Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je još jedan izuzetno dobar amandman SRS. Ovaj amandman podneo je narodni poslanik Milan Stevović. Odnosi se na član 143. i ovim amandmanom predloženo je da se nakon stava 2. doda stav 3, koji kaže da ukoliko se naknada troškova staratelju ne može nadoknaditi od štićenikovih sredstava, organ starateljstva je dužan da nadoknadu isplati iz sopstvenih sredstava.
Mislim da ne bi trebalo mnogo objašnjavati zašto je bitno, ukoliko se sredstava za štićenika ne mogu obezbediti iz njegovih sredstava, da država bude garant da će ta sredstva, koja su neophodna, biti isplaćena upravo od strane države. Mislim da je to svakome jasno i na tome neću gubiti vreme.
Ali, zanimljivo je obrazloženje Vlade koje kaže da se amandman ne prihvata zato što je naknada opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva regulisana, između ostalog, članom 138. Predloga zakona, stavom 2. tačke 4. i 5, gde je propisano da će se sredstva za zadovoljavanje potreba štićenika, između ostalog, obezbediti i iz sredstava socijalne zaštite i drugih izvora.
Onaj ko je čitao ovaj zakon, a to bi svakako oni koji su pisali ovo obrazloženje, na čelu sa ministrom, trebalo da budu, zna da je u članu 138. regulisano pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika. Svako ko je napisao... ne znam ko je napisao ovo obrazloženje, ali ministar svakako stoji iza njega, to je, pravno gledano, potpuno nepismeno.
Član 138. kaže da je staratelj dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika. Onda se nabraja, i u drugom stavu ima pet tačaka, koji su to sve načini i koji su izvori iz kojih staratelj može obezbeđivati sredstva za izdržavanje štićenika.
Ovim članom se nigde ne konstituiše ni za koga obaveza da bilo koja sredstva izdvoji za štićenika. Znači, ili su to štićenikovi prihodi, štićenikova imovina, lica koja su dužna da izdržavaju štićenika, sredstva socijalne zaštite i drugi izvori.
Ali, šta ćemo ako nema prihoda štićenika, ako nema lica koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju i ako nema imovinu? Šta onda? Ovim članom se ne konstituiše obaveza bilo kom državnom organu da isplati bilo kakvu naknadu.
Evo, neka izađe ministar i neka kaže na osnovu kog člana zakona će staratelj moći da traži nadoknadu za štićenika, koju ne može da ostvari. To svakako neće moći da ostvari na osnovu člana 143, jer član 143. kaže da staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova i da se naknada troškova staratelju isplaćuje prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
Znači, ukoliko biste prihvatili amandman SRS i dodali ovde još jedan stav, onda bismo imali pravni osnov da neko, ako treba i sudskim putem, potražuje od države ono na šta ima pravo. Na ovaj način, vi formalno proklamujete neko pravo, ali ga ne proklamujete ni jednim članom, nego ga proklamujete obrazloženjem za neprihvatanje amandmana. Znači, ovo što je urađeno, pravno je besmisleno.
Još jednom pozivam ministra da kaže na osnovu kog člana zakona o porodici će sutra staratelj moći pred sudom da tuži i da traži nadoknadu nečega što je dao za svog štićenika.