Moguće da sam pogrešio, a ako jesam, oduzmite mi reč, ali čini mi se da je jedan opozicionar, koji je to samo za ovom govornicom i u prenosu, pomenuo radikale, pa bih želeo da iznesem naš stav u vezi toga.
Dakle, ne znam u čemu se sastoji podela na levicu i desnicu kada je u pitanju zakon o radu, tim pre što sam čuo nešto sa čime se ne slaže ideologija SRS. U odnosu poslodavac-zaposleni ne postoji onaj na koga ne obraćate pažnju. Džabe je ako svu pažnju usmerite na zaposlenog, a nemate poslodavca. Džabe ako tom poslodavcu niste posvetili pažnju da može da radi da bi imao zaposlene, to jest u posebnoj ideologiji socijalista.
Prvi zakon o privatizaciji je donet u vreme vladavine Slobodana Miloševića. I tadašnja SPS nije verifikovala samo zaposlene. I ona je odustala od Marksovog principa da su zaposleni vlasnici fabrika. Znači, mi sada imamo vlasnike fabrika. Neki su to postali pre 12 - 13 godina, neki pre godinu ili pre mesec dana. Država o njima mora da vodi računa, oni plaćaju porez. Oni organizuju proizvodnju, u kojoj rade zaposleni, kojima treba plata i prava, slažem se.
Istina je da ste ovde predvideli da bez potpisa zaposleni ima prava i obaveze koje je neko potpisao u njegovo ime, većinski sindikat, a on nije član tog sindikata. Možete to da obrazlažete pričom da se to radi za njegovo dobro, ali svaki zakon je za dobro svakoga. Ovaj zakon je i za dobro poslodavaca, pa poslodavac mora da potpiše. Tu mi nedostaje još nešto i nedostaje mi kod sporova ili, recimo, kada inspektor rada utvrdi da neki poslodavac ne radi u skladu sa zakonom, pa konačno rešenje je ministrovo. Zabranjeno je pokretanje upravnog spora. Nešto mi tu ne odgovara.
Znate, ako nekome zabranite da se pojavi pred sudom, tu nešto nije u redu. Otkud vam to pravo da izuzimate određene kategorije, u ovom slučaju poslodavce, za koje ste vi, ministre, utvrdili da ne poštuju npr. kolektivni ugovor? Otkud vam pravo da kažete da on ne može da vodi upravni spor? Mora da vodi upravni spor.
Sud mora da rešava, kao poslednja instanca. Ne može ministar da bude poslednja instanca. Inspektor rada je u vašem ministarstvu i ministar je u Ministarstvu rada. Ne može jedno ministarstvo da obezbedi dvostepenost u postupku. To je ono što mi smeta.
Inače, kada mi kažemo da ćemo glasati za zakon, mi za zakon glasamo. Kada kažemo da nećemo, mi nećemo. Kada neko ovde kaže da je veliko pitanje da li će da glasa ili neće, onda ostaje da Vlada kaže koje je to pitanje. Svedok sam tih velikih pitanja. Često je ovde bilo velikih pitanja i ne uradi se onako kako je tražio onaj ko je postavio veliko pitanje, a on glasa za zakon. Sada me interesuje koje je sada u pitanju veliko pitanje.

Narodni poslanik Ivica Dačić se javio za repliku.

Dame i gospodo, javio sam se za repliku na izlaganje gospodina ministra Lalovića, a pošto nisam spomenut u diskusiji onih koji postavljaju velika pitanja, nemam razloga da odgovaram, pošto smo godinama zajedno i mi i oni postavljali velika pitanja i davali velike odgovore. Prema tome, ne vidim zašto bi danas bila drugačija pozicija.
Što se toga tiče, još jednom želim da ponovim da SPS, naravno, interesuju poslodavci, ali mnogo više od toga nas interesuju oni koji rade kod tih poslodavac. Tajkuni, bogataši, pljačkaši koji su se obogatili za ovih petnaestak godina, nas ne interesuju.
U skladu sa tim, i dalje insistiramo na tome da se iznađe rešenje da kolektivni ugovori moraju važiti za poslodavce. Ne znam da li vi razumete o čemu se ovde radi. Postoji udruženje poslodavaca, jedno koje se podelilo. Jedno koje vodi Rata Ninković, sa drugim krilom koje vodi gospodin, mislim, Zagorac, čije se ime pojavljuje kao jedno od organizatora Masona, i postoji Bogoljub Karić, koji organizuje Udruženje industrijalaca. Zašto bi neki biznismen, zašto bi neki poslodavac bio član udruženja poslodavaca? Šta on time dobija? Čime ga vi terate? A ako nije, znači da za njega ništa nije obavezujuće.
Mi nećemo da donosimo zakon koji se neće primenjivati na 80 - 90% poslodavaca u Srbiji. Znam da postoje direktive Evropske unije, ali postoji i MOR. Ova prethodna vlada uopšte nije marila za međunarodnu konfederaciju sindikata, njoj je bilo bitno šta kaže MMF.
Ovo nije nikakvo veliko pitanje, pošto se postavljalo pitanje šta je to veliko pitanje da bi mi glasali za ovaj zakon. Veliko pitanje jeste u uslovima tranzicije, kada će 99% zaposlenih biti na udaru. U ovim vremenima, barem na nekoliko godina moramo zaštiti one koji žive od svog rada. Kolektivni ugovori, u uslovima kada je svega 10 ili 20% poslodavaca učlanjeno u udruženje poslodavaca, moraju da budu obavezujući za sve poslodavce.
(Predsednik: Vreme.)
Tako ćete ih naterati da budu članovi udruženja poslodavaca i tako ćete ih naterati da se organizuju. Drugačije, imaćete haos, imaćete i dalje zapošljavanje po bilo kojim kriterijumima, formalno poštovanje zakona o radu, ali na delu potpuna eksploatacija, diskriminacija, noćni rad. Imaćete nezapošljavanje žena i devojaka koje trebaju da rađaju itd.
Kada smo već kod velikih pitanja, nemojmo mnogo da postavljamo velika pitanja, jer velika pitanja se mogu postavljati svaki dan. Ako neko želi nešto da kaže, neka otvoreno kaže šta hoće. Mislim da nije vreme da govorimo u zagonetkama.

Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dušan Mrvoš.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodine Rankiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. stav 2. kojim se zahteva brisanje nastavka "ako zakonom nije drugačije određeno". Pročitaću vam ceo stav, da vidite o čemu se radi. Kaže: "Odredbe ovog zakona primenjuju  se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno".
Mi smo isti ovakav amandman mogli podneti na st. 1. i 3, a radi se o predmetu ovog zakona, odnosno osnovnim odredbama, ali smo podneli na stav 2. iz razloga što je u ovom slučaju poslodavac onaj koji ima političku moć, ko vlada na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.
Nije naveden u zakonu nijedan razlog zbog čega bi zaposleni, čiji je poslodavac autonomna jedinica lokalne samouprave, autonomija ili republika, imali drugačiji status. Da li se oni zapošljavaju na drugačiji način, da li su njihova primanja drugačija i da li oni ne treba da imaju sudbinu ostalih radnika.
Pretpostavljam da je ovo ("ako zakonom nije drugačije određeno") u članu 2. dodato namerno, a da se ne bi primetilo, pošto st. 1, 2. i 3. ovog člana imaju isti nastavak "ako zakonom nije drugačije određeno".
Samim tim je ceo član 2. doveden do apsurda, potpuno je nepotreban, jer sve što je u njemu navedeno kasnije stoji - ako zakonom nije drugačije određeno. Vidite, svojevremeno je u pravilu službe, kada sam bio vojnik, na kraju pisalo pored svih odredbi - ovo pravilo službe važi ako se drugačije ne naredi. To je potpuno razumljivo zato što je vojska specifična organizacija u kojoj vlada određena hijerarhija, ali potpuno nejasno, ako pretendujemo da budemo demokratsko društvo, koji su to drugi zakoni koji će uređivati ovu materiju.
Prvi stav ovog člana odnosi se na to: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca, ako zakonom nije drugačije određeno." Stav 2. potpuno se sadrži u stavu 1 - koji su zaposleni u jedinicama lokalne samouprave, teritorijalne autonomije, takođe oni koji su zaposleni u Republici Srbiji. Naravno da jesu. Znači da je stav 2. potpuno sadržan u stavu 1. i nije imalo potrebe da se piše, jer nisu navedeni koji su to posebni razlozi zbog čega bi oni imali drugačiji status.
Treći stav ću vam pročitati: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koja rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drugačije određeno." Naravno, i ovaj je sadržan u stavu 1, nije imalo potrebe da se prenosi.
Sada ću vam reći, na osnovu podataka koje imamo, kako izgleda to kada se zakonom nešto drugačije odredi. Imate član 54. gde se kaže - dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom, valjda Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Navešću vam primer iz Zdravstvenog centra u Boru. Tamo se uvode dežurstva za radnike pravne službe, dežuraju pravnici, nemaju nijedan razlog da rade posle svog normalnog radnog vremena, ali su oni po nekim osnovama, pretpostavljam, prijatelji, da li politički ili neki drugi, direktora doma zdravlja koji njima propisuje dežurstva.
Istovremeno, u istom domu zdravlja, odnosno zdravstvenom centru, ukidaju se dežurstva lekarima specijalistima, čije službe zaista moraju da funkcionišu 24 sata dnevno. I ukida se dežurstvo dečijem psihijatru, doktoru nauka, iako dolaze u popodnevnim satima deca narkomani koja imaju suicidne ideje itd.
Onemogućeno im je da imaju lekara koji će ih primiti, zato što je član SRS i što mu treba ukinuti dežurstva, pa se dešava apsurd da recimo jedan pravnik primi platu 45.000 dinara sa dežurstvima, a da jedan lekar primi 23.000 dinara, i onda to dovodi ceo kolektiv u veoma nezgodnu situaciju i poremećene međuljudske odnose.
Da se ovo ne bi dešavalo, a vidi se da Vlada nema jasan koncept, čim u zakonu u jednom članu sva tri člana kažu - ako zakonom nije drugačije određeno, znači Vlada ne želi jasno da se izjasni o tome i da kaže - to i to stoji u zakonu, i tačka, nego se uvek pušta mogućnost da neko to nekim drugim zakonima drugačije uredi. Smatram da ukoliko ne prihvatite ovaj amandman, to će onda dovesti do apsurda primenu celog član 2, pa mislim da zakon neće moći da se primeni. Hvala.

Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Palaliću. Molim vas, nemojte argumentaciju da je neki narkoman član neke stranke. To nije u redu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo rešenje koje imamo u predloženom zakonu imali smo i ranije.
Naime, to je odnos i stanje Zakona o radu, kao opšteg zakona, koji se primenjuje na sve radne odnose i tzv. posebnih zakona u određenim oblastima, koji pojedina pitanja kod zasnivanja radnog odnosa, prava zaposlenih tokom trajanja radnog odnosa i prestanka radnog odnosa reguliše na drugačiji način, saglasno specifičnosti tih organa u kojima zaposleni rade.
Konkretno, u ovom slučaju smo imali to, kada se kaže da Vlada nema predstavu i da zakonopisac nije imao predstavu o čemu se radi, nije tačno. Zakon o radnim odnosima u državnim organima je vrlo konkretno regulisao pitanja zasnivanja radnog odnosa, gde postoji oglas, gde se rešenjem zasniva radni odnos, pitanje dvostepenosti u ostvarivanju prava, disciplinski postupak i neka druga pitanja koja su regulisana Zakonom o radnim odnosima u državnim organima.
Nije mi jasno zašto je ovaj amandman uložen, jer je ovo jedna situacija koja je postojala i ranije i koja je uvažavala specifičnosti i države kao poslodavca i organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i drugih javnih preduzeća itd.
Nije mi jasno zašto je ovaj amandman uložen i mi se sa tim amandmanom ne možemo složiti. Naravno, država razume zašto je posebna prava dala svojim zaposlenima i zašto su ta prava na neki način šira u odnosu na pojedina prava u Zakonu o radu, ali kažem, Zakon o radu se primenjuje generalno na sve zaposlene, samo ona rešenja, one odredbe koje ne postoje tu, a koje su sadržane u tom leks specijalisu, kao što je Zakon o radnim odnosima i državnim organima, ona se na drugačiji način regulišu. Tada se ta prava primenjuju na zaposlene u državnim organima ili u lokalnoj samoupravi.
U tom smislu ne stoje navodi koje smo ovde čuli i mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Hvala, gospodine Palaliću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, sa ispravkama, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dušan Mrvoš i zajedno narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandmane sa ispravkama, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandmani sa ispravkama odbiju
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zlatko Radić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodin Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o radu. Taj član glasi: "Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se ona dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa."
Reč "demokratska" u ovoj formulaciji člana je suvišna. Ovde se govori o sindikatima koji će u narednih nekoliko godina imati izuzetno važnu ulogu u pravcu ostvarivanja prava radnika i sprovođenja ovog zakona koji ćete vi doneti. Posebno zapažena njihova uloga biće u restrukturiranju velikih preduzeća poput EPS-a, NIS-a i Železnice.
Vođe reprezentativnih sindikata su se uglavnom do sada bavile nabavkom zimnice i drugim manje važnim stvarima, vezano za radnike. Jedan od negativnih primera je Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije, koja se bavi preprodajom uglja, poznata kao ugljena mafija. Najbitnije u ovom trenutku je da predstavnici sindikata budu časni ljudi, koji neće biti korumpirani od strane direktora i poslodavaca. Hvala.

Hvala vama. Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Ivica Dačić.