Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od onoga što je ministar poslednji put govorio za ovom govornicom juče, a to je da su Agencija za energetiku i Savet Agencije formirani na najbrži mogući način.
Gospodine ministre, mislim da ta konstatacija ne stoji, jer u vašoj dinamici sprovođenja reformi i realizaciji prioriteta u energetskim sektorima Srbije stoji da će Agencija za energetiku biti formirana u 2004. godini. Podsećam da smo već u drugom kvartalu 2005. godine.
Zbog čega govorim o ovome?
Demokratska stranka je pozdravila i pohvaljuje donetu pozitivnu Studiju o izvodljivosti, ali pri tome insistira na brzini. To nas je koštalo, i vi najbolje možete reći građanima Srbije i poslanicima da li se svaki dan može meriti stotinama hiljada evra, koje nisu došle iz Evrope zbog toga što nismo imali Agenciju, zbog toga što nismo još uradili gomilu stvari koje je Evropa propisala i koje smo mogli da donesemo.
Ako je uzrok tome bila politička trgovina ili neki drugi uzroci, koji su minorni u odnosu na značaj svega onoga što bismo dobili formiranjem Agencije u 2004. godini, a za šta ste imali podršku većine u parlamentu, mislim da je odgovornost na vama.
Takođe, u poslednjem pojavljivanju ste rekli da je esnafski doneto rešenje Saveta Agencije, za šta ima gomila primedbi, o čemu nismo hteli da pričamo, o personalnim rešenjima.
Ali, generalna ocena izrečena juče bila je da je to profesionalna politička biografija, da je to profesionalna biografija koja nema nikakve dodire sa problematikom energetike i da je to veoma skromna profesionalna biografija. Ne vidim u tome ničeg esnafskog, konkretno, da bismo mogli da verujemo da će ta Agencija za energetiku dati neke rezultate u izazovima koji nas očekuju u narednom periodu.
Takođe ste juče rekli da su Ministarstvo energetike i ova vlada bez afera.
Ovde sam spremio set pitanja za vas i vaše ministarstvo, kao i Vladi Republike Srbije, koja pokreće afere i aferice koje nisu za nipodaštavanje. Pre svega, juče je gospodin Vučić govorio o sredstvima za potrebe propagande, reprezentacije i donacije Naftne industrije Srbije.
Gospodin Vučić je pogrešio, odnosno nije rekao tačno ono u vezi sa potrošenih 57 miliona za 10 meseci prošle godine, da je 50 miliona preko.
Nije tačno, gospodine Vučiću, da je te pare potrošio vršilac dužnosti Željko Popović. Te pare je potrošio direktor odnosa za javnost Tomislav Mićević, a gospodin Željko Popović je potrošio dodatnih 33 miliona dinara sa svojom pomoćnicom Cvikić Smiljkom.
To je jedna mala ispravka, ali mislim da je velika afera za NIS.
Takođe je afera i da je 17.02.2005. godine sklopljen ugovor, bez objavljivanja tendera, sa firmom "Profajl" iz Beograda (ugovor br. 45-46) na 32 miliona 174 hiljade i 800 dinara, plus porez na dodatu vrednost, za produkciju, fotografisanje i zakup prostora, bilborde, pa pitam – da li je to bilo neophodno NIS-u i da li je to nešto što se kosi sa racionalnim poslovanjem i upravljanjem sredstvima o kojima građani Srbije i te kako treba da znaju.
Isto vas pitam – da li je afera ili aferica kada je uzet kredit od 50 miliona evra od Hipo banke od strane NIS-a, bez ikakve prethodne finansijsko-ekonomske analize, pod uslovom da se 20% prometa 10 godina ostvaruje preko ove banke, i kolika je cena tog kredita, ako znamo da je dnevni promet NIS-a približno dva miliona evra? Da li ste bili upoznati s tim i da li je to afera?
Takođe bih pomenuo još jedno pitanje koje je bilo moguća afera, koja je verovatno sprečena, ili se ipak neko dozvao u pamet – u maju 2004. godine, slobodno mogu reći - štetočinsko poslovodstvo NIS-a, uz vaš blagoslov, potpisalo je protokol o saradnji sa slovenačkom kompanijom ″Petrol″. To je urađeno, iako se iz ″Petrolovog″ pisma jasno vidi njihova namera da preuzmu na upravljanje kompletnu maloprodajnu mrežu NIS-a, odnosno tržište. Zbog pritisaka se trenutno zastalo sa realizacijom ovog protokola, ali ostaje nejasno da li se na ovaj način štiti kompanijski interes ove nacionalne kompanije.
Takođe je moguća afera, odnosno pitanje – zbog čega je zakonito dodeljen posao o dobrovoljnom penzijskom osiguranju "Dunavu" iz neosnovanih razloga poništen? U čije ime? I ko to treba da dobije posao na ponovljenom tenderu? Mi dobro znamo ko treba, a i upućeni u NIS-u, a mislim da i vi to dobro znate.
Takođe vas pitam da li je Zakon o sukobu interesa narušen, kada znamo da je sklopljen ugovor, u iznosu od milion dinara, za edukaciju menadžmenta NIS-a u Agenciji, savetnika gospodina Koštunice, gospodina Simića. Da li je afera - kadrovski stanovi? Da li je 13 hiljada evra za dnevnu potrebu putovanja od strane poslovodstva NIS-a afera?
Sada ću se vratiti malo na geologiju i rudarstvo, u vezi sa strategijom koja nije obradila raspoloživost resursa koji predstavljaju osnovu razvoja energetike. U strategiji se navodi da bi u periodu između 2009. i 2012. godine trebalo obezbediti da bude izgrađena termoelektrana i otvoren površinski kop kapaciteta od osam megatona uglja, što se jedino u domenu uglja može smatrati određenim po vremenu, mestu i sredstvima, ali je zato period do 2009. dosta optimistički.
Izostavljeno je i pitanje restrukturiranja javnih preduzeća u oblasti eksploatacije uglja, gde je potrebno predvideti socijalni program za očigledan višak zaposlenih, sa dinamikom njegove realizacije.
Još jedno pitanje zaslužuje odgovor – zašto je u potpunosti izostavljena mogućnost korišćenja uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, kao primarnog izvora?
U vezi sa praćenjem realizacije i usklađivanjem prioriteta strategije u poglavlju u vezi sa tim predlaže se da resorno ministarstvo organizuje stručni tim za praćenje realizacije strategije i formiranje saveta za energetiku Republike Srbije.
Odgovorno tvrdim da su napori u ovom pravcu nepotrebni, s obzirom da ni postojeći državni organi u okviru svojih sektora, a pre svega mislim na resorno ministarstvo, ne rade ono što im nalaže Zakon o državnoj upravi i ministarstvima. A, postojanje međuresornih komisija i saveta, iako predstavljaju dobre instrumente za unapređenje rada i razvoja pojedinih oblasti, predstavljalo bi luksuz i nepotreban trošak, s obzirom da već postojeći oblici takvog rada pokazuju krajnju neproduktivnost.
Tu pre svega mislim na Komisiju Vlade Republike Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća, čija je aktivnost i indiferentnost u najmanju ruku zabrinjavajuća. Predsednik te komisije je gospodin Labus, i mislim da je direkno odgovoran za godinu i po dana zastoja u procesu restrukturiranja kako u EPS-u, a vidimo to veoma dobro, tako i u Naftnoj industriji Srbije.
Ono što je početo 2002. godine, sa jasnom vizijom i namerom da se olakša i da je bolje što ranije ući u restrukturiranje, zastalo je promenom vlasti 2003, odnosno 2004. godine i čak je krenulo unazad.
Primera za to imate koliko hoćete. Malopre je kolega govorio, iz ″Kolubare″, umesto da se smanjuje, izlaskom nekih kompanija, odnosno preduzeća iz okvira kompanije ″Kolubara″, broj radnika je povećan. Ne znamo da li je to za 900 hiljada, 500 ili za 2,5 hiljada radnika i na to pitanje treba da odgovorite. Radnici to dobro znaju i treba reći koliko će biti teško sada.
Toliko najavljivano restrukturiranja javnih preduzeća, restrukturiranje ″Kolubare″ teško je izvesti, u odnosu na period 2002-2003. kada smo nešto započeli; kao odgovorna Vlada, trebalo je to da nastavite, ali to nije moglo, a ja ću vam reći i zbog čega. Ministarstva su u okviru Vlade organizovana kao država u državi. Svako ministarstvo je dobilo, po koalicionom sporazumu, svoje ingerencije i nema kontrole, čak ni vladajuće većine, u okviru ministarstava.
U okviru ministarstava, princip organizovanja javnih preduzeća je na bazi feudalnog principa. Više puta sam govorio, prilikom svakog izlaska za govornicu, da se lokalni moćnici i politika mešaju u upravljanje javnim preduzećima, o čemu vi, gospodine ministre, dobro znate i ko su ti ljudi i ovi što dobacuju, koji nemaju iole predstave čime se bave i o čemu govorim.
Mislim da bi trebalo da znaju da ne smeju dirati tamo gde je profesija prioritetna, gde je interes države prioritetan, a ne neki lokalni moćnik u svom feudu koji određuje vrhu EPS-a i vrhu ministarstva koga će postaviti na određena mesta, čak i donositi odluke kako će se sprovoditi. To su strateške odluke, koje ćemo plaćati u narednim decenijama. To su ljudi koji ne zaslužuju da budu tu gde jesu i koji moraju biti javno prozvani i pozvani na odgovornost.
Politički moćnici, primera za to ima koliko hoćete. Primer je, recimo, u Kraljevu kada se sedište Telekoma, pre više godina napravljeno u Kraljevu, gde je zaživelo, seli u Kragujevac, jer Kraljevo nema u vladajućoj većini politički lobi ili poslanički lobi dovoljno jak da se tome suprotstavi. Dobro znate da je isti pokušaj bio i u ovom parlamentu da se "Elektro Srbija" iz Kraljeva preseli u Kragujevac. Dobro znate, a i vi ste na tome radili u Institutu, koliko se sećam, da 36 godina postojanja "Elektro Srbije" u Kraljevu garantuje jedan efikasan, dobar rad, jednu organizaciju koja je utemeljena i ima svoju istoriju i budućnost. Zašto je seliti u Kragujevac? Zato što je gospodin Verko Stevanović angažovao poslanički lobi iz Kragujevca i potpisao. Struka, Elektroprivreda Srbije i sve komisije koje su to radile pokazale su suprotno, ali videćemo da li će pobediti politika ili struka.
Takođe je bilo neophodno da se strategijom predvide mere i sredstva za njenu realizaciju, kao i ekonomske i administrativne posledice reforme energetskog sektora, po fazama, kratkoročno i dugoročno, što nije urađeno. Ono što je veoma važno, a u strategiji toga nema, odnosno nije bilo čak ni u procesu njenog donošenja, jeste javnost u radu. Kada govorimo o javnosti u radu, misli se na činjenicu da se u razvijenim zemljama EU podrazumeva učešće javnosti u donošenju odluka važnih za energetski sektor. Potrebne podatke i informacije treba prezentovati javno.
Da li mi znamo danas šta se dešava sa procesom restrukturiranja, sem ovih kratkih izleta za govornicom, gde pokušavamo u veoma kratkom vremenu da javnosti pokažemo šta se događa? Da li znamo dokle se stiglo, zbog čega je resorno ministarstvo u tom procesu puki sprovodilac zamisli i interesa poslovne politike javnih preduzeća i interesnih grupa van njih? Zbog čega Komisija Vlade Republike Srbije za restrukturiranje nije odredila strateške interese države u naftnom, elektroenergetskom i rudarskom sektoru?
S obzirom na to da dešavanja na terenu idu mnogo brže od onoga što strategija pokušava da predstavi kao procese koji tek predstoje, sve se odvija daleko od očiju javnosti, što je nedopustivo, jer energetski resursi ne smeju biti podeljeni po koalicionom sporazumu; ili jesu, pa nam se i iz ove oblasti smeši sudbina strategije u avio-saobraćaju, u NIS-u i tako dalje.
Postoji još dugačak niz primedaba na ovaj predlog strategije, a to je nepominjanje kvaliteta snabdevanja energijom i energentima; nepotrebno favorizovanje skupe energije, za nas nedostupne energije iz obnovljivih izvora energije, zbog visoke cene za upotrebu.
Na kraju, postoji još jedna bojazan u vezi sa predloženom strategijom, u vezi sa formiranjem Agencije za energetiku, dva pitanja, odnosno dva primera za Ministarstvo, za Vladu, za građanstvo.
Pitam vas za dug EPS-a prema Češkoj od strane "Egada" od 68 miliona dolara i "Škode eksport" 142, u ukupnom iznosu od 210 miliona dolara, što je dug za ″Kolubaru B″, i dug je van Pariskog i Londonskog kluba, da li je krajem 2004. godine firma "HIP trejd" iz Budimpešte otkupila ukupan dug od 210 miliona evra za 48,5 miliona evra, koji je Upravni odbor EPS-a prihvatio kao informaciju.
Toliko pominjani Anketni odbor, koji je u toku prošle godine zauzeo dosta pažnje javnosti, pokazao je ko je taj koji ume da trguje dugovima na nivou Evrope, ko je taj kome se isplatilo da to plati 48,5 miliona dolara i šta namerava sa tim dugom. Otvoreno vas pitam – ko je vlasnik firme "HIP trejd", ako znate?
Još jedna stvar koja je aktuelna u ovom trenutku, a vezana je za štrajk u Rafineriji "Pančevo" i nestašicu nafte koja je već prisutna na pumpama u Srbiji.
U petak i subotu je u dva navrata, jedanput 400 tona, drugi put 500 tona evro-dizela, koji se deli samo po prioritetu, iz Rafinerije nafte Novi Sad izvezeno za firmu "ERG". Po našim saznanjima, to je firma jednog od povezanih lica o kojima se priča, gospodina Novakovića, a tu isporuku direktno je odobrio direktor NAP-a Boško Vučurević, uz odobrenje predstavnika Vlade u okviru DSS-a.
Pitam vas da li je ovo tačno, po našim saznanjima jeste, i da li su ovo dve male ili velike afere koje će potresati vaše ministarstvo, odnosno ovu vladu, koja se sve vreme hvali da je vlada bez afere. Kao što vidimo, pored ovoga bi mogle biti još gomile sličnih primera, podataka i činjenica koje bi ukazale na veliku zloupotrebu u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Da vas podsetim da je u toku i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama u svim javnim preduzećima, čak i od strane ministarstva; apelujem na Ministarstvo finansija da reaguje po primedbama o zaštiti ponuđača i da vi to jedanput jasno vidite.
Mislim da će to pre ili kasnije doći na dnevni red pravosuđa i da ćemo se sa tim suočiti, a vi ćete morati da odgovarate zbog toga.