Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o poštanskim uslugama, novi zakon, ali čini se da se istorija ponavlja. I dalje se ne usvajaju načelne primedbe koje je SRS davala, kao i na ranije predloge zakona.
Kao prvo, to je primedba na osnivanje novih agencija. I ovim zakonom, a čini se i svakim novim zakonom koji donesete, vi u pravni život u Srbiji uvodite bar još jednu agenciju. Svaka agencija znači još neki upravni odbor, još neki nadzorni odbor, svaka agencija znači i nekog novog direktora. Administrativni aparat se povećava, poreski rashodi se povećavaju, a to je upravo suprotno od svega onoga što ste obećali kada ste dolazili na vlast.
Objašnjenje da je agencija potrebna da bi se izbegli uticaji stranaka 2005. godine u Srbiji zaista ne deluje previše ubedljivo, pogotovo kada se ima u vidu da će agencijom upravljati savet, da će savet birati Narodna skupština, i to na predlog Vlade. Ponavlja nam se priča koju smo imali kod ranijih agencija, ponavlja se priča kod svih onih organa i tela, nazovinezavisnih, koje treba da izabere Narodna skupština, na predlog Vlade.
Već smo se više puta uverili da će presudan uticaj na sve te organe i na sve te izabrane ljude, odnosno na to ko će biti izabran, a ko neće, imati političke stranke. Mnogo bi bilo i jednostavnije i jeftinije kada bi lepo i otvoreno političke stranke u parlamentu davale svoje predloge za sve te ljude, kada bi se znao koji je čovek čiji predlog, kada se ne bi krili iza nezavisnih tela kao što je Visoki savet pravosuđa, a imaćemo na kraju ovog zasedanja priliku da vidimo kakav je predlog za izbor sudija, kada bi svako morao da stane iza svog čoveka i da kaže - toga i toga smo mi predložili i za njegov rad odgovaramo. Dosta je i do sada agencija formirano. Članovi i direktori uvek su birani po koalicionim kvotama.
Takođe, potpuno je nesuvislo objašnjenje ministra da plate u agenciji moraju da budu ogromne zato što su, između ostalog, i plate direktora u pošti već ogromne, pa se onda postavlja pitanje kako će ovi u agenciji, koji su nadređeni direktorima u pošti, imati manje plate od njih.
Mora se reći da nije dovoljno da se u ovoj oblasti formalno ukida monopol, što je učinjeno ovim zakonom, već je neophodno da se i suštinski u svest ljudi koji rukovode i koji će rukovoditi PTT-om u narednom periodu promeni način razmišljanja, da oni shvate da je vreme monopola prošlo i da moraju da počnu da se ponašaju tržišno i konkurentno, i da ne mogu više razrezivati sami sebi plate koliko im padne na pamet.
Oni moraju da se sete da su oni servis građana, da to što drže monopol u određenoj oblasti ne znači da se bez njih ne može, već naprotiv, sigurno ima mnogo zainteresovanih ljudi, i to neuporedivo kvalitetnijih od onih koji su do sada vodili PTT, ljudi za koje bi bilo vezano i mnogo manje afera, a koji bi koliko sutra bili voljni da za mnogo manje plate preuzmu te obaveze koje su ovi do sada nosili.
Dosta je toga što je sporno u ovom zakonu. Oni koji su pažljivo čitali amandmane SRS moći će to i da vide. Ne radi se tu samo o ovim načelnim primedbama koje imamo i za ovu i za sve ostale agencije. Naravno, sporna je tu i nadoknada od 0,5% koja će se plaćati za obavljanje poštanskih usluga.
Naime, ovim predlogom zakona predloženo je da svaki operator mora, pored toga što će posebno agenciji za poštanske usluge plaćati i za dobijanje licence za obavljanje usluga, da izdvaja i 0,5% ukupnih svojih prihoda. Na prvi pogled ovaj procenat možda ne izgleda mnogo, ali ako se ima u vidu koliko se novca obrće u poštanskim uslugama, sigurno je da su to desetine i stotine miliona dinara.
Postavlja se pitanje zašto će se tolika sredstva slivati u budžet agencije, posebno ako se ima u vidu da ta sredstva neće biti izdvajana iz zarade onih koji se u budućnosti budu bavili poštanskim uslugama, već će se, kao što je to i u drugim oblastima, to prelivati, opterećivaće se korisnici usluga, opterećivaće se naši građani, a to uvek, po pravilu, najviše pogađa one koji imaju najmanje prihode, odnosno najsiromašnije građane.
Ono što je problem u ovom zakonu, to je i što se ovim zakonom pošta dovodi u nejednak položaj, što će morati da obavlja poštanske usluge i tamo gde to nije profitabilno. Naravno, to mora da se radi. Neophodno je da se i u najudaljenijim selima te poštanske usluge obezbede, ali je problem što će te manjkove onda pokrivati država. Vi kažete da tih manjkova, odnosno gubitaka neće biti ili će ti gubici biti minimalni, ali kada dođemo do prakse, sigurno je da će ti gubici biti mnogo veći nego što ih vi sada predviđate.
Moglo bi se dosta i o pojedinim članovima reći. Ima dosta nepreciznosti u zakonu, nekih potpuno besmislenih izraza, kao što je npr. u članu 3. stav 1. tačka 2), gde kaže da se univerzalna poštanska usluga mora obavljati u okviru propisanog kvaliteta i po pristupačnim cenama.
Ko je taj ko će, bez unapred propisanih uslova, propisivati šta su to pristupačne cene. Ono što je za jednog građanina pristupačno, za drugog svakako neće biti, ukoliko ovaj posao određivanja šta je pristupačna cena ostavite gospodi direktorima iz agencije sa ovim velikim platama. Sigurno je da će oni to po svojim nekim aršinima odrediti. Svakako, ovi izrazi koji posle ostavljaju nekome na ličnu ocenu da se odredi da li je nešto pristupačno ili ne, nemaju po meni mesta u zakonu.
Zanimljivo je vaše rešenje, jer mi nismo prihvatili, gde kaže ovde - da je poštanski operator domaće ili strano lice koje je neposredni davalac poštanskih usluga. Amandman SRS je da se to ograniči, a to Vlada nije prihvatila, da to moraju biti samo pravna lica. Obrazloženje Vlade je da se na taj način mnogima onemogućava angažovanje u ovoj oblasti, pa npr. neće moći da se poštanskim uslugama bave i preduzetnici.
Postavlja se pitanje da li Vlada ovim zakonom želi da uvede red u ovu izuzetno važnu oblasti ili želi da se ovim zakonom stvori haos. Da li želimo da se poštanskim uslugama bavi 1000 preduzeća, odnosno 1000 preduzetnika od danas do sutra, ili želimo da se na jedan uređen način ova oblast sredi i da mi imamo uglavnom veća preduzeća koja će svojim kapitalom i nekim kvalitetom i dugotrajnošću rada garantovati obavljanje određenih usluga građanima.
Sada nemam vremena, u načelnoj raspravi, da se više posvetim detaljima, ali povodom amandmana poslanička grupa SRS će imati još dosta toga da kaže. Hvala.

Reč ima ministar Velimir Ilić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, mislio sam da govorim na kraju načelne rasprave, ali pošto imamo sastanak sa MMF-om za pola sata, moramo se malo uključiti da odgovorimo na neka pitanja.
Vi ste danas diskutovali i bilo je diskusija koje su dobre, ima ljudi koji poznaju ovu materiju jako dobro. Međutim, ima i poslanika, nažalost, koji mnogo brinu o ovom narodu, a ovde satima pričaju sve i svašta, a ne znaju ni o čemu se radi. Prema tome, ovo je zakon, ako niste znali da vas obavestim, o poštanskim uslugama. Drugo, što je veoma važno, pričali ste ovde neke priče koje ne stoje.
Prvo, konkretno, neću pominjati imena da gubimo vreme u nekim replikama, ali pojedinci pričaju o odnosu plata direktora u javnim preduzećima i najmanjeg ličnog dohotka. Zaboravljaju kada je njihov čovek bio ministar, na ovom mestu, da je tada raspon bio 12 puta. Druga stvar, mi smo niz zakona imali i uredbi iz tog perioda koje su bile katastrofalne za državu. Nemojte pričati nešto drugo.
Pogledajte ko je bio ministar pre gospođe Rašete, pa ko je bio ministar kada se pravio ugovor o "Telekomu", koji je sklapao ugovore, ko su ljudi koji su sprovodili određene odluke, ko je stvorio "Telekom", za vreme čijeg mandata, kako je pošta, koja je bila izuzetno dobra, jako opljačkana kroz neke ćerke firme itd. i u čijim mandatima je to rađeno.
Prema tome, mi smo ovde došli da to popravimo jednim zakonom modernim. Zakon je EU prihvatila i mi smo deo sistema. Videli ste, sada se sprema zakon - jedinstveno nebo nad Evropom. Ne možemo sada očitati lekciju, kao što pojedini misle, kako to mi mislimo da uredimo svet i Evropu. Taj film smo gledali i nismo uspeli da ga uredimo, već su oni došli kasnije da nas nateraju da uđemo u ostali sistem.
Drugo, pošta nikad u svojoj istoriji nije bila na budžetu, nikada se nije pokrivala budžetskim sredstvima, nije ni sada na budžetu i sada ne pravi gubitke. Zamislite kad pošta sada sasvim solidno posluje u ovim uslovima, gde pričamo da ima mnogo problema i kada je iznedrila ćerke firme koje su izuzetno profitabilne. Uzmimo "Telekom", "Mobtel".
Želeo bih da vam objasnim - agencija se stvara. Zašto? Da nema više mogućnosti da se stvaraju na grbači pošte milijarderi u Srbiji.
Gospodo, poštari su stvorili sistem raznoseći poštu po celoj Srbiji, stvarali, kupovali i gradili. Sada nemaju nove uniforme, nemaju da se pristojno obuku, da pristojno žive, a čuli smo i sami iz diskusija da su iznikli milijarderi u celom sistemu.
Šta je sad cilj? Da se uzme od tih milijardera, da se stavi u taj budžet i da se pokrije ono, da dođe na jedan pristojan nivo, što je neprofitabilno. Tačno je da u svakom selu mora da bude poštar, ali isto je tačno da neko ko uzima milijarde mora dati u taj fond da bi se taj poštar platio pristojno, da bude pristojno obučen, da može da živi od svoje plate.
Prema tome, nemojmo sada pričati neke priče. Nismo ovde došli da jedan zakon doteramo kroz amandmane, da ga friziramo. Nije tačno da će plate biti tog raspona o čemu diskutujete čitav dan. Vlada je usvojila amandman SPS da plata direktora agencije bude maksimalno kao predsednika radnog tela u parlamentu, a članova agencije kao poslanika u Skupštini Srbije. Taj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Dalje, agencija nije budžetska. Agencije će deo ljudi da angažuje. Šta je cilj? Da deo viška zaposlenih iz Ministarstva pređe u agenciju. Agencija se sama izdržava i prihvatiće do 18% zaposlenih iz Ministarstva u svoj sklop i smanjiće sredstva koje koristi Ministarstvo iz budžeta za održavanje određenih struktura koje zaposli to ministarstvo. Pročitajte pažljivo zakon i videćete o čemu se radi.
Plate agencije nisu ostale one i bilo je diskusije da treba uvesti red, da se mnogo opreme uvozi. Potpuno se slažem. Veliki deo opreme u sistemu PTT i telekomunikacija može da se radi u domaćoj privredi. To je potpuno opravdano i za to se moramo boriti. Ne može Ministarstvo da naredi, znate da upravni odbori raspisuju određene nabavke preko Agencije za javne nabavke.
Agencija za javne nabavke mora dati prednost domaćoj privredi. Mi gasimo elektronsku industriju koja masu proizvoda može da pravi i da stavlja u funkciju kao domaći proizvod, sa nekim delovima koji bi se uvezli. Prema tome, potpuno se slažem i to je prihvatljivo, mislim da je profesor Simonović govorio o tome, to je potpuno opravdana primedba i moramo raditi na tome.
Zatim, tačno je da ima 900 pošti koje su nerentabilne u Srbiji, a 600 je profitabilno. Ali, iz ovog budžeta moramo stvoriti realne uslove da se da onima koji tamo rade. Drugo, agencija se bira na šest godina. Agencija će u svojoj funkciji da promeni možda i dve, tri, četiri vlade i tri-četiri partije koje će biti na vlasti, ali nije Vlada predložila agenciju. Borio sam se 10 meseci da Agencija za telekomunikacije prođe na Vladi, jer je bilo ovakvo mišljenje - kako da podržimo određene strukture koje nisu iz partija.
Akademija nauka je predložila člana agencije i on je bio prihvaćen, i moramo ga prihvatiti. Na Vladi je samo forma prihvaćena, agencija sa određenim biografijama ljudi koje su predložile institucije. Univerzitet u Nišu je predložio jedno lice stručno, svog profesora iz oblasti telekomunikacija i mi smo ga prihvatili, i samo fakultet može da promeni tog ko ne radi čestito i pošteno.
Znači, SANU može da promeni svog člana ako ne radi dobro, ali ne može Vlada da promeni njihovog člana. Mi smo samo tu da prihvatimo i da damo na Skupštinu. Agencija i članovi agencije doći će kod vas ovde da prodiskutujete biografije i da im date zeleno svetlo. Ne mogu stranke da postavljaju, to je uslov, jer ne može to da bude stranačko telo. Šta sutra, budu izbori i promeni se garnitura na vlasti i oni treba da menjaju agenciju; ne može, agencija se bira i vrlo teško se smenjuje.
Procedura smene agencije je vrlo velika i ona ostaje da radi svoj posao, ponavljam, kao nezavisno regulatorno telo. Dakle, određene institucije predlažu po jednog člana i ti članovi dolaze pred vas ovde da o njima diskutujete.
Jedno pitanje je ovde bilo vrlo interesantno, dakle, da se u sistem telekomunikacija i Telekoma ubacuju neke firme, i tačno je to. Neke prethodne garniture su dozvolile da u kanale Telekoma besplatno uđe jedna organizacija koja ne misli dobro ovoj Srbiji, godinama pod firmom kablovske televizije, i da napravi potpuno paralelan sistem u Srbiji našim telekomunikacijama.
Molim vas, tu treba neko da kaže šta se to dogodilo. Da li je moguće da neko besplatno iskoristi kanale Telekoma Srbije i da uđe sa optičkim kablovima u sve velike gradove Srbije, u svako domaćinstvo, i da napravi potpuno paralelan sistem koji može sutra da se aktivira.
Znači, to sam prekinuo, ali bilo je kasno. Veliki deo je bio urađen, a da ne pričam koji su funkcioneri kumovali tome, i danas visoki funkcioneri, i danas mi ovde čujemo neke diskusije na tu temu.
Znači, još bih samo dodao, plate sam rekao članova saveta i to se više puta provlačilo, jaka su ovlašćenja inspekcije u sistemu PTT-a. Do sada niko nije smatrao u PTT-u inspektore ni za šta, kada dođu oni ih izbace napolje. Sada preko agencije oni imaju sva ovlašćenja, tako da će ceo sistem moći da kontrolišu.
U Srbiji se stvorilo nekoliko divljih firmi sa paralelnim sistemima. Molim vas, zašto je Evropska unija terala nas da ovo rešavamo i zašto traži da se naprave nezavisna regulatorna tela. Zato što su za kampanje pojedinih političara i političkih opcija preko ovih sistema uplaćivana velika sredstva pojedinim agencijama. Neću sada da vam čitam, a ako vas to jednom bude interesovalo, mogu imenom i prezimenom da vam kažem, a svi biste ovde pocrveneli kada čujete koje su cifre išle u kampanje političkih stranaka, baš iz PTT-a i Telekoma, i nemojte da mislite, tu niko nije bio čist. Niko nije bio čist.
Još jednom, mnoga sredstva su se odlivala na raznorazne načine. Nemojte da mislite da je neko bio čist, to vam ponavljam.
Mogu da pričam, ali molim vas, nemojte, nego da mi usvojimo zakon koji će ovo dovesti u red i da političke partije nemaju pristup u najprofitabilniji sistemu u državi. Računa se sa jednom normalnom politikom, štaviše i sistema telekomunikacija i svih onih usluga koje su nad nebom Srbije, da mi ne pričamo sada i o kontroli leta, jer to se isto privatizovalo, pogledajte koji su tamo prihodi i koja su sredstva godinama se ubirala, kako su se trošila i koje su tamo plate, a nebo je kapital države.
Gubimo godišnje oko 100 kilometara autoputeva. Zato je došlo do toga da se uvede red, da ne može niko da bude milijarder u državi, a onaj poštar nema cipele, već ide sa šupljim cipelama pola godine, a ta pošta je napravila i telekomunikacije, i štedionicu i sve ostalo.
Vi znate da se u PTT-u određena grupacija obogatila preko obveznica i da je negde onaj lopovluk čuveni vrednosti sedam miliona evra, i da se već dugo vremena ne privodi kraju istraga, da se neki ljudi uhapse i da nadoknade štetu. Dakle, dolazili su pojedini funkcioneri iz PTT-a i podizali na blagajnama po 10-15 miliona obveznica odjednom. Donosili su bale obveznica i dizali velike pare.
Prema tome, mora da se urade reforme u PTT-u i preko ove agencije uvede red, a vi ste ti koji kontrolišete agenciju i njen rad, vi je birate i vi je smenjujete. Mi u Ministarstvu smo servis koji treba sve to da uskladi sa zakonom i dovede u red. Prema tome, naša namera je potpuno iskrena i dobra, i dajte zajednički da ovo odradimo. Nemojte da se ljutite ako sam stavio neku primedbu, ali mogu reći da sve političke opcije su bar imale po jednog ministra i učestvovale u svemu ovome. Mislim da nisu imali samo G17 i DSS, je li tako, a svi drugi su imali.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je šteta što danas nemamo prenos, jer bi građani Srbije mogli da čuju jedan zapaljiv govor ministra Ilića, kao uostalom što su mu i svi govori bili vrlo zapaljivi.
Prestanite sa demagogijom, pustite nas da radimo. Srbiji treba rad, Srbija treba da se izgrađuje, dajte da izgrađujemo Srbiju i od svih tih obećanja o izgradnji, popravi Velja Ilić jedan most na Ostružnici, lepo ga je popravio, prošli put sam govorio, šteta što nije bio tu, lepo je popravljen. Tada sam rekao, ali moram da ponovim, obzirom da je sada tu. To je 59. most, ako računamo onih 58 što je Mrkonjić popravio. Kada popravi onaj železnički, pored ovog na Ostružnici, to će biti ukupno 60.
Doduše, Mrkonjić je to uradio za šest meseci, a Velja za pola mandata.
Gospodine ministre, prestanite više sa demagogijom, molim vas, jer ste takvu jednu demagošku parolu izbacili i prošli put kada je bila ona donatorska večera, ne znam ni gde ste sve išli, kada ste obećali da će vaše ministarstvo 30 miliona dinara da odvoji za Kosovo i Metohiju.
Prvo, nije ministarstvo vaša kompanija. Drugo, to znači da je Dinkić dao više nego što vama kao ministarstvu treba, čim možete 30 miliona ovako ladno da odvojite, a treće, država, odnosno Vlada treba da brine o ljudima na Kosovu i Metohiji, a ne da velikodušni ministar izdvaja iz ministarstva 30 miliona i da poklanja.
Hoće li ministarstvo da ode u gubitak ako vi to budete sada dali? Voleo bih da znam koji je to tender vaše ministarstvo dobilo, gde ste tih 30 miliona zaradili, osim ako nije sa grbače građana Srbije, odnosno kroz budžet.
Prepoznao sam kada je ministar malopre govorio o bilionerima, koji su se obogatili u ono doba, misli čovek na doba od buldožer revolucije naovamo, tako da se vi gospodo iz SRS ne nađete povređenim ili pogođenim. On misli na milionere koji su nastali od buldožer revolucije naovamo.
Pri tom pretpostavljam da misli i na Karića. Gospodine ministre, u doba kada je ministar za saobraćaj i veze, gospodin Dragan Todorović iz SRS vodio to ministarstvo, Karić je tolike veze imao sa poštom što je njegova fabrika u Vitomirici kod Peći – za koju je dobio zajam za preporod Srbije od Slobodana Miloševića, 75 fabrika je trebalo da napravi – jedina fabrika koju je napravio, to je ta fabrika poštanskih sandučića, tada je ona radila. Evo već nekoliko godina ne radi, tako da ni tu nema veze Karić sa nama.
U to vreme milionera nije bilo. U to vreme priliva iz inostranstva, o kojima govorite, nije bilo. Vama su stizale milijarde, čekale su 6. oktobar u Segedinu, naređali se kamioni, samo da prođe buldožer revolucija, pa da uđu silne milijarde evra u Srbiju i da podignu Srbiju. To su priče pre i neposredno posle buldožer revolucije.
Još jedno pitanje vezano za kablovsku televiziju. Kako možete da kritikujete Soroša? On vas devet godina izdržavao dok niste došli na vlast i vi sada napadate čoveka.
Da se vratimo na to čemu danas treba da razgovaramo. Ovo je još jedan, dame i gospodo narodni poslanici, zakon od onih zakona koji se prave za vitrinu, za stalažu, za ministrovu policu sa knjigama, zakon koji u dobrom delu neće moći da bude primenjiv. Drugo, toliko je pošti bio potreban da se čudim kako su u doba Miloša Obrenovića Tatari nosili poštu od Stambola do Beograda na konjima, a nisu imali ovakav zakon.
Gospodine ministre, vrlo dobro morate da znate, ako ste ministar, četiri ministarstva su se grupisala u jedno ministarstvo kojim vi rukovodite, šta znači pošta i za ono najudaljenije selo. Neko od gospode poslanika reče ispod Golije, ispod Kopaonika, ispod Jastrepca, ispod mnogih drugih mesta, i u mojoj Kulini, pošta je centar okupljanja građana, gde se u pošti dešava sve, gde u poštu i novine dolaze, dolaze ljudi u poštu i čekaju da im pismo od dragih dođe.
Ne znam, ova agencija ako ne uredi stanje, kako će ljudi to ubuduće da rade. Gospodine ministre, vrlo jasno, nedvosmisleno ste rekli ... Znam jednog novinara kome ste pošli tako, pa nadrlja čovek. Znate, kada gospodin ministar ovako teatralno ustane, gledao sam na televiziji novinara neke novosadske televizije, ustade ovako ministar, pa kada ga razvuče, bolje je sačuvati se.
Ono što gotovo svi poslanici SRS kritikuju u ovom zakonu jeste agencija, još jedna agencija koju formirate, još jedno otvaranje birokratskih mesta, još nekoliko stotina mesta u velikim poštama, u velikim poštanskim centrima i još nekoliko hiljada neproduktivnih mesta širom Srbije, koja će pasti na teret građana Srbije. Kaže se da se agencija samofinansira tako što uzima 25% od pošte, a pošta da bi živela moraće da poveća cenu poštanske usluge i u krajnjoj liniji plaća onaj ko koristi usluge te pošte.
Izvinjavam se, nemamo više vremena za raspravu o ovom zakonu, ali vreme SRS dolazi. Mnogo štošta u ovom zakonu treba promeniti. Ako se bude uspelo ovim amandmanima, kojima smo pokušali bar donekle da dovedemo zakon u red, dobro; a ako ne uspemo, SRS sigurno neće glasati za ovakav zakon.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle gospodina Momira Markovića stvarno je teško nešto reći. Tu energiju koju on ima retko ko od nas ima. Ipak, da kažem, što se ovog zakona tiče, dosta toga je već rečeno.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je, bez sumnje, ukidanje monopola, i sve to stoji. Tržišna konkurencija to je ono što treba da zaživi u pošti i bez sumnje poslanici SRS žele i nastoje ovim izmenama i amandmanima koje su predložili da se kvalitet i cena poštanskih usluga dovedu u neku normalu, da to bude što pristupačnije građanima Srbije, i nadam se da u to ne sumnjate.
Ipak, čini mi se da želja predlagača neće biti uslišena tako brzo. Mislim da zemlja nije u takvoj situaciji, niti da je ovo tržište toliko veliko, niti je finansijski jako da može eventualno da zainteresuje nekog od javnih operatera koji bi konkurisao javnom operateru na nivou države, i da još jedno izvesno vreme nećemo imati onu pravu konkurenciju koja bi eventualno mogla da dovede do sniženja cene i povećanja same konkurencije.
Mislim da sam zakon ima dosta nedorečenosti i, od onoga što moje kolege nisu rekle ili bar nisam čuo, prepoznao sam nešto u članu 11. i u članu 18. To su odredbe koje se ne poklapaju sa stavovima predlagača da se bore protiv monopola.
Konkretno, u članu 11. imamo mogućnost da javni poštanski operater sklapa ugovore sa eventualno novim operaterima, pri čemu on nudi poštansku mrežu, tehničko-tehnološka rešenja, bazu podataka i čini mi se da je to jedan od velikih nedostataka ovog zakona, jer je trebalo da regulišemo imovinu, javnu, državnu imovinu, imovinu od javnog interesa za sve eventualno buduće operatere i da tu konkurenciju, koju želimo, utemeljimo u samom startu.
Isto tako smatram da je ovaj član nedorečen i da pravo na to da ugovara ili da iznajmljuje infrastrukturu i poštansku mrežu treba da pripadne ovoj agenciji, ako ste je već formirali.
Ona je trebalo da kontroliše i ona je jedina mogla da eventualno onemogući monopol koji će u svakom slučaju da se javi, jer će javni poštanski operater iskoristiti tu privilegiju da je vlasnik infrastrukture i nametnuti ugovor koji će ovog drugog operatera staviti u nepovoljniji tržišni položaj.
Što se tiče člana 18, mislim da niste u potpunosti ispoštovali mogućnost da isto tako agencija izvrši podelu dostavnih područja jedinica poštanske mreže. Ostaviti to javnom poštanskom operateru znači da eventualno ne dobijamo onaj kvalitet usluge za koji smo se zalagali predlažući ovaj zakon.
Smatram da su i ti poslovi, s obzirom da su od javnog značaja, od značaja za svakog građanina, jer se u tom članu reguliše koliko će puta eventualno poštar da zakuca na naša vrata, da li će to biti svakodnevno, dva puta nedeljno i samo jedanput nedeljno.
Znači, mislim da su to izuzetno osetljiva pitanja. Tu je agencija trebalo da reguliše ta pitanja i da korisnici imaju jedan kvalitet kakav mi kao društvo u ovom trenutku možemo da im pružimo s obzirom na finansijske mogućnosti.
Rekao bih samo par reči o agenciji. Potpuno bih se složio sa mojim kolegama da je sve poslove moglo da radi i ministarstvo koje je nadležno i zaduženo za ove poslove, da smo dobili jednu nepotrebnu instituciju.
Nadam se da ćete voditi računa, mislim na agenciju, ubuduće i o svim ljudima koji su u specijalizovanoj školi, znači u PTT školi osposobljeni za ove poslove. Oni su, sticajem okolnosti, u situaciji da zavise od pošte i eventualno smanjenje broja radnih mesta pogodiće ih poprilično.
Nadam se da će prilikom davanja licenci agencija zahtevati i da ta nova infrastruktura bude kadrovski potkovana i da svi stručnjaci koji izlaze iz te škole nađu sebi posao. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Gačević, neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Gačeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o poštanskim uslugama ima dosta ozbiljnih nedostataka i protivrečnosti. Recimo u članu 12. se kaže da se poštanske usluge obavljaju "pod jednakim uslovima za sve korisnike, bez diskriminacije". S tim se potpuno slažemo.
Međutim, u čl. 18. i 33. nastaje razvrstavanje poštanskih pošiljki, prema dostavnim područjima, na uže, šire i najšire dostavno područje, čime se na jedan veoma perfidan način vrši diskriminacija građana na manje važne, važne, na one koji imaju manje ili više prava na informisanost i one koji žive u gradu i u selu.
Dakle, po svim strukturama se vrši dsikriminacija građana, što je nedozvoljeno. Srpska radikalna stranka se ne slaže sa takvim načinom razvrstavanja.
Ovo uže područje je svakako prepoznatljivo kao gradsko područje, gde se poštanske usluge vrše svakodnevno.
Što se tiče ovog područja koje je označeno kao šire, to bi otprilike odgovaralo prigradskom području, gde je predviđeno da se bar dva puta nedeljno vrši dostava, a ono najšire područje, to je seosko područje, koje je nevažno ili nebitno, kako je ovde u ovom zakonu razvrstano, i tamo se pošta dostavlja samo jedanput nedeljno.
Bez obzira na ekonomske interese, poštanske usluge moraju biti jednako dostupne svim građanima i država bi trebalo da ima ingerenciju nad poštama, kao i kontrolu, i da bude potpuna odgovornost u okvirima države.
Uostalom, ukoliko pošta ima gubitke u nekom najširem području, neka ih nadoknađuje iz akumulacije na ovim dvema vrstama, odnosno zonama, širim i užim.
Danas su prošla vremena kada su autobus i pošta bili sinonimi, kada se pošta dostavljala autobusom. To je bilo pre 40 ili pre 30 godina, kao u "Đekni", kada je sin otišao autobusom, kaže se "otišao je poštom", pa se čekalo da se vrši dostava pošte putem autobusa.
Pošta ima svoja dostavna sredstva. Prema tome, neka se tim sredstvima vrši dostava pošte u sva područja, u ona najšira i u ono područje gde je predviđeno da se pošta dostavlja jedanput nedeljno. Kakve su to informacije, odnosno vesti koje dođu posle nedelju dana od trenutka zbivanja? To su već odavno bajate vijesti. Diskriminacije u ovom području ne sme biti.
Što se tiče agencije, Srpska radikalna stranka nije protiv nje samo zato što su agencije postale ogavne za građane Srbije kroz privatizacije i druge slučajeve. Tu su postale omražene i nepopularne, jer se mnoge nepravde na račun radnika i građana Srbije dešavaju baš kroz ovakve agencije.
Iz jednog veoma važnog, suštinskog razloga je nepotrebna, što je ubačena kao jedna sinekurska ujdurma, da se preko nje stvara i množi administracija.
A sa druge strane, putem ovakve interpolacije neke odgovornosti i ovakve organizacije, organizacija postaje veoma prenapregnuta, gde se sve više daje komocija i mogućnost za malverzacije, za mahinacije, za pranje novca, kao što malopre reče ministar, za finansiranje pojedinih kampanja. Upravo toga smo svesni. Praksa je to potvrdila.
S druge strane, razvodnjava se odgovornost preko ovakve vrste organizacije, po onom narodnom, "pop đaku, đak crkvenjaku", od posla nema ništa. Na ovakav način se stvara pogodnost za veoma nepoželjne radnje, kao što su kriminal, korupcija i druge radnje protiv kojih ova vlada treba da se bori.
Napomenuo bih još par stvari, koje se na prvi pogled čine nevažnim, ali su veoma bitne.
Na primer, u članovima 3, 13. i 19. upotrebljen je izraz "sortiranje poštanskih pošiljki". Ne znam otkuda ovaj izraz? Kada se kaže "sortiranje", podrazumeva se razvrstavanje po kvalitetu, po klasama. Kada kaže neko "sorta", podrazumeva se "klasa".
Ovde se ne radi o klasiranju, ne radi se o klasi, već o tipičnom razvrstavanju poštanskih pošiljki na pakete, na vrednosna pisma, na preporučena pisma i prema destinacijama, znači, u koje mesto ide određena pošiljka.
Prema tome, izraz "sortiranje" valja zameniti izrazom "razvrstavanje". Hvala.