Hvala vam, gospodine Dačiću. Poštovaću i biću fin, sve što treba, ako vi poštujete vreme koje imate za repliku.
Prvo se javio za repliku narodni poslanik Aleksandar Vučić, a po kom osnovu vi, gospodine Ristiću, tražite reč?
Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da svi možemo da se preganjamo ovako u nedogled, ali građanima Srbije od toga neće biti bolje. Ono što je naš zadatak ovde jeste pre svega da omogućimo bolji život građanima Srbije i da nešto uradimo u njihovu korist.
Što se tiče koalicija, kod nas nema nikakve tajne. Od 1992. godine do juna 1993. podržavali smo manjinsku vladu SPS-a i bili u Vladi Srbije od marta 1998. do petooktobarske revolucije 2000. godine. Sve ostalo vreme proveli smo u opoziciji, bili progonjeni, i za ono što smo činili ne kajemo se, jer nikada nismo učestvovali u kriminalu i lopovluku, pre svega. Zbog toga ne govorimo ni jednu jedinu reč ni našim nekadašnjim koalicionim partnerima, a za one za koje smo mislili da su ogrezli u kriminal, u lopovluk uvek smo govorili i sa ove govornice i na svakom drugom mestu.
Pitao sam ovde, ne slučajno, ko je odgovoran za "Dafiment banku" i "Jugoskandik banku". Jezdimir Vasiljević je rekao da mu jedino Vojislav Šešelj i radikali nisu tražili pare. Vašim liderima je po 100 hiljada franaka i 100 hiljada maraka ostavljao zato što ste tražili da otimate. Mislim da je jedan od lidera iz DS-a taj novac uzeo; danas je u DS-u, nije doskoro bio u DS-u. To je rekao Jezdimir Vasiljević za Dragoljuba Mićunovića, ako se ne varam, a ne varam se. Nije optužio nijednog radikala.
Da li je neko od nas, sada pitam i kad odgovaram to gospodinu Dačiću, uzimao u džakovima novac iz "Dafiment banke"? Nikada nijedan radikal. Ja znam ko je. Ti su menjali stranke, pa su malo bili u SPS-u, pa malo u demokratskom bloku, pa su opet veliki levičari. Nijedan radikal to nije radio.
Što se tiče koalicija, nemamo ništa protiv. I mi smo ponudili koaliciju DSS-u. Tada nismo kukali, žalili se, rekli smo - mi hoćemo da napravimo vladu sa Demokratskom strankom Srbije; ako ta vlada nije moguća, ako ne želite tu vladu, formirajte je kako hoćete, mi idemo u opoziciju. Ljudi u DSS-u mnogo više su želeli za koalicione partnere, očigledno je, SPS, G17 plus, SDP, SPO, NS i nemamo ništa protiv. Mi smo u opoziciji, samo mislimo da su rezultati rada te vlade katastrofalni. Mislimo da su rezultati rada te vlade veoma loši.
Sa druge strane, ne upravlja ovom zemljom i nije centar ove vlade Vojislav Koštunica. Jeste formalno. Znate dobro ko je finansijski centar ove vlade, znate ko dobro kontroliše sve finansijske centre moći u ovoj zemlji, a nećete da ih rušite. To treba da objasnite građanima Srbije, kao i svima ostalima koji, suprotno svim demokratskim...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas da završite izlaganje, četvrti minut.)
... načelima, nisu želeli da pokažu dobru volju da o tome raspravljamo. Ništa mi juče nismo tražili, sem da razgovaramo o tome. Vi ste pobegli od razgovora, od rasprave, vi ste glasali protiv rasprave. Glasajte ako hoćete za svakog ministra, ali ste pobegli od razgovora o tome da li taj ministar radi dobro ili ne. Problem je što se razgovora plašite.
Ubuduće, da li ćemo morati u koaliciju ili ne, odmah da vam kažem – naš cilj na sledećim izborima biće više od 100 poslanika. Kako danas stoje stvari, to ćemo ostvariti bez muke, ali ćemo morati da nađemo nekog malog koalicionog partnera. Sigurno je da se koalicioni potencijal srpskih radikala u tom smislu povećava, ali u jednoj stvari postoji razlika: nikada lopove i kriminalce da podržavamo nećemo, one za koje cela Srbija zna da to jesu, i u tome je razlika između nas.

Hvala, gospodine Vučiću.
Gospodine Ristiću, Ivica Dačić je imao repliku na vaše izlaganje. Izvolite, replika na izlaganje Aleksandra Vučića.

Pominjanje DS-a, bivši lider, sadašnji lider. Znači, gospodin Vučić je pomenuo DS, ali ja bih želeo sa predsedavajućim nešto da razjasnim. Kada se ja javim kao poslanik i meni neko replicira kao poslaniku, to je u redu, ali ako on replicira meni, pa proširi to i na stranku, a ja sam predstavnik poslaničke grupe, on mi daje osnova da mogu da objasnim i o drugim stvarima.
Zato vodite računa u kom svojstvu sam se javio, kao predstavnik poslaničke grupe ili kao poslanik na repliku, da biste omogućili da se izjašnjavam, da neko ne bi zloupotrebio repliku da preko mog imena napada stranku ili poslaničku grupu kojoj pripadam. Znači, to je bilo radi pojašnjenja.

Vratiću vam vreme, samo da vam kažem, Poslovnik takve mogućnosti ne poznaje. Znači, vi ste ovde ovlašćeni predstavnik DS-a, javljate se uvek i kada vas pomenu i kada pomenu DS, a Poslovnik te stvari ne poznaje.

Ako mene neko lično prozove, ja tražim lično da objasnim, a on posle u replici pomene stranku...

Gospodine Ristiću, trenutak, vratiću vam vreme za repliku.

Za ovom govornicom se čulo da su se neki bogatili preko stranaka. To je gospodin Dačić jasno rekao. Da li je to Dafina ili Jezda, ili ostali koji su učestvovali u organizovanom prikupljanju novca za jedan režim, i odakle se taj režim finansirao, a zatim ulazio u neke nebulozne sukobe, ratove, iz kojih su izlazili pojedinci kao ratni profiteri – time je trebalo da se bavi nezavisno, odnosno samostalno pravosuđe i nezavisni organi gonjenja. Međutim, to se nije desilo. Upravo je to pravosuđe nama ostalo u amanet od strane režima koji je sklonjen demokratskim promenama.
Ja vas pitam, gospodine Dačiću, šta ste vi uradili u to vreme da pravosuđe vrši svoj posao, da spreči i Dafinu i Jezdu da rade to što su radili. Da li ste vi dali tada javnu podršku i da li ste obezbedili politički milje da pravosuđe bude samostalno i da može da preduzima gonjenje ili ste gledali sa strane? Vi malopre kažete – svako ko posmatra da neko vrši pritisak na pravosuđe i sam treba da bude odgovoran. A šta ste vi uradili, šta je uradila vaša partija? Imali ste koristi od toga. Ovde neko kaže – ko je uzeo pare; i ja želim da znam ko je uzeo pare, da stavimo tačku na to pitanje.
Sada smo uredili finansiranje političkih stranaka, zna se kako mogu da se finansiraju. Da li ova vlada, ovo ministarstvo finansija i ostali organi kontrolišu način finansiranja, ja u to ne ulazim, o tome treba da vodi računa Vlada. Zakoni treba da se poštuju. Ako postoji način finansiranja sa strane, van ovog parlamenta, da se ovde probude neki "spavači" i da glasaju za određene finansijske centre moći i da se ovde ponašaju politički u cilju zaštite njihovih finansijskih interesa, to je tema za ovaj parlament.Svi se pozivate na novine, na medije. Nadam se da istaknuti funkcioneri političkih partija prate šta pojedinci u ovoj državi pričaju, da imaju svoje poslaničke grupe koje su formirane i organizovane na nekom drugom mestu, a da su ovde samo formalno pripadnici pojedinih partija.
Ja samo čekam to vreme da vidim. Čuje se da je to koalicioni partner moje stranke, dakle, vi ste prijatelji moji, koalicioni partneri, vi koji pričate o tome da postoji finansiranje pojedinih političkih grupa, to ste vi, vi ste moji politički partneri, ako je tačno to što sada kažete da ste vi u koaliciji preko nekog trećeg sa DS-om.
U svakom slučaju, mislim da smo predaleko otišli u političkim raspravama, ali u nekim stvarima smo se složili – da stanje u pravosuđu treba da se promeni. Ponudio sam mehanizme, političku spremnost, i svoju i političke partije kojoj pripadam, da dovedemo stanje u pravosuđu u neki red, ali ne tako što ćemo birati svoje prijatelje, kumove, snaje, svoju decu za sudije i na taj način ostvarivati uticaj, već preko parlamenta, u razgovoru tri grane vlasti.
Mi kao poslanici treba da izađemo sa političkim stavovima, da preko radnih tela te stavove politički artikulišemo, da razgovaramo i dogovaramo se sa predstavnicima izvršne i sudske vlasti. To je jedini model i način kako Srbija može svoje pravosuđe da osnaži. Hvala.

Replika, na čije izlaganje, gospodine Dačiću?

Iskoristiću ono što sam malopre zamolio predsedavajućeg da dopunim svoju repliku od prošlog puta sa gospodinom Ristićem; naravno, i gospodin Vučić je govorio o SPS-u, ali ne bih se sada vraćao na to. Mi smo bili koalicioni partneri, i život je takav da je u Srbiji danas svako sa svakim u koaliciji, a ja sada mogu da polemišem sa tim ko je učestvovao u onoj ili ovoj radnji.
Međutim, ono što je sigurno, to je da se najveći broj ljudi koji su u Srbiji okarakterisani da nešto nisu uradili u skladu sa zakonom još pre 5. oktobra, a neki od njih već 6. oktobra, preselio u redove DOS-a. Prema tome, u tome potpuno imate našu podršku i mi tražimo da se lopovi koji su se pozivali na socijaliste hapse. Ali, moram da vam kažem, ti naši su bili bebe u odnosu na ove što su došli posle.
Znači, imajući sve to u vidu... a takođe je i SRS sve te stvari znala, i tada kada je podržavala SPS svi smo se zajedno borili da se takve stvari iskorene u tih 10 godina, ili manje, koliko je SRS bila sa nama u koaliciji. Ja na to stavljam tačku i nije mi uopšte cilj da polemišem sa Srpskom radikalnom strankom. Za mene je meta u koju udaram Demokratska stranka. Što se toga tiče, to će biti i nadalje.
Što se tiče Demokratske stranke, ona je nama mnogo pomogla da se očistimo, što se tiče nekih primedaba o izbornoj krađi, jer nam je uzela Baneta Ivkovića. Uzeo je pre toga DOS i još jednog, koji je učestvovao u svemu tome, pa se sada nalazi u redovima ove parlamentarne većine koja je ovde u Skupštini Srbije. Jednostavno, vi nam polako pomažete da mi lepo očistimo svoje redove i mi vam na tome zahvaljujemo.
U svakom slučaju, javio sam se isključivo zbog toga da gospodinu Ristiću pročitam odluku Ustavnog suda, ako mi dozvoljavate.
(Predsedavajući: U tri minuta, ono što vam je ostalo do tri minuta.)
Osmog jula 2004. godine Ustavni sud Srbije je doneo Odluku koja glasi ovako – utvrđuje se da određene odredbe Naredbe o posebnim merama koje se primenjuju u vreme vanrednog stanja u vreme važenja nisu bile u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Da vas podsetim koje su to mere: državni organi imaju posebne nadležnosti za vreme vanrednog stanja; lice se može prinudno dovesti i zadržati u službenim prostorijama do 30 dana; lice nema pravo na branioca u smislu Krivičnog zakona (to je proglašeno neustavnim).
Druga tačka: utvrđuje se da naredba o sprečavanju javnog obaveštavanja, rasturanja štampe i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera u vreme vanrednog stanja nije bila u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ta naredba je podrazumevala da se u vreme vanrednog stanja u medijima moglo objavljivati samo ono što izađe iz Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije. Znači, nije se smelo u vreme vanrednog stanja polemisati i iznositi drugačije mišljenje o razlozima za uvođenje vanrednog stanja, a znate šta to znači? To znači – cenzura.
Treća tačka: utvrđuje se da Naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja u vreme važenja nije bila u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Pročitaću tu odredbu, gospodine Ristiću.
(Predsedavajući: Samo što kraće, gospodine Dačiću, završite.)
Dobro, pošto i vi volite Natašu Mićić, dozvolite da pročitam njenu naredbu.
Znači, Naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja, potpisala je Nataša Mićić 21. marta 2003. godine: Za vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda imenuje se Sonja Brkić, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Sa dužnosti republičkog javnog tužioca privremeno se suspenduje Siniša Simić. Za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca imenuje se Đorđe Ostojić. Ovlašćuju se vršioci dužnosti, prethodno pročitani, da preduzimaju mere suspenzije predsednika neposredno nižih sudova i javnih tužilaca i imenuju vršioci dužnosti u skladu sa zakonom.
Ovo je, dame i gospodo, proglašeno neustavnim. O čemu vi pričate, gospodine Ristiću? Malopre ste tvrdili pogrešno ovde, da li iz neznanja ili namerno, svejedno, da su suspendovane samo dve mere odlukom Ustavnog suda.
Još jedna odluka je tu bitna, a to je da je direktor BIA po ovim naredbama imao pravo da bez odluke nadležnog suda da nalog za prisluškivanje ljudi. Vi ste to obilato koristili, prisluškivali političare i novinare za vreme vanrednog stanja.
Ovo je, dame i gospodo, odluka Ustavnog suda Srbije. Sada kada treba da smenimo ljude koji su postavljeni neustavno, vi kažete da je to napad na pravosuđe. Mislim, gospodine Ristiću, da ste ipak u pravnoj i činjeničnoj zabludi.