Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što je gospodin Petrović ovde govorio o zarezivanju, lepo je što se hvalio kako je veliki i hrabar. Nisam ni sumnjao u to. Meni je oduvek tako izgledao gospodin Petrović, nisam ni računao da može da bude drugačije.
Jedino znam da ga nije baš zarezivao ni onaj njegov Mile Petković. Uvek, gde god je stigao, sve je najgore o njemu govorio, a nije ga mnogo ni brenovao ni na njihovim lokalnim sastancima palanačkim, gde su razgovarali o svemu i svačemu. Neću o tome, to je odnos Mileta Petkovića i gospodina Petrovića, ne interesuje to građane Srbije. Ono što građane Srbije interesuje i ono što jeste ozbiljna optužba ...

Ne plašite se, nastavite molim vas.

Dakle, ono što jeste ozbiljna optužba, to je kako je neko od nas učestvovao u prebijanju pripadnika Otpora ili se sa tim složio, ili ne znam učinio. Što se toga tiče, mi u političkom smislu o pokretu Otpor mislimo sve najgore. Nijednu lepu reč o tom pokretu nemamo da kažemo. Niko nikada iz SRS nije učestvovao u premlaćivanju bilo kog člana Otpora.
Ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije nalazi se jedan od lidera Otpora, i njega pitam lično i pitam ga direktno, pošto je gospodin Petrović govorio o mojoj ulozi vezano za pripadnike Otpora, vi gospodine Karaičiću znate za taj period, da li je jedan od nekadašnjih poslanika DS, lider Otpora, da li je jedan od tih ljudi noćio kod mene u kući, tražeći spas od ne znam čega, da li se hvalio time i da li je bio zadovoljan onim što sam mu pružio, i sarmom, i pasuljem i svim drugim. Da li je to istina ili nije, gospodine Karaičiću, iako sam sve najgore mislio o onome što radi.
Vi izađite, pa kažite da li sam slagao ili ne. Reč je o čoveku iz DS i nikada neću reći ime zato što to časni ljudi ne rade. Pošto ste to prozvali, na to vam odgovaram i da znate samo, možda sam pogrešio, možda to nije trebalo da radim, ali bih ponovio to isto, zato što sam takav čovek.
Za razliku od vas, nikada ne bi moglo da mi izađe iz usta ono, malo je batina bilo za vaše političke neistomišljenike. Malo je linčovanja bilo. Znam da biste vi to da vratite, znam da vi sanjate da vam ponovo dođe 6. oktobar i da možete da se probudite i da nas pobijete. Mi smo vam ovde govorili u Skupštini Srbije, podsećam vas na te reči...
(Predsednik: Vreme.)
... Vojislava Šešelja, rekao vam je, iskoristite ovo malo vremena dok još imate i dok imamo 23 poslanika, iskoristite i pobijte nas, dok imate mogućnosti i dok možete to da uradite. Posle toga biće nas mnogo više nego što će vas biti, jer narod to sve gleda...
(Predsednik: Vreme.)
Kao što vidite, građani Srbije sve su to gledali, sve su to videli, pa je danas nas gotovo tri puta više nego vas u ovoj skupštini, a na narednim izborima ili posle narednih izbora biće nas i pet puta više zato što građani Srbije žele normalnu Srbiju.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, ako sam shvatio prijavu pre toga, replika na izlaganje gospodina Nikolića, a posle toga gospodin Karaičić, replika na izlaganje gospodina Vučića. Izvolite.

Gospodine predsedniče, zabrinjavajuće je koliko gospodin Vučić ne poznaje pravni sistem utemeljen na Ustavu, a pošto je bio ministar, gospodin Toma Nikolić je bio potpredsednik Vlade, a onda je nemoguće da ne postoji odgovornost najviših državnih funkcionera, a njih dvojica su to bili uz druge članove SRS, koliko ste imali, 13, 14, 17 ministara, nemoguće je da ne postoji vaša odgovornost za prebijanje koje su doživele stotine ljudi mladih koji su se borili za slobodu.
Vi ste krivi, gospodine Vučiću, krivi ste jer ste učestvovali u vlasti koja je prebijala ljude. Da li vi tu krivicu doživljavate, a krivi ste politički, da li to doživljavate kao krivicu ili ne, to je pitanje vašeg vrednosnog sistema. Vidim da to vama ne smeta. Ne smeta vam to i to je dokaz da biste vi to učinili ubuduće. Vi biste i ubuduće učestvovali u vlasti koja bi prebijala ljude, jer nemate osećaj krivice, niti imate kritičku distancu prema svemu tome. To je vaš problem.
Tužno je kako gospodin Toma Nikolić ovde ne može da prežali gubitak predsedničkih izbora. Na vrlo ružan način govori o predsedniku Republike i potcenjuje 1.700.000 ljudi koji su glasali za Borisa Tadića. Ali, to govori o Tomislavu Nikoliću i o politici SRS, i o njihovom vrednosnom sistemu takođe. To je lična stvar Tomislava Nikolića i neću time da se bavim.
Postoje ovde stvari koje su zaista ozbiljne. Pošto je sebi dozvolio gospodin Nikolić da ovde otvori pitanje šta je govorio pokojni Zoran Đinđić sa ove govornice, pa šta je govorio Vojislav Šešelj sa ove govornice, Vojislav Šešelj je rekao da će proleće 2002, 2003. godine biti krvavo. To je rekao Vojislav Šešelj.
(Iz sale: Lažeš. Lažeš kao pas.)
Gospodin Tomislav Nikolić je sebi uzeo za slobodu, a predlagači opet psuju, to je šteta što ne mogu ove kamere ovde da uhvate i da vide, takođe, dokaz vrednosnog sistema SRS.

Izvinite, gospodine Petroviću, molim vas, nije bitno da li vam smeta ili ne smeta, vodim računa o redu na ovoj sednici, urednim zvonjenjem upozoravam da se ne dobacuje govornicima.
A isto tako nemam načina da reagujem kada se proizvoljno od strane različitih govornika iznose bilo cifre, bilo sećanja na to šta se govorilo za ovom govornicom.
Molim da svi konsultuju stenograme, imate stenograme i šta je ko govorio, a sada učestvujemo u ovoj raspravi i u toku je replika na ono što je rečeno danas za ovom govornicom. Izvolite, nastavite.

Baš na to repliciram, pošto je sve jedan okvir. Lično je gospodin Tomislav Nikolić sebi uzeo za slobodu, vrlo kratko vreme pre nego što je Zoran Đinđić ubijen, da napravi poređenje, i rekao je, kao što je Josip Broz imao pred smrt jednu nogu manje, tako je i ovaj isto povredio se, i dao predviđanje na nekoliko nedelja, ili koliko je već vremena bilo početkom 2003. godine...
(Predsednik: Vreme.)
To, takođe, potpuno je jasno slikanje karaktera SRS i ljudi koji vode ovu stranku. Onda nešto što se tiče ovog drugog vašeg takmaca, dakle, ovog SPS-a, sa kojim vodite borbu za biračko telo.
(Predsednik: Vreme.)
Ne čudi mene što je gospodin Vučelić ovde zatečen nekakvim pričama o krvi koju niko nije pomenuo, ali kada ste bili u vlasti ubijen je Ćuruvija, kada ste bili u vlasti ubijen je Stambolić i zakopan u rupu sa krečom.
(Predsednik: Četiri minuta i 20 sekundi.)
Kada ste bili na vlasti pokušano je ubistvo Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali i ubijeni su njegovi srodnici i najbliži saradnici. Nije meni onda čudo što vam je krv pred očima, jer valjda to gospod Bog drukčije ne može ni da uredi. Hvala vam.

Molim vas, vreme je isteklo. Pred očima je ... polako, pobogu, molim vas, dozvolite mi da vodim sednicu, gospodine Vučiću. Dakle, prvo po Poslovniku gospodin Anđelković, potom redom kako su se poslanici javljali za repliku - gospodin Karaičić, pa vi. Pobogu, niko nema ovde poseban tretman.
Izvolite, gospodine Anđelkoviću.

Hvala. Gospodin Petrović, naravno, ima pravo da ovde priča svašta, samo nema pravo da vređa ni SPS niti bilo kog poslanika. Nismo mi nikakvi takmaci ovde. Mi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi, naravno, nikada ne bi pozivali Srbe da napuste Kosovo, kao što vaš lider, potpredsednik Vlade, šef poslaničkog kluba DOS-a, Čeda Jovanović radi, i poziva sve Srbe da napuste Kosovo i Metohiju i da prodaju imovinu. Istu rečenicu je upotrebio, kako je upotrebio Klinton posle bombardovanja juna 1999. kada je rekao - pa šta ako ode 100.000 Srba sa Kosova i Metohije.

To ste vi. To ste vi, gospodo. To je vaš problem. Naravno, mi nikada ne bi uradili ono što ste vi uradili, a lično mi je potvrdio Zoran Đinđić da je Goran Vesić isfinansirao Baneta Ivkovića i njegov kongres, i salu, sendviče i autobuse. U njegovoj kancelariji mi je to rekao - to radi Goran Vesić, ne radi Čeda Jovanović.

Rekao mi je lično Zoran Đinđić da onaj kreten od Đelića vodi kampanju protiv socijalista i podnosi stotine krivičnih prijava. Lično, u njegovoj kancelariji, pošto je u kabinetu predsednika Vlade valjda se sve snima, pa prema tome lako je to ustanoviti.

Ali, vaš je problem što vi sve to ne razumete. Ne shvatate da do 1989. srpski ministar, bez obzira kog portfelja, nije mogao da se pojavi u Prištini bez dozvole predsednika Predsedništva Kosova i Metohije, odnosno Kosova, a ne Kosova i Metohije. Vi ne znate da nijedan srpski policajac pre 1. januara 1990. godine nije mogao da se pojavi na Kosovu da brani u Prekalama one Srbe koji su tamo proterivani, izbacivana ona deca iz autobusa, i ubijani. Vi ne znate da Srbija nije mogla ništa na Kosovu i Metohiji, i ne samo na Kosovu, nego i u Vojvodini nije smeo da se pojavi.

Vi to u stvari hoćete. Da srpski ministar više nikad ne može ni u Novi Sad da dođe. Takva politika više nikada u Srbiji ne može da pobedi. To vi morate da znate. Vi se za takvu politiku zalažete kada govorite ovde o SPS-u i o tom periodu; i kada govorite o Srebrenici, sačekajte malo da Haški tribunal utvrdi tačno šta je istina o Srebrenici, čije je koliko učešće i da utvrdi stvarno koliko je tamo ljudi pobijeno, uz uvažavanje i žaljenje za svaku žrtvu koja je poginula, i da vidite da je i u vašem Šapcu bilo nekih koji su glasali posle Srebrenice, a vode se kao ubijeni u Srebrenici.

Utvrdite te činjenice. Nemojte da se bavite SPS-om. Bavite se vašim problemima, onim šta ste činili, kakva ste zlodela činili za te tri godine vlasti DOS-a.

Izvolite, gospodine Karaičiću. Replika na izlaganje gospodina Vučića.