Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o obimu sredstava i učešću opština u porezu na zarade i porezu na promet, kako je to glasilo u ovoj godini, Priboj je dobijao preko 59 miliona. Ovim predlogom zakona o raspodeli transfernih sredstava Priboj učestvuje sa sumom preko 39 miliona, što je u odnosu na ovu godinu manje za 20 miliona dinara i za jednu malu opštinu je to ozbiljan problem.
Nosio sam se mišlju da povučem ovaj amandman, ukoliko Odbor za finansije i resorni ministar prihvate amandman gospodina Radojka Obradovića. Sada sam spreman da odustanem od ovog amandmana, ukoliko dobijem čvrsta uveravanja da će se taj amandman usvojiti. To činim iz prostog razloga jer ona rešenja koja je predložio gospodin Obradović su povoljnija za Priboj, pa bi umesto 59, koliko mu je pripadalo u ovoj godini, dobio 66 miliona dinara.
Predviđeni obim je sada svega 39 miliona i zaista, još jednom ističem, 20 miliona dinara je ozbiljan problem za jednu siromašnu sredinu koja ima jednog devastiranog giganta FAP, koji prosto ne funkcioniše.
Nisam učestvovao u načelnoj raspravi, ali u okviru ovog vremena koje mi pripada mogao bih da sugerišem ministru sledeću stvar. Ne znamo zaista metodu kako je došao do ovog znatnog smanjenja, ukoliko su ostali isti kriterijumi kojima se raspodela sredstava vrši. Tih kriterijuma ima šest, od tih šest četiri su zaista egzaktna i samim tim merljiva, a dva su nemerljiva. Navešću te kriterijume koji su zadržani iz prethodnog zakona, moguće je samo sa promenjenim redosledom.
To su kriterijumi broj stanovnika, što je merljivo, broj odeljenja i objekata osnovne i srednje škole, što je takođe merljivo, broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige; zatim, status životne sredine i stepen razvijenosti pojedinih lokalnih sredina, što je zaista nemerljivo, jer ne znamo koji se parametri uzimaju. Na kraju, šesti kriterijum, veličina teritorije koji je takođe egzaktan.
Dakle, neka ministar Dinkić faktore koji utiču direktno izrazi numerički i stavi u brojilac, faktore koji utiču indirektno ubaci u imenilac i tako će dobiti formulu kojom se može vršiti raspodela sredstava, i ne samo to, dobiće konačno objašnjenje kako se vrši raspodela.
Još jednom, ukoliko tako ne postupi, a očito nije postupio tako, onda je dužan da za svaku opštinu i za svaki grad da posebno obrazloženje. Priznaćete, mnogo bi bolje bilo da je napisana ta formula, uvažavajući parametre i kriterijume koji su zakonom predviđeni i rezultati, odnosno iznosi koji bi se dobili na taj način. bili bi generalni i ne bi se mogli osporavati.
Video sam da je veliki broj predlagača odustao od amandmana, od ovih amandmana koje bih nazvao zavičajnim, jer mi tu otprilike protežiramo našu sredinu. Istina je, mi zaista nismo poslanici izbornih okruga ni izbornih jedinica, pošto je Srbija jedna izborna jedinica, nego smo samo poslanici naših političkih stranaka koje su nas kandidovale.
Pored svega toga, ukoliko su okolnosti takve da neki poslanici odustaju od svojih amandmana, onda me to raduje i to je prilika da se ovaj amandman usvoji i neće uticati na ona sredstva koja je dobio Beograd i, uzgred rečeno, on je dobio preko 25% više nego što mu je pripadalo u 2004. godini, a siromašan Priboj je dobio 30% manje nego što mu je pripadalo u ovoj godini.
Dakle, ukoliko je broj predlagača smanjen, onda će namet na Beograd biti manji i zaista uvažavam stav resornog ministra da će nakon tri meseca da ispita metodologiju kojom se vrši raspodela sredstava. Bojim se prosto, da li imamo čvrste garancije da će do toga doći.
U svakom slučaju, čini mi se da za male sredine, koje su oštećene ovim zakonom, postoji način da se obeštete.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.

Slušajući, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo poslanici, obrazlaganja amandmana došao sam do utiska da je mera kvaliteta ovog zakona, koji je pred nama, da se od većine poslanika ceni po iznosu sredstava koje su njihove lokalne sredine dobile.
Vrlo često se upotrebljava termin, odnosno govori se o tome da ne postoje kriterijumi na osnovu kojih su sredstva određivana. Direktno sam podstaknut diskusijom prethodnika. Prvo, gospodin je upoređivao dve neuporedive veličine. Iznos transfera u ovoj godini i iznos ukupnih sredstava koje je dobila lokalna samouprava predlogom budžeta za 2004. godinu.
Kriterijumi apsolutno postoje. Moj prethodnik je nabrojao šest. Postoji deset kriterijuma na osnovu kojih su sredstva određivana. Članovi Odbora za finansije, kojima pripadam, dobili su takav materijal i meni je krivo što smo dobili jedan primerak za tri opštine. Postoji deset kriterijuma i ja ću da ih pročitam.
Prvi je - površina, drugi je - broj stanovnika, treći je - broj odeljenja u osnovnom obrazovanju, četvrti je - broj objekata u osnovnom obrazovanju, peti je - broj obrazovanja u srednjem obrazovanju, šesti - broj objekata u srednjem obrazovanju, sedmi je - broj dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom, osmi - broj objekata u dečijoj zaštiti, deveti - gustina stanovništva prema proseku, i deseti - društveni proizvod prema proseku.
Ovde se spominjalo da je u pitanju matematika. Ovo čak nije matematika, ovo je račun. Ovde se radi o četiri osnovne računske operacije i vrlo lako se utvrđuje da se držalo određenog principa. Ne mogu da tvrdim kako su utvrđene osnovne cene po jedinici, da tako kažem, ali za ova tri grada za koja imamo potpuni obračun, članovi Odbora za finansije koji su u Odboru zastupljeni iz svih poslaničkih grupa, dobili su ovaj materijal i mogli su svojim kolegama da ga prezentiraju.
Ja sam ga proveravao, i ta osnovna jedinica je apsolutno zastupljena i množena je sa faktorom koji se dobija, recimo iz odnosa površina određenih opština. Tako da mislim da ima puno neprincipijelnih diskusija, a ono na šta želim u ovom trenutku da podsetim je to da sredstva koja idu u lokalnu samoupravu predstavljaju javnu potrošnju.
I memorandumom i budžetom mi smo ovde shvatili da je Vlada krenula u smanjenje javne potrošnje i mislim da bi ljudi, pogotovu oni koji vode lokalne samouprave, trebalo da povedu malo više računa o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, o povećanju broja zaposlenih i o tome kolika je potreba za tolikim brojem zaposlenih. Hvala.

Replika, narodni poslanik Zoran Ćirković, izvolite.

Slutim da je uvaženi gospodin sa mnom polemisao. Ali, rezultate koje je izneo - ne znam čemu služe. Prosto one kriterijume koje sam naveo, koji su kumulativno po dva, on ih je raščlanio na jedan plus jedan.
Dalje, ministar ne može promeniti te kriterijume. Ti kriterijumi su propisani članom 99. Zakona o lokalnoj samoupravi. Dragi gospodine, isti su važili i za 2004. godinu i važe predloženim izmenama i dopunama postojećeg zakona. Prema tome, ne znam odakle vi nađoste tih deset kriterijuma, osim ako niste postupili na sledeći način - pa kaže ovde: broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata, e, vi ste to raščlanili na dva. Prvo je broj dece, a drugo je broj objekata.
Pa, dalje, broj odeljenja i broj objekata osnovne i srednje škole, pa vi ste to raščinili na dva, pa su odeljenja i objekti osnovne škole, odnosno odeljenja i objekti srednje škole. Ali u principu tu se radi o istim kriterijumima kao i u prethodnom zakonu.
Ne mogu da shvatim kako se to iz istih kriterijuma dolazi do različitih rezultata. Zaista, znam da nije u pitanju matematika, nego da je u pitanju najobičniji račun, ali mene iznenađuje kako to najobičnijim računom dolazimo do podataka koji su kontradiktorni. Prosto, ona sredstva koja su planirana i da lokalne sredine dobijaju po nekom drugom osnovu, opet ne mogu da nadomeste tu razliku, a razlika od 20 miliona dinara je, dragi gospodine, drastična. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, ne bih se javio, ali gospodin Urošević je pomenuo Odbor za finansije. Tačno je da smo mi razgovarali na Odboru za finansije i bilo je promena kriterijuma i tražili smo kriterijume. Ali, mislim da smo se složili, da postoje objektivizirani kriterijumi ne bi na Odboru jednoglasno zaključili da se do 31. marta predloži od strane Ministarstva finansija objektiviziran kriterijum za svaku od ovih tačaka pojedinačno, o kojima je gospodin Urošević govorio.
Ne bih sada rekao da li je to pet, šest ili deset tačaka, ali je činjenica u suštini da mi nemamo tačne parametre po kojima se određuje šta znači to - koliki je trošak na jedno dete u osnovnoj školi ili u vrtiću, šta znači broj naseljenih mesta.
Da li opština od 20 naseljenih mesta ili 60, sa istim brojem stanovnika treba da ima ista sredstva. Da li povećanje broja zaposlenih, ili približno na nivou okruga, ako u jednoj opštini, u centralnoj opštini, evo gospodin Hrane Perić je govorio da je većina radnika iz Doljevca zaposlena u Nišu, šta to onda znači za jedan Doljevac.
Mora da postoji kriterijum i za one razvijene, srednje razvijene opštine i nerazvijene. Hoćemo li mi da razvijamo Srbiju ravnomerno ili hoćemo da forsiramo samo one koji imaju. Ali, nikom da ne oduzmemo. Znači, mi se svi slažemo ovde da ne postoje do kraja objektivizirani kriterijumi. Ovo nije kritika Ministarstva finansija, u smislu - eto, oni nisu hteli da daju.
Znači, sada, trenutno, ne postoje objektivizirani kriterijumi. Šta drugo ovde fali da bi mi mogli da budemo iskreni i da kažemo - tačni su parametri koji su određeni. Mi ćemo, naravno, glasati za zakon zato što smo se složili da postoji potreba da sve to uradimo do 31. marta i da vidimo da li će se neka od ovih cifara pomeriti prema nekoj opštini ili ne.
Ali, postoji problem o kome smo mi više puta, gospodin Urošević zna, razgovarali na Odboru, na kome sam tražio da dobijemo cifru zaposlenih po opštinama. Znate, neko se ponaša racionalno u opštini, pa u odnosu na 2000. godinu sada ima, npr. Gadžin Han, četiri radnika manje nego 2000. godine, a Kruševac ima tri puta više zaposlenih.
Ne možete vi nekog da stimulišete ako on zapošljava više, pa kažete - sad on ima 300 zaposlenih u opštini pa mu treba toliko za plate, a on je u prethodne tri godine zaposlio svoje partijske kadrove i partijske ljude, a opština je neracionalnija u odnosu na građane, ili tačnije rečeno građani još teže dolaze do svih onih papira koji su im potrebni, odnosno da im servis bude opština.
Prema tome, sve to moramo da stavimo na sto. Mi kao poslanici moramo da znamo šta je to za jednu opštinu od 50.000 stanovnika potrebno, da bude zaposleno, odnosno koji je to broj radnika koji treba da bude zaposlen u opštini, koliko je potrebno za 100.000 ili koliko je potrebno za 200.000, da bismo mogli da razgovaramo o objektivnim kriterijumima.
Ako to nemamo, nema objektivnih kriterijuma.
Drugo pitanja su plate u opštinama. Znate, evo juče su me pitali neki novinari o tome da u Starom Gradu, potpredsednik ili predsednik opštine ima 11 prosečnih plata u Srbiji. Znači predsednik opštine u Starom Gradu treba da ima 150.000 dinara, a poslanik 34.000, a halabuka mesec dana protiv narodnih poslanika, a mi treba da odredimo i da brinemo kako da mu obezbedimo tu platu. To jednostavno nije moguće.
Kako? Mi se onda ponašamo samoživo. Mi se onda ponašamo kao da se plašimo javnosti, da kažemo iskreno šta se dešava, brinemo o tome kako je njemu malo, a njemu nikad dovoljno. Pogledajte, dajmo mi, ako bi hteli da budemo iskreni do kraja, ovaj zakon ne bi trebalo da bude usvojen u ovoj skupštini dok poslanici ne dobiju tačno podatke - koliko svaki predsednik opštine ima platu, koliko svaki potpredsednik ima platu. Šta je njihova pozicija i njihovo pravo.
Da li je moguće da neki predsednik, u nekoj opštini od 20.000 stanovnika, kao i potpredsednik opštine, imaju kabinet, sekretaricu, kola, fikus i sve živo, i platu pet puta višu od poslanika, a da poslanik nema ni radnu stolicu dok razmatra objektivne kriterijume - koliko toj opštini treba para.
Tačno je da ako hoćemo da razvijamo Srbiju mi moramo da decentralizujemo vlast i da obezbedimo i veća sredstva i veće pare, ali i veće obaveze tih opština za razvoj opština.
Ovaj skupštinski dom mora tačno da zna, ako se da i 10 miliona, i sto miliona i milijardu, zašto se troši u toj opštini. Ne samo da damo, pa nije bitno, dali smo, dame i gospodo, izveštaj. Ako onaj ko daje pare ima obavezu da dobije izveštaj kako se troše te pare, da li u ovom skupštinskom domu je došlo iz bilo koje opštine, i iz ovih koje podnose amandmane i onih koje ne podnose amandmane, da li smo nekada dobili kao narodni poslanici izveštaj za šta su to utrošene pare. Na koji način su utrošene te pare.
Neophodno je da bi skupštine funkcionisale, da bi se usvojili budžeti, da ovo usvojimo, ali isto tako, ako hoćemo iskreno da posmatramo Srbiju kao celinu i da ne kažemo da ovde treba da se uzme milion i ovde da se da milion, onda svi ti kriterijumi moraju biti na stolu. Ali, izveštaj za prošlu godinu, koliko je to u opštini zaposlenih ljudi, koje su plate, obaveze koje opštine moraju da izvršavaju i da mi na taj način se iskreno i međusobno pogledamo, a ne da ovde stalno govorimo da bi navijali za svoju opštinu.
Pa ispada da moj Varvarin manje volim zato što nemam amandman da tražim više para, a neko zato što je dao amandman više voli svoju opštinu. To nije tačno. Svi mi volimo svoje opštine odakle smo i svi bi hteli više da imaju para, samo molim da znamo objektivne kriterijume oko toga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dobrica Janković.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, skoro možda da nastavim ovde gde je prethodni govornik stao. Sve bi to bilo tako, samo još da postavimo jedno pitanje koje ovde nedostaje, zašto ministar nije obezbedio da dođe do tih podataka.
Pa hajde da kažemo da možda nije mogao u istom momentu da dobije pun korpus podataka i svi koji su neophodni za vrlo preciznu analizu i za valjan pristup, taksativno određen pristup u programiranju, razrezivanju transfernih sredstava lokalnim samoupravama.
Vrlo je tanak izgovor da se lokalne samouprave nisu konstituisale i predsednik opštine Smederevo je bila spremna da prisustvuje takvom sastanku, potpuno kompetentno i sa argumentima i sa podacima koji bi bili prikladni i dovoljni za korektan odnos prema ovakvom planiranju. Siguran sam da ima dovoljno izabranih predsednika opština koji su bili isto u stanju da to naprave.
Prema tome, tanak je izgovor gospodina ministra, koji danas nije tu, a da li je to zato što ga zaista ne interesuje, a to je prečesta pojava što se tiče predstavnika Vlade, kada se raspravlja o zakonskim predlozima, u redu, subota je, a nemam informaciju, možda je ministar na zaista neodložnom, važnom mestu, gde će njegovo odsustvo biti teži prekršaj nego što je odsustvo iz Skupštine, kada Narodna skupština raspravlja o ovim zakonima. Možda je mogao bar da nam učini izvinjenje i da znamo razloge, da prihvatimo i da shvatimo zašto je bilo važnije nešto tamo drugo umesto ovoga.
U raspravi u načelu sam ponudio da se ovakav sastanak napravi, a mogao je bar da nam učini tu poruku, kada planira da napravi taj sastanak. A da oni koji su odustali od amandmana na član 3. nisu odustali i da su učestvovali danas u ovoj raspravi, svako o svom amandmanu, onako kako ga je podneo, sa sve ciframa i razlozima kojima bi obrazložili iznos koji su naveli u svom amandmanu, svako za svoju opštinu pojedinačno, a i mnogi od nas koji su podneli amandmane nisu ih povukli, a odustali su od rasprave o amandmanu koji su podneli, kakva bi tek onda rasprava bila.
Mi smo ovde čuli da se ovde čulo dovoljno i, kako već ovde neko reče, mnogo neprincipijelnih argumentacija, mnogo neprincipijelnih rasprava je bilo. Šta ćemo sa tim što u suštini je u principijelnosti izgubio ovaj predlog zakona. Toliko smo diskutanata čuli i od poslanika koji su govorili o ovim amandmanima, pa nije principijelno to da se mimo kriterijuma, da od prethodnog ili onog pre njega govornika smo čuli da ima i onih kriterijuma koji nisu navedeni kao kriterijumi, ali izgleda da su primenjivani.
Da li ijedan od njih, iz koje stranke dolazi, predsednik opštine, odnosno onaj ko zastupa u ime neke političke organizacije, političke stranke ili grupacije, koalicije neku lokalnu samoupravu, to svakako nije jedan od argumenata koji piše među kriterijumima kojima se rukovodilo kada se sačinjavao ovaj plan i razrez u transferima.
Zar ne pada nekome na pamet – pošto veliki broj diskutanata navodno je neprincipijelan, navodno promašuje temu, navodno neargumentovano govori, da li je moguće da toliki broj poslanika ima primedbi, sugestija i pokušava da amandmanima popravi stvar – da u stvari sam predlog nije dovoljno korektan.
Mogli bismo ovako unedogled, a zamislite da svako izađe i govori o razlozima, kao što nisam izašao da govorim o razlozima zašto smatram, a paušalno sam odredio, iako vodeći računa o parametrima, koliko usklađujući navedene predložene iznose i koliko bi moglo da bude predloženo povećanje za transfer prema opštini Smederevo.
Svako je mogao tako da obrazlaže, brani taj pristup i mi bismo danas ovde, ne samo danas, imali izgleda cirkus, a ne pristojnu raspravu. Nisam siguran, odnosno ubeđen sam da nisu poslanici krivci za stvaranje takvog ambijenta u raspravi povodom ovakvog zakonskog predloga. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.