Hvala lepo. Dame i gospodo, evo i ovo je jedan u nizu amandmana iste sadržine, iz prostog razloga što su i članovi na koje se odnose ovi amandmani u tom delu iste sadržine, a ima ih još nekoliko i posle ovog. Mi srpski radikali, kao što vidite, insistiramo i pokušavamo da vas ubedimo da je smisleno i opravdano da se i ovaj amandman, kao i prethodni, a i nekoliko amandmana posle ovoga, prihvati zato što je to jedini način da ovaj zakon tj. ovi članovi budu zaista i primenjivi, jer ovo što ste vi predložili je nešto što neće moći u praksi da se primenjuje.
Član 156. govori o izdržavanju roditelja, pa ću pročitati prvi stav: "Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima."
Naravno da niko nema ništa protiv ovakve obaveze. To jeste obaveza, ali u drugom stavu ono što se u prvom stavu predvideli kao obavezu pokušavate da omalovažite i da dovedete u sumnju, jer ste u drugom stavu rekli da "nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete, odnosno drugog krvnog srodnika".
Još nam niko nije objasnio ko je taj ko će da utvrđuje šta to predstavlja "očiglednu nepravdu", na koji način, koji su to kriterijumi, ko je taj ko će preuzeti na sebe obavezu da kaže – e, ovo je očigledna nepravda, ovo dete ne treba da izdržava svoje roditelje koji nemaju materijalnih mogućnosti da se sami izdržavaju. Pogotovu što dalje u ovom tekstu niste predvideli čak ni nekoga kome biste eventualno ovako nezahvalnu ulogu predvideli.
Zato smo mi predložili, kao i u ovih nekoliko prethodnih i potonjih članova, da preciziramo ovo što je Vlada predložila i da kažemo da eventualno nema prava na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje dovelo u teške materijalne prilike lice koje je u obavezi da izdržava roditelja.
To je svakako mnogo preciznije, konkretnije, postoje u stvari egzaktni podaci koji to mogu da utvrde. Znači, ne ostavljamo nikome na volju, ne ostavljamo mogućnost zloupotrebe, ali na jedan celishodniji način regulišemo ovo pitanje.
Šta sada kaže Vlada u obrazloženju ovog i svih amandmana? Kaže: "Amandman se ne može prihvatiti iz razloga što je formulacija data u Predlogu zakona jasnija i ima opštiji karakter od formulacije predložene amandmanom". Mi smo i uložili amandman zbog tog opšteg odnosno neodređenog karaktera.
Vlada je dala obrazloženje kao da je prihvatila amandman, a naravno nije prihvatila amandman, a u samom svom obrazloženju je kontradiktorna sa predlogom iz člana 156. stav 2. i još nekoliko članova, o kojima je ovde govoreno i biće govoreno.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji zato što će doprineti jednoj celishodnijoj primeni zakona, što je, na kraju krajeva, pravičniji, što će oni na koje se ovaj član zakona odnosi imati neku konkretnu korist od ovako formulisanog člana, kako ga predlažemo mi iz SRS, a ovako kako ga predlaže Vlada nema, da tako kažem, upotrebnu vrednost.
Isti amandman je podneo i kolega Dragoljub Stamenković na sledeći član. Odmah da kažem, isto obrazloženje imam i za taj amandman, a odnosi se na izdržavanje tazbinskih srodnika.