Gospodine Obradoviću, imate još tri minuta, a imate i prijavljenog gospodina Baralića. Dobro, samo da pomognem.

Hvala, predsedavajući. Nastaviću ovo izlaganje oko zakona.
Mislimo da je loše rešenje ovog zakona i što Vlada nije učesnik pri zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora, već samo reprezentativni sindikat i udruženje poslodavaca. Ja ću ostaviti po strani pitanje ko je reprezentativni sindikat i ko su sve udruženja poslodavaca, jer to bi zahtevalo dugu priču, s obzirom da vidimo da se oni proteklih dana utrkuju u javnosti da dokažu svoju reprezentativnost, i jedni i drugi, mada mislim bar oko sindikata da je nesporna stvar, oko Samostalnog sindikata, ali to je neka druga priča.
Vidi se da ovo rešenje podrazumeva i predviđa ulogu Vlade na jedan posredan način kroz reagovanje ministra, ali mislim da to rešenje nije dobro u meri u kojoj bi imalo težinu, i da kažem društvenu, da Vlada bude učesnik kod zaključenja opšteg kolektivnog ugovora, jer ministri se menjaju. Imali smo neka iskustva iz prethodnog perioda da su ministri, koji su govorili u ime radnika ili predstavljali radnike, bar formalno bili ljudi ili oni koji su doneli najgora rešenja za zaposlene.
Mislimo da je loša strana ovog zakona takođe što nije na bolji način regulisao pitanje otkaza, jer otkaz od strane poslodavca je praktično moguć, praktično su zadržana stara rešenja. Tačno je da je predlagač predvideo upozorenje i otkazni rok od strane poslodavca, i mišljenje od strane sindikata, ali sve to po mišljenju poslaničke grupe SPS nije dovoljna zaštita za zaposlenog.
SPS je predložila amandman i na ovaj član zakona, koji predviđa postojanje komisije tj. organa koji će utvrditi da li su nastupili razlozi za davanje otkaza od strane poslodavca zbog rezultata rada i nesposobnosti zaposlenog, koji za sada nije prihvaćen.
Smatramo takođe da nisu dobra ni rešenja vezana za oblast porodiljskog i odsustva radi nege deteta, jer ona nisu u skladu sa makar verbalnim iskazima Ministarstva da podstiče politiku obnavljanja stanovništva.
Malo ljudi zna da naša država, prema strukturi stanovništva, spada među 10 najstarijih u svetu, ali to je druga tema o kojoj ćemo razgovarati drugi put.
Ima puno toga što ovaj postojeći predlog zakona još uvek nije rešio na najbolji mogući način. Istine radi, mora se reći da on sadrži i dosta rešenja koja su daleko bolja u odnosu na sadašnji Zakon o radu, i to je nešto što je dobro i možda predstavlja jedan mali korak, naravno za zaposlene vrlo važan, jer je postojeći zakon katastrofalan, ali mislim da ima i dosta praznog hoda, nemogućnosti da se ta rešenja poboljšaju.
Poslanička grupa SPS je uložila na ovaj predlog zakona oko 30 amandmana. Neki su prihvaćeni, neki još uvek nisu. Mislimo da bi bilo dobro, ne zbog zakona, nego zbog zaposlenih, jer Zakon o radu je za sve zaposlene ono što određuje praktično njihov položaj, status, primanja itd. Mislimo da bi bilo dobro da predlagač pogleda još neke amandmane SPS-a i još neka predložena rešenja, i mislimo da još ima vremena, mogućnosti, a pre svega potrebe da ti amandmani budu prihvaćeni da bi radnici, oni zaposleni, bili zadovoljni.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a neka se pripremi narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.

Dame i gospodo narodni poslanici, bezbroj puta mi poslanici SRS-a smo insistirali na donošenju ovog zakona o radu, kao i zakona o privatizaciji.
Jednom prilikom za ovom govornicom sam u decembru govorio da je neophodno da dođe do izmene Zakona o radu. Poslanik iz DS-a, gospodin Stanimirović, rekao je sledeće - izmenom Zakona o radu bismo oterali strane partnere koji su rešili da ulažu u našu privredu i na taj način mi bismo ugrozili dalji razvoj naše privrede, što znači po teoriji DS-a mi treba naše fabrike, koje su naši očevi i dedovi gradili dobrovoljnim radom, sada da poklonimo stranim investitorima, kako bi oni ovde razvijali svoju privredu, svoju ekonomiju i još da im usput damo i obespravljenu i jeftinu radnu snagu, kako bi oni bili praktično gazde, a mi njihove doživotne sluge.
Hoću da kažem da će i sindikati u narednom periodu izuzetno važnu ulogu igrati, a kakvi su nam sadašnji reprezentativni sindikati, vidi se da do sada nisu pomogli da se reše nikakvi slučajevi. Pre svega, gospodin Smiljanić, Čanak i ostali, i hteo bih da iskoristim ovu priliku da apelujem na radničke sindikate širom Srbije da pokrenu inicijativu da takve smene, jer obično takvi ljudi koji traju malo duže vremena, oni se sa poslodavcima dosta zbliže i više ne razmišljaju o radnicima i radničkoj klasi.
Što se tiče ovog predloga zakona o radu i te kako je bolji nego prethodni, jer prethodni je bio katastrofalan, više nas je podsećao na feudalizam nego na kapitalizam.
Ne bih hteo da komentarišem zakon koji je 2001. godine donesen, a taj isti DOS, koga su radnici Kolubare doveli na vlast, oni su njima vratili na taj način što su obespravili radnike i poslodavcima dali maksimalna ovlašćenja tj. direktorima preduzeća.
Kada je reč o radnicima koji su zaposleni kod naših privatnih preduzetnika, ovih novokomponovanih kapitalista, mora se reći da su veoma obespravljeni i da veliki broj nije prijavljen na birou za socijalno i penziono, a takođe imaju mizerne plate, što najbolje pokazuje činjenica ako krenemo po našim trgovinama i ugostiteljskim objektima gde su ljudi maksimalno šikanirani.
Kada je reč o obavezama i pravima direktora, mora se priznati da su direktori često u dogovoru sa sindikatima, tako da tu radnici nisu zaštićeni i da bi trebalo u narednom periodu da radnici biraju časne i poštene ljude koji će zastupati njihove interese i gde direktori neće da se mešaju u sva moguća poslovanja u preduzećima.
Kada je reč o diskriminaciji prilikom zapošljavanja, hteo bih da vam kažem, gospodo iz ministarstva, da to pribeležite. Ima zanimljiva stvar, jer moj otac je radio u Austriji i poznat mi je njihov način zapošljavanja, mada ovaj zakon to ne reguliše, ali u nekom budućem zakonu o zapošljavanju trebalo bi da se razmišlja, jer radnik koji je zainteresovan za posao, on preda svoja dokumenta, adresu, telefon i time se kod nas sva priča završava.
Međutim, u Austriji, gospodo, oni vrše kontakt sa biroom za zapošljavanje i zovu telefonom i poštom dostavljaju, i radnici koji dobijaju ponudu imaju kontakt, a bilo za zapošljavanje, imaju kontakt sa gradom i opštinom, i pozivaju zainteresovane. Kod nas je stara praksa dugogodišnja, zna se, zapošljava se partijski, rodbinski i da ne nabrajam još kakve načine kod nas zapošljavanja imamo.
Kada je reč o učešću zaposlenog, član 14, u dobiti u ostvarenoj poslovnoj godini, kod privatnog sektora moramo da kažemo da je to samo teorija, to stoji na papiru i to u praksi nikada neće zaživeti, i toga smo svesni. Međutim, navešću primer iz elektroprivrede, gde godinama imamo praksu, i kada se ostvari poslovni višak i prebaci se plan godišnji, direktori i njemu bliski saradnici dobiju po dve-tri plate viška, a radnici nikada nisu imali priliku da dođu do tog dinara.
Član 53, a kada je reč o prekovremenom radu, ovde stoji da radnik može svega četiri sata prekovremeno da radi, a to je sasvim normalno, jer ko je izložen fizičkim aktivnostima normalno je da ne može više od 12 časova raditi. Međutim, ima postrojenja, a posebno u elektroprivredi, a gde sam zaposlen, gde je i više dežurstava nego samog aktivnog rada. Prema tome, ovaj član mora da pretrpi izvesnu izmenu.
Jedna od naših bolnih stvari je višak zaposlenih, koji se već od 2000. godine pa naovamo intenzivno priča, a glavni cilj te priče o višku radnika je da se dogodi kod radnika strah i da ne mogu da se organizuju, i nikako ne mogu da deluju na vlast i na promenu vlasti, pa su oni od 2000. do današnjeg dana u jednom strahu, svakodnevno strahuju idući na posao i razmišljajući da li će tog dana biti proglašeni tehnološkim viškom ili na neki drugi način, koja sve ovlašćenja ima poslodavac ili direktor u državnom preduzeću, da budu otpušteni.
Kada je reč o restrukturiranju ovih naših velikih preduzeća, kao što je EPS, NIS, železnica, tu će sindikati i te kako važnu ulogu igrati, a ovaj zakon će, naravno ako prihvatite i naše mnogobrojne amandmane, ima ih preko 40, biti jako pristojan i na taj način sindikati, primenjujući ovaj zakon koji će biti donesen, i te kako će moći da zaštite prava radnika.
Kada je reč o otpuštanju ovde, član 179. ima tačku 1) i tačku 7) koje nikako ne mogu da budu primerene principu otpuštanja. Tačka 1) kaže, nema potrebno znanje i sposobnost. Znači, ako je radnik već duže vremena na tom radnom mestu nemoguće da nema neku stručnu sposobnost. Može fizički da bude nesposoban, a što znači invalid, i onda tada još veću zaštitu treba da ima i od sindikata i od poslodavca. Tačka 7) kaže, ako odbije zaključenje aneksa ugovora.
Mogu da navedem jedan primer iz "Kolubare", gde se jedan deo EPS-a u ovom restrukturiranju izdvaja, i tu, praktično, u "Kolubari" nijedan radnik "Građevinar"-a nije hteo da potpiše aneks ugovora, jer se jasno vidi da je to čista podvala i prevara radničke klase. Prema tome, ne mogu takvi radnici da budu otpušteni.
Kada je reč o naknadi štete, a o kome govori član 163, treba biti iskren i reći da ima stvarno u nekim preduzećima gde stvarno radnici nepažnjom izazovu neke veće havarije, a do sada to nije bila praksa, i da ima kažnjavanja. Treba biti revnostan i reći da tu treba dosta, a što se tiče discipline na samom radnom mestu, i ovaj zakon da govori.
Na kraju, pošto me ograničava vreme poslaničke grupe, da kažem da mi, srpski radikali...

Imate vi dovoljno vremena, nego vodite računa o vašim kolegama.

... ove silne donacije da smo imali kao demokrate, mi bismo sigurno uložili mnogo više u privredu i mnogo manje bi se slilo u privatne džepove, kao što su to uradili Tadićeva Demokratska stranka, koji grade butike, voze luksuzne automobile, prave vile itd. Hvala.

Kako mogu da primetim, narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović nije u sali, pa reč dajem narodnom poslaniku Sreti Periću. Sreto Perić odustaje. Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o radu pažljivo sam pročitao i na početku bih se osvrnuo na nekoliko stvari koje su mi zapale za oko, a bile one dobre ili manje dobre.
Prvo, jedna mala izmena koja je izuzetno značajna, a to je u delu kod zasnivanja radnog odnosa, gde se predviđa obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje. To je značajna stvar, s obzirom na to da tada zaposleni može da bude siguran da je na socijalno osiguranje zaista i prijavljen.
Sledeća stvar, koja je jedna od najbitnijih izmena u ovom zakonu, a to je osnivanje fonda solidarnosti, koji garantuje isplatu potraživanja zaposlenom koji je na dan pokretanja stečajnog postupka bio u radnom odnosu kod poslodavca i prihodi tog fonda su sredstva iz budžeta Republike Srbije, pa tako da taj fond uvek ima dovoljno prihoda da obezbedi takve radnike.
U delu kod prava zaposlenih i kod promene poslodavca treba, takođe, napomenuti da je poslodavac sledbenik dužan da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika, godinu dana od promene poslodavca. To je jedna vrsta garancije i sigurnosti zaposlenima šta će biti kada promene svog poslodavca.
Kada se govori o delu gde se priča o višku zaposlenih, to je obaveza, takođe, obaveza poslodavca, gde je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih i da taj predlog programa dostavi na mišljenje reprezentativnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje. To je još jedna vrsta zaštite i osiguranja prava zaposlenih, a kao što vidimo, to provejava kroz ceo zakon.
Međutim, u posebnim odredbama, a to je u delu od člana 196. do 203, gde se govori o ugovorima i obavljanju privremenih i povremenih poslova. Kaže se da poslodavac može da zaključi te ugovore sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme, ali i korisnikom starosne penzije. Nisam siguran da u uporednom zakonodavstvu Evropske unije, a sa kojim se ovaj zakon usklađuje, postoji takva mogućnost da korisnik starosne penzije može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Tu postoji mogućnost velikih zloupotreba, kao i kod studentskih zadruga, koje nisu pretrpele nikakve promene, a znamo da je tu bilo dosta zloupotreba, gde su se zapošljavali preko studentskih zadruga, i lica nisu prijavljivana, a u stvari su radila neka druga lica. Tu je trebalo da dođe do nekih izmena, po mom mišljenju.
Što se tiče zaposlenih i poslodavaca, to su ova udruženja poslodavaca i sindikati, samo bih kratko rekao da ovi procenti, 15% zaposlenih da bi bio reprezentativni sindikat ili reprezentativno udruženje poslodavaca, i ovih 10%, smatram da bi trebalo da taj procenat bude veći, jer ovo je neko usitnjavanje kada vi imate te male procente. Verovatno će tendencija biti da postoji dosta reprezentativnih sindikata i udruženje poslodavaca, što će se možda pokazati kao loše. To bi bilo ukratko o nekim konkretnim rešenjima u ovom zakonu.
Kao što se može videti, Zakon o radu je pretrpeo najveće izmene u oblasti zaštite prava zaposlenih. Ovo se može razumeti i objasniti činjenicom da se naša zemlja nalazi u tranziciji, a to znači da bi trebalo posvetiti pažnju zaštiti prava zaposlenih. Ipak, kao što je ministar juče rekao, neka granica se ne sme preći i ne sme se ići previše na jednu stranu, jer zemlji su potrebne investicije, potreban je ulazak stranog kapitala koji će pokrenuti privredu.
Kapital ide tamo gde se najlakše i najbrže može oploditi, a ne tamo gde može da služi kao socijala našim preduzećima, sa viškom zaposlenih i drugim velikim problemima koja naša preduzeća imaju.
Koliko je ovaj zakon izbalansiran, koliko će i na koji način uticati na razvoj privrede i investicije, pokazaće vreme, a bojim se da je to ono čega baš i nemamo. Stoga, samo možemo da se nadamo da je ovaj zakon upravo ono što nam je trebalo i što će se pozitivno odraziti na naše prilike. Najviše zadovoljstva donošenjem ovog zakona treba da imaju zaposleni, jer su njihova prava zaokruženi na jedan sveobuhvatan i potpun način, možda malo i prenormirana.
Treba reći i to da svi oni koji su danas nezadovoljni treba da daju šansu ovom zakonu. Smatram da sada nemaju razloga za razne vrste pritisaka i protesta i da iste najavljuju mesecima unapred. Niko ne može da me ubedi da sindikalni rukovodilac, koga vozaju po Srbiji u blindiranom mercedesu, ima na prvom mestu svojih prioriteta interese zaposlenih. Ili, ono što čitamo juče u novinama, da čak i gospodin Karić preti protestima radnika. Ima li većeg apsurda?
Na kraju, hteo bih da kažem da je za interese zaposlenih ovim zakonom pokazala ozbiljno interesovanje upravo Vlada Srbije. Stoga će ovaj zakon o radu, uz sve eventualne manjkavosti, G17 plus podržati i dati mu šansu. Na kraju, još samo nešto: ne ostavlja zakon ljude bez posla, niti ima zakon daje posao. Ko to ne zna, bolje da se ne bavi politikom.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a za diskusiju neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Petković, a posle dužeg vremena nam se pridružio i narodni poslanik Svilanović.

Poštovani narodni poslanici, zakonom o radu uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, tj. uređuju se odnosi po osnovu rada.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu. S obzirom da ova prava nisu regulisana na adekvatan način, SRS je podnela brojne amandmane na Predlog zakona o radu, sa namerom da se na bolji način uredi ova izuzetno važna materija radnih odnosa.
Mi se zalažemo za zaštitu zaposlene žene, pa smo predložili da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta za treće dete. Time se štiti materinstvo, povećava natalitet tj. ljudi se stimulišu na povećanje nataliteta, jer ako se ne stimuliše natalitet, preti nam bela kuga i nestanak kao naroda.
Predlogom zakona o radu nedovoljno se štite zaposleni, a pre svega invalidi rada, kao i zaposleni učesnici oružanih akcija posle devedesete godine, naši heroji, pa SRS smatra da zaposlene invalide rada i borce treba maksimalno zaštititi. Srpski radikali predlažu da tim licima ne može prestati radni odnos zbog tehnološkog viška, sve dok ne ostvare pravo na penziju.
SRS se zalaže da se zaposlenom omogući i nadoknada troškova za ishranu u toku rada, troškovi regresa, naknada za minuli rad, pošto je to Predlogom ovog zakona izostavljeno. SRS se zalaže za povećanje otpremnina zbog odlaska zaposlenog u penziju, i to sa tri, kako se u ovom predlogu zakona predlaže, na pet minimalnih zarada, jer to su zaposleni zaslužili svojim dugogodišnjim radom. Mislimo da im pripada odgovarajuća i adekvatna otpremnina.
Kao poseban vid zaštite invalida, kao i u cilju prevencije nastanka invalidnosti, potrebno je predvideti zakonom o radu pravo obezbeđenja sredstava potrebnih za prevenciju invalidnosti, kako bi se smanjili uzroci nastanka invalidnosti rada.
SRS smatra da treba povećati iznos novčane naknade zbog privremene sprečenosti iliti bolovanja, pa je kroz amandmane predložila povećanje na 80% prosečne zarade u prethodna tri meseca. SRS se zalaže i predlaže uvećanje zarade zaposlenom za vreme praznika, za vreme rada noću i prekovremenog rada, i to za 150%, za razliku od Predloga zakona kojim se predviđaju daleko manji procenti.
Predlogom zakona o radu nije preciziran minimum niti maksimum trajanja godišnjeg odmora. Dakle, izvršena je tzv. deregulacija odnosa, što je nedopustivo. Mi smatramo da se to mora utvrditi zakonom, pa je SRS predložila minimum i maksimum trajanja godišnjeg odmora, kroz svoje amandmane.
SRS se zalaže za posebnu zaštitu ljudi kod rada noću, pa zato predlažemo da poslodavac, prilikom uvođenja noćnog rada, obavezno zatraži mišljenje nadležnog ministarstva.
Mišljenja smo da se zaposlenim mlađim od 18 godina, trudnici i roditelju deteta predškolskog uzrasta ne može vršiti preraspodela radnog vremena, a sve radi zaštite ove posebne kategorije zaposlenih.
SRS se zalaže za povećanje naknade zaposlenom zbog tehnološkog viška, tako što smatramo da naknada ne može biti niža od jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.
Na kraju, nadam se da ćete usvojiti amandmane SRS i tako popraviti ovako loš zakon, jer su predlozi SRS najbolji i predstavljaju glasove naroda i glasove razuma.