Kažite samo po kom članu.

Po članu 100... da je jedan od glavnih protagonista ratno-huškačke politike bio na RTS-u. Drago mi je, gospodine Vučeliću, što mi vi prigovarate o tome.
Samo da vas podsetim, jeste li vi beše onaj čovek koji je sa, koliko beše, stotina hiljada švajcarskih franaka školovao ćerku, a dotle građani nisu imali dinar da kupe deci hleb i mleko. Jeste li ono beše vi taj čovek koji je toliko moralan, pošten i čestit, pa da nam vi o tome govorite.
Uostalom, očigledno je da vam Milošević ne veruje, jer se on bar seća, a i javnost Srbije, šta ste mu pričali posle 5. oktobra, da je taj čovek van sveta, da živi u nekoj drugoj dimenziji, da nema veze sa realnošću; da je verovao Milošević u vas, vama bi se obratio, matičnoj stranci, da ga branite, ne bi tražio podršku u radikalima.
Prema tome, nemojte Vučeliću, zaista, jedino kako mogu da vas kvalifikujem povodom ovoga što ste govorili, to je: užasno je to što radite.

Replika, narodni poslanik Vučelić. Izvolite.

U odsustvu bilo kakve argumentacije, već po staroj metodi, gospodin Radosavljević, uhvaćen u prevarama, lažima na koje sam ukazao, pokušava da ličnim diskvalifikacijama nekog, nastavljajući aktivnost te njihove liberalne grupacije, u kojoj su se okupili ovi koji se lažno predstavljaju, čas kao demokrate, pokušava da me dezavuiše.
Nikakva ratno-huškačka politika, gospodine Radosavljeviću, nije vođena na RTS-u. A da ste pažljivo slušali, vi bi znali da su ti mudžahedini koji su vama bili argument, i Markale, i ulica Vase Miskina, i drugi zločini, da su to stvari koje su nameštene i poturene srpskom narodu, i to danas zna svaki građanin koji je bolje informisan, i lošije, u Srbiji, i svaki građanin sveta. Imate nebrojene knjige koje govore o tome šta je rađeno, baš kao što ste i juče mogli da vidite u jednim novinama, i prekjuče, sliku mudžahedina sa otkinutom srpskom glavom. Zbog toga je RTS nazvana ratno-huškačkom, a onda je posle septembra 2001. godine to postao govor istine, a ne govor mržnje. To je pod jedan.
Dalje, gospodine Radosavljeviću, 10 godina sam privatnik, punih 10 godina, a radim od 1995. godine i nikada nisam primio platu ni u jednom državnom organu do dana današnjeg. Prema tome, neću da se uključujem u diskusiju o deci i ljudima koji koriste argumente dece, očeva, majki, svekrva, to su argumenti iz poznatog fašističkog repertoara, to je poznato, u tome ne učestvujem.
Ako vas zanima sve to, možete da pitate sve poreske organe, sve inspekcije koje su se 10 godina bavile mojim poslovima. Vi vašim kvalifikativima "užasno" i sličnim ne dobijate ništa. Vi ste zaista jedno društvo opasnih namera.
Doneli ste neustavno vanredno stanje, ubijali ste, hapsili 12.000 ljudi i potukli ste Pinočeov rekord, munjevito, i to tri puta više, potukli ste rekord Informbiroa. Tamo je administrativnim putem tretirano nešto oko 11.500, na Jugoslaviju od 18 miliona.
Odluka o vanrednom stanju je neustavna. Treba da odgovarate za tu odluku i to je proces ovog pravosuđa. Neophodno je da se konačno sve te vaše laži, izmišljotine koje činite u ime demokratije, privedu pravdi. To nije zadatak ove skupštinske rasprave. Zadatak je da samo ukaže na to kako dželat hoće da se pretvori u žrtvu i kako kriminogeno biće hoće, a koje to priznaje, da se pretvori u pravednika. To vam neće proći ni pred javnošću. A to kako je vaša Vlada radila, i šta ste radili, i vaš saziv Skupštine prethodni, to je narod već pokazao na prethodnim izborima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povređene su odredbe člana 100. Poslovnika Narodne skupštine. Ne mogu biti izabrani predstavnici naroda dželati. Oštra kvalifikacija, a razumem žar političke borbe, ali nemoguće je uvrediti na taj način 30.000 građana, a iza svakog narodnog poslanika stoji toliko hiljada građana, i sa ove govornice na taj način govoriti o izabranim predstavnicima i povređivati i one ljude koji glasaju za te i takve narodne poslanike.
Između ostalog, ova rezolucija pominje članove porodice predsednika Slobodana Miloševića. Hajde da se podsetimo gde su deca drugih predsednika: sin Alije Izetbegovića usred Čačka ima najveći megamarket u Jugoistočnoj Evropi, a zove se "Inter-eks"; ćerka Stjepana Mesića oko Čačka, u Požegi, kupila je nezakonito, a tri zakona je prekršila, i prekršili su predstavnici vaše vlasti, "Jelen do", najveći kamenolom u ovom delu Evrope, pri čemu je kupila neobnovljiv prirodni resurs, a mogla je da kupi samo skalameriju, ono tamo što proizvodi kreč, a ne i mineralno nalazište; Dubravka Tuđman usred Beograda ima firmu sa 80 zaposlenih, ne fali joj dlaka s glave; Vladimir Gligorov usred Beograda kritikuje moju i vašu vlast, direktor jednog instituta. Da li je moguće da u Srbiji nema mesta samo za Marka Miloševića.
Nikada nisam bio ljubitelj porodice Milošević, ali sve stvari u Srbiji treba da se nazovu pravim imenom. Da li je moguće da svi ovi mogu normalno da rade, da nezakonito kupuju neobnovljive prirodne resurse u Srbiji, da bez ikakvih ograničenja posluju. Zalažem se, ideal moje političke borbe jeste da svi građani u ovoj zemlji mogu normalno da funkcionišu, bez obzira na versko, nacionalno i političko uverenje.
Da li je samo zbog toga što je Marko Milošević sin Slobodana Miloševića ili što je Mirjana Marković njegova supruga, ili drugi članovi njegove porodice, da li je samo to argument da ne mogu da budu u zemlji. Podsećam vas, Marija Rašeta-Vukosavljević ima zabranu izlaska iz zemlje. Juče je doletela iz Beča. Pitam nadležne državne organe, ko joj je omogućio da ima pasoš, ako se protiv nje vodi postupak. Hoćete li da vam kažem broj leta, hoćete da vam kažem gde je bila i šta je tamo radila. Svakom da se kaže ono kako jeste i kako treba.
Zato vas molim da spustimo loptu, da o stvarima govorimo na nivou argumenata. Ako uđemo u emociju, reći ćemo još ponešto što nismo u stanju da kontrolišemo, a onda će od toga imati političku štetu, i ne samo tu, mnogi građani Srbije.

Prekoračili ste vreme.

Nema ovde bezgrešnih. Mnogo toga ste rekli što danas nije moguće dokazati. Usred sudskih postupaka govorite o stvarima kao da je sudski postupak završen i kao da su krivci okvalifikovani, kao da su kazne izrečene.
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
Završavam. Pustite da stvari idu onim tokom kako je propisano zakonom. Nema više "držte lopova", argumente na sunce, pa ćemo onda da govorimo da li nešto može ili ne može.
Sve što sam rekao je potpuno tačno, a ako ne verujete, proveravajte. Svaki detalj ove moje besede već je iznošen u javnost. Oglašavali su se kabineti raznih predsednika da ovo nije tačno. Direktor firme "Inter-eks" u Čačku, čiji je vlasnik sin Alije Izetbegovića, rekao je da mu je čast da ima objekte i u Srbiji i u državama, pa ih je nabrojao, i na Kosovu. Nije im dovoljno što zarađuju pare u Čačku, nego još Kosovo proglašavaju državom usred Čačka, tamo gde imaju veliki hipermarket.
Moramo da vodimo računa o svemu što se dešava. To su sve oni stekli, ta prava su stekli za vreme dok ste vi...
(Predsedavajući: Dva minuta ste prekoračili.)
... vršili vlast. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Alimpić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče, progon predsednika Slobodana Miloševića i njegove porodice traje od 5. oktobra do današnjeg dana. Progon vrše oni, u ovom trenutku, pre svega iz razloga da na taj način oslabe maestralnu odbranu Slobodana Miloševića u Hagu, naravno, opet, uz debelu pomoć spoljnjeg faktora, stranog faktora, i za dobre dolarske svote. Progon vrše i iz lične mržnje i nerazumne osvete.
Sa druge strane, ništa ne čine da se taj progon prekine, oni koji se boje da im neko ne prebaci da su na strani Slobodana Miloševića, opet bezrazložno. Ali, ono što svi treba da znaju, a što zaboravljaju, jeste da je 5. oktobar davno prošao, da su silna obećanja izneverena, počev od onih 6,5 milijardi, do boljeg života, da danas u Srbiji čak i kod ljudi koji su glasali protiv SPS-a i Slobodana Miloševića nema više naboja.
Po našim anketama, gotovo polovina tih birača, DOS-ovih birača, sa simpatijama i sa puno razumevanja prate odbranu Slobodana Miloševića u Hagu. A, jedan veliki broj tih birača kaže da je to vreme 90-tih godina bilo bolje nego što je sada. Danas je mnogo više gladnih i obespravljenih, pet godina posle 5. oktobra.
Ali, ono što mi želimo da kažemo, odnosno predložimo većinskoj Srbiji, većinska Srbija je patriotska Srbija, jeste da se prekine sa ovim političkim progonom predsednika Miloševića i njegove porodice i da se okrenemo ključnim državnim i nacionalnim pitanjima, a to su - opstanak Srbije, opstanak savezne države, odbrana Kosova i Metohije, brži ekonomski razvoj, ali i odbrana i pomoć svim optuženima u Hagu.
Zašto je Hag važan? Hag je važan zato što se u Hagu vrši pokušaj prekrajanja i falsifikovanja istorije U Hagu nas optužuju i za balkanske ratove, za Prvi svetski rat, za Drugi svetski rat, za raspad bivše Jugoslavije. Znači, nije reč o individualnoj krivici, već je to opšta krivica. Biće to opšta krivica. Optuženi su svi državnici, počev od Ilije Garašanina do Slobodana Miloševića. Optužene su institucije, vojska, vlada, predsednik države, jedan, drugi, optužuju se i Srpska akademija i Srpska pravoslavna crkva.
U Hagu je sve farsa. Slobodan Milošević na brilijantan način govori o istini, o događajima koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije u periodu od 1990. do 2000. godine. A, istina je da su ratove započeli drugi, da su ih pokrenule moćne sile, pre svega Nemačka i Amerika, i separatistička rukovodstva Hrvatske, Slovenije, pa i Bosne.
Istina je da humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji nije bilo, da je ona nastala tek NATO bombardovanjem. Istina je da su Albanci imali sva prava osim prava na državu, a to upravo sada traže, to pravo. Istina je da je međunarodna zajednica imala nečasnu ulogu u jugoslovenskoj krizi, počev od sakrivanja izveštaja generalnog sekretara UN Butrosa Galija, u kome se kaže da je Srbija, odnosno SRJ, ispunila sve uslove vezane za Bosnu, a zbog toga su nam uvedene sankcije, pa do režiranih i montiranih događaja u Račku i Markalama, koji su imali za posledicu bombardovanje i Jugoslavije i Republike Srpske, i to sa radioaktivnim bombama. A znate koje su danas posledice svega toga.
I, te reči Slobodana Miloševića potvrđuju svi, ugledni državnici i političari, počev od Džejmsa Bejkera, bivšeg ministra spoljnih poslova i državnog sekretara Amerike, koji je rekao da međunarodna zajednica ništa nije učinila da se sačuva Jugoslavija, do lorda Ovena, lorda Karingtona, koji su rekli da je preuranjeno priznanje dovelo do rata na ovim prostorima.
Tu istinu potvrđuju i Franjo Tuđman, i Izetbegović, ali, evo, poslanici DS-a pričaju drugu priču. I, to je najstrašnije.
I, sada kada govorimo o Hagu, pa nama Džefri Najs i Karla del Ponte nisu potrebni, pa sve što govori Karla del Ponte, Džefri Najs, pa to govore Čeda, Beba, pa bogami i Gordana Čomić.
Šta oni kažu? Evo šta kažu - iza svakog ćoška viri ratni zločinac, Memorandum je kriv za sve, kao da je Srbija bila ravnopravna 1986. godine; Ustav iz 90-te je bio radikalan i doveo je do ratova, kakva glupost; da smo mi u balkanskim ratovima anektirali Kosovo i Metohiju. To je ista priča. Sve što govori Karla to govore i ovi ljudi. Naravno, tu su i svi ovi strani plaćenici, nevladine organizacije, navodno nezavisni analitičari, eksperti, špijuni, svi su oni na toj strani.
Ali, Slobodan Milošević je glavna meta zato što njegovom odbranom sve ove optužbe padaju. Mi smatramo da ovu rezoluciju treba usvojiti, da će većinska Srbija podržati ovu rezoluciju i da će pokazati razumevanje.
Uostalom, želim da podsetim - čitav DOS-ov režim posle 5. oktobra pustio je na slobodu 2.000 šiptarskih terorista, osuđenih, sa dokazanim krivicama.
Pa, to je bilo najveće omalovažavanje ovoga naroda. I, mi ništa ne očekujemo od onih koji su izručili Slobodana Miloševića. Sasvim je sigurno da će oni jednoga dana odgovarati. Što kasnije i što budu stariji biće im teže, ali želimo da im poručimo da se manu mržnje, jer kod njih je velika mržnja prema Slobodanu Miloševiću.
Lično sam shvatio zbog čega je ta mržnja. Mržnja je pre svega zbog toga što je Slobodan Milošević bio superioran na političkoj sceni Srbije. I ne samo Srbije, svuda u svetu. Slobodan Milošević je bio superioran i dominantan u znanju i u državničkom nastupu.
A kakva je danas Srbija? Ako izuzmemo nekoliko političara, svi ostali su autsajderi, ljudi nedorasli da vode i stranke, a kamoli državu. Danas je takva Srbija.
Otuda ta mržnja. Mislim da je nepotrebna i da se ništa time ne dobija. I, ono što je još važno i što želim da kažem jeste da nam ne treba naknadna pamet, kada govorimo da ovu rezoluciju treba usvojiti nama ne treba naknadna pamet koju npr. ovih dana širi Nebojša Čović.
Nebojša Čović kaže kada je reč o ulozi međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, kada je reč o položaju Srbije, kao najbolji socijalista, a tako je on govorio i 90-tih godina, tako smo mi govorili i to je tačno. Ali, posle 5. oktobra, sećate se šta je govorio i Nebojša Čović, i svi lideri DOS-a, pitanje Kosova i Metohije je samo pitanje demokratije. Pitanje opstanka zajedničke države je samo pitanje demokratije. Pitanje boljeg života je takođe pitanje demokratije.
Pa, da li se ijedno pitanje od ovih najvažnijih rešilo posle 5. oktobra? Ništa se nije rešilo. Na Kosovu je situacija još gora nego što je bila do 2000. godine. Opstanak zajedničke države je ugrožen do kraja.
Bolji život, kakav bolji život? Danas je u Srbiji više gladnih nego svih 10 godina, od 1990. do 2000. godine. Sve je to istina. Zato mi i predlažemo da se usvoji ova rezolucija. Jer, pored svih ovih političkih argumenata, za šta je optužena porodica Slobodana Miloševića? Profesorka Marković - zbog podstrekivanja podstrekača. Glupost. I ovo oko Marka Miloševića, govorio je Vučelić, mislim da je stvarno bez ikakvih argumenata.