Dame i gospodo, ja ću da reklamiram, danas po prvi put, mada je to mnogo puta učinjeno, povredu člana 99. Poslovnika – da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Kada bismo razgrnuli sva pitanja o kojima se razgovaralo, mogli bismo negde u daljini da vidimo da mi ovde razgovaramo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Znači, pričali smo o sili, moći, nepotizmu, o pripravnicima, advokatskim saradnicima, a niko nije pomenuo radni list nijednog sudije ili kandidata koji se sada ovde bira. Hajde da pomenemo nečiji rad, pa ćemo videti da među predloženima ima i onih koji imaju prolazno 43%, koji ne mogu da prođu, jer svaka druga presuda ne prolazi u drugom stepenu, a treba da budu sudije okružnog suda i da rešavaju o pravosnažnosti odluke.
S druge strane, vidimo da nam ne prolaze pred našim pravosudnim odborom izuzetne sudije. Recimo, predsednik Opštinskog suda Julijana Budinčević u Novom Sadu, koja je predložena za sudiju Okružnog suda, nije prošla Odbor. Zaista su u pravu poslanici koji su ovde govorili da nije bilo primedbi i da se glasalo tako što nije niko glasao.
Isto tako, Novi Sad neće dobiti, ako ostanemo kod predloga pravosudnog odbora, ni predsednika Trgovinskog suda, ni predsednika Okružnog suda, mada se radi o ljudima koji su dobili nepodeljeno poverenje kolektiva. Ne vidim zašto mi ovde ne raspravljamo o konkretnim ličnostima, njihovim rezultatima rada, nego smo to sve zamaglili nekim tekućim pitanjima.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Opet moram da se zahvalim članovima Odbora za pravosuđe iz DS-a, jer ništa nisu demantovali, nego su samo potvrdili da su radikali na Odboru bili u pravu. I na Odboru sam vas pitao... Zakonito i ustavno, po vama, bilo je da se menja zakon zbog Sonje Brkić i zbog onog republičkog javnog tužioca. To je bilo zakonito, po vama, a sada kada nešto ovi rade, vi kažete - to je katastrofa, nema govora, to ne može nikako, to nije zakonito. Sat i po sam vas molio – kažite šta je to zakonitost i šta je demokratski standard po vama.
Niste mogli da odgovorite, prepucavali ste se u opštoj opstrukciji i očekivali da ja budem nemi posmatrač kako se vi preganjate.
Ja ne želim u tome da učestvujem, niti da gledam to. Ako imam zakazanu obavezu, ja idem na taj sastanak. To samo koristim kao primer da vas podsetim, jer ste izazvali repliku time što ste rekli da kada sam izašao iz sale, navodno, desilo se da su neki prošli. Koji su prošli? E, oni koji vama ne odgovaraju. Znači, vaša volja je demokratski standard. Ne zakon, ne propis, ne ono kada su u pitanju kandidati, nego vaša volja. Pa sam vam postavljao pitanje – ako je to bilo sve zakonito u vaše vreme, kako je penzioner mogao da bude predsednik Okružnog suda u Nišu? Kako je to moglo da se desi? Ko je vedrio i oblačio u ono vreme, ko je pet puta menjao jednog istog kandidata? Na pet minuta pred početak sednice dođe Zoran Živković, uplaši ovoga, Batić se naljuti zbog promene, odlaže se Odbor, promeni se, to je bilo sve demokratski. Ko je tada imao dominaciju, koja politika, koja politička stranka? Ko je izvršio uzurpaciju pravosuđa, ko je uništio pravosuđe, ko je oterao iz pravosuđa one ljude koji znaju da sude i da rade posao, pa primio svoju decu, sekretare zadruga, pripravnike kod nekih advokata i da ne ređam bogatstvo ideja odakle bi sve mogao da dođe neko da bude sudija preko noći. To se desilo i sa tužilaštvom. Da li treba da vas podsećam da ste vi promenili zakon da vlada bira zamenike javnih tužilaca. To je bilo zakonito. Najbolje, vrhunac demokratije.
Problem na toj sednici je bilo šta je to demokratski standard i kakav je odnos prema ustavnosti i zakonitosti. Naravno, vi to sve okrećete, ne birate sredstva. Ako neko drugi uradi ono što ste vi uradili, to je katastrofa. Samo vi imate ekskluzivno pravo na to i pošto ste iz DS-a, sve što uradite to je demokratsko. E, protiv toga sam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Pošto rasprava već ide ovim tokom, bio bih slobodan da predložim da večeras donesemo odluku o produžetku rada do okončanja ove tačke danas i glasanja o istoj.

Stavljam ovaj predlog na glasanje.

Za 121, nije glasalo osam, od ukupno 129 narodnih poslanika.

Konstatujem da je predlog usvojen. Imamo produžetak.

Idemo redom po Poslovniku, ali se pre vas javio narodni poslanik Dušan Proroković. Izvolite.

Kratka replika, zato što sam pogrešno protumačen. Ja sam govorio nešto o procesu depolitizacije našeg društva i govorio sam o tome da niti vlast, niti opozicija treba da se meša u izbore, izborne mehanizme u nekim institucijama koje nemaju veze sa vlašću, bili to sportski savezi ili privredna komora, ali to je očigledno uzaludno govoriti predstavnicima one stranke koji su imali svog kandidata čak i za izbor novog patrijarha.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Znate šta, primetio sam da kada god se neko usudi da stavi neku kritiku na rad vladajuće većine ili DSS-a, konkretno nešto što je danas tema, što je tačka dnevnog reda, vi odgovarate nizom optužbi koje se tiču vremena naše vlasti. To, u krajnjem slučaju, nema mnogo logike, jer mi sada govorimo vama i vi ste sada vlast, mi smo opozicija, mi smo naš račun o vladanju položili kada je bila izborna kampanja. Građani su rekli šta imaju o tome.
Druga stvar, zašto prenebregavate činjenicu da smo dugo bili u koaliciji, kada je gospodin predsednik Privredne komore, zaboravio sam mu ime, ali vi i ja ga dobro znamo, jer je bio poslanik, i vi i ja smo bili poslanici; u vreme kada se on kandidovao za predsednika Privredne komore, Veselinović, bili smo ista koalicija, bili ste zajedno u vladi, svi smo bili zajedno. Drugo, sam izbor je u toj privrednoj komori, to su izbori, to znate i sami, oni imaju skupštinu i glasaju. Prosto govorim ono što je bilo. Druga stvar, moram da kažem, dve trećine mojih polemika na Odboru za pravosuđe, a i ovako, uglavnom su sa kolegom Krasićem i ja ga veoma cenim. Ali, vi ste, gospodine Krasiću, vrlo paušalno malopre govorili o tome kako je to bilo kada smo mi bili na vlasti. Potpuno se ne slažem sa vama da je bila na ovaj način ponižena pozicija Narodne skupštine i Odbora za pravosuđe i upravu u to vreme.
Bilo je sasvim drugačije, bio sam član Odbora za pravosuđe i upravu. Mi smo tada dobijali materijale koji su se mogli meriti u desetinama kilograma. Mi smo zaista imali puno obrazloženje zašto neko jeste predložen, a neko nije predložen za sudiju. Kao što se sećate, to je bila zaista ogromna koalicija. Verujete, unutar te koalicije bila je izražena samokritičnost i demokratičnost i da je bilo više potrebe za obrazlaganjem unutar te koalicije, nego što je to slučaj sada.
Problem je u tome što je sada dominantan jedan partijski partikularizam, koji se ne ogleda samo u podeli portfelja, već se sprovodi po dubini u svim oblastima. Tako je to i sa pravosuđem. Kao što ste videli, predstavnici drugih stranaka koje učestvuju u vlasti Republike Srbije se ne mešaju ni na Odboru za pravosuđe i upravu, niti će se mešati u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. To je monopol DSS-a.
Kada je formirana ova vlada i kada je donošen Zakon o ministarstvima imao sam primedbu i smatrao sam velikom greškom vladajuće koalicije što je dozvolila podelu vlasti u Srbiji, praktično po partijskim vertikalama. Mislim da je to greška koja se sada pokazuje kao tačna. Ono što je kolega Boško Ristić rekao, a to je podela – za finansije G17 plus; ministarstva sile (gospodin Ristić je rekao ministarstva sile, ne u pežorativnom smislu, nego se ona u žargonu tako zovu) pripadaju DSS-u, u okviru toga i pravosuđe.
Dakle, danas govorimo o ovom izboru za sudije, govorimo o nedostatku kriterijuma, o izbornom procesu i nema potrebe da se pominje izbor predsednika Fudbalskog saveza ili bilo šta drugo iz vremena 2001. i 2002. godine. Kada se nekome ukaže na sadašnju grešku nije poenta da on svoju grešku brani i da kao argument upotrebljava eventualnu grešku nekog prethodnika. To nije logički ispravno, a nije ni principijelno ni korektno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku. Izvolite.