Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama koji je na dnevnom redu počeću da komentarišem od člana 4.
Naime, u članu 4. kaže - načela na kojima se zasniva uređivanje odnosa u oblasti poštanskih usluga su, pa je nabrojano nešto pod devet tačaka, a ako pažljivo pogledate videćete da je u devetoj tački "savesnost i poštenje" i da se radi o načelima. Sve ostalo ispred toga su ciljevi, a ne može biti načelo "obavljanje univerzalne poštanske usluge propisanog kvaliteta i po pristupačnim cenama za sve korisnike na teritoriji Republike Srbije".
To može biti cilj ovog zakona i uređivanja ovih propisa u oblasti poštanskih usluga. Jedina načela koja ste pogodili to su savesnost i poštenje.
Ne znam zašto je to trebalo onome ko je pisao ovaj zakon i zašto je imao nameru da nešto napiše, ne vodeći računa o tome šta to suštinski predstavlja.
Ovo me podseća na jednu situaciju kada je moj kolega, student na Borskom fakultetu, polagao jedan predmet iz rudarstva potpuno nepripremljen i kada ga je profesor pitao da mu nabroji prateće metale u jednoj rudi, on je počeo da nagađa i rekao je nikl, profesor je klimnuo glavom, pa olovo, pa cink, pa onda na kraju volfram i na kraju bakar; profesor mu je rekao, e to je kolega prvi koji ste pogodili. Tako ste vi ovaj član 4. ovde napisali. Niste imali potrebe za tim.
Sledeće što je izazvalo moju pažnju jeste član 9, u kome se u drugom stavu pominje formiranje Republičke agencije za poštanske usluge. Ova agencija se pojavljuje i u članu 21. i u članu 44, a tek u članu 65. se formira republička agencija. Može to da se dogodi u jednom zakonu.
Možda je trebalo kasnije, jer se u svim ovim članovima gde se pominje agencija govori o tome šta su njene nadležnosti, a one su u članu 65. potpuno nabrojane i nije imalo potrebe da se ugrađuje u članove 9, 21, 44. i 65.
Vi ćete ovde pod - univerzalnim poštanskim uslugama naći u članu 16. da se obezbeđuje svim korisnicima mogućnost pristupa poštanskoj mreži javnog poštanskog operatora na razumnoj udaljenosti od mesta stanovanja, uključujući poštanske sandučiće na javnim mestima i u službenim prostorijama poštanskog operatora. Govori se šta su javni poštanski operatori itd., kako to mogu biti izjednačena strana i domaća, pravna i fizička lica.
Ovde bih vas podsetio da će ovaj član biti potpuno neprimenljiv jer je već sada infrastruktura za pružanje poštanskih usluga u Republici Srbiji praktično nefunkcionalna. Uglavnom se svodi na to da su veća naseljena mesta, gradovi i sedišta opština sa solidnom infrastrukturom, kada se radi o selima onda je situacija takva da oni najčešće nemaju nikakvo poštansko sanduče, nemaju nikakvu kancelariju gde bi mogli da obave najosnovnije poštanske usluge i onda ćete doći u situaciju, kada se budu uvodili novi poštanski operatori, da će oni praktično uzimati isključivo one poslove, gde postoji već izgrađena infrastruktura, koje mogu lako obavljati.
Niko neće biti zainteresovan, verujte, da obavlja poslove poštanskih usluga, recimo, u selima Luka i Tanda u borskoj opštini, koja još nemaju telefonske priključke. Recimo, prošle godine se desio jedan slučaj da je sa poštom Bor privatnik sklopio ugovor o otvaranju jedne kancelarije, gde bi bile pružane poštanske usluge u selu Jasikovo, a to je selo između Majdanpeka i Žagubice, na tom putu, a inače pripada opštini Majdanpek. Posle nekoliko dana zatvorio je kancelariju.
To je potpuno nerentabilno i ispostavilo se da je to njegov pogrešan poslovni potez i niko ne snosi odgovornost, a pošta se odrekla tog dela sela da obezbeđuje svojim uslugama. Na kraju je ostalo da stanovnici tih sela već godinu dana za najosnovniju poštansku uslugu koju žele da obave moraju da putuju po 20-30 kilometara do nekog bližeg sedišta pošte.
Desiće se uvođenje novih operatora i da postignete ono što ste postigli u nekim drugim oblastima. Vi vidite da, recimo, "Merkator" nema nikakvu nameru da otvori u Kladovu svoju robnu kuću, otvoriće je u Beogradu, Novom Sadu, kao što je skoro u Krnjači otvoren veliki objekat, a neće sigurno niko da ga otvori u nekim drugim manjim mestima, kao što je Boljevac.
Pri pružanju poštanskih usluga uvođenjem ove konkurencije dobićete samo to da će i dalje ostatak Srbije da se pustoši što se tiče stanovništva, a da će veliki centri u Srbiji i veliki gradovi, a pogotovo Beograd, svakodnevno dobijati novi priliv stanovništva, a i zbog toga što ljudi ne mogu osnovne svoje usluge obaviti u tim manjim mestima.
Reći ću vam još nešto, kada je u pitanju obezbeđivanje uslova za konkurenciju, za konkurentnost i tržišno poslovanje u svim oblastima, to je uglavnom nastajalo u nekim mnogo većim zemljama, većim po površini, gde jedan čovek koji se bavio nekim uslugama nije mogao da ih pruži na celoj teritoriji te zemlje pod istim uslovima, na isti način, nije mogao tako brzo da se razvija. Pre svega, mislim na velike države, kao što su SAD.
Naravno da one moraju imati mnogo više poštanskih operatora koji će pružati različite poštanske usluge u različitim njihovim saveznim državama. Srbija je mala i jedno ovakvo tržište je i za sadašnji sistem naših poštanskih usluga malo. Ne treba po svaku cenu inicirati da se uvode neki tržišni principi i konkurencija, iz razloga što, kako pokazuju ova dva primera koja sam vam naveo, nećemo ništa postići izuzev toga da ćemo već postojeći sistem potpuno uništiti.
Dobro je što je članom 34. utvrđeno do kog trenutka je pošiljalac pošiljke vlasnik te pošiljke. To je do trenutka isporuke ili dok se ne vrati, da se ne bi desilo da od onog trenutka kada se neka poštanska pošiljka isporuči pošti, praktično, da pošta bude vlasnik ili onaj ko pruža poštanske usluge bude vlasnik pošiljke.
Rekao sam da se pominje u članu 44. da minimalne standarde kvaliteta utvrđuje Republička agencija za poštanske usluge. To je potpuno bespotrebno. Ovde gde se osniva članom 65. republička agencija za poštanske usluge dovoljno je navedeno sve čime će se ona baviti, pa nije bilo potrebe da se navodi u ranijim članovima.
Međutim, kada je ministar Velimir Ilić pominjao agenciju u svom obraćanju na početku, rekao je da je, praktično, cilj formiranja jedne ovakve republičke agencije da se napravi jedno regulatorno, pre svega od politike, nezavisno telo i da u kasnijem radu i funkcionisanju sistema poštanskih usluga ne dolazi do toga da politika utiče na bilo koji način. Iz dosadašnjeg iskustva, gospodine ministre, moram vam reći da je to možda vaš deklarativan stav, a od toga nema ništa, da će politika odlučivati ko će biti članovi saveta agencije.
Od tih koje će birati Narodna skupština Republike Srbije uvek će izabrati članove saveta oni koji imaju većinu u Skupštini. Predlog će dati Vlada koju podržava većina, tako da je to samo po sebi političko telo, tako da sigurno neće biti nezavisno u svakom pogledu.
Nadzor nad primenom ovog zakona vršiće ministarstvo. Neću mnogo pričati o agenciji, pričaće neki drugi članovi SRS, poslanici koji budu ovde govorili.
Imate ovde u obrazloženju, uglavnom po direktivama koje izdaje Evropska unija s vremena na vreme, da se mora obezbediti potpuna ravnopravnost domaćih i stranih lica. Deklarativno nemamo ništa protiv toga, ali ove direktive koje s vremena na vreme donosi Evropska unija, one se, pre svega, odnose i jedino se odnose na zemlje Evropske unije. Oni zbog ovih direktiva s vremena na vreme svoje zakonodavstvo usklađuju sa njima.
Ni u kom slučaju ovo nas ne obavezuje. Uzmite bilo koju zemlju iz Evropske unije i obezbedite jednu ekipu iz ministarstva koja će za šest meseci prepisati i prevesti sve njihove zakone. Imate većinu i bez ikakve rasprave ćemo usvojiti te zakone, i vidite da li ćemo biti primljeni u Evropsku uniju. Nećemo, naravno.
Ovo nas ne obavezuje i nema potrebe da po svaku cenu prihvatamo nešto što bi eventualno kasnije moglo mnogo više da nas košta, a košta nas, pre svega, uništavanja onih sistema koji funkcionišu bilo kako, ali funkcionišu u ovim veoma teškim vremenima na jedan poslovno pozitivan način.
Imate na jednom mestu, tarifni stavovi i poštarina, prilikom obrazlaganja zakona, gde kažete da će poštarine korisnici plaćati za obavljanje poštanske usluge i njih određuju davaoci univerzalne poštanske usluge, vodeći računa o poštovanju principa jedinstvenosti i nediskriminacije. Ovo će, garantujem vam, dovesti do zidanja cena, pogotovo kada se bude uvodilo više poštanskih operatora. Oni će omogućavati da se za pojedine delove koji su u sistemu poštanskih usluga bili povezani pojavljuju novi operatori, jedni će drugima nameštati poslove i doći će do zidanja cena.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, potom ćemo imati pauzu, pa će posle toga govoriti narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je o ovom zakonu bilo reči na Odboru gde sam član, tamo sam se već izjasnio o samom zakonu, ali želim opet da učinim nekoliko napomena.
Pošto pripadam, po svojoj profesiji, egzaktnim naukama, meni smeta kada se pojavi termin da će se vršiti usluge po pristupačnim cenama, na primer. To je tako neodređeno i to se pojavljuje na više mesta, ali to je prošlo na Odboru. Ili, kad se kaže u članu 22. "uvažavajući princip da poštarina treba da bude pristupačna za korisnike". Kakve god cene da stavi pošta, biće građana kojima te cene nisu pristupačne.
To je savršeno jasno. Da li je moglo to preciznije da se kaže, to je drugo pitanje.
Glavna moja primedba je u vezi sa ovom agencijom. Mi smo tamo stavili, razume se, svi članovi odbora, primedbe na predložene plate. To je jednim amandmanom popravljeno. Da ne bi bilo zablude i da se zna o čemu se radi, iako nisam autor tog amandmana koji su podneli kolege Zoran Anđelković i Žarko Obradović, pročitao bih vam da se zna kakve su sada predviđene plate. Plata predsednika saveta ne može biti veća od plate predsednika radnog tela Narodne skupštine, a plata članova saveta ne može biti veća od plate narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, isplaćene u prethodnom mesecu. Dakle, otpalo je ono 10 prosečnih plata za predsednika itd. Sada je to dovedeno u neke razumnije okvire.
Ne bih sad ovo mnogo spominjao, ali želim da kažem nešto o agencijama uopšte. Neke agencije je osnivala, čini mi se, koliko se sećam, ona bivša vlada. Najveći broj agencija je bivša ili sadašnja vlast usvajala kroz razne zakone.
Mi imamo već dosta agencija. Tu postoji izvesna šarolikost. Negde postoji direktor agencije, negde predsednik, pa upravni odbor, ovde je sada savet itd. Pošto imamo na dnevnom redu zakon o agencijama, nisam stigao još detaljno da ga proučim, ali očekujem da će Vlada konačno da raščisti tu situaciju, da se sve agencije obrazuju na jedinstveni način i da imaju jedinstvene organe upravljanja, tako da ne bude te šarolikosti.
Recimo, u članu 67. kaže se: "Agencija posluje po propisima o javnim službama". Ako agencija postupa po propisima o javnim službama, onda se moraju plate ljudi koji tamo rade određivati po zakonu o platama državnih službenika, a to nije slučaj. Kažem, očekujem da zakon o agencijama konačno raspravi ta pitanja.
Kada sam već ovde, da kažem još nešto. Pošta, kao i Telekom, kao i neka druga javna preduzeća, jesu i veliki nabavljači opreme. Primećeno je, i o tome mora predviđeni savet da vodi računa, moglo bi i resorno ministarstvo da povede računa, da se vrlo lako poseže za uvoznom opremom, iako naša mnoga preduzeća mogu da proizvedu opremu istog kvaliteta; ili, ako postoje neke male razlike koje ne utiču na funkcionisanje sistema, ipak se daje prednost uvozu.
Ko će da podrži našu privredu i našu industriju ako ne ta naša velika javna preduzeća koja su veliki nabavljači opreme. O tome treba da se povede računa. Takođe, mislim da su i cene za uvođenje telefona veoma visoke. Događa se nešto čudno, a to je dosta tipično i za elektroprivredu.
Dakle, ako treba u nekom selu da dođe do nekog zaseoka telefon, onda ti ljudi koji tamo žive treba da obezbede stubove sami, da obezbede kablove, izolatore itd., da te stubove sami postave u zemlju, a onda dođu monteri iz pošte da montiraju telefone.
Onda ti stubovi i kablovi postaju vlasništvo PTT-a. Tu građani Srbije kupuju osnovno sredstvo državnom preduzeću.
Razumem da pošta nema para pa da kaže - građani, kupite vi te stubove itd, to ste vi nama dali kredit, vratićemo te pare posle nekoliko godina, ili imaćete popust na uslugama neko vreme itd. Umesto toga, treba građani da kupuju osnovno sredstvo ovim firmama, što nije u redu.
Na kraju krajeva, kad neko dobije telefon, potrošač pošti plaća impulse, on je mušterija. Treba mu omogućiti da dođe jeftinije do telefona. U razvijenim zemljama vam nude da uvedete telefon u svaku sobu, ako hoćete da ga stavite i u kupatilo. Forsiraju vas da imate što više telefona u kući, pa vam daju razne bonitete.
Ako ste korisnik jedne poštanske firme, onda vam daju i neke razne popuste, i kažu - gde da vam uplatimo to što ste vi stekli kao bonitet, pa je tako moj bivši student koji sada živi u Americi zaradio besplatnu avionsku kartu od Amerike do Beograda, što je dobio od jedne poštanske firme čiji je on korisnik kao popust. Rekao je - stavite moje pare na avionsku kompaniju tu i tu.
Dajte da i mi počnemo da radimo malo bolje sa našim građanima, da uvođenje telefona bude malo jeftinije, jer taj koji je dobio telefon je automatski postao mušterija te pošte, neka taj telefon što više koristi, plaćaće i biće sve u redu.
Molim da se ministar i Ministarstvo zainteresuju kako se vrše nabavke opreme u javnim preduzećima.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Simonoviću.
Nastavljamo rad u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze – 16,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevno zasedanje, pošto imamo po službenoj evidenciji prisutno 130 narodnih poslanika, molim vas da proverimo kvorum za rad.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.
Istovremeno koristim priliku da vas obavestim, zbog zakupljenih termina, dakle, u ovom trenutku nemamo direktan, nego odloženi prenos sednice, da se neko ne bi iznenadio od gledalaca. Kroz 10 minuta će krenuti odloženi prenos.

Dame i gospodo narodni poslanici, moju diskusiju o zakonu o poštanskim uslugama počeću jednim pitanjem.
Da li je SRS za ovakav zakon? Odmah moram da kažem da jeste SRS za jedan zakon koji će da uredi poštanske usluge.
Imamo obavezu prema srpskom narodu i svim građanima Srbije, jer smo mi deo tog naroda i zbog toga što je SRS stožer najvećeg broja umnih srpskih glava, a dokazalo se i juče na velikom naučnom skupu koji je održan u Sava centru, gde je preko 55 profesora univerziteta i akademika govorilo o pravnim i političkim aspektima optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
A kada je reč o zakonu o poštanskim uslugama takođe jesmo da se pristupi izradi tog zakona, međutim, principijelno na ovakav način, odnosno sa ovim što je dato u Predlogu ovog zakona ne možemo se u svemu složiti.
Ovim zakonom se predviđa uređenje određenih oblasti, propisuje se čak i radno vreme u tim poštanskim jedinicama, u koliko sati treba ujutru upaliti svetlo, išlo se do tih detalja, a neke druge stvari nisu potpuno jasno obrađene i nije potpuno precizno definisano Predlogom zakona.
Slažemo se da treba pristupiti takmičenju u pružanju usluga u oblasti poštanskog saobraćaja, ali ovo što se predviđa ovde neće biti sigurno sprečavanje konkurencije. Zapravo, imaćemo jednu situaciju kakvu, pretpostavljam, ni sam predlagač ne želi da bude takva.
Naime, predviđaju se javni poštanski operatori, a to je sadašnja pošta, odnosno JP PTT, i drugi poštanski operatori koji će se pojaviti do 2009. godine da preuzmu deo odgovornosti iz poštanskog saobraćaja.
Međutim, pretpostavljamo da će favorizovan biti poštanski operator, i to je u redu, i mislim da je trebalo deo sredstava koji se predviđa za uvođenje, odnosno za rad agencije opredeliti i usmeriti u poboljšanje uslova u sadašnjoj pošti, odnosno svim zaposlenim, i da im se omoguće bolji uslovi, a i da se korisnicima poštanskih usluga takođe omogući bolje i kvalitetnije korišćenje usluga.
Naime, kada su u pitanju poštanski radnici, neko je to pominjao i ovde, mi ne samo da nemamo ništa protiv takvog načina rada, nego neke možemo i da pohvalimo. Za poštanske jedinice od Ljubovije, pa do ove ovde koja posluje u okviru zgrade Narodne skupštine, možemo samo da iznesemo reči pohvale.
Međutim, ministar je rekao da je uspeo da razreši neke probleme u okviru PTT preduzeća. Pretpostavljam da je mislio na rukovodeći kadar, odnosno na poslovodstvo Pošte, a očekivao sam u jednom momentu da će kao energičan, kao operativan čovek uspeti to da uradi i da razreši i da građani Srbije imaju kvalitetnije usluge, a i da oni koji su zaposleni u pošti imaju bolje uslove za rad.
SRS je, da bi popravila kvalitet ovog zakona, uložila oko 40 amandmana i, ukoliko budu prihvaćeni, može ovaj zakon da se poboljša.
Principijelne razlike postoje kod ove agencije, koja se pominje ovde prvi put u članu 9, a kasnije u još nekoliko i na kraju u članu 45. kaže se koji su organi agencije. To je malo drugačije nego što je kod mnogih dosadašnjih agencija koje su osnovane. Ali, dobro, neko je rekao, čini mi se profesor Simonović, da će se, kada bude zakon o javnim agencijama, unificirati taj odnos prema agencijama i da će to biti na taj način rešeno.
Još jednom podsećam da je predviđeno da se prilikom osnivanja ove agencije na mesečnom nivou oko 2,5 miliona dinara uloži u operativne troškove i još naknadno 1.900.000 na mesečnom nivou za rad tih agencija, a da su se ta sredstva uložila u poboljšanje uslova u kojima rade pošte, to bi bilo daleko efikasnije. Moramo ići u susret potrebama građana, odnosno korisnika poštanskih usluga i na taj način rešavati probleme, a ne na ovakav, gde se predviđa uvođenje agencija i reorganizacija na neki drugi način.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Stefan Zankov.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, prvo bih želeo da razjasnimo jednu dilemu koja se javlja povodom usvajanja mnogih zakona u Skupštini Srbije.
Naime, radi se o direktivama ili nekim zakonodavnim merama Evropske unije koje moramo da unesemo u naše zakonodavstvo. Od 25 članica Evropske unije, ne postoji ni jedna koja daje supremaciju nacionalnom zakonodavstvu u odnosu na evropsko zakonodavstvo. Dakle, u svih trenutno 25 država, punopravnih članica Evropske unije, evropsko zakonodavstvo i iskustva humanitarnog prava imaju supremaciju nad nacionalnim zakonodavstvom. Samo dve države imaju sudove kojima je dozvoljeno da tumače evropsko pravo, a to su Finska i Grčka. U ostala 23 slučaja svaka norma evropskog zakonodavstva direktno se primenjuje u domaćem zakonodavstvu, ukoliko su neke dve mere u suprotnosti.
Mi ne moramo da donosimo ovakav zakon. Možemo da se zadržimo na postojećem, a za pet, šest ili ne znam koliko godina, kada budemo punopravni članovi Evropske unije, mi ćemo imati norme i ove evropske direktive kao obavezne. Voleo bih da to bude što pre, ali ne zavisi ni od vlasti, ni od mene, ni od DSS-a koliko ćemo brzo u Evropsku uniju, zavisi, čini mi se od svih 250 poslanika i naše zakonodavne aktivnosti. To je tema za neku drugu skupštinsku raspravu.
Direktno će se sve ove direktive implementirati u domaće zakonodavstvo i mislim da je mnogo bolje da polako počnemo da pripremamo naše sisteme, kao što su to radile neke druge države, za naredni period, da se prilagodimo novom načinu sistematizacije, načinu poslovanja, da ne bi bili zatečeni i iznenađeni merama koje će uslediti po ulasku u Evropsku uniju.
Opet ponavljam, od nas samih zavisi koliko će to brzo biti. Postoje oni politički uslovi za priključenje, postoje tehnički.
Narodna skupština Republike Srbije, po prirodi svog posla, mnogo više je okrenuta ovim takozvanim tehničkim, a što više zakona budemo menjali, bolje ćemo prilagođavati naš sistem nekim novim uslovima, uslovima otvorenog tržišta, tržišne utakmice, i mislim da ćemo datum punopravnog članstva dočekati mnogo spremnije.
Na stranu da se ostavi zakonodavstvo Evropske unije. Ovim zakonom se od 1945. godine po prvi put uvodi jedna revolucionarna promena, uvodi se konkurencija u poštanski saobraćaj. Do sada je bilo izolovanih slučajeva, dakle, da se ta konkurencija na neki način pojavljivala. Ovo je prvi put da se sistemski, dakle, zakonom uvodi konkurencija u ovu oblast.
Konkurencija je u svim oblastima, ne samo u sistemu poštanskih usluga, uvek donosila niže cene i povećanje kvaliteta, tako da što se DSS-a tiče, ministar Ilić, kao i ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, imaju punu podršku.
Postavljeno je pitanje od strane nekih poslanika ovde šta će se desiti sa onim teritorijalnim organizacionim jedinicama, ili sa ovim programima pošta koje nisu profitabilne, dakle, za koje se neće javiti neki mogući privatni subjekt koji će pokušati još efikasnije da radi.
Odgovor postoji u samom zakonu. Dakle, u okviru regulatorne agencije koja će se formirati postojaće fondovi iz kojih će se finansirati ona pasivna područja u našoj državi, da ne bismo došli u situaciju u koju su došle neke države da se samo profitabilne grane privatizuju, da se neprofitabilne gase i da onda imamo situaciju da delovi države koji su razvijeni postaju još razvijeniji, a oni koji su nerazvijeni postaju još nerazvijeniji.
Upravo zato se uvodi pojam fonda, koji bi trebalo na jedan normalan način da izbalansira sve potrebe našeg tržišta i da se na takav način ispunjavaju zakonske odredbe da svakom stanovniku ove države, ma gde živeo, usluge u poštanskom saobraćaju budu dostupne.
Takođe, kada govorimo uvođenju konkurencije u poštanski saobraćaj, eksplicitno se navodi da strano lice mora obavljati po ovom zakonu, odnosno po uslovima ovog zakona sve aktivnosti na našem tržištu. Ovo kažem zbog toga što su neke strane korporacije već na našem tržištu, neke su došle pre 2000. godine, neke posle 5. oktobra 2000. godine.
Tipičan primer je jedna od najvećih multinacionalnih kompanija za poštanski saobraćaj DHL. Imaju veliku poslovnu zgradu na Novom Beogradu.
Neke strane kompanije, kada konkurišete za posao ili za vizu, uslovljavaju vas da njihovim servisom morate poslati dokumente ili overene kopije dokumenata, a njihovo prisustvo na našem tržištu regulisano je jedino Zakonom o preduzećima. Dakle, nije uopšte regulisano zakonom o poštanskom saobraćaju i poštanskim uslugama.
Mnogo je bilo ovde zamerki na agenciju. Slažem se sa primedbama nekih prethodnih govornika da je potrebno jednim sistemskim, organskim zakonom urediti šta je to zapravo agencija. Mi ne možemo uopšte da uporedimo koje su nadležnosti i opis poslova ove agencije, koja će raditi kao jedno nezavisno regulatorno telo, i recimo agencije za privatizaciju. To su dve, po svojim nadležnostima, po svojim opisima poslova, potpuno različite organizacije. Ako se u jednom slučaju nešto naziva agencijom, onda u drugom slučaju ne može, treba naći nekim drugi odgovarajući termin i shodno nadležnostima odgovarajućih organizacija klasifikovati ih jednim sistemskim, odnosno organskim zakonom.
Takođe, ovim zakonom uvodi se inspektorska služba sa dosta širokim ovlašćenjima, što jeste dobro i mislim da će se pokazati i te kako korisnim. Ne smemo dozvoliti da se na tržištu, usled mnogih propusta u radu, nekima i te kako gleda kroz prste ili se zbog neefikasnosti celokupnog sistema oni i dalje zadržavaju na tržištu. One koji žele nelojalno da posluju na tržištu treba odmah sankcionisati. Ako je tako u drugim državama, ne vidim zašto tako ne bi bilo i na našem tržištu.
Zatim, intencija zakonodavca, što se vidi u samom Predlogu zakona, jeste da se u onim sredinama, u pasivnim područjima najpre pokuša stvoriti ugovorna pošta na profitabilnim osnovama. Dakle, nešto ne mora da bude profitabilno za celokupan sistem pošte, naše državne pošte sa sedištem u Beogradu, ali to ne znači da nešto mora biti istovremeno neprofitabilno za neki privatni subjekt iz te sredine, a tek onda ako se ne nađe taj privatni subjekt koji bi preuzeo tu ugovornu poštu, onda da se te pošte subvencionišu iz budžeta, odnosno da se subvencionišu iz nekih državnih fondova.
Na kraju, želeo bih da kažem da se na ovaj način uvodi i te kakav red u ovoj oblasti. Da je bilo više sreće ovakav zakon bi mnogo ranije došao pred parlament i mnogo ranije bi bio usvojen, tako da sada ne bismo imali paradoks da raspravljamo u Skupštini da li ovakav zakon treba ili ne treba usvojiti, a već imamo određena preduzeća koja potpuno mimo zakona i mimo regulatornih normi posluju.
Što se poslednje primedbe, koja je ovde data, tiče, a to su plate u regulatornom organu, naravno da visoke plate kao antikorupcijska mera jesu potrebne.
Ipak je malo čudno reći da bi čovek koji bi primao 12.000 ili 15.000 dinara odlučivao o onih 0,5% koje će ta regulatorna agencija da uzima od svih subjekata na tržištu.
Dakle, visokim platama tim ljudima treba omogućiti da nesmetano rade. Treba im to ponuditi kao antikorupcijsku meru, ali kao što je slučaj sa agencijama, mnoge su anomalije i u ovom segmentu. Mi imamo velike disparitete u tim platnim razredima. Znam da je velika muka napisati jedan takav zakon, ali nemoguće je da predsednik te regulatorne agencije ima dvostruko veću platu od predsednika Vlade ili četvorostruko veću platu od predsednika Skupštine Srbije. Dakle, i u tom segmentu nama jeste potreban jedan sistemski, organski zakon, kako bi i pitanje platnih razreda u ovoj državi uredili.
Ponavljam, ovim zakonom uvodi se i te kakav red. Ovim zakonom definišu se neke oblasti koje ranije nisu bile definisane. Nadam se da ćemo već od sredine ove godine imati i te kako bolji i organizovaniji sistem poštanskih usluga, a zbog dolaska zainteresovanih stranih kompanija na naše tržište i mnogo puniji budžet Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi narodni poslanik Rade Obradović.