Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno dovoljno narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Vladan Vučićević i da će zakasniti narodni poslanik Živodarka Dacin.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, RAZREŠENjE I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA (nastavak)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Ovlašćeni predstavnik DS-a, narodni poslanik Boško Ristić, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici pravosuđa u Srbiji, već tokom jučerašnjeg izlaganja i tokom diskusija u Odboru za pravosuđe Narodne skupštine iskazao sam i stav DS-a i svoj lični stav u vezi sa stanjem u kome se nalazi pravosuđe u Srbiji.
Stav Demokratske stranke, a i velikog broja profesionalaca koji imaju kontakte sa pravosuđem, i posebno građana Srbije, dakle, jeste da stanje u pravosuđu nije dobro, što se ogleda, pre svega, u dugotrajnim procesima, u nemogućnosti da građani blagovremeno i u potpunosti zaštite svoja prava pred sudovima u Srbiji. Pre svega je primetna sporost u rešavanju određenih slučajeva, posebno se to vidi u dugotrajnim parnicama koje traju i duži niz godina; ljudi ne mogu da dođu do pravde, to stvara nervozu, troškove, stvara pravnu nesigurnost, a slabi su instrumenti da se to stanje u pravosuđu poboljša.
Postoji veliki broj zahteva, inicijativa za razrešenje sudija koji svoj posao ne rade na pravi način, ne rade odgovorno, presude drže po fiokama po pola godine i po godinu dana, a neki i duže. Postoje primedbe da pojedine istrage u nekim sudovima traju i duže od godinu dana, da se u nekim istragama čeka na prevod i po godinu dana, a sa druge strane, da ta lica prema kojima se vodi postupak neopravdano dugo imaju status okrivljenih ili osumnjičenih lica. Sve to dovodi do pitanja pravne sigurnosti.
Sa druge strane, takvo stanje u pravosuđu ostavlja mogućnost da se građani Srbije zbog neblagovremenosti završetka postupaka pred sudovima žale i Međunarodnom sudu pravde. To će sigurno za državu značiti štetu, a posebno će naneti štetu ugledu same Srbije u međunarodnoj zajednici zbog stanja u pravosuđu.
Stanje u pravosuđu nije dobro i zbog negativne kadrovske selekcije. Ne postoji obuka sudija, mlade sudije nemaju svoje mentore, a to bi bila velika pomoć da uđu u posao sudije, kako bi vršili tu javnu funkciju na najodgovorniji i na najprofesionalniji način. Neka uporedna iskustva iz zemalja u okruženju ili zemalja gde se završava tranzicija pokazuju da treba nešto menjati u sistemu obrazovanja, pre svega, nosilaca funkcija u pravosuđu.
Pravosuđe je još uvek puno onih koji su učestvovali u politički montiranim procesima. Puno je onih koji za klevete i za verbalne delikte daju zatvorske kazne, što je u suprotnosti sa standardima zemalja Evropske unije kojima težimo. Puno je onih koji su kažnjavali ljude samo zato što su se izjašnjavali kao simpatizeri četničkog pokreta, a sada imamo situaciju da smo izglasali jedan zakon o izjednačavanju učesnika u NOR-u, bez obzira na kojoj strani su se nalazili i bez obzira kojoj su političkoj grupaciji pripadali.
Postavlja se pitanje da li istorijske okolnosti koje su sada nastale mogu da predstavljaju i nove činjenice za obnovu mnogih postupaka i za preispitivanje odgovornosti onih koji su sudili građanima Srbije samo zato što su bili simpatizeri četničkog pokreta. Da li takve sudije treba da napreduju, da budu nosioci pravosudnih funkcija i da upravljaju sudovima u Srbiji, sve su to pitanja.
Primedba je da su sudovi neadekvatno opremljeni. Sudovi su bez adekvatne tehničke opremljenosti, zapisnici u sudovima se ne vode na adekvatan način, što predstavlja smetnju za sve učesnike u postupku da dokažu navode po kojima su se tokom postupka izjašnjavali. O svemu tome postoje preporuke stručnih organa i međunarodnih organizacija koje su se bavile stanjem u pravosuđu.
Posebno je pitanje plata zaposlenih u pravosuđu, sudija i osoblja i onih koji rade po sudskim pisarnicama. Vi znate da je u toku jedan protest, juče je bio protest zaposlenih u pravosuđu. To stanje veoma dugo tinja. Veliki broj zaposlenih živi na minimumu, sa minimalnim platama, i primaju je iz dva dela, ne mogu da nahrane ni sebe ni svoju porodicu.
Sa te strane, Demokratska stranka i ja podržavamo protest kojim se izražava nezadovoljstvo zaposlenih u pravosuđu i smatramo da ministar pravde, koji još uvek odlučuje o finansijama u srpskom pravosuđu, treba da sagleda poziciju i status sudija i svih ostalih zaposlenih u pravosuđu. Ne primenjuje se Zakon o sudijama, koji kaže da sudije treba da imaju istu platu kao i ministri u Vladi Srbije. Vlada i njeni ministri su sebi povećali platu, međutim nisu iznašli mogućnost da tu platu povećaju i nosiocima pravosudnih funkcija.
Nema nezavisnog i samostalnog pravosuđa u Srbiji dokle god Vlada, kao izvršna vlast, upravlja novčanim sredstvima koja se odnose na srpsko pravosuđe. Zato se DS i ja lično zalažemo da se stvori i formira nezavisni sudski budžet, zajedno sa Skupštinom, koja treba da ima nezavisni budžet, kako se ne bi došlo do situacije da ministar finansija određuje plate zaposlenima u Skupštini i na taj način utiče na procese unutar same Skupštine. Oni koji su birani i postavljeni od Skupštine, dakle, ne mogu svojim statusom i potezima da utiču na najviši zakonodavni organ koji treba da odlučuje upravo o njihovom statusu. Tu nešto nije u redu.
Dakle, mi se zalažemo za budžetiranje i u pravosuđu i u Skupštini. Sve dotle dok ministar pravde (ne govorim sada o ličnosti, ne mislim na gospodina Stojkovića, mislim na sistem, na sistemska rešenja) određuje sredstva ili utiče na formiranje iznosa sredstava koja će se trošiti za pravosuđe, pravosuđe će biti zavisno od izvršne vlasti.
Sigurno će biti kontraargumenata da prethodne vlasti to nisu učinile, da prethodni ministar to nije uradio i da svi ministri pre njega to nisu učinili, ja ću se sa tim složiti, ali to ne opravdava nikoga od nas da održavamo status kvo, dakle bez promena. Mi smo dužni da vršimo reforme u pravosuđu i da stvorimo taj embrion koji će imati dovoljni reformski kapacitet da iznutra promeni pravosuđe.
U tom smislu, smatram da je set zakona koji se odnosi na pravosuđe nedovoljno razrađen, da ima neadekvatnih rešenja, počev od toga kako se bira organ koji predstavlja najvišu sudsku vlast, a to je Visoki savet pravosuđa. Zalagao sam se, kada se donosio Zakon o Visokom savetu pravosuđa, da se članovi Visokog saveta pravosuđa biraju na neposrednim i tajnim izborima od strane svih nosilaca funkcija u pravosuđu. Dakle, da svi tužioci i sve sudije u Srbiji na neposrednim i tajnim izborima biraju svoju najvišu sudsku vlast. Tek tada bi ta vlast bila samostalna, imala bi garancije i legitimitet da postupa u ime pravosuđa.
Međutim, sadašnji Visoki savet pravosuđa se sastoji i od postavljenih lica, imenovanih lica. To su lica u v.d. stanju, vršioci dužnosti predsednika Vrhovnog suda i vršilac dužnosti predsednika Okružnog suda u Novom Sadu. Smatram da lica koja su u v.d. stanju predstavljaju podlogu i instrument preko kojeg Ministarstvo pravde, pre svega ministar pravde, koji je takođe član Visokog saveta pravosuđa, po svojoj funkciji može da utiče na stanje u pravosuđu i na politizaciju stanja u pravosuđu.
Da je ovo tačno i da je ovo istina govori ne samo to što imamo lica u v.d. stanju, već imamo i lica koja žele da napreduju a članovi su Visokog saveta pravosuđa, što je bilo isključeno u jednom od prethodnih zakona, a sada ta mogućnost postoji. Da pojasnim, sada zakon predviđa mogućnost da član Visokog saveta pravosuđa može da konkuriše i napreduje u službi, iako je član Visokog saveta pravosuđa. Ova situacija sigurno stvara odgovarajuću nestabilnost unutar samog Visokog saveta pravosuđa i smatram da je ovakvo zakonsko rešenje nedopustivo i da ga što hitnije treba menjati.
(Predsednik: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. S obzirom da te zakonske pretpostavke ukazuju da postoji mogućnost uticaja izvršne vlasti na pravosudnu vlast, a to dokazujemo načinom izbora kandidata za najviše pravosudne funkcije, gde su izabrani kandidati koji nisu najbolji. Ne postoji obrazloženje zbog čega su birani neki koji su duže studirali, imaju manji prosek ocena i slabije radne rezultate u odnosu na one koji su imali veoma urednu karijeru, koji su završili na vreme, koji imaju duži radni staž od staža studiranja, za razliku od onih koji su predloženi u većini slučajeva.
Inače, ja se neću baviti imenima. Mene konkretna imena ne interesuju. Mene interesuje sistem, interesuje me princip i ja sam ovde da branim pravosuđe i da utičem, kao član jedne stranke koja u parlamentu ima odgovarajući uticaj na donošenje odluka, da se to stanje u pravosuđu promeni.
Predloženi kandidati u najvećem broju slučajeva ne ispunjavaju uslove za napredovanje, odnosno za izbor. Mi smo o tome govorili detaljno, u vezi sa svakim imenom, na Odboru za pravosuđe. Smatram da nije korektno da baš ovde pominjem sva imena i da te ljude dezavuišem pred javnošću, da im umanjujem poziciju, autoritet, ukoliko budu izabrani, ali ću ukazivati na pojave.
Još jedna od pojava na koju smo ukazali, to je da je ministar pravde svojim uticajem odredio način raspisivanja konkursa za izbor tužilaca i sudija u vojna odeljenja tužilaštava. Ovaj konkurs je raspisan protivno zakonu. Zakon ne predviđa raspisivanje konkursa za odeljenja sudova, odnosno tužilaštava. Šta se krije iza toga? Upravo se krije činjenica da ministar pravde želi da samo preuzimanjem reši to i nastavi život vojnih sudova i tužilaštava.
Na konkurs koji je ovako raspisan javili su se samo vojni tužioci, odnosno sudije vojnih sudova. Naravno, naći će se tu poneki pojedinci, recimo pojedinac iz kompanije "Dunav", koji je radio na pravnim poslovima, a koji se bira za zamenika okružnog tužioca, i to u vojnom odeljenju, uz opravdanje da treba da postoje specijalizovana odeljenja pri tužilaštvima i sudovima koja će se baviti vojnim stvarima.
Naravno, ovo je u suprotnosti sa Zakonom o preuzimanju nadležnosti od vojnih tužilaštava i sudova i prelasku nadležnosti na redovne sudove. Ovo se suprotstavlja civilnoj kontroli. Opet ćemo imati situaciju da će vojna lica ili bivša vojna lica, koja će sada samo skinuti uniformu i raditi u vojnim sudovima, vojnim tužilaštvima, vojnim odeljenjima, opet komunicirati isključivo sa vojskom i na taj način će se civilna kontrola smanjiti.
Kod načina izbora prekršen je zakon. Vojni tužioci i vojne sudije nisu dobili mišljenje organa iz kojeg dolaze, što je obaveza za Visoki savet pravosuđa da se obrati institucijama iz kojih dolaze kandidati kako bi se pribavili rezultati dosadašnjeg rada i uporedili sa ličnim listom, radnim listom sudija i tužilaca iz redovnih sudova prilikom odlučivanja o njihovom prijemu. Ovo se nije dogodilo.
Interesantno je da je oglas i konkurs za prijem tužilaca raspisan 3. januara, u vreme praznika. U "Službenom glasniku" izašao je 31. decembra, ali ona odrednica da se biraju sudije i tužioci za vojna odeljenja pokazuje da se restriktivno i diskriminatorski odnosilo prema licima koja dolaze iz civilnog pravosuđa i koja su želela na taj način putem konkursa da napreduju.
Na to smo ukazali na Odboru za pravosuđe, ukazali smo na činjenicu da Visoki savet pravosuđa daje šture biografije za kandidate koje bira, ne daje obrazloženja zbog čega je biran jedan između 10, kada se vidi iz radnog lista da je taj gori ili da nije bolji od drugih.
Sa druge strane, kada smo ukazali ministru i predstavniku Visokog saveta pravosuđa da za pojedine kandidate nije dat radni list, tako da ne možemo da utvrdimo njihove rezultate rada, rečeno nam je da je to službena tajna. Istovremeno smo za neke druge kandidate dobijali radni list i imali uvid u njihove rezultate rada, uz statistiku, i mogli smo da uporedimo kvalitet pojedinih kandidata na samom Odboru za pravosuđe.
Govorio sam i o tome da sistem izbora nije dobar. Ako Ustav kaže da Skupština bira nosioce pravosudnih funkcija, to znači da mora da ima mogućnost izbora između najmanje dva kandidata. Nije moguće i nije dobro da se ovaj parlament izjašnjava o kandidatima, a ima samo jednog kandidata. Ovaj parlament ima mogućnost da ne izabere ponuđenog kandidata, ali to nije izbor. To je neka vrsta naknadne saglasnosti ili usklađivanje saglasnosti za izbor koji je izvršio neko drugi.
Naravno, zalažem se za to da Visoki savet pravosuđa bude potpuno samostalan i nezavisan i da u svom sastavu ima najveći broj sudija, tako da se ostvari princip, usvojen u savremenim demokratijama, da sudije i tužioci biraju svoje kolege, a da politika nema direktni uticaj na konkretna kadrovska rešenja, već da ima uticaj samo na sistem koji može da gradi putem donošenja ili izmene zakona koji predstavljaju podlogu tog sistema.
Ono što se desilo, a na šta smo ukazali na Odboru za pravosuđe, jeste i činjenica da su pojedini kandidati diskriminisani na taj način što njihova molba nije došla do Visokog saveta pravosuđa. Naravno, to nije bio veliki slučaj i ja sam ukazao na jedan konkretan slučaj. Predsednica Opštinskog suda u Nišu, koja je konkurisala za predsednika Okružnog suda u Nišu, nije imala mogućnost da se njena molba adekvatno sagleda pred Visokim savetom pravosuđa. Zašto? Zato što je njena molba sklonjena i tek na intervenciju nje same pred Visokim savetom pravosuđa njeno ime se našlo tog dana na izboru, međutim, njena biografija, njeni rezultati rada nisu bili tu.
Dokaz za ovo je i činjenica da vi u svojim materijalima niste dobili materijal koji bi pratio ime i prezime predsednice Opštinskog suda u Nišu Ljiljane Mišović, da bude, kao i ostali kandidati, uvršćena sa svojim rezultatima rada i da ima ravnopravan tretman prilikom izbora. Na to sam ukazao još pre više od mesec dana, tako da je Visoki savet pravosuđa nakon toga imao sednice, ali ovaj nedostatak nije otklonio.
Zato sam ukazao na to da postoje nedostaci u izboru kandidata, ali isto tako i u komuniciranju između sve tri grane vlasti. Da bi se pravosudni sistem izgradio na demokratskim principima nužno je da sve tri vlasti komuniciraju: zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Do toga nije došlo, ova komunikacija je izostala. Zato su nam i loša rešenja.
Nažalost, dobili smo informaciju od strane v.d. predsednika Vrhovnog suda da se on obratio Odboru za pravosuđe Skupštine, gde je tražio sastanke gde bi se utvrdio plan rada Visokog saveta pravosuđa, utvrdila bi se komunikacija između Odbora za pravosuđe i Visokog saveta pravosuđa. Međutim, on nije pozvan i takva sednica nije zakazana.
Moram da ukažem i na loš odnos našeg izabranog predstavnika u Visokom savetu pravosuđa, to je profesor Tomić, koji nijedanput nije imao komunikaciju sa parlamentom, odnosno sa nadležnim Odborom za pravosuđe, što smatram grubom povredom u komunikaciji, koja može sadržinski da utiče na kvalitet izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Na to sam ukazao na Odboru i tražio sam da se gospodin Tomić pozove na Odbor za pravosuđe i da čuje svu argumentaciju koju članovi Odbora i poslanici iznose u vezi sa stanjem u pravosuđu, ali i u vezi sa primedbama oko izbora pojedinih kandidata. Naravno, tu je više stranaka, tu je više zainteresovanih lica.
Gospodin Tomić je autonoman u predstavljanju Skupštine u Visokom savetu pravosuđa, ali je dužan da čuje njeno mišljenje. Meni nije jasno kako gospodin Tomić, kao predstavnik Skupštine u Visokom savetu pravosuđa, predstavlja naše interese i ono što treba da čini sublimaciju svih naših stavova pred Visokim savetom pravosuđa. Zato sam predložio da se on pozove.
Ukoliko se on ne odaziva pozivima, onda je na njemu odgovornost, ali ukoliko se ne poziva, onda je odgovornost na predsedniku Odbora za pravosuđe zašto ga ne poziva. Nadam se da će se ovaj nedostatak u budućnosti otkloniti. Ukoliko se gospodin Tomić i dalje ne odaziva i ne komunicira sa Skupštinom, biću slobodan da predložim i njegovo razrešenje i da iniciramo izbor novog predstavnika Skupštine u VSP.
(Predsednik: Vreme.)
Završiću sada. Želim da kažem da je i predloženi kandidat za predsednika Vrhovnog suda Srbije izabran u postupku koji ostavlja sumnju, pre svega zbog toga što je na samoj sednici Visokog saveta pravosuđa, kada je vršen izbor, promenjen Poslovnik bez prethodne najave. Takođe, smatram da je kandidat za predsednika suda, što je činjenica, predložen od ministra pravde, što predstavlja jedno stranačko zaokruživanje stanja u pravosuđu i stranački uticaj na pravosuđe.
(Predsednik: Vreme.)
Sada ću završiti. Moram da podsetim javnost da, na predlog MUP-a, koji drži jedna stranka, čiji je takođe i ministar, na predlog BIA-e, čiji je direktor takođe predstavnik jedne stranke, predsednik Vrhovnog suda određuje prisluškivanje političkih i državnih neprijatelja, kada se to ostvari kao sumnja. To stvara veliku mogućnost za zloupotrebe.
(Predsednik: Gospodine Ristiću, tri puta sam vas upozorio, tri puta ste javno obećali da završavate. Već dva minuta je isteklo vreme za vaše obraćanje. Molim vas, završite.)
Da završim misao. Dakle, smisao sudske kontrole prisluškivanja jeste u tome da se te stvari razdvoje. Sada imamo veoma zaokruženu partijsku strukturu koja će kontrolisati čitav taj mehanizam. Ne kažem da će biti zloupotreba, ali mislim da taj mehanizam treba da se otvori više prema javnosti i da postoji jači i snažniji demokratski mehanizam kontrole koji bi zloupotrebe sprečio.

Reč ima ministar Stojković.
Da slučajno javnost ne bi bila uznemirena, reč je o lapsusu. Naravno da nikakva sekta nije preuzela državu i nikakav 3. januar nije praznik. Dakle, 3. januar je prvi radni dan, kada se objavljuje sve što je pripremljeno za objavljivanje uoči Nove godine.
Izvolite.

Biću kratak, da vam ne oduzimam mnogo vremena. Ovde je iznet niz neistina, pa čisto radi informisanja. Jedna od stvari iz izlaganja gospodina Ristića sa kojom bih se odmah složio jeste da je urađena negativna selekcija kadrova u pravosuđu, da su oni nestručni i neažurni. Jedino moramo da se složimo oko toga da su oni prethodni izbori bili pod vama, ne pod ovom vladom. Mi ćemo na ovaj način to pitanje da rešimo.
Što se tiče predloga sindikata, reč je o jednoj ženi. Ko sa njom manipuliše, neću se upuštati. Nisam dobio nijedan podatak od predsednika sudova da je bilo ikakvih štrajkova, a iz zatvora, budite sigurni, ne. Pre sedam dana gospodin Smiljanić je bio kod mene, dogovorili smo se da dođu na razgovore i da mi dogovorimo sve one bitne stvari sa predstavnicima sindikata. Prema tome, zašto novine ne žele da prenesu ovaj moj demanti, nije mi jasno, ali neću se u to upuštati.
Što se tiče samog budžeta, Zakon o budžetu je odredila ona prethodna vlada na ovaj način. Gospodin Đelić je odredio taj zakon i u članu 10. je predviđeno da kontrolu zakonitosti i izvršenje budžeta vrši ministarstvo, kao državni organ. Znači, nije određivalo budžet. Sudski budžet se određuje Zakonom o budžetu. Kada se donese budžet, odrede se i sredstva za sudove. Formalno, samo pratim zakonitost izvršenja.
Mogu da vam kažem da je to jako teško. Neko troši i radi šta hoće, a ja treba da pratim da li je to zakonito, a ne znam šta rade. Tek kad odu inspekcije, onda utvrdimo, odmah da vam kažem, kao u Nišu, da je npr. potrošeno 73% na redovne troškove i više para nema, ali zato 1.428% na troškove putovanja. To su druge priče, ali vam kažem o težini moje situacije. Budite sigurni da ću biti i te kako spreman da podržim svaku ideju da se dobije nezavisan sudski budžet, a onda ćete videti da li mogu posle šest ili sedam meseci sa ovakvim ponašanjem da isplate plate.
Inače, što se tiče one druge stavke, indirektni i direktni korisnici, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu određeno je ko su indirektni i direktni korisnici. Ne određujem ja, nemam mogućnosti.
Što se tiče pitanja Saveta, da li se on dobro bira ili ne, zaista se neću upuštati u to, pri činjenici da je i Ustavni sud, posle dužeg vremena, prošle godine doneo odluku da je reč o organu koji se bazira na Ustavu, s obzirom da većinu u tom organu imaju sudije.
Što se tiče samog poboljšanja rada, mogu da vam kažem da poslednji podaci koje dobijam pokazuju da je ažurnost nešto poboljšana. Znači, čak i sa ovako teškom situacijom se poboljšava ažurnost, jer sudovi počinju da rade. Da li je moja kontrola po pravu nadzora, onog upravnog, dobra ili ne – siguran sam da ona daje rezultate i sudovi su nešto krenuli. Sada kada izaberemo, popunimo upražnjena mesta, eventualno ne budu izabrani oni, kako vi kažete, nestručni i nesposobni itd., možda ćemo onda postići daleko bolje rezultate, baš u interesu ovog naroda.
Što se tiče ove vaše tvrdnje da nije bilo na Savetu raspravljanja o gospođi Mišović, poneo sam primerak zapisnika. Najveći deo tog Saveta je baš išao na raspravljanje o tome. Mogu da vam dam da pogledate, pa da vidite o čemu se radi.
Molim vas, nemojte iznositi netačnost da sam ja predložio bilo kog kandidata. Konkurs je raspisan i kandidati su se javili po konkursu. Niti mogu da predložim, niti hoću. Mogu da iznesem svoje mišljenje na Savetu, kao jedan od 11, ali da predložim nekoga ne mogu. Znate, konkurs je i ljudi se javljaju po tom konkursu.
Što se tiče vojnih sudova, ovde sede oba v.d. predsednika, pa mogu da vam kažu da skoro nisam učestvovao u tome kako da organizujemo da se izvrši prenošenje nadležnosti, jer smo bili u velikom cajtnotu, s obzirom da je Skupština Srbije i Crne Gore neblagovremeno donela onaj zakon i mi smo imali dvadesetak dana da se to uradi. Čak se i njima zahvaljujem što je zaista konkretnim radom postignuto da ne ostanemo bez tih sudova, sada kao organa civilnih sudova. Konkurs je takođe raspisan i raspisuju ga saveti za tužilaštva i sudove i predsednici saveta. Nemojte prebacivati bilo šta meni.
To je ono što želim da kažem. Odmah ću se složiti sa vama da nama nikako ne odgovara v.d. stanje i mislim da hitno treba da izvršimo izbore. Ovde su bili predlozi još od novembra meseca. Zašto je skidano u ovoj skupštini, nemojte mene pitati. Samo se nadam da ćemo, ako se svi slažemo da treba da poboljšamo stanje, izvršiti izbor, da i sudovi i tužilaštva počnu bolje da rade.

Replika, narodni poslanik Boško Ristić. Dok dolazite, samo da obavestim poslanike, na galeriji su studenti Pravnog fakulteta i mi ih pozdravljamo. Izvolite, gospodine Ristiću.

Moram oko nekoliko stvari da izrazim neslaganje sa ministrom, a pre svega da će se ovim izborom popraviti stanje u pravosuđu. Na osnovu rezultata dosadašnjeg rada pojedinih kandidata, čiji je procenat ukinutih presuda 52% kod pojedinaca (a ukoliko je potrebno, daću to iz materijala koji su poslanici dobili), takvim izborom i takvim predloženim kandidatima neće se popraviti stanje u pravosuđu.
Dakle, prilikom izbora svakog pojedinca mora da se vodi računa o njegovom dosadašnjem radu, a to je rezultat koji je prikazan u radnom listu. Zato je nužno da za svakog kandidata postoji radni list. Ministar u svom izlaganju nije demantovao da ne postoje radni listovi za sve kandidate. Zato su oni neravnopravni prilikom izbora.
Druga stvar, advokatura ima svog predstavnika u Visokom savetu pravosuđa. U onim slučajevima gde je izvršna vlast bila zainteresovana za izbor pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija te kandidature nisu išle na izjašnjenje advokatskim komorama. Nijedan kandidat za vojnog tužioca, odnosno vojno odeljenje tužilaštva i vojno odeljenje sudova nije išao na advokatske komore radi izjašnjenja. To je propust u proceduri i to je direktno kršenje zakona.
Treća stvar, što se tiče gospođe Mišović tačno je da se njeno ime našlo na izboru tog dana na Visokom savetu pravosuđa, ali nije došao prateći materijal, nisu došli njeni rezultati rada i nije došla njena radna biografija koja je preporučuje za to mesto. To se vidi iz materijala koje poslanici imaju i koje su dobili od strane ove skupštine, a to je materijal koji je Visoki savet pravosuđa prosledio preko Skupštine poslanicima i o kome su oni raspravljali. Pozivam ovde sada predsedavajućeg Visokog saveta pravosuđa da kaže da li je to tačno ili nije, čisto zbog činjenica.
Četvrta stvar, na sednici na kojoj se birao predsednik Vrhovnog suda je tog dana promenjen poslovnik o radu Visokog saveta pravosuđa, na predlog ministra. Ako je to nije tačno, neka me demantuje predsedavajući Visokog saveta pravosuđa. To su činjenice.
Peta stvar, kaže ministar da je Visoki savet pravosuđa autonoman u raspisivanju oglasa. Onda pozivam v.d. državnog tužioca i v.d. predsednika Vrhovnog suda da kažu da li su oni samoinicijativno raspisali konkurs za vojna odeljenja tužilaštava i sudova ili je to bila sugestija od strane izvršne vlasti. Tek onda ćemo izaći iz ove zavrzlame.
Ukoliko im je izvršna vlast to naložila, to je direktan uticaj na način izbora nosilaca javnih pravosudnih funkcija u vojnim odeljenjima tužilaštava i sudova. Ukoliko nije, onda je to prekoračenje ovlašćenja onih koji su raspisivali, a ukoliko su autonomno uradili. Hvala.

Hvala, gospodine Ristiću. Reč ima zamenik predsednika SPS narodni poslanik Žarko Obradović. Za sada se nijedan drugi predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe nije prijavio za reč. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, gospodo članovi Visokog saveta pravosuđa, kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije imamo jednu izuzetno važnu temu, a to je izbor čelnih ljudi u pravosuđu, izbor i imenovanja određenih sudija.
Mislim da je to nešto što je za Srbiju jako važno, zato što to direktno utiče i na život građana Republike Srbije, na njihov osećaj postojanja pravde u Republici Srbiji, funkcionisanja pravne države i da li postoji sklad ili nesklad između prava i pravde.
O pravosuđu se mnogo priča, a čini mi se da postoji opšti utisak da stanje u pravosuđu u Srbiji nije dobro.
U ime poslaničke grupe SPS mogu izreći stav da mislimo da stanje u pravosuđu nije dobro.
Mi smo potpuno ubeđeni u to i za to imamo neke dokaze, a neke od njih ću pomenuti u toku rasprave, ali vidi se da postoji nesklad između prava i pravde, da postoji podeljenost u odnosima prema ljudima koji su predmet rada pravosuđa; da se na ljude koji su pripadnici bivšeg DOS-a, DS-a ili članovi prethodne vlade gleda blagonaklono; da pravosuđe ama baš ništa ne preduzima, vezano za one radnje u koje su oni bili umešani, a u vezi sa političkim, društvenim, ekonomskim i ostalim skandalima koji su potresali Republiku Srbiju proteklih godina.
Ako se slučajno protiv nekog i podnese prijava ili slično, to ostaje na dugom štapu i ne preduzimaju se istražne radnje i ne preduzima se ništa protiv njih.
S druge strane, prema socijalistima koji su bili članovi državnih struktura ili ljudima imenovanim od strane socijalista preduzimaju se sve, ama baš sve radnje da se dokaže navodna krivica i da se oni izvedu na sud i, naravno, da im bude presuđeno. Zašto je to tako?
Moram reći da osnovni razlog, po mišljenju SPS-a, za takvo stanje u pravosuđu i ponašanje pravosuđa prema ljudima leži pre svega u načinu izbora tih ljudi. Jer, ne treba zaboraviti, ovde se izbegava, kako kažu ljudi "ko đavo od kuge", ta tema kako su izabrani ljudi u pravosuđu Republike Srbije.
Došao sam do jednog podatka na okruglom stolu koji se redovno organizuje u ovoj nazovidemokratskoj Srbiji između nevladinih organizacija.
Ovo je dokument iz 2002. godine; predstavnik Ministarstva pravde tada je rekao, citiram: "Ne treba izgubiti iz vida da je do sada promenjeno ukupno 150 predsednika sudova, od 165, i imenovano 166 novih sudija." Ovo je 2002. godina. Znači, 150 predsednika sudova od 165.
Kako su ti predsednici sudova birani? Pošto je juče od strane predstavnika DS-a bilo priče o kriterijumu i o dužini studiranja i ostalom, iskoristiću svoje poslaničko pravo i činjenicu da sam bio i član Odbora za pravosuđe u prethodnom sazivu, pa sam bio direktno prisutan na sednici Odbora kada su predlagani kandidati za predsednike sudova i, bez uvrede, citiraću ovde nešto što sam na Skupštini Srbije 2001. godine rekao.
Kako su predloženi kandidati za predsednike sudova i koje stručne kvalitete oni poseduju? Na Odboru za pravosuđe i upravu suština je bila da li su članice DOS-a ili većina njih saglasne o predlogu za izbor nosilaca pravosudnih funkcija ili eventualno da li lokalna vlast za to daje saglasnost.
Suština je bila da DOS insistira na određenom predlogu. Niko nije pokušao, čast izuzecima, da kaže o kvalitetima predloženih kandidata, o njihovom radnom iskustvu, o broju rešenih i nerešenih slučajeva, o ugledu, moralnom i profesionalnom, koji oni uživaju ili bi trebalo da uživaju, o suštini; o tome niko nije govorio na Odboru za pravosuđe.
Važno je samo bilo da li unutar DOS-a postoji saglasnost da kandidat može biti izabran za predsednika suda.
O kakvim je kandidatima reč? Mnogi kandidati za predsednike sudova, a nabrojao sam preko 30, nisu, primera radi, bili iz suda za koji su predloženi. A, o stručnim kvalitetima govore podaci o proseku ocena i dužini studiranja.
Primera radi, za predsednike sudova, a ovde smo juče čuli primedbe na neke kandidate za sudije, a govorim o predsednicima sudova koji su izabrani 2001. godine, predložili su kandidate čiji je prosek ocena bio: 6,71, 6,33, 6,68, 6,56, 6,16, a koji su pravni fakultet studirali osam, devet, deset i više godina. To su, drage moje kolege, bili kandidati za predsednike sudova koji su izabrani.
O kakvom je haosu reč? Navešću samo dva podatka za predsednike sudova.
Imam ovde celu dokumentaciju, a to sam dostavio Ministarstvu pravde, kada je Visoki savet pravosuđa tri puta menjao odluku za predsednika suda u Kovačici, pa je u zavrzlami koja je nastala u DOS-u, da li ovaj ili onaj, jer ni sami nisu znali šta je u pitanju, na Skupštini predsednik Narodne skupštine, a to je cela dokumentacija sa stenogramom sa ove skupštine, pročitao stav Visokog saveta pravosuđa koji nije bio predlog predsednika suda koji je kasnije došao i preuzeo vlast u Kovačici kao predsednik suda i određivao šta sud treba da radi i slično, potpuna dokumentacija.
Ili, slučaj u Knjaževcu, a posle ćete videti zbog čega Knjaževac. Zato što je izabran čovek za predsednika suda, a nije izvršeno ništa u skladu sa Zakonom o sudijama koji predviđa način izbora sudija, on je izabran mimo odredaba zakona koje to regulišu, mimo konkursa, mimo pravilnika. Jednostavno, rečeno je - ti moraš da budeš i gotova priča.
Knjaževac je poučan, zato što je taj sud kasnije (i to je slučaj koji pominjem kao primer rada DOS-ovskog pravosuđa) na zatvor od pet meseci osudio ženu, direktora jedne ustanove, zato što nije imala odgovarajuću odluku ustanove o kojoj je reč, a napravila je teško krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Odvezla se službenim autom iz Knjaževca do Bara, što je težak, težak zločin, bez odgovarajuće odluke upravnog odbora; pored toga, tvrdi se da je ona dala sredstva, bez odgovarajuće odluke, omladinskoj zadruzi, što je, priznaćete, teško krivično delo i to sigurno treba da bude sankcionisano.
Još jedan primer teškog krivičnog dela suda iz okoline Boljevca, primer čoveka koji je bio vaš kolega, narodni poslanik Svetozar Jovanović, koji ima 70 i nešto godina, koji je bio 13 godina direktor doma zdravlja, otac dva deteta, ima petoro unučadi. Sigurno je za to vreme primljeno mnogo radnika, ali eto, baš posle 5. oktobra našla se jedna osoba da kaže da je primio mito od 500 maraka i za to je osuđen na tri meseca zatvora. Ništa 13 godina pre, ništa broj ljudi pre, ništa iskazi svedoka da to nije tačno, ne. Ta osoba koja je dala, to je za sud bilo apsolutno merodavno. Čovek treba da ide u zatvor sa 70 i nešto godina.
To su primeri kako pravosuđe radi.
Kada je reč o tužilaštvu, da ga ne bismo zaboravili, tužilaštvo se potpuno uklapa u scenario DOS-a koji je pravljen, zbog načina rada.
Ne treba nikada uopštavati i govoriti – svi, izvinjavam se ako ponekad kažem tužilaštvo ili pravosuđe, ali ne mislim na sve, jer je reč o ljudima koji su imenovani u vreme DOS-a, da bi sprovodili partijsku politiku DOS-a.
Kada je reč o tome, moram da vam pomenem, vi svi znate da je u vreme "Sablje" ovde na nejavnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije promenjen zakon i Vladi je data mogućnost da imenuje zamenike tužilaca. Sada sami možete pomisliti koja je to supremacija izvršne vlasti nad pravosuđem kada se Vladi da mogućnost da imenuju zamenike tužilaca. Koristiću i preostalih 10 minuta.
Znači, kada imamo dva pola, s jedne strane sudije, a rekao sam vam 150 predsednika sudova i sudija je imenovano po partijskom kriterijumu DOS-a, a s druge strane tužioce, zamenike tužilaca koje imenuje Vlada (i bez uvrede po bilo koga, i onoga prvog koga je predložila Vlada), onda imate zatvoreni sistem - kadija te tuži, kadija ti sudi. Čik da vidim da li će neki predmet biti rešen, a da DOS ili DS o tome ne daju saglasnost.
Zbog toga je ovolika vika u novinama oko ovih promena koje slede u pravosuđu. Zašto? Zato što se plaše da ne izađu iz fioka, dobro čuvanih fioka, one krivične prijave koje su ljudi, verujući u pravo i pravdu, Srbiju, institucije, državu, podnosili i koje do sada nisu ugledale svetlo dana, zato što to nije bilo dobro za one na koje se odnosi, a i politički je ružilo one na koje se odnosilo.
Ovde imam spisak Administrativnog odbora, spisak poslanika SPS-a protiv kojih je podneta krivična prijava. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da je država uspela da stane za vrat poslaniku Hranetu Periću i da podigne optužnicu što je poklonio jedan šporet izbeglici sa Kosmeta. Zbog toga je protiv njega podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja. I to ne neki šporet, nego drveni šporet, i Hranislav Perić zbog toga sigurno treba da bude... Šporet na drva, u pravu ste. I Hranislav Perić zbog toga treba da bude optužen.
Da ne pominjem primer poslanika protiv koga je podneta krivična prijava zbog nesprečavanja nereda na javnim, sportskim i drugim manifestacijama; primer poslanika Joce Arsića, svi iz SPS-a, kome je kao predsedniku SO dala garancije, kontragarancije da bi se radnicima u jednom preduzeću isplatile plate. U međuvremenu opštinski tužilac kaže – sve je u redu, to je u skladu sa zakonom, nema krivične odgovornosti. Pravobranilac kaže – sve je u redu, opština nije oštećena, ali okružni kaže – ne, ne, mora da se krčka još, mora da zna ko je ovde gazda.
Mislim da će u anale pravosuđa ući slučaj opštinskog tužioca iz Bača, koga je njegov kolega optužio da je počinio teško krivično delo krivolova na taj način što je upotrebio, citiram "lovačkog psa, nagoneći ga na srndaća rečima – drži ga, drži ga, uhvati ga, uhvati ga, i počinio teško krivično delo, nakon čega je taj pas usmrtio srndaća i pričinio veliku štetu.
Priznajte, tu je reč o teškim krivičnim delima koja treba da budu sigurno sankcionisana, i to govori o pravu u pravosuđu.
U isto vreme ovde su držane krivične prijave protiv drugih ljudi, koji je trebalo da im odrade posao. Jedan od njih je i Branislav Ivković. Sada znamo da je ovde bila ta krivična prijava, ali je on služio DOS-u da pokuša da razbije SPS i da politički profitira.
Zašto mi govorimo o pravu i pravdi? Sekretar Vlade Republike Srbije, prethodne, a pazite, svima se to može desiti... Zamenik predsednika komisije za stanove Vlade Republike Srbije, bez prava potpisa, provela je, pošto je reč o ženi, šest meseci u zatvoru, a predsednik komisije, sa pravom potpisa, ovaj koji je ovde sedeo, Ivković, koji je razbijao našu partiju i DOS mu davao podršku, on je za to vreme sedeo, on je za to vreme pričao o demokratiji, o pravu, o pravdi i o nekim nazovivrednostima. To je nešto što treba apsolutno da se zna. To su primeri dvostruke pravde.
Kao primer odnosa prema ljudima ne mogu da ne pomenem predsednika Slobodana Miloševića, koji je, sviđalo se to nekome ili ne, prethodni predsednik i Srbije i Jugoslavije; bez obzira šta ko mislio o njemu, činjenica je da je, protivno odluci, protivno zakonu, kidnapovan iz suda i odveden u Haški tribunal.
Znamo da postoji odluka Vlade, pod brojem službeno, sadržaja da se ovlašćuje lice da iz zatvora mora predati, odnosno preuzeti optuženog za teško kršenje međunarodnog prava itd. i znamo ime čoveka koji je potpisan, pomoćnik ministra pravde. Znamo, i to postoji u službenoj dokumentaciji. Pre ili kasnije, a ja verujem što pre to bolje po Srbiju i po našu budućnost, to će biti predmet sudskog rada.
Ne može me niko ubediti da postoji pravo i pravda ako, s jedne strane, tužilaštvo ćuti i ne reaguje, a s druge strane reaguje na neke stvari. Naravno, i to treba da bude predmet rada tužilaštva i pravosuđa, ali treba da bude primenjena odgovarajuća kazna.
Iz korektnosti prema čoveku neću pomenuti ime jednog profesora univerziteta, direktora jedne ustanove, jer je spor u toku, ali sam bio u situaciji da čujem od njegovog advokata šta sadrži proširenje optužnice protiv njega. Verovali ili ne, proširenje optužnice protiv njega sadrži kvalifikaciju zloupotrebe službenog položaja zato što je kupio električnu pilu, marke te i te, vrednosti 18.240 dinara i drvenu plafonjeru u vrednosti od dve hiljade i nešto dinara.
Ej ljudi, razumete li vi razmere odnosa pravosuđa prema ljudima u Srbiji kada se zbog toga podnosi krivična prijava, a zbog kidnapovanja ljudi, zbog onoga što su radili – ništa.
Pomenuću još primer mesne zajednice Palilula, primer dvoje ljudi protiv kojih je podneta prijava, ali tek u vreme "Sablje". Tada su bili čelni ljudi mesne zajednice, a sami znate šta je mesna zajednica.
Na osnovu odgovarajuće odluke, na osnovu saglasnosti Ministarstva finansija, Vlade iz 1998. godine, dali su u zakup poslovne prostorije omladinskoj zadruzi, uz obavezu da ta zadruga plaća sve troškove. Pošto tu ništa nije skriveno, postoji cela dokumentacija, sa ugovorima, sa saglasnošću Vlade, pošto je reč o državnoj imovini, sve se zna crno na belo i sve je to bilo u arhivi SO Palilula i sve je to čekalo vreme "Sablje" da bi se onda protiv tih ljudi podnela krivična prijava.
Ovakvih primera ima bezbroj. Malo je vremena jedna skupštinska rasprava, koliko bih mogao, u ime SPS-a, da vam ispričam slučajeva ljudi koji su optuženi za zloupotrebu službenog položaja i koji su predmet rada pravosudnih organa Srbije ovih nekoliko godina i koji, znajući da nisu krivi, jesu predmet rada pravosuđa, bez da se preduzimaju odgovarajuće mere. Zato mali problemi, ovi sitni, kao što je krađa prilikom glasanja u Bodrumu, ne ugledaju svetlo dana.
Jedina poslanička grupa koja je podnela krivičnu prijavu zbog krađe prilikom glasanja o izboru guvernera NBS bila je poslanička grupa SPS, i tu nema nikakve filozofije. Najodgovorniji u ovoj skupštini su sekretar i predsednik Narodne skupštine – sekretar za rad službe, a predsednik za sve ostalo, jer ga Poslovnik na to obavezuje. Predsednik i sekretar Narodne skupštine iz prethodnog saziva su počinili nekoliko krivičnih dela i ne treba da se gledaju filmovi, da se utvrđuje ko je gde glasao, ko je čiju karticu upotrebio, jer poslanici kriju jedni druge i neće ništa da kažu.
Sekretar mora da odgovori da li je služba sa ili bez njegovog znanja upotrebila kartice prilikom glasanja. Zašto predsednik Narodne skupštine nije dozvolio šefu jedne poslaničke grupe, sticajem okolnosti to sam bio ja, da dođe do listinga, nego tek tri meseca posle kada smo podneli krivičnu prijavu. Mora da se zna da li je to učinjeno svesno ili nesvesno, jer imate i u jednom i u drugom slučaju elemente krivičnog dela. Ali ovde se ide okolo, ne pominje se ono što je suština. Stvari žele da se zabašure.
Imam ovde i dokument jednog časopisa, nedeljnika koji je avgusta 2000. godine pomenuo deset afera koje su potresle Srbiju, a pominje u tekstu da ih ima 45, a možda i 60. Reč je o aferama gde bi se, kada bi se htelo, moglo prodreti u dubinu pa videti ko je koga i zbog čega oštetio.
Kažem još jednom - DOS, DS, članovi prethodne vlade su nedodirljivi za pravosuđe zato što su oni postavili te ljude. Kada vi postavite 150 predsednika sudova, od 160, sa stepenom moralnih i stručnih kvaliteta koji su tada bili, sa takvim prosečnim ocenama, dužinom studiranja, oni postaju poslušnici. Onda oni rade ono što se od njih traži. Nema tu filozofije.
Optužnica se podiže protiv nekoga i sudi se nekome. Optužnica se ne podiže protiv drugoga, i to stoji u fioci i čeka neke bolje dane. To je surova realnost Srbije.
Naravno da i ja mogu biti nezadovoljan pojedinim predlozima Visokog saveta pravosuđa, ali je činjenica da se pokušava nešto pomeriti napred. Sada sam video kolegu Stefanovića, da ne pominjem njegov slučaj, čoveku spalili kuću, četiri godine pravosuđe ne može da utvrdi šta je, a zna se ko je počinilac.
Da završim, stanje u pravosuđu je loše, ali može biti bolje ako budemo imali hrabrosti da napravimo korak napred i da pravo i pravda idu ruku pod ruku.
Moram reći još nekoliko stvari, još petnaestak sekundi, pošto je na samom odboru bilo nekoliko slučajeva gde sam ja u ime poslaničke grupe SPS, kao jedan od članova Odbora, pomenuo ljude koji, po mom mišljenju, ne bi mogli da budu izabrani. Jedan od njih je i kandidat za predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru, iz razloga što ne poseduje ni moralne ni ljudske kvalitete. Ovim putem formalno osporavam njegov izbor, jer sam to učinio i na Odboru, ali sam bio preglasan.
U međuvremenu sam dobio podatke da ima nekoliko krivičnih prijava protiv njega, pa ne bi bilo dobro da bude izabran za predsednika, jer predsednik suda bi trebalo da bude neko ko ima besprekorne moralne i stručne kvalitete i da služi kao primer dugome, a ne da bude predmet rada pravosuđa.
U svakom slučaju, uradićemo veliki posao ako napravimo korak napred i učinićemo da se posle dužeg vremena (čak i da ne bude duže vreme, neka to bude početak) građani u Srbiji osećaju sigurnim i da znaju da u Srbiji postoji pravo i pravda. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, replika na pominjanje DS-a, a za ovu tačku je gospodin Ristić ovlašćeni predstavnik.
Istovremeno upozoravam, neke stvari ne mogu, kao što ste čuli, molim sve posmatrače na balkonu, nije dozvoljena nikakva reakcija, isto kao što nije moguće, što je poslanik rekao - drvena peć na ugalj.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam o svemu čuo u prethodnih 20 minuta, samo nisam čuo o kandidatima i o načinu izbora kandidata za nosioce najznačajnijih pravosudnih funkcija.
Čuli smo šta je bilo do sada, u prethodnom periodu, ali nismo čuli šta će se dešavati na ovoj sednici i šta će se dešavati tokom glasanja. Upravo rezultati glasanja će pokazati da se radi o politizaciji.
Upravo oni koji su najviše osporavali pojedina lica koja su sada kandidati, koja su prošla kroz Odbor za pravosuđe, sada daju podršku licima za koja tvrde da su u ranijem periodu bila politički izmanipulisana i da su radila pod političkim pritiskom. To govori o onome ko kritikuje. Oni koji kažu da je izvršena politizacija u prethodnom periodu, za vreme vlade u kojoj je DS imala značajno učešće, sada glasaju za lica koja su u proteklom periodu osporavali. Ali, to ostavljam javnosti da sudi politički o onima koji takve stvari iznose.
Međutim, način izbora kandidata koji je sada u toku pokazuje da ne postoji dovoljna spremnost da se napravi pozitivan pomak u pravosuđu. Šta to znači? Navešću primer kandidata za predsednika Vrhovnog suda. Kandidat Vida Škero je dobila na Opštoj sednici (to je najviši organ u Vrhovnom sudu koji tajnim glasanjem daje mišljenje o kandidatima za Vrhovni sud Visokom savetu pravosuđa) samo devet glasova. Kandidati koji su dobili preko 20 glasova na tajnom izjašnjavanju svih sudija, na opštoj sednici Vrhovnog suda nisu prošli. O čemu to govori?
Isti članovi SPS su u prethodnom periodu osporavali gospođu Vidu Škero. Šta se to naknadno promenilo u njenom ponašanju, u njenim kvalitetima, da oni daju podršku za njen izbor? To ćemo videti i prilikom glasanja. Čućemo tokom ove rasprave koji će ljudi biti osporeni, a stalno su i dosledno osporavani u proteklom periodu.
Mogu se složiti sa jednom stvari, da stanje u pravosuđu nije dobro, da prethodna vlada, i prethodni saziv Skupštine, nije u dovoljnoj meri napravila pozitivne pomake. Jeste u delu pokazivanja spremnosti da sudska vlast treba da dobije svoje obličje, da dobije utemeljenje u setu pravosudnih zakona, to jeste pozitivan pomak. Tačno je da je došlo do konkretnih pomaka u opremanju sudova. Međutim, sve je to malo i nedovoljno.
Građani Srbije nisu dobili pravo na blagovremenu pravdu. U velikom broju sudova suđenja traju predugo. Neću se baviti konkretnim primerima. Iz svoje advokatske prakse mogu da navedem sijaset primera gde su ljudi progonjeni, vođeni su postupci, pa su na kraju osuđeni, ali to dolazi u domen slobodnog sudijskog ubeđenja. Nekada i sudijsko ubeđenje može da bude pogrešno...
(Predsednik: Vreme.)
... ali uvek mora da postoji instanca i garancija da će se pravo primeniti na adekvatan način.
Nisam izgubio poverenje u pravdu i u srpsko pravosuđe, ali ono mora suštinski da se promeni, mora da se reformiše, da postane efikasnije, stručnije i da iz njega izađu oni koji nisu dostojni da pravosudnu funkciju vrše. To su oni koji su sprovodili politički motivisane progone i oni koji su učestvovali u izbornim krađama. Hvala.