Reč ima narodni poslanik Milorad Vučelić. Zna se redosled, prijavljena replika još pre četiri govornika. Budite ljubazni, da budemo korektni, čeka se na repliku. Dakle, slažem se, ovo je vid korektnosti. Sasvim jasno, predstavnik predlagača ima pravo da dobije reč čim se javi. Otišla je u drugom pravcu rasprava. Javio se odmah gospodin Vučelić. Budite ljubazni, da ne bismo izgubili nit rasprave.

Imao bih drugi osnov da se javim, ali sam po prvom osnovu zaboravljen. Produžiću malo vreme.
Dakle, prvo, zaista imam potrebu da kažem da nije dobro da se na ovoj temi zlostavljanja porodice Slobodana Miloševića razvijaju istorijske rasprave i bilo bi dobro, iz pijeteta i poštovanja prema toj žrtvi koju njegova porodica trpi i njemu se osujećuje odbrana, da se izbegnu razne pogrešne propagandne i istorijske reminiscencije tipa zločina počinjenih itd.
Kada smo već kod toga moram da odgovorim. Prvo, ne možemo mi nikakvu katarzu doživeti, niti kajanje, bez istine. Ovo što se govori povodom Srebrnice, to su obične izmišljotine. Svako onaj ko pažljivo prati šta se dešava u ovoj literaturi, izveštaje Republike Srpske, izveštaje holandske vlade, izveštaje koje imaju naši dokumentacioni centri ovde, jedan, drugi, treći, znaju da je ovde reč o jednoj pukoj propagandi.
Uostalom, kada verujete sve Amerikancima, zašto onda Bugajskom ne poverujete, koji je rekao usred Beograda u intervjuu da se radi o par stotina ekshumacija u Srebrnici i doveo u pitanje taj broj koji je tu rečen.
Dalje, kakve to veze ima sa Srbijom, sa Slobodanom Miloševićem i sa politikom Srbije? Četvrto, ko je tu ratnu politiku zastupao kada je Srbija zvanično tražila mir; onda kada su Slobodan Milošević i Srbija tražili mir, tada su vaši heroji bili oni koje danas zovete u Hag, uključujući i Biljanu Plavšić. Tada ste podsticali na rat.
Tada su vaši lideri išli i tražili da se rat nastavi i da se ruši režim, izdajnički režim Slobodana Miloševića. Vi to znate, znate da znam, znate da mi znamo i opet to pokrećete i zloupotrebljavate. Kakvo je to shvatanje prava, u ime koje Srbije. Linč je malo, to sam čuo razgovetno, znam ko je rekao i ne jedanput, malo je linč, malo je tučen Dragan Milanović. To je vaše shvatanje prava i pravde. I naravno da je neophodna ova rezolucija, i trebalo bi DSS, trebalo bi G17 i drugi da glasaju za to, jer vi pokazujete, demonstrirate vaše shvatanje pravde.
Vi hoćete da se to krvavo kolo nastavi. Vi nećete da se to prekine. Vi samo dodajete, dodajete krv na krv. Linč je vaše shvatanje politike i prava. Ova rezolucija je još neophodnija nego što mi se činila u prvom trenutku. Vi demonstrirate i to krvavo klupko beskrajno postoji. To mora da prestane.
U obrazlaganju ove rezolucije mi smo jasno rekli da je cilj ...
(Predsednik: Vreme.)
Imam po dva osnova.

Nema Poslovnik dva osnova. Molim vas, nastavite, privodite kraju.

Dakle, još jedanput iniciram da možemo da govorimo o svemu, ali onda otvorimo jednu veliku raspravu o tim pitanjima o kojima vi samo znate floskule, pojedinačno ništa ne znate, jer vi kažete TV dnevnik. Vidite, TV dnevnik se tretirao kao rečnik mržnje i kao ratno huškački zato što je tvrdio da se u Bosni i na Kosovu bori Al kaida, i da se bore fundamentalisti, i da se bore islamski fundamentalisti i druge sile.
Tako je sve bilo do 11. septembra 2001. godine. Posle napada na njujorški poslovni centar, odjedanput se u svoj svetskoj štampi pojaviše slike mudžahedina sa odrubljenom srpskom glavom. Mudžahedini slave pobedu kod Tuzle. Pojavile su se lične karte u Avganistanu, pojavio se u Ženevi ambasador koji daje Al kaidi, pojavio se Alija Izetbegović kao domaćin Osame bin Ladena, što svedoči "Špigl". Odjednaput je ta stvar utihnula, odjedanput je taj govor mržnje i ratno huškački govor postao govor istine, ali onda kada je zabolelo i svet i SAD. Dok je bolelo nas bolelo je samo nas koji smo to pričali, a vama koji ste od toga pravili politiku itd.
Ako vam je do odavanja pošte žrtvama, nisam primetio, svakoj žrtvi treba odati poštu, da ste odali poštu Tapiju recimo, slikaru, koji je žrtva Sablje. Ako govorimo svaka žrtva je žrtva i treba odati pijetet, odati poštu. Drugo, nemojte da zamenjujete te priče o odavanju pošte. Nije se Vili Brant nikome nikada izvinio. Nikada. On je klekao nevinim žrtvama. Nema nijednog poslanika u ovoj sali koji to ne bi uradio i koji to nije uradio.
Odaje se pošta žrtvama, a ne izvinjava se. Izvinjenje ne znači ništa. To je lažna priča, služi u politikantske svrhe i nemojte sebe da vidite kao nastavljače Vili Branta i njegovog uzora, jer to niste. To je odavanje pošte, a ne propagandne priče i deljenje Srbije dalje, i pravljenje dalje krvavog pira od nje.
Dakle, molim vas da zbog poštovanja porodice i omogućavanja odbrane Slobodana Miloševića vi ne brinete o našim odnosima, ko kome otima biračko telo. Ovo je prekrupna tema za koju smo emotivno vezani i koju bi mi politikantski zloupotrebljavali, a verujem i ubeđen sam i Srpska radikalna stranka.

Izvolite, predstavnik predlagača Tomislav Nikolić.

Samo da otklonim jednu neistinu ovde izrečenu ili da upozorim one koji izgovaraju neistine da to može vrlo često da im se obije o glavu.
Pomenuli ste pripadnike Otpora. Ne znam da li ih ima ovde u sali, da su u nekim strankama, a ako ima neka me demantuju ili neka potvrde ovo što sada govorim.
Srpska radikalna stranka nikada nije učestvovala u premlaćivanju bilo koga na ulici, ali ako postoje dokazi da je neko u tome učestvovao, to je radio Branislav Ivković. Te dokaze je imao Čedomir Jovanović i sa njima je ucenjivao Branislava Ivkovića.
Gle čuda, vi koji lijete krokodilske suze nad pripadnicima Otpora koji su premlaćivani, prva stvar koju ste ovde u Skupštini uradili bila je da uzmete Branislava Ivkovića i njegovu poslaničku grupu, koja je učestvovala u premlaćivanju Otpora. Ima li kraja licemerju? Jednom to mora da prestane.
Pomenuli ste ovde Tapija. Sutradan po njegovoj smrti rekao sam da se primenila stara izjava iz posleratnih vremena - umro u prisustvu vlasti. To se više ne istražuje. Sa kim je Tapi bio u javnom ratu? Protiv koga je Tapi vodio žestoku akciju, da se njegov kriminal osujeti? Protiv jednog od vaših najuticajnijih članova i najbogatijih najverovatnije, protiv nekog Ljube Anđelkovića, koji je dizao zgrade šestospratnice, osmospratnice, svuda po Beogradu, bez ikakve dozvole, a brinuo o gradskom građevinskom zemljištu.
Veoma mi je sumnjivo da Tapi bude priveden i da umre u prisustvu vlasti. Veoma mi je sumnjivo i ko god je sa vašim čelnicima ulazio u otvorene sporove dešavalo mu se da više ni sa kim nije bio u mogućnosti da bude u sporu. Ali, ovo nije sednica posvećena Demokratskoj stranci, ni Srpskoj radikalnoj stranci, ni Socijalističkoj partiji Srbije. Netačno je da se borimo za glasove.
Imali smo otvorene razgovore oko ove tačke dnevnog reda. Milošević je tražio da budem predstavnik predlagača jer zna težinu broja od 82 poslanika u Skupštini Srbije. Rekao sam poslanicima Socijalističke partije Srbije - dogovorite se, i ako postoji način, neka bilo ko od vas bude predstavnik predlagača.
Za 20 minuta mogu u ime Srpske radikalne stranke sve da izgovorim, a replike su osnov. Sada nemam ništa više prava nego što bih imao da sam isključivo šef poslaničke grupe. Ne treba nam ovde nikakva slava. Nemojte vi iz sadašnje vlasti da mislite da je ovo teško progutati.
Vi možete da prekinete sve. Nema nezavisnog tužilaštva. Niste u pravu. Ali, nema ni nezavisnog sudstva. Otkad je Vladan Batić počeo da harači po pravosuđu, nema nezavisnog sudstva. Da li znate, gde se pojavi kao branilac, dolazi sa tri službena automobila sa rotacionim svetlom. Vladanu Batiću policija sada obezbeđuje pratnju sa rotacionim svetlima. Zašto?
Da li vi znate kako smo mi otišli sa vlasti? Je li neko od nas dobio obezbeđenje, pratnju, jesmo li bili sigurni i bezbedni? Je li nam to trebalo? Nije. Mi se nismo družili sa kriminalcima kada smo bili na vlasti. Možda smo se zamerili nekom od vas, možda i nekom građaninu, ali ni političari, ni građani ne ubijaju. Ubijaju kriminalci.
Niko ko se s njima druži i niko ko od njih dinar primi nije siguran da će da ostane živ. Samo vas na to upozoravam.
Vi ste uveli manir da kriminalci postanu časni građani.
Sa ove govornice Vojislav Šešelj je Zoranu Đinđiću u oči rekao da posao na asfaltiranju puteva nije smeo dati mafijašu. Đinđić je replicirao i rekao – imao je najpovoljniju ponudu. Onda je Vojislav Šešelj ponovio - možda bi i Al Kapone imao najpovoljniju ponudu u Americi, ali Americi nije padalo na pamet da mu takav posao da. E, to je vaša istorijska katastrofalna greška i svi ste u tome učestvovali.
Jer je nemoguće da meni gospodin Petrović ovde kaže da je bio šikaniran 1991. godine, a da nije, kao takav revolucionar, od 2000. naovamo odlučivao šta će vlast da radi; pustite vi to.
Onaj ko je tučen 1990. godine, tad, bilo kada u bilo kom obliku ovde bio je na vlasti. Onaj ko je tučen 1991, 1992, 1993, 2000, 2001, 2002. Je li vidite? Ništa nije večito. Svako ko tuče, doživeće da onaj koga je tukao, ako je preživeo, a vidim da su neki od vas to shvatili, pa neki nisu ni preživeli, ako je preživeo, doći će da pita jednog dana, zašto sam tučen?
Ovde samo pitam, zašto ste proganjali porodicu Slobodana Miloševića i zašto se to ne prekine ovog časa, da bi odbrana bila uspešna. Kroz tu prizmu posmatram i Vojislava Šešelja. Želim da mu obezbedim najbolju moguću odbranu. Kroz tu prizmu posmatram i one koje niko i ne pominje, ili ih, možda, neko pominje, one koji će jednog dana biti na spisku.
Ako se nekome učini da je SRS prejaka, može da postavi pitanje kako može ponovo da je oslabi? Ako bi hteo ponovo da je oslabi, morao bi da skloni Tomislava Nikolića sa političke scene. Na koji način? Na jedan od vaših načina. Prvi je Hag. Ako ne uspe, onda je tu neka vlast u čijem prisustvu može da se izgubi glava. U principu, povod postoji. Povod je porodica Milošević, ali se ne radi ni o jednoj samostalnoj porodici, radi se o porodicama u Srbiji.
Kad se slažete oko Porodičnog zakona, kad hoćete evropske principe da primenite na svaki zakon, primenite ih i na ljudska prava.
I taj Hag, koji nikada neće biti sud, vi to vrlo dobro znate - iz njega niko ne izlazi neosuđen i u njemu niko nema pravo na odbranu. I nisam vas čuo da pitate zašto Vojislav Šešelj sedi u pritvoru dve godine, da li je počelo suđenje? Zašto ga ne puste da ovde pripremi odbranu, pa da ode ponovo.
I taj Hag ne kaže da je Milošević zločinac. Poštuje osnovno načelo koje vi ovde ne poštujete. Kad bude osuđen, za neke će biti zločinac, za neke neće biti ni tada. Za dela koja mu se tamo pripisuju, za mene neće biti zločinac ni kada bude osuđen. Da vam ne pričam o Šešelju.
O tome neću ni da razgovaram. Ali, vi ovde osudite svakog pre nego što ga i pošaljete.
Ta sednica Vlade, na kojoj je uredbom izručen Slobodan Milošević, mora da bude sankcionisana. Mora. Drugačije ne može sve ovo da se završi. Nisam siguran, kad se skupi 30 ministara, ko još može da ostane bez glave. Kad se skupe da odluče o nečemu, o čemu uopšte nemaju pravo da odlučuju, o izručivanju u Hag.
Ako može Vlada da izruči u Hag, koliko je tek poslala u Centralni zatvor, koliko li je poslala u Požarevac? U koliko gradova je Vlada odlučila ko će da bude uhapšen? To nam dugujete da ovde kažete. Revolucionarni zanos je prošao. Njime je slomljena srpska privreda, zauvek.
Ovo što sada radite, što uništavate finansijski sektor i predajete ga strancima, to je samo dodatno tapkanje robova po glavi. Uz taj sektor slomili ste moral srpskog naroda. Kad ste došli na vlast, 95 posto građana Srbije imalo je poverenje u vojsku. Koliko je njih imalo poverenje kad je Tadić postao vojni ministar? Koliko ih je imalo kada je on prestao da bude ministar? On je delimično uništio vojsku. I suviše je lenj da bi bilo šta radio, pa nije držao sednice. Drugo, nije ni previše inteligentan. Vi to dobro znate.

Upozoravam vas, reč je o instituciji predsednika države.

Onda je došao ovaj klupski drug gospodina predsednika, koji je školovan da uništi vojsku - taj Davinić. On je to dokrajčio. To što je počeo Tadić, Davinić je dokrajčio školovano. Nemojte da branite Tadića. Vi znate da je Đinđić tražio koja je najdalja ambasada, da ga pošalje, samo da više ne sedi u Beogradu i da ne spava. Hvala.

Na osnovu člana 94. stav 2, predsednik Narodne skupštine određuje pauzu u radu Narodne skupštine, da bi se izvršile konsultacije.
(Aleksandar Vučić traži repliku.)
Molim vas, naravno da imate pravo na repliku, pa ćete razmisliti tokom konsultacija. Zato se i održavaju konsultacije, posle reči predlagača, koja je sumirala prethodnu diskusiju, besmisleno je nastavljati repliku, po oceni predsednika Skupštine, jer je naša dužnost da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Ali, ako učesnici žele, oni će iskoristiti svoje pravo posle konsultacija, naravno, ali molba je da se pauzira pet minuta. Hvala.
(Posle pauze – 13,35)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da proverimo da li imamo kvorum za rad. Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo sednicu.
Pošto se posle konsultacija nije odustalo od replika, prvu repliku ima gospodin Vučić, pa potom gospodin Petrović. Izvolite.