Nažalost, nisam bio prisutan kada je kolega Dačić govorio, ali znam šta je suštinska primedba njihova, odnosno suštinski amandman na koji oni ukazuju. Mi smo u vezi toga obavili određen razgovor i izneo sam argumentaciju zbog čega taj suštinski amandman o kome govori nije prihvatljiv za Vladu. Sada ću pokušati da ponovim tu argumentaciju.
Osnovna stvar, kada je u pitanju neposredna primena kolektivnog ugovora on se ne može neposredno primenjivati, tako što će se reći u zakonu da će se neposredno primenjivati na sve poslodavce koji i nisu članovi udruženja koje zaključuje ugovor. Zašto ne može? Pored ostalog, zato što Konvencija broj 98, koju je ova zamelja ratifikovala i koja je momentom ratifikovanja postala deo unutrašnjeg zakonodavstva, jasno definiše kolektivni ugovor kao akt i, između ostalog, u Konvenciji broj 98 kaže da se kolektivnim ugovorom pored ostalog uređuju međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Znači, potpuno je nemoguće i suprotno toj konvenciji da se odnosi kolektivni ugovor na nekoga koji, pošto nije u udruženju koje zaključuje ugovor, ne može da međusobno uredi odnose sa drugom stranom. Prosto, postoji logička nemogućnost, kontradikcio in adjekto - nemoguće je. Takva jedna odredba ako bi je prihvatili, potpuno razumem ratio i interes o kome se ovde govori, ali ona je potpuno suprotna Konvenciji broj 98 i istovremeno je suprotna logici kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor se odnosi, sama reč "ugovor" kaže, na one koji učestvuju u njegovom zaključivanju. Zakon se odnosi erga omnes, odnosi se na sve. Kada mi donesemo zakon, on se odnosi na sve, i na one koji nisu glasali u ovoj skupštini.
Dakle, suština je u potpuno različitoj prirodi ta dva akta, kolektivnog ugovora i zakona. Ovaj predlog od strane poslaničke grupe SPS-a naravno ima svoj ratio, svoje obrazloženje, svoj rezon, međutim on nije moguć. Problem je što nije moguć. Nigde u zemljama u okruženju, bilo bližem, bilo daljem, ne postoji slično rešenje, po kome se kolektivni ugovor neposredno primenjuje na sve, bez obzira da li su bili ili jesu članovi udruženja poslodavaca, koje je zaključilo kolektivni ugovor.
Bili bismo jedinstveni u Evropi sa takvim rešenjem, ali nije to samo po sebi zlo. Možemo biti jedinstveni ako je nešto dobro, međutim, jednostavno to nije moguće na taj način prihvatiti. Ono o čemu sam govorio i što sam objašnjavao, ono što je moguće, to smo i predvideli u zakonu o radu.
Predvideli smo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, da se može utvrditi i definisati uz prethodno pribavljeno mišljenje ekonomsko-socijalnog saveta, koji čine reprezentativni sindikati, reprezentativna udruženja poslodavaca i predstavnici Vlade. Oni daju mišljenje, resorno ministarstvo donosi odluku o proširenom dejstvu i to je mehanizam koji svet poznaje.
Dva su razloga zbog čega se inače donosi odluka o proširenom dejstvu, znači i na one koji nisu učestvovali u zaključivanju ugovora. Jedan je razlog da kažem poslodavački, zato što se time sprečava nelojalna konkurencija, da oni poslodavci na koje se ne primenjuje kolektivni ugovor ne bi nižim zaradama smanjili svoje troškove i tako postali konkurentniji u odnosu na poslodavce koji su zaključili ugovor i prema njemu isplaćuju zarade. To je prvi rezon, poslodavački.
Ima drugi rezon - radnički, a to je da se svi radnici dovedu u jednak položaj, po pravilu viši i bolji, kako je to regulisano kolektivnim ugovorom. To je jednostavno mehanizam koji čitav svet poznaje. Mislim da i mi treba da ga primenjujemo.
Ima još jedna stvar, takođe u zakonu kažemo da i kada utvrdimo prošireno dejstvo, i kada se on primenjuje na sve metalce Srbije, može resorno ministarstvo da utvrdi izuzetak da se na jedan broj poslodavaca ne primenjuje ukoliko oni to ne mogu da izdrže, ukoliko bi ih to zatvorilo i likvidiralo. To je jednostavno čitav logičan mehanizam.
On je u skladu, kao što sam rekao, sa direktivama, standardima MOR-a, on je u skladu sa Konvencijom broj 98, koju smo mi zaključili kao država i ratifikovali. Ona je takođe u skladu sa preporukom. Dakle, sve su to razlozi zbog čega ne možemo da unesemo u zakon o radu takvo rešenje. Mislim da su razlozi dovoljno ubedljivi. Toliko i hvala.