srbije.
Kriterijum koji je pominjan šta je nerazvijena, a šta razvijena opština, ne znam, nije ministar tu da ga pitam, a verovatno će biti prilike da pitam ministra za privredu kako se opština Kraljevo tretira, kao razvijena ili nerazvijena opština. Znam za izraz koji se upotrebljava od zvaničnika bivše i sadašnje aktuelne vlasti – Kraljevo devastirano područje. Pitao sam šta to znači, ali mi niko nije objasnio.
Sa ovim završavam ovu diskusiju i smatram da je ovaj predlog zakona trebalo povući, ići sa privremenim finansiranjem do marta i utvrditi objektivne kriterijume.

Po Poslovniku, član 81. stav 4, sa obrazloženjem koje sam već dao malopre, zbog važnosti ovog zakona i ostalih tačaka dnevnog reda za građane Srbije, nastavljamo rad sutra u 10,00 časova.