PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 19.01.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

19.01.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:25 do 17:47

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Predstavnik predlagača i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za saobraćaj i veze prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Milomir Minić

Socijalistička partija Srbije
Kolege poslanici, uvaženo predsedništvo, u ime SPS predložio sam amandman da se obaveže Vlada Srbije da do 31. marta donese program finansijske konsolidacije železnice.
Razlozi su brojni. Železnica posluje sa gubicima u poslednje četiri godine, znači, posluje sa deficitom od sedam milijardi. Za ovu godinu, tekuću, železnici nedostaje četiri milijarde dinara za tekuće finansiranje, duguje međunarodnim bankama iz prethodnih godina nekoliko stotina miliona evra.
Svaka ozbiljna država koja je donela ovakav zakon i ušla u ovakve promene koje se tiču svojine, kapaciteta, organizacije i upravljanja, a gde se želi napraviti jedno uspešno komercijalno industrijsko preduzeće, nema šanse da uspe, a da se ne donese takav program konsolidacije i zdravih finansija.
Vlada odgovara da će ona to da reši odlukom o osnivanju preduzeća, ali to nije moguće. Znači, mora da postoji zakonska obaveza i ja mislim da je neophodno da se donese zakon o upravljanju dugovima ovog našeg železničko-transportnog sistema ako zaista želimo da oni preuzmu odgovornost za uspešno poslovanje, inače, bez toga nema šanse.
Kako su to radile druge zemlje? Mi ovde govorimo o tome, i nekada je to ozbiljno, a nekada je neozbiljno, iznose se iskustva nekoliko evropskih zemalja, i znam da je naše ministarstvo upoznato sa tim. Kada je francuska vlada 1983. godine donele ovakav zakon za francuske železnice, ona je preuzela finansiranje ovih dugova na 12 godina. Znači, ovde ne mogu da se reše finansijski problemi železnice na kraći rok. Apelujem na Vladu i na kolege poslanike da se prihvati ovaj amandman, jer jedino tako ćemo uspeti da ostvarimo one ciljeve koji se ovim zakonom proklamuju.
Drugo, železnica treba da se oslobodi plaćanja nadoknade za korišćenje infrastrukture. Tačno je da EU u svojoj direktivi na koju se oslanjamo i koju operacionalizujemo obavezuje na plaćanje infrastrukture, a samo su tri ili četiri države u Evropi to usvojile. Znači, ona obavezuje na tu zakonsku normu, jer su kod njih zakoni stabilni, oni dugo traju, iako je tačno da se u ovako velikim procesima ti zakoni menjaju.
Šta je naša obaveza? Naša je obaveza da obezbedimo pristup stranim železničkim operaterima da mogu da koriste našu infrastrukturu za neke magistralne pruge do 2003. godine, a za sve pruge 2008. godine.
I, šta je iskustvo? Neće doći ti veliki operateri, jer mislim da u našoj javnosti nije shvaćeno šta je nadoknada. Danas je drumski saobraćaj u Evropi i u našoj zemlji toliko moćan u odnosu na železnicu da ako bismo mi cenu transporta železnicom opteretili i plaćanjem nadoknade za korišćenje infrastrukture, jednostavno, niko ne bi vodio železnicu.
Navešću primer jedne zemlje iz susedstva koja je kandidat za 2007. godinu da postane članica EU, to je bugarska državna železnica. Oni su uveli plaćanje naknade. Odmah su posle godinu dana videli da nema ko da plati i počeli su da ukidaju.
Naš Odbor je podržao predlog ovog amandmana, jer ako to ne učinimo, imaćemo dobru zakonsku normu, praksa će biti drugačija, presipaćemo iz šupljeg u prazno.
Svaka zemlja je uvela prelazni period, i po najnovijim optimističkim procenama mi ćemo postati članica EU 2012. godine. Svi su imali prelazni period. Nemojte da unosimo normu da plaćamo ono što nećemo moći da platimo, jer je država preuzela toliko obaveza ovim zakonom da će jednostavno imati velike muke da ih ostvari. Toliko.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Inače, imamo još tri amandmana, da znate.
...
Demokratska stranka

Milovan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, amandman o kome govorimo ima dva stava. Prvi se odnosi na obavezu Vlade da u roku od tri meseca uradi program poslovne konsolidacije JP. O tome sam govorio u načelnoj raspravi, a ovako jednokratnim stavom obavezivati Vladu da radi ono što inače jeste njen posao, nema smisla.
Realno je da očekujemo da će ova vlada uraditi to u narednom periodu. To je njena obaveza koja proizilazi iz ekonomske politike koja je projektovana za 2005. godinu, kada smo usvajali Zakon o budžetu i jasno stoji da će restrukturiranje javnih preduzeća u 2005. godini i u narednim godinama biti jedan od prioriteta ekonomske politike.
Ne vidim zašto bi u zakonu u ovakvoj formulaciji trebalo da se nalazi sve ono što je obaveza Vlade, odnosno resornog ministarstva da uradi kada je u pitanju JP "Železnice Srbije".
Ostavimo mi Vladu da ona radi svoj posao. Siguran sam da jedna ovakva odredba u zakonu o železnici ne bi dodatno obavezivala Vladu da uradi ili da posle tri meseca Vlada ne poštuje svoj posao.
Ima drugih mehanizama da Vladu obavežemo da uradi to što treba i to proizilazi iz koncepta zakona koji je danas na raspravi u Skupštini.
Drugi stav koji se odnosi na oslobađanje javnog preduzeća "Železnice Srbije" plaćanja nadoknade za korišćenje infrastrukture je zaista u suprotnosti sa samim zakonom o kome govorimo. Član 5. tog zakona govori o tome da će železničku infrastrukturu koristiti svi zainteresovani korisnici pod potpuno jednakim uslovima.
Dakle, govorili smo da je jedna afirmativna strana ovog zakona to što se odvaja delatnost upravljanja i delatnost korišćenja u prevozu robe i usluga, dakle, da se stvara konkurentnost, da će to povećati efikasnost železnice Srbije.
A sada jednim stavom u članu zakona, u delu završnih i prelaznih odredbi, favorizujemo JP i potpuno ga oslobađamo plaćanja nadoknade za korišćenje infrastrukture.
Onda se pitam šta je smisao člana 5. koji kaže da će svi koristiti pod jednakim uslovima železničku infrastrukturu i člana 26. koji govori da će korisnici železničke infrastrukture plaćati nadoknadu na način kako to odredi Vlada, odnosno resorno ministarstvo.
Dakle, ovaj amandman je u celini neprihvatljiv i on je potpuno, sa ovim drugim stavom o oslobađanju plaćanja nadoknade, u suprotnosti sa nekim evropskim normama, sa svim onim što je danas evropska praksa, a zalažemo se da ovaj zakon bude zakonska podloga za integraciju železnice Srbije u sistem EU.
Smatram da ovaj predloženi amandman ne može da stoji u ovom zakonu. Ne mislim da smo time uskratili mogućnost da se pristupi restrukturiranju JP "Železnice Srbije" i da se vodi računa o tome da li JP u onom sektoru gde se bavi prevozom robe i uslugama može da bude konkurentno i da li iz ove pozicije može u nekom kratkom roku vršiti na kvalitetan i konkurentan način prevoz robe i usluge. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o amandmanu? (Da.)

Dragan Jovanović ima reč.

 
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Takođe smo rekli da je jedna od najvažnijih stavki koju ovaj zakon potencira integracija u evropske sisteme železničkog transporta. Da bismo u to mogli da uđemo i da bismo uopšte mogli da razmišljamo na takav način, potpuno je jasno, ponavljam ovo što je gospodin Minić rekao, neophodan je jedan prelazni period.

Koliki će taj prelazni period biti zavisi od toga koliko brzo i efikasno budemo radili na saniranju i ekonomskoj konsolidaciji kako infrastrukture tako i javnog preduzeća koje će koristiti tu infrastrukturu, a tako i na odabiru drugih preduzeća gde ćemo izložiti sva javna preduzeća za železnički transport.

U tom smislu, podsećam vas da smo pri usvajanju nekih ranijih sistemskih zakona iz sličnih oblasti imali i slične predloge, koji su nailazili na iste komentare koje smo upravo čuli.

Nije ovaj amandman zamišljen da ospori konkurenciju, ona je jako potrebna, ali je istina, uz sve ono što smo čuli o stanju u kome se trenutno nalazi JP, da ono ne samo da apsolutno neće moći da bude konkurentno nekim drugim preduzećima koja se eventualno uključe u funkciju obavljanja železničkog transporta, nego neće moći ni da preuzme tu funkciju obavljanja pod nekim uslovima, ukoliko Vlada ne pokrene neke mehanizme.

Vlada će svojim osnivačkim aktima konstituisati ovo preduzeće i ono će biti u državnom vlasništvu. Osnovno što može da se uradi, to je da se donese program ekonomske konsolidacije i da se u jednom što kraćem periodu to preduzeće pripremi za konkurentsku borbu.

Da budemo krajnje iskreni, ne očekujemo valjda da će u narednih mesec dana da se ovde pojave neka nova preduzeća koja će da konkurišu za korišćenje i upravljanje infrastrukturom. Naravno da neće. Ni ta infrastruktura nije atraktivna u tom smislu da će neka dobra i jaka preduzeća želeti da se njome koriste.

Danas ovde pominjemo činjenicu da se našim prugama kreću vozovi brzinom od 40 kilometara na sat, a sad kažemo da ne možemo sutra ući u Evropu ako uvodimo ovakav princip i donosimo ovakve amandmane.

Mi ćemo u Evropu ući onda kada budemo osposobili svoje sisteme da budu kompatibilni sa evropskim. Ni pre, ni kasnije i neće nam u tome pomoći nikakvi zakoni, nikakvi propisi. Mogu samo da pomognu ekonomske mere koje će osposobiti naše sisteme i naše infrastrukture, naša preduzeća da mogu na tim infrastrukturama da se voze sa 100, 200 ili ne znam koliko kilometara na sat. Onda ćemo ući u Evropu, jer Evropa tako neće ni hteti ni moći da nas izbegne.

Podsetiću vas na još jednu činjenicu. Kada smo ovde donosili Zakon o energetici, imali smo dosta slične amandmane i slična priča je bila. Nisu usvojeni i nismo uspeli da u zakon udenemo neke elemente koji će ne obavezivati Vladu nego prosto urediti tu oblast. Nije to nikakva obaveza i nikakvo diktiranje Vladi. To je samo uređenje te oblasti, koja se akta i koji programi moraju doneti.

Tada to nismo doneli i sada smo svedoci situacije da je, recimo, predviđena dinamika kretanja cene električne energije, na koju Javno preduzeće "Elektroprivreda" računa i vrlo ozbiljno implementira u svoje tekuće i dugoročne programe, a sada dolazimo do situacije da se pojedini političari jednostavno pojave u medijima i kažu – od povećanja cene struje nema ništa.

To na kraju i bude tako. Ako ne u punom iznosu, a ono bar u polovičnom iznosu, tako da se jedno ozbiljno, jako i suštinski značajno preduzeće za ovu državu dovodi u situaciju da prosto ne može da sprovodi svoje planove, niti da planira.

Da se to ne bi dešavalo sa železničkim preduzećima, ovaj amandman je vrlo smislen, potreban i meni je čudno zašto Vlada nije prihvatila ovo. Bilo bi vrlo interesantno da čujemo obrazloženje Vlade kome smeta i koji su motivi da se ne donese program ekonomske konsolidacije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Jedno hitno obaveštenje: nastavak 43. sednice Administrativnog odbora održaće se odmah, u sali na drugom spratu. Sednica je zatvorena za javnost. Molim, ako ima prisutnih članova Administrativnog odbora, pošto je vrlo važna stvar.
Povodom istog amandmana se javio gospodin Đorđević, pa gospodin Krasić.
Samo jedna ispravka, verovatno je bio lapsus pa da ne bismo ostavili pogrešan utisak: obrnuto, dok se ne usvoje svi zakoni neće se ući u Evropu, to nam svedoče, kao što znate, primeri svih ovih zemalja, a po usvajanju zakona i ako uđete u Evropu imaćete određeni vremenski period za usaglašavanje tih zakona.

Aleksandar Đorđević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da treba da postoji jedan prelazan period, i kada govorimo o železnici i njenom restrukturiranju treba da vodimo računa da na železnici radi 27.000 radnika.
Ono što je suština ovog predloga zakona, na primeru ovog predloga amandmana se vidi da zakon nije dobro koncipiran i daje nam za pravo da vam kažemo za ovom govornicom da njegova osnovna koncepcija nije dobra.
Mora se uvažiti činjenica, i ja sam u svom prethodnom izlaganju rekao, svi vrlo dobro znate da studije koje je Evropska unija predvidela za ovaj deo zemalja bivše Istočne Evrope, kako oni to kažu, tačno predviđaju da se naše železnice prilagode železnicama Evropske unije do 2013. godine i da su za to predviđene određene investicije i krediti, strogo namenski, od strane Evropske unije, kao što su i za zemlje u okruženju.
Prema tome, jasna je koncepcija Vlade Republike Srbije u jednom delu da zakon u ovoj oblasti treba doneti, ali ne treba ga donositi po svaku cenu i na brzinu.
Ovi amandmani poslanika SRS imaju za cilj da se ovaj zakon precizira, zato što nam je izuzetno važno da železnica funkcioniše, kao i u svim državama u okruženju koje su prihvatile predloge od strane Evropske unije, odnosno Saveta ministara, kako vi u svakom predlogu znate da kažete u obrazloženju, u razlozima za donošenje zakona.
Treba da prihvatimo samo ono što nama odgovara i koliko nama to ekonomski odgovara kao državi.
Jasno je da za svaki zakon koji donosimo ovde vladajuće stranke imaju najveću odgovornost, ali bih se osvrnuo na izlaganje pojedinih poslanika Demokratske stranke koji su govorili da se u ovoj oblasti ništa nije uradilo, bez da su izneli za ovom govornicom jasne činjenice o periodu sankcija itd.
Činjenica je da su se samo u periodu između 1992. i 2000. godine uradili svi projekti u Saobraćajnom institutu CIP i, kako vi iz Demokratske stranke to volite da kažete kada želite da se podsmevate, kažete - brze pruge Srbije.
Nikada se ti projekti nisu zvali - za brze pruge Srbije i magistralne pruge, nego su se zvali - modernizacija magistralnih pruga, da bi baš te naše železnice bile u stanju da kasnije kada se sve ovo uradi budu integrisane u taj evropski sistem železnice.
I, suština je da prethodna vlada Demokratske stranke nije nijedan kilometar pruge rekonstruisala, magistralne; niti su uradili ijedan projekat. Prema tome, mislim da ste vi za ovom govornicom samo pričali praznu priču.
Takođe, ovoj vladi zameramo činjenicu da zakon nije dobro koncipiran; mora da se uzme u obzir ekonomska opravdanost donošenja zakona i nema uopšte nikakvog osnova za formiranje dva javna preduzeća na nivou železnice.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Na kraju se potvrdilo, u stvari, ovim amandmanom podnosilac amandmana je rekao da zakon ne valja.
On je sa pravom locirao gde je problem naše železnice. Ovaj amandman je najveći šamar ovom predlogu zakona.
Ovim amandmanom se stavlja do znanja da i kada usvojite ovaj predlog zakona neće biti finansijske, ekonomske i bilo kakve druge konsolidacije ni ovog preduzeća, ni ovog kada mu promenite naziv.
Druga stvar, malopre je neko govorio o obavezama Vlade. Prva i osnovna obaveza Vlade jeste da izvršava zakone, da sprovodi zakone.
Šta bi oni to sprovodili ukoliko toga nema u zakonu? Sa pravom se traži od njih da u roku od tri meseca ponude taj program, urade taj program i kada to stoji napisano u zakonu onda je to zakonska obaveza Vlade, pa mi možemo Vladu da prozivamo zbog roka, zbog kvaliteta akta itd.
Doduše, kada je u pitanju ovo javno preduzeće, obaveza Vlade postoji i po Zakonu o javnim preduzećima, da se ne bi desilo da jedno javno preduzeće pokreće stečajni postupak protiv drugog javnog preduzeća.
Kada su u pitanju državna preduzeća, znate i sami, stečaj je isključen, ali kod nas se vodi i stečajni postupak. Eksperti došli, pa sada vode i stečajne postupke protiv državnih preduzeća. To samo kod nas ima i nigde nema na kugli zemaljskoj. Što se tiče drugog dela amandmana, oko naknade, i tim delom amandmana se pokazuje besmislenost ovog zakona.
Sada stranci kad prolaze ovde plaćaju tu naknadu, obračunava se, pa na kraju godine tamo neki franak itd. I to je prihod.
I, ovaj amandman nam je pomogao da izađe suština zbog čega se donosi ovaj zakon. Ovaj zakon se donosi zbog glavnog koridora koji treba da se sredi, preuredi, osposobi koliko-toliko, a usput da se otkače neki troškovi poslovanja, nerentabilne pruge, po sistemu – sve smo mi to rešili, evo, ako vama u Zaječaru treba pruga, evo vam pruga, ako vama u Prokuplju treba pruga, evo vam pruga, baš nas briga; nas interesuje od Šida prema Kumanovu, nas interesuje od Subotice prema Kumanovu.
To "nas" tumačite "njih", one kojima je stalo da projure ovde za nekoliko časova. To je, praktično, ta budućnost koja se nudi ovim predlogom zakona. Ekonomsko opravdanje, rentabilnost nekih pruga itd, nema ga.
Sada neko ovde pokušava na pitanju naknade da stavi u isti položaj onoga koji je kupio neku polovnu lokomotivu, preuredio je, u inostranstvu iznajmi 10-20 vagona i prebacuje teret preko naše teritorije, koristi našu infrastrukturu, nema nikakve dubioze iz prošlosti. On može da plati naknadu i treba da plati naknadu. I sa tim i takvim treba da bude ravnopravno naše železničko preduzeće, onaj deo koji se bavi prevozom. To je nemoguće.
Ukoliko njih ne oslobodite naknade, oni su već gubitaši, kako da vam plaćaju. Ovamo ih država sanira, a ovamo im traži naknadu. To je nelogično. Onaj ko nema, on se pomaže, a vi mu jednom rukom, kobajagi, pomažete, a drugom mu sve uzimate.
Meni niste verovati, SRS-u niste verovali. Evo, sada imate vaš amandman, mi ćemo da glasamo za ovaj amandman, zato što pokazuje koliko je ovaj predlog zakona besmislen. Ovo je obična legitimacija, promena, više nije petokraka, nego kruna, i ništa drugo.
Što se tiče prethodnih, oni su skidali šine; ne da nisu postavljali, nego su skidali.