Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde dve koncepcije: jednu koncepciju zakona o železnici dao je predlagač Vlade, a drugu koncepciju dala je SRS. Međutim, bez obzira na koncepcijske razlike, sporan je član 9. i mislim da ga ne treba prihvatiti, pa sam predložio u ime SRS da se ovaj član briše.
Članom 9, radi javnosti, predviđeno je da se pod izvesnim uslovima pravo korišćenja i poslovi upravljanja javnom infrastrukturom mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave. Naravno, potreban je određeni zahtev, potrebno je da deo pruge, deo železničke infrastrukture bude nerentabilan i da se o tome donese adekvatna odluka.
U uslovima u kakvima mi živimo jedinice lokalne samouprave zaista nemaju sredstava, a to smo najbolje čuli ovde od skoro 250 poslanika koji su govorili prilikom donošenja onog zakona o transferu budžetskih sredstava. Kada imamo tu sliku Srbije u vidu, apsolutno se postavlja pitanje gde će se ovo moći u životu realizovati. Dakle, ovaj član ima samo deklarativan karakter, ali on u praksi ne može zaživeti.
Reći ću vam samo jedan evidentan primer. Širom Srbije jedinice lokalne samouprave dobile su pod vrlo povoljnim uslovima kontejnere za odvoz smeća sa seoskih područja.
Mnogi predsednici opština me zovu i čude se kako da plate i da organizuju prevoz i transport tog smeća u kontejnerima i vraćanje praznih kontejnera, jer za to nemaju sredstava i ne mogu da organizuju. Pitam se kako će onda te jedinice lokalne samouprave da organizuju jedan železnički prevoz.
Sa drugog aspekta moram da rasvetlim ovaj član. Naime, radi se o tome da je prevoz železnicom jako bitan, i tu postoji pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za bezbednost u transportu železnicom. U slučaju, ne daj bože, velikih saobraćajnih nezgoda, prouzrokuju se velike materijalne štete, a pitanje je ko je odgovoran u takvim slučajevima. Ukoliko ovi poslovi budu pali na jedinicu lokalne samouprave, biće diskutabilno i ovo pitanje.
Dobro mi je poznat sistem osiguranja u našoj zemlji, koji apsolutno ne funkcioniše, pa se i sa tog aspekta dovodi u pitanje odredba ovog člana.
Još jedna napomena, rođen sam u vreme kada je državna železnica svojatala državu, a država svojatala železnicu.
Sada je, izgleda, ta ljubav prestala i više nema državne železnice, već se i sama železnica odriče nekih svojih delova, a ne znam kako će to biti rentabilno u jedinicama lokalne samouprave, kada na nivou države nije rentabilno. Toliko. Predlažem da se amandman usvoji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovom članu nije mesto u ovom zakonu, jer očigledno onaj ko je pisao ovaj zakon ne zna da postoji i Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Neki su kritikovali taj zakon, pa su kada su došli na vlast počeli da ga primenjuju, jer su videli da je zakon neophodan.
Sve što poseduje železnica, to je državna svojina. Svojinska prava vrši Vlada Republike Srbije. Postojećim zakonom pravo korišćenja je preneto javnom preduzeću koje sada ima ovaj veliki naziv.
Da vidite šta se blistavi um dosetio. U poglavlju o vrstama železničke infrastrukture član 9. stav 1. kaže: "Pravo korišćenja i poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju javno preduzeće nema ekonomski interes", znači, samo ekonomski interes i javno preduzeće su bitni, ništa više drugo, "mogu biti dati jedinici lokalne samouprave".
Kako može da se da na korišćenje i upravljanje pruga Doljevac - Kuršumlija, gde nema ekonomskog interesa, jer ako ide voz ide, a ako ne ide ne ide, i kako sada može da se da pravo upravljanja jedinicama lokalne samouprave, a one nemaju sredstava u budžetu možda ni za neke značajnije poslove koji predstavljaju izvornu nadležnost jedinica lokalne samouprave?
Ako nemate bolji način kako da te pruge povadite i da se njih ratosiljate, radite nešto drugo, nemojte da dajete nekome kosku ko ne zna šta će da radi sa tim. Ako date jedinici lokalne samouprave, ona treba da obezbeđuje službu, održavanje, pa za bezbednost saobraćaja, a ovo je verovatno pisao čovek koji nikada nije sedeo u vozu. Ako ste vi ovo pisali, a verovatno je pisao čovek koji nikada nije bio na železnici.
Dalje, što se tiče odluke o prenosu prava i poslova, pazite, i poslovi utiču, dakle, poslovi upravljanja se prenose odlukom javnog preduzeća. Šta će nam onda zakon? Zašto niste napisali zakon i dva člana samo: prvi član - javno preduzeće, drugi član - direkcija, treći član - ministarstvo, prelazne i završne odredbe, a stupilo je juče. Mogli ste i tako da uradite.
Ovaj član, kako ste ga vi napisali ovde, u suprotnosti je sa pravnim sistemom Republike Srbije. Ovamo ste rekli da je to dobro u opštoj upotrebi, a ovde ste železničku prugu poistovetili sa gradskim trgom, i gradski trg je u dobroj i lošoj upotrebi. To ne može da se poistoveti.
Dalje: "Upravljanje železničkom infrastrukturom iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona". Ovo je nemoguće sada. Kako će opština Prokuplje, opština Knjaževac, jer ne verujem da je rentabilna pruga Niš - Zaječar, mislim da ide tamo do Prahova, ne verujem da je rentabilna. Ova što ide prema Boru preko Požarevca, ni ona nije rentabilna sa gledišta javnog preduzeća.
To sve pričate u odredbama o javnom preduzeću, a tek na kraju zakona saznajemo da će to javno preduzeće biti u stvari ovo isto sa promenjenim nazivom. Ne može javno preduzeće da toliko bude samostalno u pravu korišćenja i upravljanja u opštoj upotrebi, pogotovu ako se ima u vidu da još uvek imamo Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ipak bi bilo bolje da povučete ovaj zakon. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 11. stav 2. i u svim drugim članovima reč "ministar", u odgovarajućem padežu, zameni rečima "nadležno ministarstvo", u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. kojim sam tražio da se reč "ministar" u odgovarajućem padežu zameni rečima "nadležno ministarstvo".
Vama je, gospodo narodni poslanici, a i široj javnosti poznato da se mi u SRS u principu ne slažemo sa uvođenjem velikog broja agencija, biroa, centara i tako dalje. Takođe je princip da damo primat odgovarajućim državnim organima u odnosu na odgovarajuće funkcije, da naglasimo značaj.
U ovom slučaju, zakonom je predviđeno u članu 11. stavu 3. da visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar, a radi se o utvrđivanju visine naknade za izdavanje licenci.
S obzirom na to da licencu izdaje direkcija za upravljanje železničkom infrastrukturom, bilo bi možda logično, ako ste već utvrdili postojanje direkcije, umesto nadležnog ministarstva, a to verovatno s obzirom da imamo spoj četiri ministarstva u jednom ministarstvu, u Ministarstvu za kapitalne investicije, da jedno od ministarstava bude ministarstvo za saobraćaj i veze.
S obzirom da nema tog ministarstva, možda ste našli adekvatnu zamenu – da li samostalno, smatrajući da je to potrebno za teritoriju Republike Srbije, kada su u pitanju železnice, ili uz saglasnost i preporuku određenih ljudi koji su vam bili savetodavci kod izrade ovog zakona iz Evropske unije – pa ste odredili direkciju koja će imati određeni značaj i predvideli ste ovim zakonom da postoji.
Možda bi bilo bolje da je ostalo ministarstvo za saobraćaj i veze, jer ono bi se uže odredilo prema mnogim pitanjima i rešenjima iz ove oblasti, jer ako je u ovom slučaju direkcija nadležni organ, kada su u pitanju licence za prevoz, a to je isprava koju nadležni organ izdaje prevozniku, preduzeću, drugom pravnom licu ili preduzetniku o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železničkom saobraćaju, adekvatno tome trebalo bi da i direkcija, odnosno nadležno ministarstvo utvrđuje visinu cene za izdavanje licence.
Takođe, kada su u pitanju licence i sertifikati za upravljanje železničkom infrastrukturom, prevoz u železničkom saobraćaju, usput bih rekao da ste napravili jedan propust, složićete se sa mnom, iako niste predstavnik Vlade, a čuo sam da ste stručnjak, gospodine, u ovoj oblasti, niste predvideli ko izdaje sertifikat za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Predvideli ste u članu 13. da je direkcija za železnicu dužna da izda ako su ispunjeni određeni uslovi, a Predlogom zakona nije određen organ koji je izdaje. Adekvatno ovoj rečenici može da se zaključi da je Direkcija nadležna, ali to nije rečeno.
Drugo, ministar je politička ličnost. Čuli smo već od određenih poslanika SRS, u većini slučajeva ministri nisu odgovarajuće struke za određene oblasti kojima se bave ministarstva na čijem se čelu nalaze.
Dakle, u ovom slučaju, kada bi ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić trebalo da utvrđuje naknadu za licencu u železničkom saobraćaju, možda bi on mogao to da radi, i ne bi tu ništa bilo sporno, ali sumnjam da bi mogao; jer, došlo bi do sukoba interesa da utvrđuje cenu u drumskom saobraćaju, s obzirom da je lično zainteresovan kada je u pitanju drumski prevoz, on je vlasnik ili suvlasnik velikog broja kamiona, šlepera koji krstare drumovima Republike Srbije.
Usput, smatram i ja, kao poslanik SRS, da bi Vlada Republike Srbije trebalo ovaj predlog zakona o železnici da povuče.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dakle, kolega iz SRS je podneo amandman na član 11. Predloga zakona. U članu 11. se kaže: "Za izdavanje licenci za upravljanje železničkom infrastrukturom plaća se naknada. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar."
Taj član 11. koji ste predložili u ovom zakonu u suprotnosti je, recimo, sa sledećim, a i sa prethodnim članom koji predviđate ovim zakonom i očigledno je ono što sam rekao kada sam govorio u načelu, da ovaj predlog zakona treba da se povuče iz procedure, jer je napravljen na brzinu.
Suština je da zakon obuhvata kompletnu železnicu, vi to niste uradili pa zato ovaj zakon nije dobar. Sa pravne strane gledajući, ako kažemo da se ne slažemo sa koncepcijom koju je Vlada Republike Srbije podnela ovim predlogom zakona Narodnoj skupštini, poslanička grupa SRS je tu bila jasna.
Ministar sada nije tu, ali iskoristiću priliku da kažem da je juče u svom završnom izlaganju rekao kako je neko od poslanika za govornicom rekao neke stvari koje ne stoje, da je jedan od najistaknutijih francuskih stručnjaka učestvovao u pisanju ovog zakona. Možda jeste, to je u redu, treba čuti sve ljude koji se razumeju u ovu oblast, pa napraviti ono što je najbolje i što je nama najbliže kada se gleda ekonomska situacija u kojoj se Srbija danas kao država nalazi.
Suština naše koncepcije je u tome da se sa jednim javnim preduzećem ne povećava administracija na železnici. Na taj način smo to po ugledu na dve najjače zemlje Evropske unije, kao što su Nemačka i Francuska.
Jedan od kolega iz vladajuće koalicije juče je ovde rekao, mislim iz Socijalističke partije, nije sada bitno, da su samo železnice u Francuskoj i Nemačkoj rentabilne 48%, a ostalo dotira država, i to je sasvim jasno.
Ako nema ekonomske opravdanosti za jednu Francusku i Nemačku da postoji više javnih preduzeća, najmanje postoji ekonomska opravdanost da mi donosimo ovde jedan zakon koji će omogućiti formiranje dva javna preduzeća na nivou Vlade Republike Srbije.
Ako ste hteli železnicu da podignete na onaj nivo na koji je trebalo da se podigne, onda je trebalo da formirate ministarstvo železnica. Železnica jeste izuzetno važna za svaku državu, naročito za Srbiju, jer jeste tranzitna i bićemo deo Evrope.
Podići ćemo tu železnicu, ali nećemo na ovakav način, ako zakon donosimo na brzinu, ako on ne obuhvata sve one oblasti železničkog saobraćaja, transporta i svega onoga što železnica čini.
Suština naših amandmana je da se ovaj zakon popravi, da bude precizan i da bude u skladu sa ekonomskim uslovima i vremenom u kojem danas živimo. To je ono što smo moje kolege i ja objašnjavali dosadašnjim predlozima amandmana, koje vi niste prihvatili.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 18. Predloga zakona o železnici. Smatramo da treba da se briše iz sledećih razloga.
Pročitaću kako glasi član 18: "Upravljač može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Železničku infrastrukturu ili njen deo na kojoj se zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe upravljač može da preuredi u manipulativnu prugu ili za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Upravljač je dužan da odluku o obustavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana dostavi prevoznicima i organima lokalne samouprave i objavi u dnevnim listovima i drugim sredstvima javnog informisanja, najkasnije šest meseci pre datuma predviđenog za obustavljanje prevoza".
Prvo, što se tiče nerentabilnosti, nerentabilnost ne pogađa upravljače, već onog ko vrši javni prevoz. To je suština, pa je suvišno da upravljač ima mogućnost da obustavi javni prevoz zbog nerentabilnosti. On bi to mogao da učini samo u slučaju opasnosti po bezbednost.
Kada govorimo o stavu 3. ovog člana Predloga zakona o jedinicama lokalne samouprave, ne postoji nijedna jedinica lokalne samouprave koja može da se bavi poslovima železnice, tako da smo mi potpuno jasno za član 9. rekli da treba da se briše, i koncepcijski ne možemo da se složimo sa ovim delom Predloga zakona koji predviđa član 18.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?