Mržnja, naravno je svakom pojedincu dozvoljena, ali ovo je parlament i molim da se mržnja ostavi u onom delu Srbije koja mrzi, a ovde da raspravljamo o rezoluciji i posledicama zbog mržnje, preduzimanja koraka protiv drugih članova.
Toma Nikolić ima reč, kao ovlašćeni predstavnik, koji se javio još dok je govorio Petrović.

Ja vama ne sporim da imate dobro mišljenje o Zoranu Đinđiću. Sporim vaše pravo da imate dobro mišljenje o društvu u kome se nalazio Zoran Đinđić. Zoran Đinđić se družio sa mafijašima.
Želim da moj unuk i, daće bog, još mojih unuka, ne žive u dve Srbije, o kojima vi govorite, nego da žive u jednoj Srbiji. Jedna je Srbija, nema dve Srbije. To ste vi napravili dve Srbije. Ali, kada nema argumenata, vi ste okrenuli na političku priču.
Nismo se mi ovde sastali da politički sudimo Slobodanu Miloševiću ili da ga branimo. Mi smo se ovde sastali da ustanovimo da li mu neko proganja porodicu zato što je on Slobodan Milošević? Slušajući ovaj vaš govor, vidim da ste vi bili spremni da mu proganjate i komšije. Toliko je ostrašćen vaš govor. Toliko je to težak govor da ste se vi pohvalili time kako je Miloševića smenio Čume.
Otkuda vam u ovako teškom govoru čak i ideja da pričate o tome kako ste popravljali puteve kada je otišao Milošević? Jeste, popravljao je Čume puteve. Eno onih koji su tada bili vaši predvodnici, danas se useljavaju u nove kuće i u nove stanove, kupljene parama stečenim za vreme kada je Čume popravljao puteve.
Zato vas molim da ne izvrćemo teze, da ne okrećemo temu. Nisam predstavnik predlagača koji traži da se ispita da li je Milošević radio dobro ili nije, jer to ne može da bude osnov. Svrha rezolucije je to: ne može Milošević da bude osnov za progon njegove porodice, kako to ne shvatate? Zar treba da neko navali na porodice drugih ljudi?
Videli ste Čedomira Jovanovića, doveo je suprugu na konferenciju za štampu da osnaži pretnje koje mu upućuju. Vidim da je dobio i obezbeđenje.
Sećate li se kada ste u toku jednog dana obezbeđenju Vojislava Šešelja oduzeli lično naoružanje? Svi su imali pištolje sa dozvolom i nisu ih ostavljali u kolima. Sinoć kaže Čedomir Jovanović - služili su se drugi ljudi tim pištoljima. On izgovara svoju krivicu mirno pred kamerama, zna da mu neće niko ništa, brani ga onaj ko ga finansira.
Vojislavu Šešelju su za noć oduzeli lično naoružanje, čitavoj njegovoj pratnji i obezbeđenju, a onda ste mu oduzeli i blindirani auto u kome se vozio. Da li je to bio poziv na linč? Jeste.
Čime se hvalite - vanrednim stanjem, 12.000 uhapšenih, a od toga 40 klimavih i labavih optužnica. Čime se još hvalite - time što smo imali ovde pravosnažne presude protiv svetskih moćnika. Prvo ste ih puštali da dolaze u zemlju kako hoće, a onda ste im ukinuli te presude. Čime još možemo da se pohvalimo?
Hajde da ne pokrećemo tu temu, samo vas pitam - može li nečije dete da bude maltretirano za to što je njegov otac Dušan Petrović ili Tomislav Nikolić? Ima li iko prava u Srbiji da maltretira tu decu? Šta je njegov greh?
Da li je švercovao duvan? Gde vam je krivična prijava? Tri godine ste bili na vlasti. Sada ste u drugom obliku već preko godinu dana na vlasti. Da li je bilo vreme da te kriminalce poterate? Kako da ih terate kada je to paukova mreža u koju su se mnogi od vas upleli. Iz te mreže nema izlaza.
Uopšte ne mislim da odgovaram na napade koje upućujete Srpskoj radikalnoj stranci. Ne interesuje me vaš stav. Imate većih problema. Vi ste svoju šansu propustili. Vi ste mogli da nas pobijete kada ste uveli vanredno stanje; niste - sada vas politički više nema. Vi ste isti oni koji su uveli vanredno stanje.
Svi ste tu, svi se zovete Demokratska stranka, svi ste žuti, samo ste u nekim frakcijama. Šta me to briga da li me hapsi jedna frakcija ili druga.
Hoću da uputim apel onima koji su sada na vlasti da to ne rade ni vama, da ne rade ni nama. Dajem obećanje sa ove govornice, od ove godine kada preuzmemo vlast, nikoga nećemo maltretirati po tom osnovu, ali zato, kriminalce u zatvor.
Nemojte da sporadično insinuirate, vi i vaši predstavnici, čas da smo u koaliciji sa DSS, čas sa SPS-om, pustite to. Više nije sramota biti u bilo kakvoj koaliciji. Ako vi trpite Ugljanina, Kasu i Čanka u svojim koalicijama, kakve više sramote ima za koaliciju?
Nažalost, naša koalicija sa SPS-om pukla je u pripremama za izbore 2000. godine. Nažalost. Ima tu svedoka. Nismo mi tu bili krivi. Da nije pukla, ne bi Srbija ovako loše izgledala danas kako izgleda, jer vi ste Srbiju presekli u fazi oporavka. Vratili ste je na dno, kako biste dokazali da može da bude dublji od Miloševića. Sada sam prvi put čuo da je Slobodan Milošević bio taj faktor koji je odlučio hoće li Savet bezbednosti da formira sud u Hagu ili neće. Ako je on odlučio, onda na njegovu dušu.

Anita Beretić, po Poslovniku. Inače, da ne bi bilo nerazumevanja, u članu 89. vrlo precizno piše predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobije reč kada je zatraži, na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja vremena govora. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Grubo ste prekršili odredbu Poslovnika po kojoj ste bili obavezni da meni date reč po Poslovniku, kada sam zatražila.

Vrlo precizno piše da predlagač akta, uvek kada zatraži, prvi dobije reč. Predlagač akta je ovde gospodin Nikolić.

Reklamiram povredu članova 100. i 99. Poslovnika Narodne skupštine. Smatram da su povređena sva tri stava člana 100. i smatram da ispred sadržaja ovih članova postoji jedna perfidna namera da se ovde, u nedostatku pravog auditorijuma, šalje politička poruka koju smo slušali sa dnevnika RTS-a 10 godina, koju smo slušali dok smo gledali i prebrajali sve one porodice koje su ostajale bez svojih najbližih, usled sadržaja patriotskih vesti sa dnevnika RTS-a iz tih godina. To je jedina namera.
Zato smatram da je predsednik Skupštine povredio odredbe ovog poslovnika, stavljajući uopšte ovu tačku na dnevni red. Istovremeno, ozbiljno je povređen stav 3. člana 99. i to od strane predsedavajućeg.
Stav 3. člana 99. Poslovnika kaže - za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora. Prerano ste se, gospodine predsedavajući, potpuno uživeli u ovu predstavu današnju, nažalost, iako ste se brzo vratili u vreme kada je vaša politička opcija intenzivno, vrlo uspešno i vrlo drastično radila na sprečavanju slobode govora. Tražim da se o ovoj povredi Poslovnika izjasni skupština.

Polako, gospodine Petroviću, sve ćemo fino, lepo, samo moramo da poštujemo Poslovnik. Znate kako, Poslovnik je čudo. Ako njega ne poštujemo, napravićemo anarhiju ovde.
Mislim da nema potrebe za tako emotivne govore ovde, kao što smo čuli malopre, zato što u članu 99. stav 2. vrlo precizno piše - niko ne može prekidati govornika, tačno, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim Poslovnikom.
S obzirom da se gospodin Petrović nije pridržavao tačke dnevnog reda, moja je obaveza da ga upozorim da se vrati na rezoluciju, a ne na 10 godina vlasti SPS-a i SRS-a, ne svih 10, naravno tri, jer o tome smo imali izbore 2000. godine. Prema tome, o tome je ocena bila, a sada je rezolucija na dnevnom redu, pa molim sve poslanike da se pridržavaju Poslovnika i tačke dnevnog reda.
Po Poslovniku se prijavio prvo Milorad Vučelić, pa potom narodni poslanik Dušan Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam mislio da će se ovo iskoristiti kao jedna jeftina politička tribina, kao što smo čuli reakciju gospodina Petrovića na izlaganje gospodina Nikolića i moje. Ne bih zaista na te stereotipe da se osvrćem, već oveštale, koji služe godinama, potpuno prazno, bez ikakvog pokrića, bez ikakve istine, a samo sa jednom namerom, da pruže alibi i da pokriju one koji su razarali Jugoslaviju i koji su nas bombardovali, a koji su bili pomoćnici i nalogodavci promena da se Srbija, i to je jedino tačno rečeno, otme iz istorije.
Tačno, ta vlast je otela Srbiju iz istorije, otela iz njene časne prošlosti i bacila je kao puko služinče i kao jednog ližisahana običnoga stavila ga pod papuče stranim vladarima, nekad sultanima. Ali, ovde ono što je važno, prvo, laž je da je Dejtonskim sporazumom osnovan Haški tribunal. On je 1992. godine osnovan i 1995. godine se govori o njemu, o saradnji u istraživanju zločina, a nikako se ne govori o priznavanju Haškog tribunala, o izručenju, jer postoji Ustav koji zabranjuje izručenje.
Ali, ima nešto važnije. To je ta podela Srbije na dve Srbije. Vidite ovako, Džordž Buš, znam i navešću nekoliko primera, ali znam da će na vas ostaviti najveći utisak Džordž Buš, vaš gazda, posle pobede na izborima, koja je bila oštra, žestoka i tesna, rekao je - nema dve Amerike, nema podele na republikansku i demokratsku Ameriku, mi smo SAD i radimo na približavanju naših stavova, nama su interesi isti.
Ispričaću jednu anegdotu. Kada je naš ambasador posle rata Šarlu de Golu predavao akreditive, rekao mu je - znam da se Francuska deli na dve Francuske, na Petenovsku i Pokreta otpora; gospodine, vaša ekselencijo i predsedniče, u ime ove Francuske, dajem Francuskoj, koja je Francuska Pokreta otpora, dajem njima akreditive. De Gol je odgovorio - gospodine ambasadore, postoji samo jedna Francuska, a to je ova Francuska koju oličavam danas ja, ne postoje dve Francuske.
Neću da pominjem primere ni Španije, ni primere druge. Inače, ovde je reč o jednoj neokrležijanskoj staroj tezi, koja je nastala iz razgovora sa Matvejevićem o dve logike, dve Srbije, i zaprepašćujuće je kako neko koristi neke stare, zaista pseudolevičarske stereotipe, da Srbiju dalje izdeli.
Ima dakle ona Srbija koja nije oteta iz istorije, ona Srbija kojoj je do njenog interesa, koja sebe istorijski prepoznaje, i ima one, možda, Srbije koja je ispod svakog nivoa ovakvog razmatranja i koja se služi obedama. Ali, ova rezolucija danas pokazuje se, u svetlu ove diskusije, kao još neophodnija.
Jasno je da je iz ove svesti nastao upravo ovakav pogrom porodice Milošević i jasno je da taj pogrom stoji na poštovanju tradicije "Sablje", i najveće zloupotrebe u istoriji ovog naroda i u istoriji civilizovanog sveta. Oni se ponose najflagrantnijim kršenjem ljudskih prava i šta im onda znači još jedna porodica u toj gužvi.

Imam dve povrede Poslovnika prijavljene. Prvo narodni poslanik Dušan Petrović, pa onda narodni poslanik Aleksandar Vučić. Molim vas da tokom izlaganja ne pravimo tu vrstu poređenja šta je najveća glupost, šta je najmanja glupost, naprosto hajde da se koncentrišemo na ovo o čemu govorimo.

Gospodine predsedniče, duboko poštujem svakog glasača SRS-a i svakog glasača SPS-a, i borio sam se i boriću se protiv politike SRS-a i politike koju ovako vodi SPS, zbog toga što donose štetu srpskim nacionalnim interesima i građanima Srbije.
Da ova rezolucija ima ozbiljnu sadržinu, naravno da bih o njoj govorio. Niti je predlagač imao nameru da bilo šta učini pomoću ove rezolucije, niti ima nameru da, ubeđen sam, o ovome ozbiljno pravno razgovara, inače ne bi ovde stajalo da se nalaže, Skupština nalaže nadležnim državnim organima da učine to i to.
Kome – nezavisnom tužilaštvu, policiji? Kako može nekome Skupština da naloži. Skupština je, po zakonu i Ustavu, nezavisna. Skupština može da smeni Vladu, Skupština može da napravi anketni odbor. Skupština ne može da usvoji ovu rezoluciju. Ovo je pravno nemoguće i zbog toga je to, bez obzira na vulgarnosti koje se čuju ovde od predlagača, potpuno bespredmetno i ne može da bude tema ove debate.
Ne, predlagač želi da otme deo biračkog tela SPS. To je motiv koji je predlagača doveo, ali ne znam zbog čega je to došlo na dnevni red, tako da neko može pomisliti da se ovde zaista radi o dubokim emocijama ili zabrinutosti. Ne, radi se o biračima i o otporu koji sad ovde socijalisti pružaju ne bi li zadržali svoje biračko telo. To je tema današnje Skupštine i današnjeg zasedanja. Nema tu nikakve misterije, sve je mnogo trivijalnije nego što izgleda.