Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da podržim amandman koji je narodni poslanik Zoran Krasić podneo na zakon o regulisanju obaveza države Srbije prema bankama koje su u stečaju. Znam da ovog momenta rizikujem da se moj uvaženi kolega Zoran Krasić malo naljuti, zato što ne želi da se ime Mlađana Dinkića pominje u bilo kakvom kontekstu u vezi sa njegovim amandmanom, međutim, braniti ovaj amandman i ceo zakon je nemoguće, a da se u taj kontekst priče ne stavi Mlađan Dinkić.
Da njega kao nestručnog čoveka, čoveka sklonog zloupotrebama položaja, pa i činjenju krivičnih dela, 2005. godine nije bilo na mestu guvernera Narodne banke sigurno ne bi ni postojala potreba za donošenjem jednog ovakvog zakona i te četiri srpske banke danas bi bile veoma uspešne banke, podsticale bi razvoj poljoprivrede i privredne aktivnosti uopšte u Srbiji. Ali, s obzirom da se on pojavio na tom mestu, sam se postavio na mesto guvernera i učinio niz krivičnih dela i besmislenih postupaka, došlo je do ovakve situacije kakvu sada imamo.
Da se radi o neodgovornom i neozbiljnom čoveku, videlo se i sinoć, kada kaže građanima Srbije, baš onako u lice, kako živimo svi bolje samo što ne znamo, nismo svesni. Da se desilo da to slučajno nismo gledali ne bismo znali da živimo mnogo bolje sada sa njim nego što je to bilo u nekom ranijem periodu.
On se potrudio da razvije jednu akciju koju pre njega niko nije uspeo, a nadamo se da u budućem vremenu neće niko da organizuje cinizam na jednom visokom nivou u Srbiji, a to je da uputi komšije i sugrađane jedne na druge za neku crkavicu od 500 dinara, koja će se evidentirati, a naravno ne i isplatiti, da podstakne mržnju i uputi ljude na jednu aktivnost koja ne stoji.
Građani Srbije prilikom biranja nas kao narodnih poslanika, a kasnije dajući nam ovlašćenje i pravo da biramo vladu nisu hteli da podstiču cinkarenje u Srbiji, nego su hteli da im oni koje biraju omoguće i stvore bolji ambijent za poslovanje i da oni sami od svog rada mogu bolje da žive.
Dalje, neko je ovde rekao da se sada u bankama više štedi. Pomislio bih, ovo što se radi sa JAT-om sada možda će doneti jedan novi kvalitet, međutim, građani Srbije i zaposleni u JAT-u treba da znaju šta će se desiti, odnosno kakva će sudbina zadesiti one koji trenutno rade u JAT-u, a kasnije i u nekim drugim javnim preduzećima, kojima se takođe preti likvidacijom ili možda uvođenjem nekakvih veštačkih postupaka i stvaranjem nekakvih iznuđenih situacija kao što je situacija u JAT-u.
Da nisu u prilici da to vide sada, mislili bi da možda postoje neki bolji dani. Međutim, kada se zna kako su završili zaposleni u bankama i kako su građani Srbije prošli sa tim, onda je sasvim jasno šta nas očekuje i u nekom narednom periodu.
Zbog čega ovaj amandman ima smisla i zašto treba glasati u danu za glasanje za ovaj amandman? Zato što se ovaj zakon predlaže bez ikakve podloge. Znači, ne znamo ni o kojim sredstvima se radi, koja sredstva će Republika Srbija prihvatiti da u ime banaka izmiri nekom drugom i koja sredstva će potraživati.
To je sve nepoznato. Dovešće u neravnopravan položaj; od ovih banaka su potraživali i građani i neka druga pravna lica, ali oni sad nemaju isti status kao što će imati država kod namirivanja iz tih sredstava.
Znači, postavlja se pitanje šta se dešava sa domaćim poveriocima prema tim bankama. Ništa, čekaće redovnu proceduru, po Zakonu o sanaciji i stečaju banaka. Da li će se naplatiti ili neće, to u ovom momentu niko ne garantuje i niko ne može da kaže kakva će se situacija desiti.
Vrlo često se pominje da su za ovu situaciju, za bankarske i niz drugih afera, uglavnom zaslužni, organizuju to i provode Mlađan Dinkić, Miroljub Labus, a ponekad se kaže i neko iz G17 plus.
U najvećem broju slučajeva se ne misli na narodne poslanike koji sede ovde, ali oni bezumno brane ono čega ni sami nisu svesni ili, jednostavno, ne žele da to saznaju, zatvaraju oči pred jednom veoma teškom i alarmantnom situacijom u Srbiji, jer to nije ekspertska mreža za pomoć građanima Srbije, nego ekspertska mreža za uništavanje standarda i boljeg života građana Srbije.
Realno je postalo i radikalno, jer radikalno je realno. U toku ove godine mislim da ćemo takve odnose sprečiti, zaustaviti, kad Srpska radikalna stranka bude došla na vlast. Onda nećemo imati potrebu za donošenjem ovakvih zakona i pozivati se da smo doneli oko 400 zakona, verovatno se mislilo na 40, to sam shvatio kao omašku, reformskih zakona. Svaki zakon će biti reformski, ali će biti smislen i značiti bolje za građane Srbije.

Da li još neko želi reč? Da, narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji reguliše odnose Republike Srbije i banaka u stečaju. Mislim da smo danas svi već svesni da je stečaj nad bankama, koji je sproveden 2001. i 2002. godine, unazadio srpsko bankarstvo i stavio šapu jedne političke stranke na celokupnu srpsku privredu.
Srpska radikalna stranka se, u svakom slučaju, ne slaže sa donošenjem ovakvih parcijalnih zakona koji uređuju sektor bankarstva. Neophodno je da Vlada pred nas poslanike izađe sa jednom strategijom, da odredi dinamiku privatizacije u bankarskom sektoru, jer je bankarski sektor izuzetno bitan za funkcionisanje cele srpske privrede.
Bez domaćih banaka, bez banaka koje mogu da podrže i da jačaju srpsku privredu i da utiču na dalji razvoj srpske privrede neće biti moguća ni bolja sutrašnjica za sve građane Srbije.
Neminovno je da deo banaka bude privatizovan. Sasvim je sigurno da će i strane banke ući na srpsko tržište. SRS se ne bori protiv toga. Naprotiv, zalažemo se da bankarsko tržište bude otvoreno, jer smo svesni da bi strane banke donele i značile jeftiniji i efikasniji bankarski sistem i ujedno omogućile da, kroz povećanje ponude kapitala, imamo i niže kamatne stope, što je izuzetno bitno za srpsku privredu u današnjici.
Činjenica je i to da sve razvijene zemlje štite svoj bankarski sistem, da ne idu u privatizaciju i rasparčavanje svog bankarskog sistema, jer jedino bankarski sistem nad kojim se ima makar delimična kontrola garantuje privredni razvoj.
Rekao bih da je malo i nelogično da pred nama stoji zakon koji treba da reguliše postojanje jedne agencije koja bi trebalo da potpomogne srpski izvoz, a da se u isto vreme, bez bilo kakvih kriterijuma, bez bilo kakve strategije, ide u privatizaciju bankarskog sektora. Isti taj izvoz se, na neki način, onemogućava ili se stavlja pod znak pitanja, jer će ubuduće u potpunosti zavisiti od volje stranih banaka i stranog kapitala.
Rekao bih još jednu stvar u vezi sa ovim zakonom, da je neprimereno da Agencija za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj dobije ovoliko ovlašćenja, da je neprimereno da je rukovodstvo te agencije pod kontrolom jedne političke partije – G17 plus, da je i guverner Narodne banke i sama Narodna banka pod kontrolom iste te partije, da je Ministarstvo finansija takođe pod kontrolom iste te političke partije.
Iz našeg iskustva vezanog za stečaj ovih banaka u 2000. godini možemo da zaključimo da će i ovaj zakon da bude jako štetan po bankarski sistem. Svako ovakvo parcijalno rešenje, kojim se na jedan netransparentan način rešava bankarski sistem, mora biti odbijeno od strane poslanika. Zato vas i pozivam da u danu za glasanje ne podržite ovaj zakon, već da insistiramo na tome da Vlada i Ministarstvo izađu sa jednom konkretnom strategijom i dinamikom privatizacije i regulisanjem bankarskog tržišta.

Prekidamo rad.
Određujem pauzu do 15,05 časova.
(Posle pauze – 15,55)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo današnji rad. Prema službenoj evidenciji, prisutan je 101 poslanik. Molim da prvo utvrdimo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem i konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine. Nisam predsedavao, vi ste na dnevnom redu, izvolite. Razgovaramo o amandmanu gospodina Krasića.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom poslanika SRS gospodina Zorana Krasića predloženo je brisanje člana 1. Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju.
Sve ono što je Mlađan Dinkić, eksguverner Narodne banke Jugoslavije, a sadašnji ministar finansija, uradio domaćem bankarstvu, građanima Srbije, srpskoj privredi, jednostavno ne može da prođe bez odgovornosti. Mlađan Dinkić danas liči na doktora, nabeđenog eksperta, koji je pacijenta uveo u stanje kliničke smrti i sada, da bi oprao ruke, šalje samrtnika dalje, iako mu spasa nema, da mu neko drugi konačno potpiše smrtovnicu.
To je jasno svim građanima Srbije, koji danas bukvalno žive na ivici egzistencije, pod prismotrom, na meti cinkaroša.
Dakle, ono što je zamutio bivši dosovac, bivši guverner, bivši nesalomivi, lični kompozitor Dragana Kojića Kebe, Mlađan Dinkić pre nekoliko godina zatvarajući domaće banke, sada želi sve to da pokrije i anulira stavljanjem države Srbije u položaj dužnika.
Mnoga potraživanja banaka koje su ugašene danas mogla su se podmiriti posle sprovedenih privatizacija. Banke bi, zatim, izmirile svoja dugovanja prema inostranim poveriocima i danas bi radile u Srbiji.
Koliko su samo strane banke uzele novca kao proviziju od građana Srbije prilikom konverzije marke u evro. Zar to nisu mogle da odrade domaće banke. Gde su 4,5 milijardi srpskih para sa Kipra?
Što se ćuti o ogromnim uplatama za navodne ekspertske usluge Dinkićevim saborcima od strane mnogih inostranih organizacija? Šta je sa onim firmama čijim imenima je Dinkić mahao pred novinarima 2003. godine? Ništa od toga. Samo još jedna obmana za građane Srbije.
Kada se nemilosrdno obračunavao sa domaćim bankarskim sistemom, sa osiguravajućim društvima, šta onda da očekuju sitni pijačni prodavci, sirotinja koja jedva preživljava, seljaci kojima je nametnuo astronomske iznose za obavezno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje.
Šta očekivati od nevidljivog ministra, pošto ga niko nije video ovih dana, koji se usudio da čak i monasima i monahinjama nameće plaćanje zdravstvenog osiguranja.
Ono što je sigurno, profit koji ostvaruju banke, a koje danas rade u Srbiji, polako ali sigurno se odliva iz naše zemlje. Svaka investicija u srpsku privredu dolaziće od stranih poverilaca. Da li to znači da smo mi zbog Mlađana Dinkića danas u polukolonijalnom položaju, ostavljeni da čekamo milost stranih banaka.
Na kraju, preneo bih gospodinu ministru, Mlađanu Dinkiću, poruku jednog seljaka sa paraćinske zelene pijace, zemljoradnika koji je ojađen rešenjem Poreske uprave od 160 hiljada dinara za neizmireno obavezno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje: "Kažite onom Dinkiću da mu je ostalo još samo da nam u šerpe i lonce ugradi nešto i da nam meri šta kuvamo i koliko jedemo, pa sve što pojedemo preko mere da oporezuje."

Hvala, gospodine Iliću, izvinite što nisam mogao odmah da se setim imena, mi smo Paraćinci, pa možemo jedan drugom da oprostimo.
Izvolite, gospodin Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećamo 2001-2002. godine kada je po nalogu Zapada, po nalogu evropskih mentora, ministar finansija, Mlađan Dinkić, izvršio sanaciju najveće četiri srpske banke, pod izgovorom da će se na taj način rasteretiti privreda Republike Srbije, da će se na taj način dati injekcija, odnosno da će to biti inicijalna kapisla koja će pokrenuti proizvodnju u Republici Srbiji, koja će vinuti privredu Srbije na visoke grane, posle desetogodišnje muke i propasti koje je doživljavala, i da će to biti ono što će nas uvesti u Evropsku uniju.
Očigledno je posle tri-četiri godine da argumenti koje je izneo ministar finansija sadašnji, gospodin Mlađan Dinkić, nisu bili tačni, a suština se svodi na to da je to urađeno iz prostog razloga da se stavi šapa na srpsku privredu i da Evropa i evropski mentori ove vlasti kontrolišu srpsku ekonomiju, koja se sada nalazi na najnižim granama u poslednjih 10-15 godina.
Takođe, privatizacija srpskih banaka, koja je u poslednje vreme izuzetno aktuelna, ne odvija se kako novopečene demokrate vole da kažu "transparentno", nego se obavlja ispod žita, tajno, iza leđa građana Srbije, u nekim poluprivatnim kružocima, između kumova, rođaka, nekih neprirodnih saveza.
Cilj uništavanja srpskih banaka je izuzetno jasan. On se svodi na to da se oslobodi manevarski prostor za ulazak evropskih banaka na tržište Republike Srbije, kako bi od građana Srbije odvlačili novac, a onda ih istim tim građanima, koji su taj novac uložili, davali putem kredita, pod izuzetno nepovoljnim kamatnim stopama.
Sigurno je jedno, da ukoliko Srbija ne sačuva domaće bankarstvo, da ne samo da u skorije vreme nećemo postati deo evropskih integracija, ne samo da nećemo biti ni blizu EU, nego ćemo postati evropska provincija, bez ikakve šanse da u skorije vreme budemo deo evropskih integracija, a kamoli da postanemo deo EU.
Zbog svega gore navedenog, poslanici SRS neće glasati za predloženi zakon.
Slična je situacija, kada smo već kod ministra finansija Mlađana Dinkića, i sa osiguravajućim društvima. Veliki je broj osiguravajućih društava koja su u poslednje vreme izgubila licencu za rad. Suština je ista, da se stvori prostor za ulazak inostranih osiguravajućih društava na prostore Republike Srbije, da oni budu ti koji će izvlačiti pare od građana Srbije u svoje matične ekspoziture.
Mislim da je i svim građanima Srbije jasno da je jedna fantomska organizacija, koja se pod šifrom G17 predstavlja građanima Srbije, stavila šapu na sve što se tiče finansija i ekonomije u državi Srbiji. Najsvežija iskustva nam govore da su bacili oko na Srbijašume, da su bacili šapu na JAT.
Sve ono čega su se dotakli, a tiče se finansija, u njihovoj se ruci sasušilo i ovo je samo jedna generalna proba da se upuste u rasprčkavanje državne imovine u velikim javnim preduzećima, tipa Elektroprivrede, tipa Srbijašume, tipa Železnice. Zbog toga građani Srbije treba što pre da se dignu, što pre da traže smenu nove vlasti, da ne kažem da uzmu motke u ruke, da razjure ovu bandu koja je sada na vlasti i da na vlast konačno dođu pošteni i časni ljudi.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miloljub Albijanić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Pošto su ovaj amandman, sa ispravkom, prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija 21 minut 36 sekundi, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a i tri poslanika SDP, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Za ovu tačku ovlašćen je gospodin Bojan Kekić ispred SPS i Zoran Krasić ispred poslaničke grupe SRS; obaveštenje smo primili usmeno.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? Izvolite.