Hvala vama. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, Velimir Stanojević, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, konačno se pred nama nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama, na koji se čeka od septembra 2003. godine.
Ovim zakonom, stiče se prvi utisak, želi se postići transformacija poštanskih uprava u nezavisne subjekte koji će biti i pravno nezavisni, ali pre svega finansijski stabilni i sposobni da se u uslovima sve veće konkurencije prilagode tržištu. Ali ono što je po meni najbitnije, da se prilagode potrebama neposrednih korisnika.
Činjenica je da do 2009. godine treba ukinuti monopol u sektoru poštanskih usluga, poput ovoga u telekomunikacijama, i upravo u tom periodu treba realizovati reformu sistema PTT-a. To je jedan od uslova kako bi se pošta, kao javni operator, pripremila za konkurenciju na sve većem tržištu u ovoj oblasti.
Sigurno je da su pri izradi ovog zakona korišćena iskustva zemalja EU, kao i zemalja u tranziciji i svakako da su ta rešenja bila korisna u iznalaženju pravnih rešenja, ali sam siguran da je predlagač kroz Predlog ovog zakona, ali i da će kroz prateća zakonska i podzakonska akta, imati u vidu specifičnosti našeg PTT sistema, respektujući pri tom, pre svega, tešku situaciju u kojoj se ovaj sistem trenutno nalazi.
Ako se žele stvarne i strukturne promene koje će dovesti do željenih rezultata, a siguran sam da se to želi, potrebno je izvršiti određene pripremne radnje, pre svega što se tiče zaposlenih u ovom sistemu, ali i kompletnog sistema za predstojeće promene. Sigurno je da je ta startna promena izmena pravnog statusa pošte, kao preduslov da pošta postane jedno moderno preduzeće. Činjenica je da će kroz postepenu liberalizaciju tržišta u sferi poštanskih usluga biti uvedena konkurencija, gde će i javni poštanski operatori, ali i drugi operatori, prema zakonski ustanovljenim kriterijuma, obavljati svoje usluge korisnicima.
Najbitnije je da ovaj zakon obezbeđuje obavljanje univerzalne poštanske usluge po ujednačenim cenama prema stanovništvu, a kroz rasprostranjenu nacionalnu poštansku mrežu i, siguran sam, na taj način će se obezbediti i maksimalni kvalitet poštanskih usluga. Ono što je veoma važno, podstiče konkurenciju i na taj način inicira dalji razvoju u sistemu pružanja poštanskih usluga.
Kada se govori o univerzalnoj poštanskoj usluzi, poštanski operatori univerzalne usluge su obavezni da na celoj teritoriji Republike obezbede obavljanje minimalnog skupa ovih usluga po ujednačenim cenama. Ovu univerzalnu poštansku uslugu mogu obavljati i javni operatori, u trenutnoj situaciji je to Javno preduzeće PTT Srbija, a i drugi poštanski operatori koji dobiju odgovarajuću licencu.
U ovom drugom delu rezervisanih usluga, a u cilju obezbeđenja kontinuiranog obavljanja univerzalne usluge, javni operator, PTT Srbija, imaće ekskluzivno pravo prijema, prenosa i uručenja pismonosnih pošiljaka prema kriterijumima koji su predviđeni Predlogom ovog zakona, kao i prijema, prenosa i isplate uputnica u klasičnoj ili elektronskoj formi. Naravno, u delu van rezervisanih usluga, javni operator i privatne kompanije konkurišu kako po ceni, tako i po kvalitetu na slobodnom tržištu.
Što se tiče dozvola, to se takođe zakonom jasno precizira, da se one mogu izdati i stranim i domaćim i pravnim i fizičkim licima, i tu imamo dve vrste dozvola, po Predlogu ovog zakona. To je odobrenje za obavljanje nerezervisanih poštanskih usluga i licenca za obavljanje univerzalne poštanske usluge.
Zbog čega, po nama iz poslaničke grupe SPO - Nova Srbija, treba glasati za Predlog ovog zakona? Pored svega ovoga, donošenjem ovog zakona predviđeno je i da Vlada Republike Srbije, uporedo sa ovim zakonom, pristupi osnivanju pošte Srbije kao akcionarskog društva kojim se postojeće Javno preduzeće PTT Srbija organizuje u javnog poštanskog operatera, siguran sam na potpuno novim i savremenim osnovama.
Drugi razlog, na početku sam rekao, na donošenje ovog zakona čeka se skoro dve godine i to je dovelo do ozbiljnih posledica po Javno preduzeće PTT Srbija i pojave nelojalne konkurencije u oblasti poštanskog saobraćaja u Srbiji. Na kraju, zaostajanje u restrukturiranju ovog javnog preduzeća, kao i celokupnog sistema poštanskog saobraćaja u Srbiji, već je dovelo do izvesne nekompatibilnosti sa zemljama u okruženju, ali i sa zemljama EU, i jedna od posledica jeste da nije bilo ulaganja stranog kapitala u ovoj oblasti.
To su sve razlozi zbog kojih pozivam sve narodne poslanike da glasaju za Predlog ovog zakona, a poslanička grupa SPO-Nova Srbija će podržati Predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala najlepše. Da li još neko želi reč?
Ovlašćeni predstavnik DS, narodni poslanik Milan Marković.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani narodni ministri, za DS u načelu ovaj zakon jeste prihvatljiv i to je sasvim razumljivo, jer nacrt ovog zakona suštinski je nastao još tokom 2003. godine, odnosno u vreme kada je bila Vlada premijera Zorana Živkovića.
Istina, ovo je jedan od brojnih zakona koji su pripremljeni u to vreme, koje sadašnja vlada stavlja u proceduru i mi smatramo da to nije loše zbog toga što u osnovi sadrže rešenja i reformsku ideju koja je svojstvena DS. Neki od tih zakona su u međuvremenu menjani, po našem mišljenju nagore, a neke dobre ideje u nekim novim zakonima su lošim zakonskih tekstovima kompromitovane. Međutim, mislimo da zakon koji ste nam vi danas ovde prezentovali jeste zakon za koji možemo glasati, drži se dobre ideje i samu ideju demonopolizacije i jednog savremenog ustrojstva ove oblasti u potpunosti poštuje.
Osnovna rešenja ovog zakona su usmerena ka savremenim standardima i rešenjima Evropske zajednice. Demonopolizacija poštanskih uslova, koja se delimično de fakto i ostvarila u praksi, npr. ulaskom na naše tržište multinacionalnih prenosioca poštanskih dobara kao što je DHL, ta demonopolizacija treba ove usluge da preobrazi iz usluga koje građanima daje država u servis koji se obezbeđuje na tržišnim principima, brže, efikasnije, jeftinije i pouzdanije.
To je put koji su prešle i prelaze sve zemlje sveta koje pretenduju na tržišnu ekonomiju i razvoj.
Naravno, otvaranje tržišta ne sme i ne može da bude anarhično u ovako tradicionalnom, važnom segmentu usluga i zbog toga je naročito važna uloga budućeg regulacionog tela predviđenog i ovim zakonom. Mi mislimo da takvo regulaciono telo treba da postoji i da prosto ne možemo u načelu govoriti o postojanju agencije, regulacionog tela, kao nečemu a priori negativnom. Naime, praksa, i uporedna i kod nas, pokazuje da takva regulaciona tela treba da postoje, jer obezbeđuju i efikasnost i nezavisnost u obavljanju poslova.
Pravila igre koja kroz svoju praksu bude ustanovilo ovo telo biće odlučujuća i za status današnjeg Javnog preduzeća PTT-a i za druge učesnike na tržištu poštanskih usluga. Da to nije uvek lako pokazuju iskustva susednih zemalja, u kojima postoje oštri sporovi između pošte i privatnih distributivnih preduzeća.
U vezi sa ovim treba ukazati da ovaj zakon predstavlja i osnov za hitno pristupanje restrukturiranju jednog od velikih sistema, to je JP PTT, a tu je najveća odgovornost na Vladi, kao reprezentu isključivog vlasnika. PTT se mora pretvoriti u tržišno orijentisanu, dobro organizovanu i efikasnu organizaciju. Koliko je taj zadatak osetljiv dovoljno ukazuje podatak da u ovom sistemu danas radi preko 15.000 ljudi.
Međutim, okolnosti, a posebno određeni potezi Vlade, ne idu ovome na ruku. U svetu pošte su se reformisale tako što su preuzimale, pre svega, zahvaljujući svojoj razvijenoj infrastrukturi, niz profitabilnih poslova, naročito u oblasti takozvanih malih bankarskih poslova. Uslovi za to u Srbiji će biti znatno otežani.
Ne samo da je Poštanska štedionica postala posebna bankarska organizacija, već je preuzimanjem konkurentske mreže ZOP-a pošti stvorena od strane države ili njenih delova, konkurentska organizacija, većinski u privatnoj svojini, a zove se - Nacionalna štedionica. Priznaćete da taj apsurd treba ponoviti da se čuje, znači, privatna, a ima naziv - nacionalna.
PTT je uopšte u Srbiji nominalni bogataš koji danas teško preživljava. U svakom slučaju, otvaranje tržišta je neminovno, kao i restrukturiranje PTT-a, i zbog toga u načelu podržavamo ovaj zakon, jer mislimo da on daje dobru osnovu da se to i ostvari.
Naravno, to ne znači da nemamo izvestan broj primedbi, dali smo u i vidu amandmana i daćemo u raspravi u pojedinostima. Nažalost, Vlada po običaju sve što dolazi od strane DS-a a priori odbija, bez ulaska u suštinu tih primedbi, pa makar one bile i krajnje banalne i odnosile se na tehničke ispravke ili na gramatičke greške u tekstu.
Kada je reč o regulacionom telu, mi imamo dva pitanja. Prvo, da li je dobro postavljen način njegovog izbora i da li taj način izbora obezbeđuje nezavisnost?
Naime, kao što je već ovde malopre napomenuto, u članu 66. predviđeni su poslovi koje obavlja agencija, pa se kaže da poslove iz stava 1. tačka 1) do 12) ovog člana - agencija obavlja kao poverene poslove. Moram priznati da mi nije jasno zašto su ti poslovi definisani kao povereni.
Drugo pitanje, da li, ukoliko obavlja te poslove kao poverene poslove, ona može ostvariti nezavisnost od ministarstva, odnosno od Vlade koja poverava te poslove agenciji.
Dalje je sporan, kada govorimo o nezavisnosti ovog tela, izbor članova saveta. U zakonu stoji: "Vlada utvrđuje na osnovu kandidature koju podnose Ministarstvo, odgovarajuće naučne institucije, kao i registrovana udruženja poštanskih operatora i/ili korisnika". Mislim da bi se veća demokratičnost i sigurno bolja nezavisnost ostvarila ako bi to predlagale poslaničke grupe, ali dobro.
Međutim, moram reći da, kada je u pitanju nezavisnost, tu postoji jedna dilema koja je prosto proizvod našeg iskustva sa ovom vladom i sa ovom vladajućom većinom, i verovatno telo, koje je moralo biti u najvećoj meri nezavisno, ispostavilo se do te mere zavisno i do te mere podložno pritiscima da je predsednik tog tela od tog pritiska na kraju pao u nesvest.
Naravno, radi se o Komisiji za hartije od vrednosti, tako da nezavisnost nije dovoljno samo da se utvrdi deklarativno u zakonu, ukoliko ne postoji politička volja da se zaista ta nezavisnost i sprovede, i da se zaista mi kao društvo prosto izmenimo u tom pravcu i da ne gledamo sve kroz prizmu interesa političkih partija. Ukoliko to ne bude postojalo, onda nam džaba kakva god da bude normativna regulativa.
Što se tiče plate predsednika saveta, zaista tu postoji određena dilema. Nažalost, to je neka dilema koja generalno prati i ovu i prethodnu vladu, i one prethodne vlade, gde imamo takav jedan apsurd, jednu kontradiktornost, da ćete nabrojati hiljade i hiljade raznih funkcionera u ovoj državi, raznih direktora javnih preduzeća koji imaju daleko veće plate nego što su to plate i poslanika, i predsednika Vlade i predsednika države.
Mislim da skoro da nema direktora javnog preduzeća u Srbiji koji nema veću platu od predsednika Republike Srbije, mislim da je to svojevrstan apsurd i nadam se da ćemo to zajedničkom saglasnošću rešiti, jer malo nam država deluje neuredno i naopako, ako bi neko pogledao uopšte kako izgleda naša struktura, sistematizacija u državnoj upravi.
Još jednu primedbu imam, a to je na član 72 – na statut agencije saglasnost daje Vlada. Mislim da ne bi bilo ništa sporno da na statut agencije saglasnost daje Narodna skupština i mislim da bi ta primedba mogla da se uvaži, a ukoliko ne, bože moj, mi kao opoziciona poslanička grupa normalno je da imamo određene primedbe i da imamo suštinska i konceptualna neslaganja sa vladajućom većinom, pa su ona nekada veća, nekada manja. U ovom zakonu su ipak u toj meri, da tako kažem, da ih je moguće tolerisati, pa ćemo ipak u načelu prihvatiti ovaj zakon.
Druga stvar koja jeste zabrinjavajuća to je što, ako se ne varam, ova vlada za ovih godinu dana nije uspostavila funkcionisanje, dakle, nije mi poznato da funkcioniše jedno regulatorno telo ili nezavisna komisija. To može da uputi, iskreno da vam kažem, na zaključak, dakle, ne bih voleo da budem zlonameran, pogotovu se to ne odnosi na vaše ministarstvo u nekoj ozbiljnijoj meri, ali moglo bi se zaključiti da Vlada zadržava za sebe mogućnost da na neki način bez odgovornosti određuje, reguliše tržište, što mi je, moram priznati, malo i kontradiktorno, obzirom na tržišno opredeljenje i ove vlade i prethodne vlade, i uopšte na tržišno opredeljenje našeg društva nakon 2000. godine.
Sa druge strane, to može doći do toga da se određenim izmenama i dopunama ovlašćenja i obaveza Narodnoj banci prebaci i ova ingerencija, što je, nadam se da se slažete, već previše, obzirom da se Narodna banka u Srbiji bavi verovatno onim čime se ne bi nijedna banka u svetu bavila. Pa eto, imali smo ovde raspravu o osiguranju, kada smo utvrdili da postoje samo dve zemlje u svetu koje imaju tu nadležnost, a jedna od njih, ne bih znao ni ime da kažem, neka zemlja u Aziji, a druga je negde u Africi, i to je sve, iako se ministar Dinkić trudio da nam objasni da to nije tako.
Ostaje još jedno manje pitanje, da li je optimalno rešena sudbina postojeće zajednice PTT-a. I u članu 66. sporne su nam tačke 12) i 14) u stavu 1, ali to ćemo u delu rasprave u pojedinostima obrazložiti kroz amandmane koje je podneo kolega Boško Ristić.
Završavam, DS će glasati za ovaj zakon u načelu, ali vas pozivamo da pri formiranju regulacionog tela, odnosno ove agencije, odnosno saveta budete objektivni, nepristrasni, bez uplitanja političkih interesa i da se potrudite da zaživi kako je predviđeno odredbama ovog zakona, odnosno kako ne bismo došli u situaciju kao za druga regulatorna tela, da nisu zaživela, a evo već je prošlo po šest meseci više od onog dana kada ih je Narodna skupština izglasala konkretnim zakonskim predlozima. Hvala na pažnji.

Pošto više nema ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, obaveštavam vas da su se za reč prijavili predstavnici tri poslaničke grupe, SRS, DSS-a i G17 plus.
Pozivam, prvo ima reč narodni poslanik Milka Silajev, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite, gospođo Silajev.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, kao što je poznato, u Evropi je došlo do velikih promena što se tiče velikih sistema. Evropska unija je tražila da dođe do deregulacije i liberalizacije velikih sistema. To je normalno moralo da obuhvati i oblasti poštanskog saobraćaja. To se nametnulo kao neophodnost.
Jedan kuriozitet je bio prisutan u Evropskoj uniji, da se nemačka pošta dugo opirala liberalizaciji i čak je Nemačka morala da plati kaznu Evropskoj uniji zato što to nije uradila na vreme.
Kao što znate, transformacija poštanskih uprava u nezavisne subjekte, sa precizno definisanim pravnim statusom, finansijskom samostalnošću, a sve sa ciljem da se i u uslovima narastajuće konkurencije prilagode tržištu i potrebama korisnika. Tako je pravo monopola u telekomunikacijama ukinuto 1998. godine, a pravo monopola u poštanskom saobraćaju biće zadržano do 2009. godine.
To je pravo koje će iskoristiti zemlje u tranziciji da se prilagode ovom procesu, koji nimalo nije lak i koji će biti bolan za radnike svih velikih sistema, ali na svu sreću zna se procedura kako će se rešavati ti problemi, time što će se praviti socijalni programi za radnike i tako rešavati njihovi problemi.
Dakle, u ovom periodu treba ukinuti monopol na poštanski saobraćaj, sprovesti strukturnu reformu čitavog PTT sistema. Ono što je simptomatično za nas kao zemlju, nismo postupili kao zemlje iz okruženja. Zemlje iz okruženja su 90-tih godina donele zakon o izdvajanju pošte od telekomunikacija. Mi to nismo učinili.
Godine 2002. je donesen Zakon o telekomunikacijama, donosimo sada zakon o pošti, sigurna sam da ćemo ga doneti, međutim nije donesen zakon o razdvajanju jednog od drugog i u ovom periodu su i dalje vladali zakoni iz prošlog perioda. To je Zakon o sistemu veza i tu nisu definisane i strogo opredeljene delatnosti, tako da je to stvaralo dosta problema.
Kako je pošta međunarodno homogeni deo integrisane svetske poštanske mreže normalno da je potrebno usvojiti zakon o pošti. Razlog za usvajanje ovog zakona je taj što je postojeći Zakon o sistemima veza, koji obuhvata oblast i pošte i telekomunikacija, koncepcijski napušten kao neodrživ, a sa usvajanjem Zakona o telekomunikacijama normalno da je postao neophodan.
Strategija razvoja poštanskog saobraćaja, nadam se da će vrlo brzo biti donesena, mora biti usmerena ka zahtevima tržišta, a isto tako i ka rešavanju statusa poštanskih uprava. Imamo Zajednicu jugoslovenskih pošta i njen status mora biti rešen.
Devedesetih godina u Vašingtonu je održan svetski poštanski savet i zaključeno je da pošta mora da se razvija kao samostalna i komercijalna delatnost. Godine 1994. u Seulu doneta je direktiva koja je posebno bila posvećena uvođenju konkurencije na tržištu poštanskih usluga. Pošta i telekomunikacije moraju biti oslobođene državnog uticaja.
Ako se žele strukturne promene, koje će dovesti do rezultata da pošta bude sposobna za konkurenciju, potrebno je izvršiti precizno planiranje sistema za promene, kao i pripreme zaposlenih da prihvate te promene.
Stiče se utisak da smo mi zaspali u socijalizmu, a nikako da se probudimo u kapitalizmu. On je tu usvajanjem zakona koji na neki način tretiraju konkurenciju, to je kapitalizam. On je surov, a mi moramo da se pripremimo da ne bude tako surov, da radnici budu zaštićeni. To mora da bude apsolutno apostrofirana humana nota ovog sistema.
Ovim zakonom se, već je bilo reči, uvodi konkurencija u poštanski saobraćaj kroz postepenu liberalizaciju tržišta poštanskog saobraćaja, na kome će svi učesnici, javni poštanski operatori i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge, a cilj je da operatori maksimalno razvijaju poštanske usluge, uvode nove usluge i prate tehnološki razvoj prisutan u svetu.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga, obezbeđuje se dostupnost univerzalne usluge pod jednakim uslovima. Ono što je karakteristično jeste da je iz univerzalnih usluga izvedena posebna usluga, a to su garantovane usluge koje su monopolske, to su tzv. rezervisane usluge. U mnogim zemljama, a sada sam imala priliku da vidim Kanadu, tamo gde je ogromno prostranstvo država vodi računa o tome i garantuje isporuku i najudaljenijem delu zemlje, da stanovništvo ima komunikaciju sa svetom. Taj deo i dalje je pod kontrolom države.
Tamo sam videla Canadian post, taj deo je državni. To je ono što je karakteristično za zemlje sa velikim rastojanjima, ali i za zemlje kao što je naša, gde je raslojavanje stanovništva ogromno, gde ima mnogo siromašnog sloja koji neće moći da plati pošiljku po tržišnoj vrednosti.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga i obezbeđuje dostupnost univerzalne usluge, koja je tačno definisana.
Zakon je bio dobar. Dijapazon te univerzalne usluge je dosta širok, tako da obezbeđuje da pošta može da izdržava sebe samu i da bude rentabilna. Sve ostale usluge, kao što su kurirske usluge, hibridne pošte, jesu komercijalni servis.
Za obavljanje univerzalnog servisa javni operator je dužan da obezbedi dovoljnu gustinu pristupnih tačaka za korisnike, a to su tzv. naše pošte. Tu je pošta spremna da napravi racionalizaciju tzv. franšizama. Opet sam bila u prilici da vidim da u samousluzi imate poštu, odnosno deo samousluge obavlja poštansku delatnost, kao i knjižara. To je jedna mogućnost za radnike, onda kada se pošta stvarno transformiše i kada mnogi ljudi budu napuštali poštu, da otvaraju svoj biznis, mali biznis, da to bude porodični biznis, kako bi se prevazišli socijalni problemi.
Ostale usluge, kao što je npr. univerzalni servis, moraju da se obavljaju na osnovu licence. Sada je to preduzeće PTT saobraćaja Srbije u okviru univerzalne usluge; normalno, definiše se šta je rezervisana usluga, a da bi se pokrio deficit oko obavljanja univerzalne usluge, odnosno univerzalnog servisa, rezolucijom iz Seula je rečeno šta svaka zemlja može da definiše šta je to usluga. Zakonom je to tačno definisano i to je dobro urađeno.
Zakon daje ovakva rešenja da PTT Srbije ima pravo prijema, prenosa i uručenja pismonosnih pošiljaka mase ne veće od 350 grama, to je širok dijapazon. Evropske zemlje idu na 50 grama. To, kao i prijem i prenos isplate uputnica u klasičnoj i elektronskoj formi. Zakon o poštanskim uslugama određuje gornji limit na bazi mase i po ceni na osnovu direktive Evropske unije, i to je tačno definisano. U domenu van rezervisane usluge javni poštanski operatori i drugi operatori, privatne kompanije, konkurišu jedni drugima po ceni, kvalitetu na slobodnom tržištu. To je za korisnike dobro.
Javni operator mora da se ponaša po pravilima koja zabranjuju zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Na iznos poštarine rezervisanih usluga saglasnost daje Republika Srbija i nadoknađuje ako se desi gubitak. Bila sam u prilici da dam jedan amandman, ali se desilo da sam ga povukla.
Mišljenja sam da će Vlada razmisliti o tome, bez obzira na događanja. U slučaju da prihodi od rezervisanih usluga budu manji od troškova, država treba da nadoknađuje gubitak javnom operatoru. Troškovi su osnov za određivanje poštarine. To će regulisati agencija. Javni poštanski operator mora da odvoji posebne račune za rezervisane i nerezervisane poštanske usluge.
Novina u ovom zakonu je agencija. To je poznato. Bilo je dosta reči o tome. Ona mora da bude samostalni subjekt. Dozvole i licence će morati da izdaje.
Posebno je pitanje što mi u Srbiji ne primenjujemo Zakon o koncesijama. Imamo ga, nažalost, ne primenjujemo ga.
Koristiću vreme da pričam o tome, pogotovu što će sada biti, bilo je najave od gospodina ministra, formirana agencija za telekomunikacije.
Zakon o koncesijama definiše državna dobra i mnoga državna dobra država daje na raspolaganje besplatno. Nismo toliko bogati da možemo tako da radimo. Država mora da bude bogata da bi pojedinci bili bogati, da ne bude suprotno, pa da nam se događaju ovakve stvari kakve se događaju.
Na neki način sam inicirala, a to ću raditi i dalje, da se konačno počne sa primenom Zakona o koncesijama, jer je korišćenje jedne trase za obavljanje poštanskog saobraćaja državno dobro. Državno dobro su radiofrekvencije, i "Knjaz Miloš", "Voda" itd.
Agencija vodi računa o sprovođenje lojalne konkurencije, štiti korisnika i nacionalnu ekonomiju u celini. Ona izdaje dozvole na period od deset godina.
Poštanski operator plaća agenciji troškove za izdavanje dozvola i nadoknadu za obavljanje poštanskih usluga. Rečeno je kako se agencija finansira. Postojeće stanje je takvo da je neuređeno tržište u oblasti poštanskog saobraćaja zastarelo. Organizovano je tako da imamo za posledicu one koji divlje daju usluge, da nisu registrovani, što nije dobro.
Ovaj predlog zakona je dobar. G17 će ga podržati. I ranije se sećam, na internetu sam puno nailazila na informacije da je na dnevnom redu zakon o poštanskom saobraćaju, ali normalno, Vlada ga je prilagodila novim odredbama, novim direktivama Evropske unije, što je normalno.
Još nešto bih htela da kažem. Prošli put kada sam diskutovala o zakonu o železnici, kazala sam - naši zakoni su preobimni. Apelujem na predstavnike Vlade da zakoni budu kratki, precizni, a sve tehnološke stvari moraju biti regulisane pravilnicima, odlukama Vlade ili odgovarajućih organa. Zašto to kažem? Zato što je lakše menjati pravilnike nego zakone i članove zakona. Procedure su komplikovane.
Kazala sam, Zakon o telekomunikacijama Slovenije ima 25 pravilnika i kraći je od našeg. Nadam se da će i ovaj Zakon o telekomunikacijama, ma kako bio dobar, normalno se prilagođavati u skladu sa promenama, tehnološkim i tehničkim.
Posebno bih htela da ukažem na to da su najomiljenije ličnosti u selu: poštar, učitelj; pop više nije, nekada je bio. Poštari su ljudi koji nose informacije i ljudi nekada stoje na stanicama i čekaju da dođe pošta, jer je to veza sa svetom. To su stvarno mučeni ljudi, rade po kiši i snegu. To su naši mali heroji. Ja sam poštanski radnik.
Mi smo te ljude uvek poštovali, kao i šalterske radnike, koji su u stalnom kontaktu sa korisnicima usluga. To je vrlo naporan posao.
Nadam se da će pošta, odnosno preduzeća i Vlada napraviti takav zakon i socijalni program da to bude za dobrobit naših radnika. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, pošto smo mi predstavnici pre svega građana Srbije i donosimo zakone koji su od opšteg interesa celokupne države i društva u kojima živimo, u Skupštini imamo  određenu odgovornost.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, predložila je niz amandmana.
Osnovna koncepcija Srpske radikalne stranke u ovoj oblasti je rešavanje ključnih problema na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija i svega onoga što su kolege govorile za ovom govornicom, a amandmani imaju cilj da se ovaj zakon precizira na jasan i konkretan način. Koncepcijski se nikako ne možemo složiti sa izlaganjem ministra za kapitalne investicije, gospodina Ilića, kada je rekao da su amandmani, koje je predložila jedna grupa poslanika, u ovom slučaju poslanička grupa Srpske radikalne stranke, vezani za agenciju. To jeste ključ naših amandmana za izmenu Predloga zakona, da se nadležno Ministarstvo bavi ovom oblašću. U tom smislu smo predlagali ove amandmane.
Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije odbila amandmane poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, vidi se osnovna razlika između naše i koncepcije Vlade Republike Srbije.
Ono što je ključ, slažemo se da je ovo veoma važna oblast i da je neophodno doneti zakon u ovoj oblasti, ali zakon koji je u skladu sa vremenom i ekonomskim uslovima u kojima mi danas živimo.
Formirati agenciju čiji će članovi ili članovi saveta imati osam prosečnih plata, ili da će to biti na nivou generalnog direktora, ne znači opravdanje za izlaganje gospodina ministra, kada je rekao da to nije u redu, ali da je jednostavno to tako. To mora da se promeni iz razloga što građani u Srbiji moraju da žive bolje, narod u Srbiji treba da živi bolje, da ima više, pa neka Vlada, predsednik Republike i predsednik Vlade imaju manje.
Ono što je najvažnije, to je da građani Srbije žive bolje. To je ono zbog čega smo mi ovde u Skupštini. Treba da donosimo zakone koji su u skladu sa interesima građana Srbije.
Znači, osnovna koncepcija poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sastoji se u tome da nadležno ministarstvo u ovoj oblasti treba da obavlja poslove, a da to ne treba da bude agencija.
U tom smeru smo predložili sve ove amandmane, sa ciljem da se zakonom jasno precizira, jer u ovoj oblasti poštanskih usluga veliki broj radnika radi. Ono što je ključ svega, to da članovi saveta agencije treba da imaju platu preko 100.000 dinara, govori o tome kakav je Predlog ovog zakona.
Tu Vlada ne može da nađe opravdanje, jer ovo mora da se reguliše. To se odnosi i na sve ostale zakone koje smo donosili u ovoj skupštini. Stalno se formiraju agencije. U tim agencijama se množi administrativni aparat, a sve na teret budžeta Republike Srbije i građana Srbije.
Cilj ove skupštine i nas narodnih poslanika treba da bude cilj svih građana Srbije. Građani Srbije mora da žive bolje. To je suština svih zakonskih predloga i koje treba da donosimo, a da oni budu u ovom slučaju u skladu preporukama UN ili sa onim što je doneto na kongresu u Seulu, a kako su moje pojedine kolege izlagali za ovom govornicom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Pošto je gospodin ministar najavio svoje obraćanje, potrudiću se da budem kratak.
Nije zgoreg pomenuti da ovim zakonom mi rešavamo i sudbinu 18,5 hiljada zaposlenih u poštanskom saobraćaju i da ljudi željno iščekuju rešenja koja se nude ovim zakonom. Nije zgoreg pomenuti, takođe, da ovaj zakon omogućava da nekih 1500 poštanskih jedinica rentabilno posluju, zato što više od polovine poštanskih jedinica u Srbiji ne posluju rentabilno.
Pomenuću ovde jedan deo zakona koji nije pomenut od strane ostalih poslanika, a radi se o onom delu zakona gde se produžuju rokovi dostave pošiljki poštanskih, a to omogućava smanjenje i racionalizaciju poslovanja. Za ovu godinu, od ovih 18,5 hiljada zaposlenih, negde oko 1300 radnika očekuju da budu na onom spisku prekobrojnih, zato što smo svi svesni da nam je javni sektor opterećen viškom radne snage. Toga su svesni i ljudi u pošti.
Moji razgovori sa ljudima iz pošte ukazuju na to da su pripremljeni vrlo dobri socijalni programi koji će pomoći tim ljudima da se u ovom periodu tranzicije snađu. To je jedna neminovnost. Neminovnost je ovaj zakon. Pažljivo sam slušao sve govornike. Moram da kažem da ovde nije bilo ozbiljnijih kritika.
Jedna opoziciona stranka pomenula je, a stalno to pominje, da je ovaj zakon sakat, pa zbog toga najverovatnije što je dobar deo ovog zakona pisan u mandatu prethodne vlade. Osnovno je pitanje da li postoji politička volja da se zakoni donose i da se uvode u život. Nije osnovno pitanje ko ih je pisao. Pišu instituti zakone, pišu stručni ljudi, mogu da pišu za sve stranke predloge zakona, ali treba da postoji politička volja da se jedan zakon uvede u život. U tome je razlika između prethodne i sadašnje vlade. Ovo sam upotrebio da pomenem te naše razloge.
Što se tiče druge kritike od strane SRS, nismo uočili ozbiljnu kritiku i mislim da će ministar prihvatiti one amandmane koji će uvesti red u sam zakon i onda se stiču uslovi da maltene sve poslaničke grupe stanu iza ovog sistemskog zakona koji je jako značajan za 18,5 hiljada zaposlenih, ali i za državu Srbiju, koja mora da čuva vrlo bitnu instituciju države, a to je pošta. Zahvaljujem.