Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dušan Proroković, Aleksandar Vlahović, Goran Svilanović; tokom prepodneva dve dame Leila Ruždić-Trifunović i Gordana Čomić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA (nastavak u načelu)
Podsećam vas da su na kraju jučerašnjeg dela sednice pravo na repliku tražili narodni poslanici Bajram Omeragić i Milan Veselinović.
Ima reč narodni poslanik Bajram Omeragić, nije tu, a potom narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam sa ove govornice prozvan u cilju da se pojasne neke stvari koje se dešavaju u SO Novi Pazar.
Tačno je da je to van one tačke koja je bila, ali je juče ovde gospodin Barjam Omeragić uzurpirao ovu govornicu u više navrata, gde je iznosio gnusne laži i neistine o situaciji u opštini Novi Pazar.
Zato želim kao odbornik SO Novi Pazar, za sada tri puta biran na većinskim izborima, a sada po četvrti put kao odbornik u proporcionalnom izbornom sistemu, što znači da dosta poznajem prilike opštine Novi Pazar, da ne dozvolim da se ovde manipuliše i špekuliše sa situacijom.
Naime, u opštini Novi Pazar legalno je konstituisana SO Novi Pazar sa većinom odbornika od 26, a znamo da je potrebno 24, jer ukupno u SO Novi Pazar ima 47 odbornika. Tačno je to da je većina legalno izabranih odbornika sprečena da održi konstitutivnu skupštinu SO u sali Skupštine opštine i to je sprečeno na fizički način, pa su odbornici održali ovu konstitutivnu sednicu preko puta u jednom restoranu.
No, prošlo je više od mesec dana, legalno izabrani predstavnici organa SO nisu u mogućnosti da uđu u SO i rade svoj posao, za koji ih je birala SO Novi Pazar, kao što su sprečeni i odbornici da uđu u SO Novi Pazar. Verujem da je to jedinstven slučaj u našoj zemlji, a možda i u celoj Evropi, da se ne dozvoljava odbornicima, legalno izabranim od građana, da rade svoj posao za koji su birani.
Naime, ova konstitutivna sednica SO je održana uz prisustvo svih medija, čak i onih posmatračkih misija OEBS-a, nevladinih organizacija, koje su gospoda Liste za Sandžak i Bajram Omeragić pozivali svojevremeno da tobože gledaju kršenje ljudskih prava u Raškoj oblasti, odnosno u "Sandžaku".
Danas mogu da javno kažem ovde da ta gospoda koja tamo rade ispred tih raznih posmatračkih misija daju izveštaje da jedino na tom prostoru sada krše ljudska i građanska prava baš Lista za Sandžak i gospodin Bajram Omeragić.
On ovde ponižava i šegači se sa državom Srbijom, maše nekim papirima, tobož ne priznaje neko mišljenje koje je dalo Ministarstvo za lokalnu samoupravu, kao da to nije primio ni ključar SO Novi Pazar, a evo sa ove govornice pitam gospodina Bajrama Omeragića, odakle njemu to mišljenje sa kojim on ovde maše i zamajava ovaj visoki dom. Znači da su dobili mišljenje na ruke, ali to mišljenje nisu hteli da primene.
Dalje, gospodin Bajram Omeragić tvrdi kako Ministarstvo za lokalnu samoupravu nema ingerencije da izričito naredi primenu odluka SO Novi Pazar, a ja ću podsetiti gospodina Bajrama Omeragića i pročitati samo član 105. i 106. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji nose izričit naslov: Odnosi organa Republike, teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave.
Član 105: “Organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinice lokalne samouprave radi ostvarivanja svojih prava i dužnosti međusobno sarađuju u skladu sa Ustavom i zakonom i drugim propisima.”
Evo vam stav 3. člana 106. šta kaže – “traže mišljenje od nadležnog organa Republike i teritorijalne autonomije u vezi sa primenom zakona i drugih propisa koji su od neposrednog uticaja na razvoj i ostvarivanje lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. “
Gospodin Bajram Omeragić je dobio ovo traženo mišljenje, ali nažalost do današnjeg dana oni ne žele to da sprovedu u delo.
Znam da je teško gubiti vlast. Svaka vlast je slatka, ali je kratka.
Podsetiću vas da su gospodin Bajro Omeragić i njegova Lista za Sandžak izgubili izbore u Prijepolju, izgubili vlast u Sjenici, a sada gube vlast i u Novom Pazaru. Jednostavno, pokušavaju da na mišiće zadrže vlast u Novom Pazaru.
Koristim priliku da se sa ove govornice javno obratim nadležnim organima Republike Srbije, pre svega Ministarstvu za državnu i lokalnu samoupravu, gospodinu Lončaru, kao i ovom visokom domu i predsedniku gospodinu Predragu Markoviću, da u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i izboru odbornika primene zakon i omoguće legalan rad Skupštine opštine Novi Pazar. U protivnom, rekao sam i prošli put, tamo je anarhija i tamo se mogu desiti neke nepredviđene stvari i događaji, koji sigurno ne bi nikome odgovarali.

Na kraju jučerašnjeg zasedanja gospodin Veroljub Stevanović, šef poslaničke grupe SPO-NS, pozvao je da poslanici koji su prijavljeni za reč ispred poslaničkih grupa odustanu. Da li sam dobro obavešten da je dogovor da po jedan poslanik govori? (Ne.) Ne držimo se tog pravila. U redu, onda nastavljamo po spisku prijavljenih govornika.
Izvolite, gospodin Vladan Vučićević, a neka se pripremi narodni poslanik Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, jučerašnja diskusija o izjednačavanju prava boraca izazvala je žučnu polemiku u ovom parlamentu. Mislim da, na neki način, nismo iz bliske i dalje prošlosti izvukli mnogo pouka.
Juče je bilo zamereno da ova skupština treba da donosi i neka bitnija pitanja, a smatram da je i ovo pitanje bitno, od nacionalnog interesa i da zaslužuje da bude na dnevnom redu, jer je neko čekao čitavih 60 i kusur godina da se o ovome raspravlja. Siguran sam i u to da postoje i bitnija pitanja o kojima ova skupština mora da raspravlja. Jedno od ključnih pitanja od interesa za sve građane Srbije i za Srbiju jeste zakon o denacionalizaciji i vraćanju imovine. Kada takav zakon bude na dnevnom redu ove skupštine, pokazaće svu pogubnost politike koja je vođena u proteklom vremenu, od 1945. pa do devedesetih godina.
Želim da kažem da je za mene lično ovaj zakon, o kome mi danas raspravljamo, zakon od nacionalnog interesa i da apsolutno zaslužuje da bude donet na ovoj sednici, ali smatram da je možda neprimereno da govornici ovde dolaze sa napisanim tekstom, donose određene knjige, čitaju raznorazne citate velikih istorijskih ličnosti i pojedinaca, jer smatram da nam to neće doneti dobro.
Ono što želim da kažem, a što je istorijska činjenica koju niko u ovoj sali, a i u ovoj državi Srbiji ne može da pobije, a to je da su postojala dva pokreta: jedan je bio ravnogorski, četnički pokret, a drugi je bio komunistički, partizanski pokret. Ono što je, takođe, nepobitna činjenica, sa kojom se moramo suočiti i što je ono što nas vekovima unazad pratim, a plašim se da ne bude i u daljoj budućnosti, a to je nesloga, nerazumevanje i nemogućnost shvatanja trenutka u kome su možda nekada živeli naši preci, a mi danas.
Ono što moramo priznati, to je da su i u jednom i u drugom pokretu većina bili Srbi. Ne želim da ovde iznosim istorijske činjenice i da dokazujem da li je jedan pokret bio u pravu, a drugi u krivu, da li je u pravu bio četnički pokret, a u krivi partizanski ili da li su partizani bili u pravu, a četnici u krivu. Jednostavno, to je nemoguće danas dokazati ili makar mi, narodni poslanici, nismo kompetentni da to dokažemo u roku od tri dana, ako to istorija nije dokazala i svi istorijski stručnjaci u proteklih 60 i kusur godina.
Želim da kažem da je jedna majka bila u prilici da jednog sina pošalje u četnički, ravnogorski pokret, a drugog sina da pošalje u partizanski, komunistički pokret, da je ta majka plela čarape od iste ovce i iste vune i za sina koji je bio u četničkom pokretu i za sina koji je bio u partizanskom pokretu, da je ta majka isto ronila suze kada je čula da je poginuo sin četnik i sa istim žalom ronila suze kada je poginuo sin partizan, i da ono što je velika istorijska nepravda, a to je da oni koji su pobedili, pisali su istoriju i proglasili četnike da su oni bili ti koji su krivi za svo zlo koje se dešavalo na našim prostorima.
To je prosto nemoguće, to nije časno, to nije pošteno i to mi ovde danas moramo da razbijemo. Ne da dokazujemo istorijskim činjenicama i da dokazujemo nekim pismima šta je rekao Čerčil, šta je rekao Ruzvelt. Velike sile su uvek pričale ono što je godilo njima, a mi smo uvek bili neko topovsko meso, zarad nekih velikih sila i pojedinaca koji su nas koristili.
Naravno, svo zlo i svu tegobu, svu bedu, čemer, jad plaćao je srpski seljak i ovaj srpski narod. Zato mi danas treba da ispravimo tu istorijsku nepravdu, ne boreći se istorijskim činjenicama, već boreći se razumom koji treba da ima svako od nas ovde i da shvatimo da to što nam se dešavalo ne sme da nam se dešava u budućnosti, a bogami, kakvo nam vreme ide, može nam se desiti i u bliskoj budućnosti. Da priznamo ovde, kao ljudi, da je to bio bratoubilački građanski rat i da u takvom ratu nema ni pobednika, svi su poraženi.
Zato, braćo i sestre narodni poslanici, očekujem od vas ovde i, naravno, od onih koji su nekada bili drugovi, danas gospoda, da nam kažu samo par stvari, što je njihova tajna, a naša želja da saznamo - gde se nalazi grob Draže Mihailovića? To je časno i pošteno posle 60 i kusur godina, da narod i građani Srbije znaju. Sa druge strane, časno i pošteno bi bilo da nam se Josip Broz Tito, koji je ovo sve zamesio, ne baškari u onoj Kući cveća, već da ga izmestimo iz nje i da ga stavimo tamo, sahranimo upravo gde je sahranjen i Draža Mihailović.
Braćo i sestre narodni poslanici, mi moramo da se založimo ovde za tu vrstu istine i da shvatimo da u bliskoj budućnosti, ako nastavimo sa ovakvim raskolima kakvi su bili do sada, Srbija će doživeti gorku sudbinu, a mi svi zajedno sa njom, ovde će biti protektorata, pa ćemo doživeti, možda kao što danas doživljavaju gore u Bosni da im onaj Ešdaun smenjuje ljude koje su oni birali na izborima. Možda ćemo biti u toj situaciji srećni ako dobijemo belo, a ne crno unuče.
Iz tih razloga, braćo i sestre narodni poslanici, želim da mi ovu diskusiju privedemo kraju, da se prizovemo razumu i da ovaj zakon izglasamo, kako bi sada oni osamdesetogodišnjaci, koji su 60 i kusur godina čekali, primili svoju zasluženu penziju i time na neki način ublažili istorijsku nepravdu i učinili da i ti ljudi budu rehabilitovani, i da tako napravimo blagi korak ka razumu i ka izmirenju.

Hvala vama, gospodine Vučićeviću, mnogo ste doprineli smirivanju situacije i pomirenju. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragoljub Kojčić. Izvolite, gospodine Omeroviću.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, indikativno je što se za Predlog izmena i dopuna Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i njihovih porodica nije obezbedilo mišljenje Odbora za rad i boračka pitanja Skupštine Srbije.
Što je još indikativnije, to isto nije učinilo resorno ministarstvo Vlade Republike Srbije, niti sekretara za zakonodavstvo. Mislim da bez tih mišljenja rasprava o ovom predlogu izmena i dopuna zakona neće biti potpuna.
Jedan ovakav predlog, koji je već dva dana pred nama, i pravno je nemoguć i nema čak uporište ni u jednom od zakona, a konstatovali su to, složićete se, juče i predstavnici nekih stranaka koji su doprineli da se ovakav predlog zakona nađe na dnevnom redu. Dakle, ovakav predlog zakona je samo politički moguć.
Ali, da se vratimo na Predlog zakona. On je po sadržaju i nameri u direktnoj suprotnosti sa istorijskom istinom na jugoslovenskom prostoru iz Drugog svetskog rata, koja se odnosi na antifašističku borbu naših naroda protiv okupatora i njegovih saradnika. Ovim predlogom se pokušava dati antifašistički legitimitet ravnogorskom pokretu Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je imao formalnu legitimaciju određenih krugova izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, a po svojoj delatnosti je, u stvari, učinio najveću moguću uslugu fašističkom okupatoru u održavanju njegove okupatorske vlasti, borbi protiv antifašističkog pokreta, odnosno partizanskih odreda, i teroru prema civilnom stanovništvu, koje je pomagalo partizanski pokret.
Da li su se četnici borili protiv okupatora? Predlagač zakona kaže, suština je istina, pomirenje i budućnost. Zarad budućnosti, mi poslanici SDP jesmo za istorijsko pomirenje i istinu, ali na istorijskim činjenicama, i upravo ću se njima i služiti u obrazlaganju odgovora na gore postavljeno pitanje.
Sprovodeći direktive vrhovne četničke komande područni četnički komandanti ostvarili su tajnu, a kasnije i otvorenu neposrednu saradnju sa nemačkim i italijanskim okupatorskim jedinicama, u cilju svog snabdevanja oružjem i dobijanja materijalne pomoći, pružanjem logističke podrške okupatoru u borbi protiv jedinica Narodnooslobodilačke vojske, a zauzvrat, opšte je poznato, direktnog učešća četničkih jedinica u zajedničkoj borbi okupatora protiv NOV.
Italijani su, podsetiću vas, redovno mesečno isplaćivali plate svim četnicima na svom delu okupirane jugoslovenske teritorije i pružali im zaštitu. O četničkim jedinicama i saradnji sa nemačkim, italijanskim, ustaškim i drugim okupatorima postoji toliko podataka ne u arhivama bivše SFRJ, kako vi to kažete u komunističkim arhivama, postoje dokazi u nemačkim, italijanskim, engleskim, američkim, francuskim, sovjetskim, a što je najvažnije i u arhivama UN i Međunarodnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina fašističkog okupatora i njegovih saradnika, osnovanoj odlukom saveznika antifašističke koalicije 1942. godine, ali mi se čini nepotrebnim da se obrazlaže.
Da li se bilo gde u svetu, a na koga se tako često danas na početku 21. veka pozivamo, predstavnici ravnogorskog pokreta svrstavaju na stranu antihitlerovske koalicije ili su, kao što je to istorijska činjenica, svuda predstavljeni kao saradnici fašističkog okupatora.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, kolaboracija je kolaboracija, kod nje nema razlike u svetu. Vrste kolaboracije se razlikuju samo po ulozi koju im je okupator odredio, a cilj je isti, a to je očuvanje vlasti okupatora. Opasnost rehabilitacije takve kolaboracije sa fašističkim okupatorom je nepredvidiva opasnost za našu državu.
Jedina smo država u svetu, posebno u Evropi, koja politički, rehabilitujući kolaboraciju sa fašističkim okupatorom, na neki način rehabilituje i njegovu ideologiju. Ubeđen sam da ogromna većina građana Srbije, bez obzira na svoju političku i nacionalnu pripadnost, ne misli tako.
Ova država Srbija i njen narod stvarno ima časnu i slavnu istoriju, nemojmo je falsifikovati. Ostavite prošlost istoriji, a mi, drage kolege poslanici, treba da se bavimo pitanjima zbog kojih nas je narod izabrao, jer Srbija ima toliko problema, teškoća i neizvesnosti da je ovo što se juče i danas pokušava sa ovim predlogom zakona samo bežanje od surove stvarnosti. Treba da raspravljamo o najvažnijim pitanjima naše sadašnjosti, od kojih zavisi budućnost naše države i naših pokolenja, podsetiću vas, radi se o Hagu, Kosovu i Metohiji, državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, donošenju Ustava Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Nismo u stanju da postignemo politički konsenzus, pa kako onda očekujemo da ćemo posle šezdeset godina, za samo dva dana rasprave u parlamentu, uspostaviti istorijsko pomirenje. Pitam vas, ko će nas pomiriti sa građanima Srbije koji imaju poverenje u ovaj parlament, a od svega četiri posto. Ko će pomiriti vojnu i nezavisnu komisiju...

Gospodine Omeroviću, šesti minut ističe, budite ljubazni i završite, a naročito bez iznošenja netačnih podataka.

Završavam… o ubistvu dva vojnika. Ko će pomiriti članove Komisije za hartije od vrednosti sa najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Građanima je muka od prepucavanja, ne samo u parlamentu. Neki od naših građana ne znaju kako će preživeti narednih nekoliko meseci i uopšte ih ne interesuje priča o poverenju.

Hvala vam.

A pogotovo ne priča koja je stara preko 60 godina.