Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da se nešto dogodilo ljudima iz poslaničke grupe G17 plus, oni kao da ne znaju sa kim su u vlasti. Vi ste u vlasti sa Socijalističkom partijom Srbije, koju optužujete za stajanje u redu za ulje, hleb, benzin, hiperinflaciju i ne znam ni ja šta sve. Vi svoje koalicione partnere na najgrublji i najbrutalniji način optužujete za sva zlodela i za sve što se zbivalo u ovoj zemlji.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, pravo da vam kažem, možda smo krivi zbog toga što nismo uspeli da istražimo gde je taj novac, možda zato što nismo bilu u MUP-u zastupljeni, možda zato što nismo bili u Ministarstvu finansija, imali svog ministra, ili nismo znali kako da se reši, ali, moram da vam kažem, to se dogovorite sa vašim drugovima i koalicionim partnerima.
Rekli ste da oni znaju gde je to, oni kažu da tih para nema, ali vidim da vam ništa ne smeta da zajednički vladate, da zajedno sedite u upravnim odborima, da uzimate, otimate, radite šta hoćete u ovoj Srbiji i da vam niko ništa ne može.
Ono što mi u Srpskoj radikalnoj stranci sa ponosom ističemo na svakom mestu jeste želja građana Srbije koju smo mi prihvatili kao ključni cilj našeg političkog, ekonomskog i socijalnog programa, i to je borba protiv korupcije, borba za bolji život građana Srbije. U toj borbi te sitne smicalice, to je bilo za vreme bivše vlasti, za vreme vaših koalicionih partnera, to je bilo 10 godina vlasti vaših današnjih koalicionih partnera, koji očigledno i dalje vladaju Srbijom, sada preko vas, nekada preko JUL-a, nekada preko ovoga, a nekada preko onoga. Nemojte vi više o tom vremenu da govorite, jer mislim da ćete naljutiti koalicione partnere i da im na pamet neće pasti više da vas ovako zdušno podržavaju i Dinkića štite kao što su to do danas i juče činili.
Što se nas u Srpskoj radikalnoj stranci tiče, nemojte da brinete za naše zdravlje, mi smo dobro, pobeđujemo, bežimo više od 10% drugoplasiranom, a vi ste daleko i od sedmoplasiranog, a bogme sve dalje i dalje od izbornog cenzusa, to će vam postati misaona imenica. Nadam se da će građani Srbije onako kako danas misle vrlo brzo imati priliku da to prosude i na biračkim mestima, a onda ćemo vas primati lepo, samo ćete nas gledati odozgo sa balkona, a ne odavde iz sale. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Gospodin Krasić, narodni poslanik, tražio je repliku. Izvolite.

 Znate, mora po drugi put da se ponovi. Mlađan Dinkić je rekao da su pare u džakovima iznete od 1991. do 1993. godine i sada ja molim ove iz G17 plus da dobro čuju ovaj drugi deo rečenice: SRS je bila u vlasti od 24. marta 1998. godine, preko 24. marta 1999. godine, kada su vaši prijatelji krenuli sa napadom na SRJ, do 25. oktobra 2000. godine, kada je zahvaljujući sprečavanju atentata ispred ove zgrade, 200 dugih cevi u organizaciji Čovića i onog visokog što pomaže Batića, ne znam ni kako se zove, praktično pala Vlada, na izborima za predsednika SRJ desilo se da je pala Republička vlada. Znači, pare su iznošene u jednom periodu. SRS je posle sedam godina bila na vlasti. Valjda to nije teško da se shvati.
E, sad, da bih vam dočarao to što vi pokušavate da dokažete pročitaću vam šta su napisali radnici JU banke. E, oni kažu ovako, između ostalog su tamo izgubili ljudi posao, deonice, akcije, svašta se dešavalo, da o tome ne pričam, kaže se ovako – dana 22. novembra 2000. godine u Bubanj potoku oteto je 4.200.000 nemačkih maraka i 70.000 švajcarskih franaka iz kombija te banke.
Tada je, faktički, guverner NBJ bio Mlađan Dinkić, samo što je skinuo čarapu. Znači skinuo je čarapu i bio je. E, osim dva novinska članka, gde se postavlja pitanje, odnosno komentariše to što se desilo, do dana današnjeg nema nijedne zvanične informacije o tome gde su te pare. Vas iz G17 plus pozivam da pitate Mlađana Dinkića, jer to pitaju bivši zaposleni JU banke AD Beograd – gde su pare. Oni su apsolutno sigurni gde su pare. Građani Srbije takođe se interesuju kako je to moguće.
U vašoj ″Ekonomiji destrukcije″ se kaže da u slamaricama postoji dve milijarde maraka. A, kada je došlo kasnije do onih silnih konverzija, prvo preko jednih menjačnica, pa onda zvanično za evro, pojavilo se 7,5 milijardi; pa, kada se uzme šta je otkupljeno i šta je prodato vidi se da se tri milijarde ne uklapaju. To je tri milijarde mafijaških para iz inostranstva, koje su zvanično oprane preko NBJ. I danas se peru te pare.
I zato smo mi skoro jedina država na teritoriji Balkana u kojoj caruju navodno inostrane banke, banke sa pozajmljenim imenom iz inostranstva. Nema kreditiranja u privredu, ili je skromno; nešto je sitno sa potrošačkim kreditima; ali su zato menjački poslovi, plaćanje prema inostranstvu i pranje para karakteristika bankarskog sistema u režiji G17 plus.
O tome mi pričamo. Zato smo podneli amandman na član 1. da kažemo građanima Srbije – nije to baš tako kako Mlađan Dinkić i Labus pričaju. A, doći ćemo i kod osiguravajućih društava i drugih banaka koje se gase. Pa, zar vam nije čudno da se osam puta ne sprovodi odluka Vrhovnog suda, već se istrajno ide na gašenje i ponavljanje rešenja o gašenju nekih banaka? Pa, vi ne poštujete ništa osim vaše volje. Peti oktobar je odavno prošao. Vi ga pamtite po nečemu. Pitajte građane Srbije po čemu ga oni pamte.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim amandman gospodina Krasića i da dam jedno dodatno obrazloženje, koje se u ovoj raspravi nije čulo. Naime, da vas podsetim, pre jedno tri godine potpredsednik Savezne vlade gospodin Labus je uredbom Savezne vlade regulisao putne pravce i prelaske sa teritorije Kosova i Metohije na teritoriju Republike Srbije, tako da nisu ni obuhvaćeni svi putni pravci. Ja sam jednim putnim pravcem iz Leposavića ka Brzeću na prelazu zvanom Mramor prešao i policija me je zaustavila i kaže – gospodine, vi ovde ne možete da napustite teritoriju Kosova, morate da se vratite, jer ulazite u teritoriju Republike Srbije.
To je bilo još pre tri godine i ta pogubna politika, pogotovo za Srbe na Kosovu i Metohiji, nastavlja se od strane G17 plus. Naime, šta se dešava?
Nakon izglasavanja zakona i uvođenja PDV-a gospodin Mlađan Dinkić želi da uvede carinski postupak, carinu na administrativnim prelazima prema Kosovu i Metohiji. Kada kažem carinu, mislim na onu carinsku deklaraciju, špediciju itd. i sve ono što su pokušali UNMIK i KFOR da urade pre tri godine i nisu uspeli, jer su Srbi tada, da vas podsetim, 78 dana štrajkovali, a bilo je i žrtava.
Da vas podsetim da je Vesko Đurić izgubio nogu, da je Ivica Kalezić izgubio ruku.
Na kraju su, nemajući potporu u Rezoluciji 1244, KFOR i UNMIK odustali. Ali su zato našli partnera u Mlađanu Dinkiću, da on svojim uredbama uvede to, a onda bi KFOR i UNMIK imali razlog – ako je mogla Srbija i srpska vlada da vam uvede carinu, zašto onda ne možemo mi da uvedemo carinski postupak prema Srbiji. To je ta saradnja između tih međunarodnih organizacija i G17 plus.
Postoji još jedan veliki razlog zašto su građani, naročito Srbi sa Kosova i Metohije, protiv politike Mlađana Dinkića.
Naime, u poslednjih godinu dana, od dolaska gospodina Dinkića na vlast, na Kosovu i Metohiji nije investiran ni jedan jedini dinar. Sećate se da je ranije uveden dodatni porez pri prometu roba i usluga sa teritorije Srbije na teritoriju Kosova i Metohije u visini od 5%; ta sredstva trebalo je da služe za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.
Tvrdim da u poslednjih godinu dana, otkako je Mlađan Dinkić ministar finansija, osim tekućeg održavanja – a kada kažem tekućeg mislim na plate i primanja onih koji su korisnici budžetskih sredstava – ni jedan jedini dinar nije došao na Kosovo i Metohiju.
Ako tako nastavimo, nama ne trebaju ni Šiptari, ni međunarodna zajednica, koja ne želi da nam pomogne, a ako ne bude htela ni Vlada Republike Srbije, onda će i doći do tog cilja da Srbin i srpski narod bude toliko oslabljen da mora da prihvati sve uslove.
Nadam se da će ovoj priči, ovoj golgoti, kako uništavanja srpskog bankarstva i uvođenja inostranog bankarstva, tako i maćehinskog odnosa prema Srbima na Kosovu i Metohiji, biti kraj i da će u narednom periodu građani osetiti te rezultate i ovu političku frakciju poslati na političko smetlište.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim o ovom amandmanu gospodina Krasića, međutim, malo me je isprovocirao gospodin Živadinović svojim nastupom, odnosno kada je rekao ovde da se mi ne bavimo problemima Mlađana Dinkića.
Moram da kažem samo da se mi ne bavimo problemom Mlađana Dinkića. Mi se bavimo našim problemima, problemima građana Srbije, a najveći problem građana Srbije je upravo Mlađan Dinkić. Srbija nema trenutno većeg problema od Mlađana Dinkića i zato moramo ovako i na ovaj način da građanima Srbije objasnimo koliki je taj problem i da je potrebno njegovo što brže rešavanje.
Naravno, neću govoriti o liku i delu Mlađana Dinkića, jer je o tome već dosta rečeno. Gospodin Vučić je u svom izlaganju detaljno objasnio o čemu se radi, koje su i kakve su zasluge Mlađana Dinkića i šta je ono što ga očekuje u bliskoj budućnosti.
Ne može se gospodin Dinkić zaklanjati beskrajno dugo iza funkcije člana Vlade, koju sada ima. Mora vrlo brzo doći pred lice pravde, gde ga čeka zaslužena kazna.
Jasno je svima u Srbiji da je gospodin Dinkić 5. oktobra 2000. godine ušao u NBJ sa dugim cevima, u oružanoj pratnji, preuzeo Narodnu banku bespravno, protivzakonito i time počinio veliko krivično delo, i da za to mora da odgovara. Jasno je to iz krivične prijave koju smo čuli ovde pre nekoliko dana, a koju je napisao i poslao očevidac tog događaja.
Prema tome, tu je sve istinito, tu nema nikakvih laži i obmana. Jasno je to i zato mora gospodin Dinkić da odgovara. Nadam se da će ta kazna vrlo brzo i stići.
Još bih rekao – što se tiče finansijskog sektora u Srbiji, situacija je uglavnom ista u svim gradovima Srbije. Samo želim da ukažem na dešavanja u Užicu u Poreskoj upravi, koju takođe vode predstavnici G17 plus. Direktor Poreske uprave je član G17 plus, a istovremeno i direktor jedne nevladine organizacije, koja je kao takva registrovana u nadležnim organima. Taj isti direktor Poreske uprave u Užicu u poslednjih mesec dana primila je 10 novih ljudi u Poresku upravu; svi su članovi G17 plus i vrlo bliski pomenutom gospodinu Živadinoviću koji je malopre ovde govorio.
Znači, situacija je vrlo loša i teška u finansijskom sektoru u celoj Srbiji. Radi se o nepotizmu koji je prisutan u svakoj instituciji koja je pod kontrolom G17 plus. Na to bi trebalo ukazati građanima Srbije i treba se protiv toga boriti.
Još jednom da kažem, doći će vrlo brzo dan, posle narednih izbora, kada će se odgovornost za sve što su učinili ne samo pripadnici G17 plus, nego svi onih političkih organizacija koje su vršile vlast u Srbiji u prethodnom periodu doći na dnevni red, da bi Srbija mogla da krene jednog dana napred.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, ova rasprava se odužila, a ja, kao i ostali moji partijski drugovi, takođe želim da podržim amandman poslanika SRS Zorana Krasića, koji je predložio amandman na član 1. predloženog zakona. Naravno, potpuno se slažem sa gospodinom Krasićem i smatram da je neophodno brisati prvi član predloženog zakona.
Mislim da je ova rasprava pokazala jednu stvar, što je ovde dokazano apsolutno i to moramo zbog naših građana ovde da istaknemo – dokazana je crvena nit destrukcije pravnog i finansijskog sistema koja postoji u Srbiji danas. Ko je ta crvena nit koja omogućava da do destrukcije ovog sistema dođe? To je jasno pokazano, a to je grupacija G17 plus. Kako?
U prvo vreme postojala je grupacija G17 plus kao ekspertski tim. U to vreme ta grupacija je učestvovala na mnogim projektima, konkurisala za mnoge projekte koje je ovde međunarodna zajednica raspisivala. Ono što je interesantno, mnoge od tih projekata je izgleda i dobila ekspertska grupa G17 plus.
Druga stvar koja je interesantna jeste da mi te projekte danas ne možemo da sagledamo, ne možemo da vidimo rešenja koja su ponuđena tim projektima, a znamo da su ti projekti odrađeni. Mislim da je krajnje vreme, ako hoćemo da budemo Evropa i ako hoćemo da budemo demokratsko društvo, da neko nama pokaže te projekte, da vidimo koji su projekti, ko su učesnici i kakva su rešenja ponuđena. To je neophodno.
Šta se događa posle toga? Jednostavno, grupacija G17 plus postaje odjedanput politička stranka, stranka koja sada vrši implementaciju projekata u kojima je učestvovala zajedno sa sumnjivim strancima iz Evrope. Oni sada sprovode te projekte, a ovaj zakon treba da omogući ono što je jasno rekao u svom ekspozeu gospodin Vučić – da kontroliše implementaciju ovih projekata. To je suviše mnogo. To ne da je sukob interesa, nego je krajnje sumnjiva stvar, koju treba do kraja razjasniti.
Interesantno je, kada o svemu ovome pričamo, gde je gospodin ministar. Dva su jasna razloga. Prvi je, i on je to dokazao, da ne poštuje ovu skupštinu. Ministar koji poštuje Skupštinu izdržaće raspravu, pa bila ona mnogo neprijatna za njega, pa čak i ako se iznose stvari koje nisu možda tačka dnevnog reda. Ovaj ministar je to jasno pokazao. Mi imamo ministre u ovoj vladi koji i te kako poštuju Skupštinu, imamo one koji poštuju i ne poštuju, a ovo je ministar koji apsolutno ne poštuje ovu skupštinu.
Međutim, drugi je razlog zbog čega on danas nije ovde. On nema odgovore i nema argumente da se suprotstavi onome što je izneto u izlaganju gospodina Vučića.
Kada čujete ovde argumentaciju kojom je branjen zakon, da imamo devizne rezerve, odmah možete da postavite pitanje našeg platnog deficita. Šta ima narod Srbije od deviznih rezervi koje se nalaze u nekim bankama, a tamo su uložene bez tendera? Šta mi imamo od toga kad ovde nema novca za našu privredu, kad su ovde skupi krediti i narod teško živi? Od toga narod Srbije nema nikakve koristi i to treba istaći.
Mora ministar da odgovori konačno gde je kiparski novac, mora da nam objasni zašto je zatvorio srpske banke. Nije mu bilo dosta što je zatvorio i zatvara srpske banke, ali zašto pokušava da zatvori Komercijalnu banku, sto posto strani kapital u ovoj zemlji. Neka odgovori to gospodin ministar. Ovih dana je to pokušao da uradi na nezakonit način i o tome je bilo ovde priče.
Dalje, moraće da se odgovori i na pitanje o šećernoj aferi. Šećerna afera nije završena. Ko je kriv za šećernu aferu? Da li ćemo mi možda plaćati odštetu zbog šećerne afere? To ministri i potpredsednik Vlade moraju takođe da nam odgovore. Korupcija je ono što je zajednička imenica za poslove u kojima se nalaze gospodin Dinkić i izvesni prijatelji i saradnici. Nisu džaba projekti Evropske banke za razvoj. Češljao je pre nedelju dana i projekat za transfuziju krvi. Čekamo da vidimo šta će se iz toga izroditi. Ima indicija da je i u tom projektu učestvovala grupacija G17 plus kao ekspertska grupa.
Na kraju krajeva, pošto se ovde zalećete i dičite rezultatima koje postiže vladavina Labusa i Dinkića, ko danas od velikih državnika dolazi u Srbiju, ko je bio u poslednjih mesec dana? Dolaze službenici, i to je realnost. Zašto zaobilaze? Upravo zbog ove dvojice, zbog Dinkića i Labusa, i zbog korupcije.